Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, replika na izlaganje narodne poslanice Gordane Pop-Lazić.

Poštovana potpredsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Pop-Lazić, kada sam govorio o bizarnoj koaliciji, nisam mislio na SRS, nego na one koji su se pridružili toj inicijativi. Dakle, koalicija SRS, SPS i DSS u toku proteklih nekoliko dana ne bi bila toliko neuobičajena da se nije pridružio i G17 plus, recimo, koji je do pre nekoliko meseci bio sa nama u koaliciji, bio u vlasti na različitim nivoima, u saveznoj vladi, u Narodnoj banci, u Republičkoj vladi do pre mesec i po-dva dana. To je ono što nas čudi. Dakle, to čini koaliciju bizarnom. Inače, koalicija radikala, DSS i SPS bi se podrazumevala i programski. Nisam mislio na vas. U tom smislu se izvinjavam, ako ste tako protumačili moje izlaganje.  Dakle, pre svega se to odnosi na G17 plus, koji se pridružio toj grupaciji.
Što se tiče poslanika, broja poslanika koji podržavaju gospođu Mićić. Upravo predlaganje poslanika, kada smo predlagali poslanike koji će izlagati, vodili smo se logikom da ne želimo da se nijednog trenutka pomisli da mi želimo da odugovlačimo ovu raspravu. Mogli smo predložiti 60-70 narodnih poslanika, da se iskoristi svo ono vreme, a to bi bilo preko pet sati kojih DOS u toj raspravi ima.
Mislim da je potpuno legitimno i slažem se sa vama da je legitimno da u toku rasprave razmenjujemo argumente, ali mislim da ne bi bilo legitimno da odugovlačimo raspravu u tom pravcu. Mi to ni na koji način ne želimo da činimo. Želimo vrlo brzo da se pokaže da li ono što predsednica ovog parlamenta, ima ili nema podršku među poslanicima.
Što se tiče rada u Parlamentu, tu se ne slažem, rad u odborima je dominantni deo parlamentarnog rada. Tu vaša stranka ne učestvuje. Nije isključivi rad debata u Skupštini. Debata u Skupštini je u političko-promotivnom smislu jedino interesantna, ali sam rad na zakonu dešava se na nivou predlagača, nakon toga na nivou odbora i posle toga, pre svega prilikom glasanja o amandmanima i zakonu. Dakle, sama rasprava uglavnom služi za promociju određenog zakona ili za promociju političke stranke koja je protiv tog zakona i najmanje je to parlamenterani rad. Vi nažalost, ne učestvujete ni u jednom odboru, to bi bio značajan doprinos i to bi zaista bio rad u Narodnoj skupštini.
Što se tiče stavljanja na dnevni red - svi smo bili svedoci da je predsednica Skupštine sama tražila da se ovo stavi na dnevni red, za razliku od Dragana Tomića. Dragan Tomić nije nikada ni stavio na dnevni red to. I to nije pitanje većine ili manjine, nego elementarnih manira i elementarnog, civilizovanog ponašanja, da kada postoji predlog nekih poslanika, pri tom ste sigurni u svoju parlamentarnu većinu, onda od elementarne kulture zavisi da li ćete staviti to na dnevni red ili nećete. Nema sankcija ako se ne stavi na dnevni red, ali Nataša Mićić je kao prvu tačku stavila svoje razrešenje i to radi javnosti treba da se zna. Nije se glasalo o tim tačkama.
