Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović, a posle njega narodni poslanik Milan Stanković.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, pre nepune tri godine bio sam dvostruko ponosan na građane Srbije koji su nakon decenijskog sunovrata odlučili da zaustave propadanje iskazavši na septembarskim i decembarskim izborima bezrezervnu podršku Demokratskoj opoziciji Srbije, a i čast i ponos što sam i sam kao poslanik pripadao dvotrećinskoj većini od 176 poslanika koji su dobili mandat da izmene dotadašnju Srbiju.
Smatrao sam da nismo dobili mandat da vladamo, već smo dobili mandat za promene. Znao sam da će već nakon prvih reformskih poteza i nameravanih korenitih reformi i promena biti teško održati tako visok nivo podrške, ali i takođe, uveren da uz jedinstvo svih demokratskih snaga i istinu kao najjače oružje možemo napraviti diskontinuitet sa Srbijom koja je na pragu 21. veka, svoje nacionalne interese branila metodama i rečnikom 19. veka sa svim poznatim rezultatima.
Nažalost, već posle par meseci bio sam demantovan, jer sam uočio da deo pobedničke koalicije želi da kapitalizuje narodno poverenje i da visoki rejting svog stranačkog lidera, koji je izgradila kompletna koalicija DOS, iskoristi u ličnom i stranačkom interesu. Odjednom, uprkos dvotrećinskoj većini, postalo je jako teško donositi zakone u ovoj skupštini, i to zakone koji treba da promene Srbiju i donošenje novog ustava, pokazalo se u perspektivi kao sve teži zadatak.
Ilustracije radi, sećam se teškoća koje smo imali prilikom donošenja jednog od reformskih zakona sa obezbeđivanjem kvoruma. Kada je tadašnji predsednik Skupštine dobacio poslanicima, kako je nezabeleženo u parlamentarnoj praksi da vladajuća većina...

Narodni poslaniče, izvinite što vas prekidam. Imaćete priliku da dobijete reč ispočetka, jer je elektronskim sistemom za glasanje uočeno da je u sali prisutno 78, odnosno 77 poslanika. Molim da utvrdimo da li imamo kvorum za rad, a vas molim, poslaniče, da sednete i da utvrdimo da li imamo kvorum za rad, uz lično čuđenje da oni koji su predlagači za ovu tačku dnevnog reda ne žele da rade, ali dobro.
Molim da utvrdimo da li postoji kvorum za rad. Izvolite.
Potpuno je neuobičajeno, naravno, da se prekida govornik, ali slučaj je bio da je govornik u nastupu spomenuo kvorum i to je bio razlog.
Razlog da poslanici većine sede je poštovanje Poslovnika. Moja je obaveza da proveravam kvorum i da kvoruma bude za rad.
S obzirom na to da je uobičajeno vreme pauze blizu, određujem pauzu i u 15,00 časova ćemo nastaviti rad u popodnevnom delu.
Zaista molim poslanike da u 15,00 časova budu u sali i da dokažu da kada govore o poštovanju Poslovnika, da to i rade. Naravno, poslanici SRS su ušli u salu i učestvuju u kvorumu. Prosto, to očekujem od svih poslanika u ovoj skupštini na početku popodnevnog dela sednice. Hvala vam.
(Posle pauze - 16,05)

Nastavljamo rad popodnevnog dela sednice. Moje lično izvinjenje za zakašnjenje, inače počinjemo u 15,30 časova. Radilo se o mojoj obavezi da prisustvujem otvaranju "Internet provere" za biračke spiskove. To je razlog i izvinjavam se Narodnoj skupštini za dvadesetak minuta zakašnjenja, pošto uobičajeno počinjemo u 15,30 časova.
Molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum potreban za rad. Konstatujem da imamo kvorum potreban za rad.
Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović, koji je prekinut u svom izlaganju, jer je uočeno da ne postoji kvorum potreban za rad. Posle njega reč ima narodni poslanik Joca Arsić. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, evo mene, kao španska serija, malo pre ručka, malo posle ručka, u nastavcima. Što kažu stari Latini - repetitio est mater studiorum, znači ponovićemo neke stvari za sve one koji, naravno, nisu čuli to pre ručka.
