Tri minuta, narodna poslanica Vjerica Radeta, pravo na repliku po pominjanju stranke ili kao ovlašćeni predstavnik? Pravo na repliku.

Mlađani kolega Soldatović reče da ovde raspravljamo o poverenju, odnosno o razrešenju Nataše Mićić, predsednika Narodne skupštine, kaže - na inicijativu koja je pokrenuta na način na koji je pokrenuta. Inicijativa, odnosno predlog za razrešenje predsednika Narodne skupštine, gospodine Soldatoviću je potpuno legalna i legitimna, podnesena na osnovu člana 30. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
U svom nadahnutom govoru, kolega Soldatović spominje mržnju, kao karakternu crtu onih koji su za razrešenje Nataše Mićić. Mržnju prema političkim protivnicima od samog početka pokazivali su predstavnici DOS-a, pre svega, predstavnici Demokratske stranke. Mržnju ste, gospodo, pokazali i iskazali na primeru SRS kada ste bez ikakvog zakonskog osnova uspeli da izdejstvujete da se SRS iseli iz svojih stranačkih prostorija u zgradi Magistrata na Trgu pobede u Zemunu.
Mi smo zarad srpske javnosti, vi to svi dobro znate, iako nećete da kažete, želim da kažem da smo mi tu zgradu zakupili na rok od 30 godina, da smo zakup platili unapred u skladu sa ugovorom i da sud koji je presudio da treba da se iselimo iz tih prostorija nije ocenio da ima bilo kakvih problema vezano za taj ugovor i vezano za plaćanje zakupa, nego su, bože moj procenili da je ta zgrada, s obzirom na to da je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, predviđena isključivo za kulturne namene. Pri tom su zaboravili da je pre toga u toj zgradi bila i "Beobanka", da je bio i Četvrti opštinski sud, da je poslednjih 10 godina bila golubarnik gde nije moglo da se uđe od paučine, od mrtvih golubova i šta sve tamo nismo zatekli.
Sada gospoda iz Okružnog suda, koji su dobili nalog da potvrde tu presudu, procenili su da valjda SRS nije kulturna, a SRS u svojim prostorijama štampa novine, štampa knjige, štampa naučni časopis i čak ako su u pitanju kulturna dobra i u tom pogledu ispunjavamo uslove i ne postoji čak ni taj razlog da se iselimo iz tih prostorija, i očigledno je da je u pitanju mržnja, da je u pitanju politički obračun, da je u pitanju pokušaj da se parališe rad SRS što nemate šanse, pa makar radili i sa livade ili ispod šatora.

Narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS, replika, pa narodni poslanik Zoran Anđelković, isto replika.

Evo ovako, gospodine Soldatoviću, nemojte sve da merite po vama - DSS ne mrzi, niti je ikoga mrzela. Vi ako mrzite i ako je to osnov za vaše političko delovanje i ako se na taj način ponašate na političkoj sceni, što se vidi iz ovih rasprava, mi nikoga ne mrzimo. Mi hoćemo samo da Srbiji bude bolje i mi koji smo nekada bili vaši partneri i ne samo mi, nego i G17 i "Nova Srbija" i Narodni pokret "Otpor" i "Sindikat nezavisnosti" i SPO, tražimo vašu ostavku, tražimo razrešenje Nataše Mićić i izglasaćemo nepoverenje Vladi Republike Srbije. I to nije jedna stranka, nije neko ko se oteo, već je to vapaj naroda i ne možete vi nekoga optuživati za ono što vi sami radite. Vi kao pripadnici socijalističke internacionale nemate pravo da govorite o liberalnom kapitalizmu - zašto ste onda u socijalističkoj internacionali?
Da ste hteli da idete u neko udruženje ili Udruženje stranaka evropske orijentacije koje se zalaže za liberalni kapitalizam ili nešto, vi biste ušli u udruženje u kome su Liberali Srbije - Udruženje liberalnih stranaka ili Udruženje narodnih partija Evrope ili Europe people party, u kojoj je članica DSS i G-17, a to je Udruženje narodnih stranaka Evrope, u kome su stranke koje pripadaju desnom centru i koje se zalažu za istinsku privatizaciju, za privatnu imovinu i zalažu se za jednu socijalnu državu, državu u kojoj će se znati ko šta radi.
Vi ste liberalni kapitalizam zamenili "burazerskom privatizacijom", "burazerskim odnosima", "kumovskim vezama", prodajom šećerane za "tri evra", "mafijaškim asfaltiranjem puteva po Srbiji," zamenili ste "davanjem kredita iz Fonda za razvoj Srbije rodbini ministara ili tastovima ministara". To je kako vi vidite liberalni kapitalizam. Vaše viđenje liberalnog kapitalizma "ko šta uspe da otme i očerupa Srbiju". Mi tako ne vidimo liberalni kapitalizam. Za vas liberalizam znači čerupanje Srbije i čerupanje onoga što smo mi od Srbije nasledili. Zato vaš liberalni kapitalizam ovu Srbiju puno košta. Zato i DSS, G-17, "Nova Srbija", Narodni pokret "Otpor", SPO i "Sindikat nezavisnosti" traže vanredne parlamentarne izbore. Ovo traže svi koji misle dobro Srbiji. Vi ste u manjini i podrška koju vi imate u Srbiji se broji jednocifrenim brojem. Zato, što pre na vanredne parlamentarne izbore, da zaustavimo "vaš liberalni kapitalizam", odnosno čerupanje Srbije i stavljanje toga u privatne džepove.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, replika na izlaganje narodnog poslanika Igora Soldatovića, na osnovu pominjanja stranke.       