Dakle, povučeni su predlozi i za skidanje tih tačaka sa dnevnog reda na zahtev predsednice, skinut je zahtev da se raspravlja o njenom poverenju i unutar koalicije postoji raspoloženje nekih stranaka da se raspravlja o tom poverenju i to je puna istina.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Ne bismo smeli sa time da špekulišemo. Što se tiče rasprave pred ovim parlamentom i ponašanja Nataše Mićić prilikom disciplinovanja nekih poslanika, obezbeđivanja reda, moram da naglasim da je ovo zapravo prvi put i prva potpuno civilizovana rasprava, osim nekih poziva na građanski rat, koju smo imali u ovom parlamentu. Do sada se gospođa Mićić suočavala sa polivanjima, sa tučama u Parlamentu, sa psovanjima, sa uvredama, sa nazivanjem životinjskim epitetom i svi to vrlo dobro znamo. To je bio nivo koji je bio apsolutno ispod svakog nivoa i mislim da je ono što je Nataša Mićić primenjivala, da bi ispunila svoju ustavnu i poslovničku obavezu, bio minimum minimumata. Hvala.

Jedno obaveštenje koje sam dužna, po članu 84. stav 2. Poslovnika, a zbog informacija iznetih u izlaganjima narodnog poslanika Bojana Pajtića i narodne poslanice Gordane Pop-Lazić, radi se o broju poslanika koji imaju izlaganja, po Poslovniku Narodne skupštine. Građanke i građani Srbije koji gledaju verovatno neće razumeti, ali mi ćemo brzo objasniti o čemu se radi.
Dakle, po Poslovniku redosled poslanika u načelnoj raspravi utvrđuje se na osnovu lista koje predaju poslaničke grupe i obaveza je da idu od najmanje ka najvećoj, ali da redosled bude jedan poslanik - za, jedan poslanik - protiv, dokle god takvih poslanika ima, koji su "za" ili "protiv".
Poslanička grupa DSS predala je svoju listu i zaokružila da je protiv razrešenja predsednice Narodne skupštine, Nataše Mićić. To je stvar o kojoj, sekretar Narodne skupštine i ja, moramo da vodimo računa kao o dokumentu koji je predat. Pretpostavili smo da su oni protiv predsednice Skupštine, ali spisak mora da se napravi kako su se poslaničke grupe izjasnile da su "za" ili "protiv" razrešenja.
To je razlog zašto u ovom prvom delu imate, na mestu na kojem govori po redosledu poslanik poslančke grupe DSS, trebalo je da govori poslanik koji je protiv razrešenja predsednice Narodne skupštine Nataše Mićić, ali ja nemam ovlašćenja da to uradim, ako postoji zvaničan papir u dokumentaciji gde su oni zaokružili protiv.
To je objašnjenje oboma koji spominjete redosled. U vašem izlaganju je, ne javljate se poslanici koji branite i protiv ste razrešenja, ne javljate se u raspravi, ovo je po Poslovniku.
Narodni poslanik Đura Popović.
Narodni poslanik Sredoje Mihajlov, osnov za repliku, spominjanje G17 plus.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, jeste da sam ja bio tri meseca nezavisan, što ste vi zaboravili, a sada vas podsećam. Pomenuto je G17 plus da je u koaliciji. G17 plus  je upravo osudila način izbora guvernera, jer znate i sami kako je to izgledalo. Smatram da je tu povređen i Poslovnik. Ja sam tada glasao za izbor guvernera jer sam smatrao da treba da bude izabran guverner i sada to smatram i veliku uvredu je upravo ova skupština nanela guverneru time što smo je na takav način izabrali. Mislim da je i tu pogrešila gospođa predsednik zato što nije ponovila izbore. Upravo zbog tog skandala, koji se desio tog dana, ja nisam znao za tu čitavu rašomonijadu. Kada sam saznao, video sam da se to nikada nije nazvalo pravim imenom.
Gospodo, znate šta se desilo, između ostalog, da vas podsetim, kada pominjete tu koaliciju. Gledajte kako je to izgledalo: oni koji su rekli da su videli ono što su videli, gospodin Rafailović koji je rekao da nije bio tu, ti su ispali loši momci, a dobri momci i one koje ste pohvalili, to su oni koji su bacali kartice, koji su glasali za druge koji nisu bili tu i to je ono što ja želim da skrenem narodu Srbije i biračima, da se vidi ko je osuđen kao loš u toj čitavoj raboti. Nismo mi ni sa kim u koaliciji, nego smo hteli da uvedemo reda, baš zbog toga da ne bude uneređena ova skupština, nego da bude reda u njoj, reagovali smo na to jer nam se nije svidelo. Smatramo da je to nešto što ne može da bude u liku ove skupštine.