Dakle, kao što sam rekao, pre nepune tri godine bio sam dvostruko ponosan: ponosan na građane Srbije koji su nakon decenijskog sunovrata odlučili da zaustave propadanje u ovoj državi, iskazavši na septembarskim i decembarskim izborima bezrezervnu podršku DOS-u; i čast i ponos što i sam, kao poslanik, pripadam dvotrećinskoj većini od 176 poslanika koji su dobili mandat da izmene dotadašnju Srbiju. Smatrao sam da nismo dobili mandat da vladamo, već smo dobili mandat za promene. Znao sam da će već nakon prvih reformskih poteza i nameravanih, korenitih promena, biti teško održati tako visok nivo podrške. Takođe, uveren da uz jedinstvo svih demokratskih snaga u zemlji i istinu, kao najjače oružje, možemo napraviti diskontinuitet sa Srbijom koja je na pragu 21. veka svoje nacionalne interese branila metodama i rečnikom 19. veka, sa svim poznatim rezultatima.
Nažalost, već posle par meseci, bio sam demantovan, jer sam uočio da deo pobedničke koalicije želi da kapitalizuje narodno poverenje i da visoki rejting svog stranačkog lidera, koji je izgradila kompletna koalicija DOS-a, iskoristi u stranačkom i ličnom interesu. (Iz sale: Tema.) Da, ovo je tema, gospodo. Odjednom, uprkos dvotrećinskoj većini, postalo je jako teško donositi zakone koji bi trebalo da promene Srbiju. Donošenje novog ustava pokazalo se u perspektivi kao sve teži zadatak, uprkos onih 176 poslanika sa početka ove priče.
Ilustracije radi, sećam se teškoća koje smo imali, a mislim prilikom donošenja jednog od reformskih zakona, mislim da je bio Zakon o radu, sa obezbeđivanjem kvoruma, kada je tadašnji predsednik Skupštine dobacio poslanicima kako je nezabeleženo u parlamentarnoj praksi da vladajuća većina izlazi iz Skupštine, kako bi oborila kvorum za odlučivanje, a na šta sam odgovorio, kako je nezabeleženo u parlamentarnoj praksi da neko bude izabran od vladajuće većine za predsednika parlamenta, istovremeno predstavlja vlast, ali i opoziciju većini koja ga je izabrala.
Mi nismo imali nijedan razlog da pristanemo na ovakvo ponašanje, jer smo bili svesni da smo se za svoje mandate izborili u decenijskoj borbi sa Miloševićevim režimom. Dok su se nekima mandati očigledno dogodili, pa su se sa neviđenom lakoćom, neodgovorno poigrali sa njima i sa izbornom voljom građana.
Mnogo se ovih dana postavlja pitanje gde je koji poslanik DOS-a bio i kako je glasao prilikom donošenja reformskih zakona. Mi postavljamo pitanje građanima Srbije gde je pedesetak poslanika koji su zajedno sa nama dobili mandat, ne da vladamo, već da promenimo Srbiju! Gde su i čiji su danas naši i vaši nekadašnji poslanici? Odgovor je jasan. Evo ih u koaliciji sa onima kojima je Srbija i njeni građani dvotrećinski rekla - ne, krajem 2000. godine. Sva pravdanja i razlozi pred ovom činjenicom postaju besmisleni i odgovarajući na njih, dopisujući jednu narodnu poslovicu, rekao bih, "u laži su kratke noge, ali veliki podočnjaci".
Danas govorimo o poverenju predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije Nataši Mićić. Pre svega, zbog toga što je neko izneverio narodnu volju iskazanu na septembarskim i decembarskim izborima 2000. godine. Bilo bi smešno, a da nije tužno, čuti tvrdnje sa ove govornice da se tekovine 5. oktobra čuvaju rušeći demokratsku Vladu Srbije i predsednicu Parlamenta, u saradnji sa SSJ, SRS i SPS, kao i poslanicima koji su pod sumnjivim okolnostima promenili svoje političko mišljenje, ako su ga ikada uopšte i imali.