Prvo, gospodine Soldatoviću, ja vas sve volim. Socijalisti ne znaju da mrze, nego samo da vole, tako da zaboravite to. Mi smo pravi levičari i samo znamo da volimo. Mi smo za socijalnu pravdu, za ljubav, za solidarnost i tu je stvar potpuno jasna.
Vi ste zaboravili nešto što se događa ovde u parlamentu poslednja dva dana, a to je da se diže tenzija i pokušaj sukoba Parlamentu, upravo od nekih poslanika vlasti, a pre svega od gospođe Nataše Mićić. Podsećam vas šta je juče rekla - stidim se poslanika. Rekla je da se stidi poslanika! Navela je "crveno-crnu" koaliciju. Valjda je mislila na socijaliste i radikale. Ovde njih ima, ni manje ni više, 71, sa onih sedam, naravno. 71 poslanik, po 16.500 birača za svako poslaničko mesto, je ni manje ni više, 16.500 da bi politička partija dobila jedno poslaničko mesto u Republičkom parlamentu, na 27.000 birača, 16.500 treba da glasa da dobije. To je više od milion birača u Srbiji. Ona se stidi milion birača u Srbiji.
Zar to nije govor mržnje? O čemu mi pričamo? Koga ona mrzi? Nas, poslanike, ne, ona mrzi građane koji su glasali za nas. To je milion birača. Molim i nadam se da ćete vi zatražiti od gospođe Nataše Mićić da se izvini građanima Srbije, meni ne treba, poslanicima ne treba, ali građanima Srbije koji su glasali za nas, da se izvini da se stidi njih. Njih ne treba da se stidi. Mi se ponosimo i tim biračima i onim biračima koji su glasali za vas. Svim građanima Srbije se mi ponosimo, jer su to naši građani Srbije, bez obzira za koju političku opciju glasali. To je ono što treba da krasi ovaj parlament i sve poslanike, od predsednika Parlamenta do poslednjeg poslanika ovde i onda neće biti priče o mržnji u Parlamentu, a onda ni u Srbiji.