Gospodo, samo da vas podsetim. Vi se ne pitate nimalo, nikome ne radi savest, da se zapitamo - zašto nema među nama gospođe Arnerić? Zar ne zaslužuje da joj se izvinemo, da joj kažemo da nismo svi bili za to ...
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da omoguće govorniku da završi izlaganje.)
Jedanaest godina sam poslanik, a osam godina sam bio opozicioni i da nije bilo ovakvih kao što je Sredoja, ne bi vas puno bilo u ovoj sali, ali nikada nisam od SPS-a doživeo ovo što sam doživeo od vas sada. Verujte, uvek su mi dozvolili da kažem i iznenađuje me da vi ovako reagujete. Ali opet da se vratimo na gospođu Nedu Arnerić i da se zapitamo zašto nije tu, zašto joj se nismo izvinili i šta je razlog što se ona osamila. Svima nam je mirna savest, kaže gospođa Mićić, ona mirno spava. Ja ne bih na njenom mestu mirno spavao, i želeo bih da ovde ima nekog reda i čojstva kako smo zamislili i to je razlog, a ne nikakve koalicije, nego to je ono što ne možemo da prihvatimo.

Reč ima narodni poslanik Đuro Popović. (Nije prisutan.) Posle njega narodni poslanik Sima Radulović, pa posle njega Goran Cvetanović.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, podnosilac predloga za razrešenje predsednice Narodne skupštine u obrazloženju tog predloga navodi pravne razloge za to razrešenje. Ti pravni razlozi se sastoje, po mišljenju podnosioca predloga, u tome da je predsednica Skupštine, predsedavajuća ovim parlamentom, kršila propise i to počev od Poslovnika, zakona, pa sve do Ustava.
Ti pravni razlozi se mogu pobiti, ali ja se ovom prilikom neću baviti time, jer to veoma uspešno radi šef poslaničke grupe Građanskog saveza Srbije, Mirko Rosić, iako on nije pravnik.
Dakle, razlozi za razrešenje i traženje razrešenja predsednice Skupštine su u nečemu drugom. Razlozi nisu pravne prirode, niti motivisani time da se zaštiti pravni poredak, već su razlozi čisto političke prirode, što je apsolutno pravo, kako podnosioca predloga ...

Narodni poslaniče, izvinite na trenutak. Ja molim narodne poslanike koji već odbijaju da poštuju elementarne odredbe, koje se zovu sedenje u klupi, da svoje eventualne rasprave vode izvan ove sale, ekspertske ili bilo kakve druge rasprave.

Dakle, to je potpuno legitimno pravo podnosioca predloga, da čisto motivisano političkim razlozima traži razrešenje predsednice Parlamenta, jer i sam taj čin u svetlu ovoga što sam malopre rekao, da pravnih razloga nema, sam taj čin u sebi nosi određenu politiku. Naravno da sve to ima veze sa predsedničkim izborima koji su već raspisani i sa parlamentarnim koje mnogi u ovoj sali priželjkuju.
Dakle, razlozi su politički, pa da onda krenemo od toga ko sve u ovom parlamentu traži razrešenje predsednice Skupštine. Naravno, tu su prvo poslanici podnosioca predloga i oni koji su se svojim potpisima direktno pridružili tom predlogu, kao i oni koji tokom ove rasprave ukazuju da uživaju taj isti status.