Tako smo mi optuživani da smo trgovali, a oni, kako tvrde, dobili većinu. Pozivam građane da porazmisle pred sledeće izbore, ma kada oni bili, o poslanicima koji se ponašaju kao fudbaleri, koji posle potpisa basnoslovnog ugovora tvrde kako su baš od detinjstva navijali za taj klub, svim srcem, a to je već četvrti, peti klub za koga su upravo od detinjstva navijali. Neki klubovi, za koje su upravo potpisali ugovore, u njihovom političkom detinjstvu nisu ni postojali. U pamćenju građana Srbije, još je sveže sećanje na reči nekadašnjeg člana Predsedništva SFRJ Vasila Tupurkovskog o neprincipijelnoj koaliciji koja je nakon toga srušila Jugoslaviju. Ubeđen sam da građani Srbije na sledećim izborima neće dozvoliti jednoj neprincipijelnoj koaliciji da vrati Srbiju unazad ili da je razgradi.
Mnogi su sa mukom prihvatili i izbor Nataše Mićić za predsednicu Parlamenta. Teško im se navići na Srbiju i njen Parlament koji ne liči na Dragana Tomića, Zorana Aranđelovića, Aleksandra Bakočevića, Slobodana Unkovića, pa i prethodnika na mestu Nataše Mićić. Promena je za neke bila i suviše nagla i suviše očigledna. Tražili ste izbore i dobićete ih, ukoliko Vlada i predsednica Parlamenta ne dobiju većinu.
Pitaćemo građane Srbije da li žele da se vrate na staro ili im je ova nova slika i ovo novo lice Srbije draže. Nasmejana, vedra, inteligentna, lepa, razborita, odgovorna, okrenuta ka opštem dobru, takva je vlast potrebna Srbiji. Neki kojima je neobaveštenost, neodlučnost, nespremnost za prihvatanje odgovornosti posao zaštitni znak, po mnogo čemu, pokazali su se neodlučni, a jedino su odlučni u rušenju Vlade i predsednice Parlamenta. Ovoj Srbiji je dosta onih koji su odlučni u rušenju. Srbiji su potrebni oni koji su odlučni da grade i da stvaraju. U javnosti se olako prešlo i preko jednog skandaloznog predloga, neposredno po jednoj tragičnoj pogibiji premijera Srbije dr Zorana Đinđića.
Taj predlog o koncentracionoj vladi, dat je sa lakoćom, bez elementarne svesti o njenim posledicama. Umesto lustracije kao duhovnog očišćenja ovog naroda vi ste i ovim predlogom kao i 6. oktobra ponudili amnestiju. Ima li većeg ruganja dvotrećinskoj izbornoj volji građana iskazanoj krajem 2000. godine? Ima li većeg nepoštovanja prema milion građana Srbije koji su izašli na ulice Beograda i gradova širom Srbije da odbrane izbornu pobedu 5. oktobra 2000. godine? Ima li ružnijeg šamara koji je mogao biti udaren stotinama hiljada građana koji su u nemom mimohodu odavali počast dr Zoranu Đinđiću, arhitekti nove moderne Srbije?
Ulazak u Vladu ponuđen je onima koji su se sa lakoćom poigravali i trošili dva veka srpske istorije. Sa katastrofalnim posledicama po narod i po državu, onima koji su najavljivali "krvavo proleće" i "29. maj" ne parlamentarnim strankama i kome sve ne, jer suviše je ružno da bi bilo slučajno. Ocenu ovakvog vašeg ponašanja daće već na sledećim izborima reke normalnih, pristojnih i mirnih ljudi koji žele život u normalnoj Srbiji i budućnost za svoju decu, kao i 15. marta ove godine, mirno će došetati ovoga puta do glasačkih kutija i reći šta misle o ovakvim vašim predlozima i vašoj politici.
Sa ove govornice danas je pomenuta i nekakva priča o Socijalističkoj internacionali i članstvu Demokratske stranke u Socijalističkoj internacionali i kako je to nespojivo sa liberalnim kapitalizmom. Ta tvrdnja je dobila veliki aplauz. Nemojte držati u zabludi svog šefa poslaničke grupe. Molim vas, u kom sistemu žive socijaldemokratske partije u Nemačkoj, Španiji, Belgiji i drugim evropskim državama, u kom to oni sistemu žive, pa su članovi Socijalističke internacionale. U obrazlaganju razloga za smenu Nataše Mićić pominjane su, draga gospodo, i kazne izrečene poslanicima po Poslovniku koji je usvojen velikom većinom. Poslovnik ne bi bio restriktivan da ponašanje poslanika često nije bilo suviše destruktivno.