Ako smo završili krug replika, da se vratimo zašto smo uopšte na ovoj sednici i temi dnevnog reda - Predlog za razrešenje predsednika Narodne skupštine Nataše Mićić.
Reč ima narodni poslanik Branko Ružić, posle njega narodni poslanik Petar Cvetković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre svega, moram da se osvrnem na jučerašnje i današnje ostrašćene govore, pre svega demagoške govore poslanika iz vladajuće koalicije, koji zaista ne vode ničemu. Ta polarizacija poslanika na ovakve i onakve, na one koji mrze i, valjda, koji vole ili veruju, jednostavno, jednom prosečnom biraču u Srbiji neće pomoći da se odluči da glasa za one koji takvu priču ovde propagiraju. Srbiji nije potrebna mržnja, Srbiji su potrebni vanredni parlamentarni izbori.
Što se tiče same tačke dnevnog reda, moram da kažem da je teško govoriti kada gospođa Mićić nije prisutna u sali, ali motivaciju ne gubimo, s obzirom na to da smatramo da argumentaciju posedujemo. Ono što želim da ukažem, to je da zamolim poslanike vladajuće koalicije da nas nesvrstavaju u neke predizborne koalicije, s obzriom na to da je SPS odavno donela odluku da će na izbore ići samostalno. Na taj način bi mogli samo da podignu rejting drugim strankama sa kojima nas stavljaju u isti koš.
Naravno, juče i danas čuli smo ovde lamentiranje nad činjenicom da se radi o jednoj dami. Čuli smo čak jedan novi termin - da postoji i "srpski muški šovinizam". Čuli smo da su vizuelni efektni nekih fotografija dame u pitanju, možda osnovni kriterijum i osnovna vrhovna vrednost da bi ostala na ovom mestu. Smatram da to može biti interesantno za neke tabloide i neku žutu štampu, ali ono što je poslaničkoj grupi SPS važno i što je interesantno, to su razlozi zbog kojih ćemo glasati za izglasavanje nepoverenja, odnosno za smenu gospođe Mićić sa mesta predsednika Skupštine Republike Srbije i, svojstveno tome, sa mesta v.d. predsednika Republike.
Takva slabašna argumentacija, a uz to i imajući u vidu da je dotična dama u dva navrata juče pokušavala da nešto građanima ispriča, ali na način koji nije bio adekvatan, s obzirom na to da je pominjala polarizaciju na neku "crveno-crnu" koaliciju, a takođe je pominjala da se stidi nas. Mi nećemo reći da se stidimo nje, ali njoj bi najbolje bilo da zbog takvih izjava ostavi jedan pečat u istoriji srpskog parlamentarizma i da sama podnese ostavku, s obzriom na to da smo do onog trenutka dokle aktuelni premijer nije stigao na sednicu, razmišljali o tome da li se ovde radi konkretno samo o gospođi Mićić ili se radi o jednoj široj problematici i jednoj sistemskoj akciji i politici koja se vodi i koja urušava i institucije i državu, a pre svega interese građana Srbije.
Naravno, sve te sumnje razvezao je premijer, gospodin Živković, koji je rekao da je upravo gospođa Mićić eksponent Vlade Republike Srbije, koliko smo uspeli da pročitamo između redova, da je ona marioneta te Vlade i da u Skupštini sprovodi politiku koja treba da vodi jednom perfidnom ukidanju demokratije u Srbiji. Ovde su nam kao neke negativne karakteristike govorili o tome da smo mi urušavali institucije. To jednostavno nije tačno, jer ja ne vidim nijednu instituciju u državi Srbiji da funkcioniše i da postoji. Sve institucije sistema su urušene upravo takvom politikom, koja je sistemska, koja je politika ove vlade, kako smo juče čuli, i takva politika ne može da vodi boljitku ni Srbije ni svih građana Srbije.
Ja ne želim lično da napadam gospođu Mićić, jer smatram da ona to nije zaslužila. Takođe, oni koji su je branili ovde juče, smatram da su birani verovatno po slučajnom uzorku, pa nisu izabrani pravi branioci lika i dela gospođe Mićić, s obzirom na to da smo od jednog čuli da ona nije dovoljno inteligentna, ali je lepa, a od drugih smo čuli da je na meti "srpskih muških šovinista". Ja mislim da je žena u Srbiji, a i u svetu, odavno prošla taj proces emancipacije i da to samo govori o onima koji su govorili na taj način. Možda se oni zalažu za neki matrijarhat, kada je to jednostavno istorija i to u Srbiji više nikada neće postojati, niti igde u svetu.