Ovlašćeni predstavnik podnosioca predloga u svom prvom istupanju za ovom govornicom, obrazlažući predlog, istakla je da predsednica Skupštine potiče iz jedne minorne stranke, naravno misleći na Građanski savez Srbije. Različiti su gospodo aršini za merenje veličine stranaka, ali o tome ćemo kasnije. Međutim, činjenica je da dobar deo napada na predsednicu Skupštine potiče upravo iz te činjenice i motivisan je tom činjenicom da je gospođa Nataša Mićić visoki funkcioner Građanskog saveza Srbije.
Kada je u pitanju podnosilac predlagača, nominalni podnosilac predlagača, takav stav je sasvim normalan, pa dozvolićete i očekivan, jer u ovom parlamentu nema dveju suprotstavljenijih opcija od one političke opcije koju zastupa predlagač ovog predloga i one koju zastupa Građanski savez Srbije. Rekoh i naravno, meni je milo zbog toga što u ovoj raspravi najzad možemo da sučelimo te argumente. Čime se to meri gospodo veličina jedne stranke? Da li politikom koju ta stranka vodi? Da malo i o tome popričamo.
Predlagač ovog zakona je u ne tako davnoj političkoj i parlamentarnoj istoriji ove zemlje bio poznat po tome što je uglavnom u saradnji sa onima koji su na vlasti zastupao neke njihove ekstremne stavove ili radikalne, ako vam se više sviđa.
Sada par primera za to što govorim: počev od pretnji raketiranjem Rima, čini mi se Beča i ostalih evropskih prestonica. To je bio jedan ekstrem sa veoma strašnim posledicama. Da se podsetimo samo dovođenja Dolgorukova, pretedenta na srpski presto iz direktne loze Nemanjića. Međutim, Dolgorukov je veoma brzo uvideo da smo mi plitkodžepi, pa je napustio svoju pretendentu. To su ovako neki detalji koji govore o ekstremima.
Međutim, svaka stranka ima pravo da izabere svoju politiku, da šokira biračko telo, pa i time možda na neki način profitira. Sve bi to možda bilo i smešno da nije opasno i žalosno. Neću da kažem da ste vi kreirali tu politiku. Vi ste tu politiku samo pratili, drugi su je kreirali, ali da vidimo šta je finale te politike. Finale te politike bio je 24. mart 1999. godine, a rezultati su nažalost još uvek vidljivi. To je o veličini politike i veličini stranke predlagača.
Građanski savez Srbije - da vidimo sada koliko smo mi veliki. Građanski savez Srbije veliki je onoliko koliko je velika građanska ideja u Srbiji. Pitanje je koliko je ta ideja mogla da bude velika strašne 1991, 1992. i 1993. godine, kada su ovom zemljom odjekivali samo bojni pokliči inspirisani isključivo ideologijom krvi i tla. Međutim, vremena se gospodo menjaju. Sada ti bojni pokliči u Evropi zvuče kao dosadno kreštanje, a nesporno je valjda da većina građana Srbije želi upravo u tu Evropu.
Gospodo, o velikim i malim strankama baviću se malo kasnije, nego da vidimo o izborima.
Prvo izbori 2000. godine. Mi smo zajedno sa još nekima u ovom parlamentu ostvarili pobedu i tada smo obećali i rekli da nismo hteli samo puku promenu vlasti nego hoćemo da menjamo Srbiju, hoćemo sveobuhvatne reforme, ali, gospodo, ispostavilo se da još uvek jedan dobar deo Srbije nije za reforme.
Neki odavde, bez obzira šta pričaju i koje argumente iznose, koji su se pridružili onima koji su uvek bili nekom drugom pridruženi, ali rekoh da se vremena menjaju i sada se njima pridružuju neki, rezonovali su ovako - kako ćemo mi doći sami na vlast ako još uvek dobar deo građana Srbije nije za reforme. Onda da kažemo - mi ćemo malo da sprovodimo reforme, ali ovaj deo građana se ljuti, neće ni malo reformi.