Novčane kazne su izuzetno blage u odnosu na osiono i bahato ponašanje neprimereno ovako visokom domu. Takvo ponašanje nekih političkih činilaca nije bilo sankcionisano u protekloj deceniji Poslovnikom, ali su kazne za takvo ponašanje ipak izricane. Nažalost ne onima koji su ih svojim političkim ponašanjem zaslužili. Političari su radili u protekloj deceniji nedopustive stvari, a za njihovo ponašanje kažnjavan je narod bombardovanjem, sankcijama, izolacijom, siromaštvom, bedom, gubitkom teritorija. Složićete se da je po građane Srbije ova poslovnička varijanta kažnjavanja sigurno i povoljnija i jeftinija.
U pravu su oni koji su tvrdili da se ovde ne radi o suđenju Nataši Mićić, nego o politici koju reprezentuje. Jeste, gospođa Mićić je reprezent moderne evropske i demokratske Srbije. Nasuprot politici koja je rezultirala najvećom nacionalnom katastrofom u protekla dva veka sa nezabeleženim u ekonomskoj nauci sunovratom bruto nacionalnog proizvoda sa 29 milijardi dolara na svega 10 milijardi, u periodu od svega jedne decenije. Odbijamo da o našem poverenju govore oni koji su izneverili narodnu volju iskazanu na poslednjim izborima. O našem poverenju ne mogu govoriti oni koji su lični i stranački interes stavili iznad interesa Srbije, odmah nakon pobede na izborima.
Da smo vas pitali draga gospodo mi nikada ne bismo ni bili vlast. Pitali smo onda građane Srbije, pitaćemo ih i danas i ubuduće i samo njihova volja za nas će biti vrhovni zakon. Kada bi nataši Mićić iskazali nepoverenje, iskazali bi nepoverenje u sopstvene političke stavove i program, i zato je ovo i odbrana demokratije u Srbiji i izborne volje.
Iskazujemo poverenje Nataši Mićić, jer je i ona oličenje politike koja se rukovodi političkim principima razboritosti, odgovornosti i strasti za opšte dobro. Iskazujemo poverenje Nataši Mićić jer je i ona reprezent drugačije, druge Srbije i zato je trn u oku, iskazujemo poverenje Nataši Mićić jer je i ona oličenje državne i nacionalne ozbiljnosti, ekonomske kompetentnosti i evropske orijentacije naše koalicije.
Iskazujemo poverenje Nataši Mićić, jer i ona predstavlja politiku priključenja Evropi, usvajanja evropskih standarda i revitalizacije najbolje tradicije. Iskazujemo poverenje Nataši Mićić jer je i ona simbol politike koja se brine o problemima građana a ne problemima funkcionera i političkih stranaka, svesni da nas potomci neće pamtiti ko je šta o kome rekao, nego ko je šta uradio za narod i za državu.
Ne pristajemo na smenu Nataše Mićić kao što nismo pristali na promene dozirane na kašičicu. Ne pristajemo da se pola stvari izmeni, a pola da ostane po starom. Ne pristajemo na udruživanje narodnjačko-populističkih elemenata sa elementima zapadne ekonomije, jer ne može, gospodo, standard Zapada a politika Istoka.
Ne može građanska država pod imperativom nacionalne homogenizacije, ne može redizajniranje nečega što se ne može redizajnirati, ne može legitimisanje Miloševićevizma bez Miloševića, ne može jeftina demagogija i populizam koji građane Srbije na kraju izuzetno skupo koštaju, ne može oštar rečnik prema Međunarodnoj zajednici na kome se mi uvek kao država posečemo. Narod, građani Srbije jednom su ovakvoj politici rekli "ne". Opet će, jer će znati da izaberu između onih koji rade i onih koji mudruju, onih koji vuku napred i onih koji vuku nazad.
Mi imamo viziju, kompetentne ljude i elementarno poštenje prema građanima koji su dali mandat za promene. Svi koji žele modernu, demokratsku Srbiju, dobro su došli. Iza toga ću završiti rečima pokojnog premijera Zorana Đinđića kojima ću završavati svaki svoj politički govor do kraja sledećih izbora. Ako imaš viziju, vodi, ako hoćeš da pratiš, prati, a ako nećeš ni jedno ni drugo, skloni se da ne smetaš.