Kažem da ne želim lično da napadam gospođu Mićić, ali jednostavno sve ono što je ona činila od onog 6. decembra kada je sama na javnom glasanju pred kamerama, pred svim građanima Srbije glasala za svoje izborno mesto predsednika Parlamenta, pa do dana današnjeg, ne uliva nadu ni građanima, ni nama poslanicima da ona taj posao ume da vrši na način koji je primeren jednom predsedniku parlamenta. Predsednik parlamenta je pre svega predsednik svih poslanika u parlamentu na čijem je čelu. Predsednik parlamenta ne može da deli poslanike na ovakve i onakve. Predsednik parlamenta mora da čini sve što je zapisano u odredbama Poslovnika, Ustava i zakona, ne sme da prikriva krađu u parlamentu, mora da snosi konsekvence za prikrivanje krađe u parlamentu.
Krađa u Parlamentu je ovde dokazana, to svi građani u Srbiji znaju. Ono što je ova sistemska politika Vlade učinila i napravila jedan "kopernikanski obrt" prošle nedelje i kupila vreme, nekih mesec ili dva dana, da bi možda podigli sebi rejting, jer nisu imali dobru aritmetiku i kalkulaciju pri zakazivanju sednice, pa na nju nisu ni došli, jednostavno govori o njihovoj nemoći. Ovakvi ostrašćeni govori poslanika vladajuće koalicije govore o njihovoj nervozi i govore o tome da je izvršena totalna delegitimizacija ovog palamenta i to ne sada, već pre sigurno godinu i po i više dana i govori o tome da su Srbiji i građanima Srbije, pre svega potrebni vanredni parlamentarni izbori, ne da bi neka stranka pa bila to i SPS došla na vlast, ne da bi se mrzeli ili voleli, jer moramo da znamo da u politici nema ni ljubavi, ni mržnje, postoje samo večni interesi, artikulisanje programa stranke koju zastupate.
Izbori su potrebni iz prostog razloga što je Srbiji potrebna politička stabilnost, a nakon te političke stabilnosti potrebno je da ostvarimo i ekonomsku stabilnost, s obzirom na to da je ekonomija i privreda pod Vladom i vlašću ove vlade, do te mere devastirana, da jednostavno oni koji se budu uhvatili u koštac sa tom problematikom imaće velikih problema. Samo pitanje poverenja Nataše Mićić naravno da je usko povezano i sa pitanjem poverenja Vladi Republike Srbije. Ono što bi bilo junaštvo i gospođe Mićić, ali i same Vlade i njene personifikacije u liku gospodina Živkovića, to je da podnesu ostavke ili da na predlog Vlad gospođa Mićić, s obzirom na to da je u tom statusu v.d. predsednika Republike, na predlog Vlade raspusti Skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore.
Možda bi ono malo kredibiliteta koje imate kod građana Srbije na taj način sačuvali. Ukoliko to ne učinite, naravno ovaj neumitan proces vašeg pada će vas dovesti do situacije da ćete možda biti neka minorna politička stranka. I u narodu se govori, moram to da pomenem, kada pričamo o gospođi Mićić, s obzirom na to da ona vrši dve funkcije: ona je i predsednik parlamenta i v.d. predsednika Srbije. Postoji jedan vic da je Slobodan Milošević pokazao kakav predsednik Srbije treba da bude, da gospodin Milan Milutinović nije pokazao kakav predsednik Srbije treba da bude, a da je gospođa Mićić pokazala da Srbiji možda uopšte ne treba predsednik. S obzirom na to da smo mi ozbiljna politička stranka i da smatramo da je Srbiji potreban predsednik, ali pre svega izabran na neposrednim izborima, a ne nekim delegatskim principom kao u komunizmu, smatramo da sve ovo zajedno mora da dovede do raspisivanja vanrednih parlamenatarnih izbora.
Zaista, da se ne bi stideli gospođe Mićić i ona nas, ja je pozivam da učini taj korak i da s obzirom na to da joj je čista savest kako kaže i mirna, neka podnese ostavku i neka ubrza taj proces demokratizacije Srbije koji je zaista zaustavljen u ove prethodne dve godine. Zahvaljujem.

Najavljen po redosledu narodni poslanik Petar Cvetković, ali on ponovo ima zakazan Administrativni odbor, što je bio razlog da nije govorio i kada je po redosledu prvi put bio prijavljen, pa molim sledećeg po redu, a to je narodni poslanik Borivoje Drakulović,  posle njega narodni poslanik Milan Stanimirović.

Kolege poslanici, ja neću biti dug. Zaista postoje iscrpne diskusije u kojima je mnogo rečeno, a zapravo nije dovoljno rečeno, jer da je rečeno ono što je istina, a istina je da je dolaskom Nataše Mićić na mesto predsednika Skupštine nastupila  elementarna nepogoda za Srbiju, a samim tim to znači i da zbog ove DOS-ovske vlasti bojim se da će nastupiti kataklizma, a da ne bi došlo do kataklizme probudite se vi DOS-ovci ili demokrate kako se nazivate, raspišite izbore, spasite Srbiju i spasite vašu čast i obraz.