Šta ćemo da radimo? Da malo tolerišemo opstrukciju u Parlamentu, da do besvesti opstruiramo donošenje zakona, da ih amandmanima, koji u potpunosti menjaju ceo zakon, obesmišljavamo, pa ćemo time tom delu građana Srbije pokazati da mi nismo ti koji vas ljute, mi nismo ti koji vam nešto rade, mi u stvari ne radimo ništa, a imamo i vožda. Ajmo, ajde sada svi na izbore, sa te pozicije. Građanski savez po cenu i da nikada više ne bude parlamentarna stranka sa takvih pozicija neće ići u izbore.
A sada da se vratim na velike, tj. enormne i male, minorne stranke. U ovom parlamentu, čini mi se, da postoji konsenzus da je lokalna samouprava jedan od najvažnijih segmenata našeg društva, a uostalom to nas i praksa Evrope, kojoj težimo, uči. Ta lokalna samouprava treba dalje i da jača. U mom Nišu enormno velika stranka u tri lokalne skupštine, Skupštine grada Niša, Skupštine opštine Niš i Skupštine opštine Niška Banja nema, slovima, ni brojkom, nijednog odbornika, a minorni Građanski savez ima 19. Ni jednog jedinog, profesore Vujinoviću, ni jednog jedinog. Dakle, ne postoji ono mnogo koje nije malo, a ne postoji bogami ni ono malo koje nije mnogo, a predsednica Skupštine je upravo dokaz za ovu tvrdnju.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, ovlašćena predstavnica, replika na izlaganje prethodnog govornika na osnovu pominjanja stranke.

Dame i gospodo, politika SRS uvek je bila miroljubiva politika i pre svega patriotska politika. Da li smo pozivali na raketiranje Rima, moguće da je to i tačno, ali dame i gospodo, nikada nismo pozivali neprijatelje srpskog naroda da bombarduju Srbiju, a to je činio Građanski savez Srbije.
Građanski savez Srbije i Goran Svilanović na čelu Građanskog saveza Srbije bili su na čelu onih snaga koje su želele da se 99. godine desi ono što se desilo u Srbiji. Oni su bili ti koji su pokazivali i objašnjavali šta u Srbiji, treba da se bobmarduje. Goran Svilanović, predsednik jedne zaista minorne stranke je i dostigao ono što je dostigao, i ostali članovi stranke, ima ih više na funkcijama, nego što je članova stranke, upravo zato što su to zaslužili kod svojih zapadnih mentora, kod onih koji su Srbiju bombardovali i kod onih koji Srbiji ne žele dobro.
Ekstremnost Gorana Svilanovića i ekstremnost Građasnkog saveza Srbije je sigurno veća od bilo koje stranke u Srbiji i oni su pokazali svoj odnos prema Srbiji i prema svom narodu, tako što su bili prvi koji su nudili srpske glave Haškom tribunalu. Goran Svilanović je spreman da, posle generala za koje su sada podignute optužnice, da Hagu ponudi i hiljade mladića koji su se borili zato što su patriote i zato što su bili ubeđeni da treba da se bore na Kosovu u interesu srspkog naroda. Svi ti policajci i svi ti vojnici biće izručeni od strane Gorana Svilanovića, ukoliko naravno, još neko vreme ostane na vlasti.
Goran Svilanović je zajedno sa Zoranom Đinđićom, Nebojšom Čovićem lično napisao optužnicu protiv prof. dr Vojislava Šešelja i molio Karlu Del Ponte da Vojislava Šešelja odvede u Hag da bi on ovde mogao da vršlja onako kako očigledno i još uvek radi.
On je taj koji je organizovao hapšenje generala Šljivančanina, on je taj koji obećava Karli Del Ponte generala Ratka Mladića, samo još da nađe načina da otkrije gde je general Mladić; sigurno, hvala Bogu nema šanse da to otkrije i nema šanse da ispuni još tu svoju životnu želju.