Poštovani narodni poslanici, na osnovu člana 84. stav 2. obaveštenje zbog teškog kršenja Poslovnika Narodne skupštine od strane narodnog poslanika Dragana Markovića u govoru za govornicom Narodne skupštine, a nakon pribavljenog mišljenja Administrativnog odbora, izričem na osnovu člana 104. stav 2. meru udaljenja sa sednice. Narodni poslanici, mera udaljenja sa sednice je najteža moguća mera koja se može izreći narodnom poslaniku.
Mera udaljenja sa sednice podrazumeva obraćanje ljudima koji su za poslanika Dragana Markovića glasali. Ako već niste pročitali ili niste razumeli Poslovnik Narodne skupštine, onda vas opominjem, sve koji sa poslednjih pet redova sa moje leve strane, neprimereno reagujete, da je to nedopustivo i da iskazuje nepoštovanje Narodne skupštine.
Dakle, izričem meru udaljenja na osnovu člana 104. stav 2. a po članu 108. stav 3. Poslovnika: "Mera udaljenja sa sednice iz člana 104. stav 2. ovog poslovnika primenjuje se za narednih 90 dana zasedanja od dana udaljenja". Način na koji narodni poslanik Dragan Šormaz, narodni poslanik Dragiša Đoković dobacuju iz klupa, delegitimišu vaše pravo da ikada za ovu govornicu u trenutku dok se izriče ovako teška mera udaljenja govorite o obavezi da svi poštujemo Poslovnik i da poštujemo pravila parlamentarizma.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, replika, pa narodni poslanik Dragiša Đoković.

Gospođo Čomić, moje je pravo da govorim za ovom govornicom i to šta ću da govorim i kako ću da govorim dato mi je na izborima u decembru mesecu 2000.godine. Vi ste poslednja osoba koja će o tome odlučivati, šta ću ja reći za ovom govornicom i šta neću reći. Prema tome, nemojte  da se ponašate kao neka učiteljica, nisam ja vaš đačić ovde u školi.

Narodni poslaniče dobili ste pravo na repliku bez obzira što predsedavajući ima pravo da izriče upozorenje narodnim poslanicima koji ne poštuju Poslovnik Narodne skupštine, a da oni pri tom nemaju pravo na repliku, a ja sam prva osoba koja će voditi računa da ono što govorite za govornicom Narodne skupštine bude u skladu sa Poslovnikom.
Narodni poslanik Dragiša Đoković. Izvolite, u ime tolerancije, replika.

Evo, doći  će jednom trenutak da ćemo raspravljati o kršenju Poslovnika od strane sada predsedavajuće, pa će i o tome biti reči,  pa ćemo i onda slušati jake patriotske govore, nabijene nabojem, slušati priče političkih komesara koji mi mnogo liče na drugove Krcuna,  Rankovića i ostale, slušati  priče onih koji danas isporučuju one koji su branili Kosovo, koji trguju i nagađaju se na tajnim sastancima sa Karlom del Ponte i zbog toga danas ovde izriču torturu nad Skupštinom, koji mi ukidaju pravo govora. Pravo govora gospođe Čomić proističe iz onih 2,5 miliona, koje je jedna lista osvojila 24. septembra 2000. godine, a ne 5. oktobra. Ne zaboravite da je druga lista dobila 500.000 listova manje. To pravo ko može da govori za ovom govornicom, a ko ne može, ne možete silom i terorom oduzimati, galamom, pozicijom na kojoj se nalazite.
Međutim, kada ste tako jaki, tako hrabri, tako sposobni, pa ste se našli, moram to da ponovim, dok je Kosovo tako ugroženo, dok se i oko toga pogađate i preganjate, to jeste Kosovo, to nije prodaja "Karneksa" Kanarskim ostrvima, to nije prodaja "šećerana za tri evra", to nije "gašenje šećerane u Zrenjaninu" koja prvi put nije potpaljena, to nije asfaltiranje puteva i zaduživanje. Hvalite se ovde da ste zadužili Srbiju sa 13 milijardi dolara. Deca nerođena će to vraćati, Srbi upadoše u dužničko ropstvo. Ako ste tako sigurni ne oduzimajte poslanicima reč, ne pretite poslanicima, raspišite parlamentarne izbore, odgovor ćete dobiti od Srbije.

Narodni poslaniče, predsedavajući nema ništa sa pravom govora, ali ima sa sadržinom govora. Dakle, pravo koje dobijete na izborima treba u sadržini za govornicom da bude u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, posle njega narodni poslanik Zoran Mićović.