Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, mi ovde ukrštamo argumente, a ima onih, doduše, malo je takvih, koji brane gospođu Mićić i smatraju da ona i dalje može da vodi ovu skupštinu. Ima nas, koji smo u većem broju, a to se videlo iz rasprave, to ćemo na kraju rasprave morati da sažmemo i u jednoj završnoj reči da podvučemo crtu i da vidimo do čega smo u raspravi došli, ali nije lepo da se imputira ovde opoziciji nešto što ne stoji.
Juče je gospodin predsednik Vlade, a i danas šef poslaničkog kulba DOS-a izrekao jednu neistinu. Zbog toga moram, kao predlagač, da reagujem, a ide na dušu opoziciji koja je navodno destruktivna, koja usporava reforme, donošenje zakona, koja ništa ne radi, nego samo prima platu. Ko god je gledao TV prenose dok ih je bilo, a evo i sada ih ima, ne znam na koji volšeban način je to predsednik Skupštine obezbedila, moglo je da se vidi ko u ovom parlamentu radi, a ko čita novine, žvaće žvake, jede bombone i gricka pogačice. Nema poslanika u ovoj skupštini koji su više radili od poslaničke grupe SRS. Naše pravo, kao narodnih poslanika koji su ostali u opoziciji, jeste da pokušamo na svaki način da ispravimo ono što Vlada predlaže, a za šta mi smatramo da je na štetu građana i da glasamo protiv toga.
Mi nikada ne bismo ovako uredili i doneli Zakon o telekomunikacijama, kao što ste vi uradili, nikada onakav Zakon o radu, nikada onakav Zakon o privatizaciji, nikad, ne daj bože, zakon o lustraciji, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku i Krivičnog zakona itd.
Takođe se govori ovde o velikom doprinosu doskoro poslaničke većine DOS-a i, navodno, Vlade, a to je juče isto predsednik Vlade rekao. Eto, dozvolili smo vam raspravu o tome. Molim vas, vi ste zaboravili izgleda 13 godina parlamentarizma ovde. Da li se vi sećate kako je pao Šainović 1993. godine. Tomislav Nikolić je danima i danima svoj ekspoze imao u Skupštini, dok na kraju Slobodan Milošević nije shvatio da je Vlada otišla dođavola, preklopio knjigu i raspisao vanredne parlamentarne izbore. Imao čovek sluha za demokratiju mnogo više nego što to vi danas imate. Vi nećete da shvatite da je ova vlada već pala, da nema podršku Parlamenta, da ne može da donosi više te vaše reformske zakone, koje vi tako nazivate, a da vam nema druge nego da raspisujete parlamentarne izbore.
Vi ste zaboravili koliko ste amandmana podneli 1994. godine na Zakon o lokalnoj samoupravi, dve hiljade i nešto i normalno da je povučen zakon iz procedure. To je bilo vaše poslaničko pravo, opoziciono, niko vam nije to osporavao. Ostalo je to zabeleženo kao parlamentarna istorija. Molim vas, vas je ovde bilo 176. Vi ste apsolutno mogli da radite, a da se niko od nas iz opozicije ne pojavi u parlamentu. Pustite vi to - primate platu. Ovde svi vi primate plate, i oni koji rade negde drugde primaju razliku u plati, a i nisu to neke plate. Zašto ne kažete ljudima da je to 24.000, zašto ne kažete, zašto ne kažete da je paušal 8.000 i da su to naše plate?!
Radimo od jutra do sutra, radimo ovde u Parlamentu, naterate
nas da radimo i subotom i nedeljom do ponoći da bismo predali amandmane na predloge zakona koje nam kasno dostavite. Ovi ljudi, koji žive u unutrašnjosti i vaši i ovi iz opozicije, dve stotine dana su sigurno bili van svojih porodica i van svojih kuća, mada mnogi rade na nekim veoma odgovornim radnim mestima. Ima tu lekara, koji moraju da ostave svoje pacijente i da dođu ovde da rade. Zbog čega? Zbog toga što vi niste u stanju da predložite zakon koji je prihvatljiv. Kada vas upozorimo na vreme na to, niste spremni da se korigujete. Silina, mnogo vas je, mogli ste da donosite u početku kakve god hoćete zakone.
Onda ste videli da vas više nema toliko, onda ste oborili i kvorum za rad, onda ste smanjili broj poslanika koji je neophodan da sedi ovde da bi se raspravljalo o predlozima zakona. Kukate na opoziciju što neće da vam dođe u Parlament. Ne moramo da dođemo da slušamo to. Vama naši glasovi ne trebaju da biste vi te zakone izglasali. Mi smo danas zainteresovani da sedimo ovde, jer hoćemo da prođe naš predlog, jer mislimo da smo mi u pravu. Vaš je, naravno, interes da sedite ovde i da ne date da naš predlog prođe. To je sasvim normalno.
Zato, nemojte molim vas vi da govorite o tome da smo mi ti koji smo destruktivni, da su retrogradni. Ako je vama retrogradnost sinonim za radikalno, onda nešto tu fali u vašem obrazovanju. Molim vas, parlament je nešto što mora da se čuva u demokratskom društvu kao zenica oka. Ako mi svi nismo kadri to da učinimo, onda nama pomoći apsolutno nema. Svako može da nam dođe iz belog sveta i da nam kaže šta god hoće, a mi možemo samo da se saginjemo, da klečimo, da se klanjamo i da radimo i ono što se od nas ne traži. Mislim da to nije interes ovog naroda, nije interes ove države.
Ova rasprava nije upućena na adresu Nataše Mićić kao Nataše Mićić, diplomiranog pravnika iz Užica. Ona nas kao takva uopšte ne iteresuje. A da je tu robot koji obavlja taj posao, mi bismo morali da se osvrnemo na program tog robota i da tražimo da se on sredi, jer ne može tako da funkcioniše.
Dakle, mi instituciju predsednika skupštine i predsednika i samog parlamenta moramo da sačuvamo. Zbog toga smo samo tražili ovu raspravu, jer mislimo da je to u interesu jednog demokratskog društva, koje gradimo godinama i kome težimo, koje uvek može da se usavršava i za koje smo zaduženi da usavršavamo. Inače, nema razloga da ovde sedimo. Hvala.
