Predsednik poslaničke grupe GSS, narodni poslanik Mirko Rosić, replika.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam da vas obavestim nešto što je vama već verovatno poznato. Saradnja sa Hagom je obaveza koju je preuzeo još gospodin Milošević u Dejtonu, onda kada ste ga vi podržavali, a inače principi GSS-a da uvek insistiramo na jačanju institucija, da uvek težimo za istinom, bili su i jesu lajt motiv GSS-a. I onda kada smo bili u manjini i sada kada učestvujemo u vlasti i sada je verovatno naša odgovornost tim veća.
Ja moram da vam kažem da je gospodin Goran Svilanović koga ovde prozivate za sve i svašta, između ostalog, i za te gluposti koje spadaju u domen dobrog političkog vica, bio mobilisan i odazvao se toj mobilizaciji zato što je legalista. Moram da vam kažem da sam i ja bio mobilisan i da sam, takođe, pre svega kao lekar, želeo da pomognem onim mladim ljudima koje ste vi bezrazložno slali u rat.
Veličini GSS-a upravo jeste u tome, u tome što poštujemo institucije i u tome što težimo istini.
Istinu će građani Srbije prepoznati sasvim sigurno, hteli vi to ili ne i prepoznali su je i na prethodnim izborima i prepoznaće je i na ovim izborima. Lažni patriotizam, lažno zalaganje za interese građana Srbije vi ste već pokazali. To se zalaganje završilo bombardovanjem, destrukcijom, način na koji ste tada objašnjavali vaše kvazipatriotske ideale mamine i tatine, način na koji ste tada pokazivali je bio zaista krajnje degutantan. One viljuške i kašike koje ste vi hteli da koristitet u druge svrhe, GSS koristi kao pribor za jelo, a one stare i zarđale gledamo u muzeju. Vi ste već u muzeju istorije.

Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, posle njega narodna poslanica Milka Marinković.

        Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću samo par sekundi pre nego što krene, pošto vidim da je veći broj poslanika išao van teme. Malopre me je gospodin Sima Radulović inspirisao, pošto je sve vreme govorio u negativnom kontekstu o predstavnicima SRS, da on zaista pripada maloj partiji opasnih namera - GSS-u. On je čovek koji je bio kumrovački đak i koji je nosio cveće na grob Titu i sa 18. godina se učlanio u Savez komunista, pa je posle toga prešao u SPO, a onda došao u ovu malu partiju opasnih namera - GSS. I, upravo njegovi najbliži saradnici u Nišu, gospođa Mirjana Babulović je naredila prebijanje glumaca u Narodnom pozorištu u Nišu, gde je čak jedan glumac Mimi doživeo infarkt miokadra, tako da o vašim namerama mi na Jugu već dovoljno znamo.
Gospođa Nataša Mićić je dužna da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine a, nažalost, upravo je ona na najgrublji mogući način svesno kršila Poslovnik: počev od načina vođenja sednica, održavanja reda na sednicama kao i obezbeđivanja ravnopravnosti narodnih poslanika.
Nataša Mićić je sve vreme primenjivala duple aršine, zloupotrebljavala svoje diskreciono pravo često prekidala i ograničavala rad narodnih poslanika.
Nataša Mićić je mnogo puta održavala sednice bez kvoruma, podržavala učestale falsifikate glasanja, naročito kada politička trgovina nije bila uspešna.
Više puta je kršen Poslovnik zbog načina zakazivanja sednica Narodne skupštine, nije vodila računa o hronološkom redu dostavljenih predloga akata, dozvoljavala je da rasprava u pojedinostima bude u toku bez stava i mišljenja Vlade o amandmanima narodnih poslanika, a još češće joj je bila praksa da Vlada na svoje predloge akata podnosi amandmane i pre otvaranja rasprave.
Suvišno je ocenjivati njenu odluku o uvođenju vanrednog stanja u Srbiji suprotno odredbama Ustava Republike Srbije i zakona kojim se uređuje vanredno stanje.
Najzaslužnija je za prestanak direktnih televizijskih prenosa sednica Narodne skupštine, verovatno kada su poslanici DOS-a bili često u pravnoj zabludi, a ta zabluda nije za TV kamere.
Nažalost Nataša Mićić je obe funkcije koje je obavljala, obavljala brutalnim kršenjem propisa, zloupotrebom ovlašćenja bez ikakvog pokrića o propisima a sve u suprotnosti sa Ustavom, zakonom i Poslovnikom.
U okviru prava predstavljanja građana narodni poslanik je ovlašćen da iznosi, zastupa i brani svoje političke stavove za koje smatra da imaju uticaja na rad i sadržinu zakonskih projekata koji donosi Narodna skupština.
Ustavom Republike Srbije mora da predstavlja garanciju punog poštovanja političkog, moralnog i telesnog integriteta narodnih poslanika.
Na sednici Narodne skupštine održanoj 22. maja 2002. godine gospođa Nataša Mićić, u svojstvu predsednika Narodne skupštine, naredila je pripadnicima Službe obezbeđenja Narodne skupštine da intervenišu i da se primenom sile prema narodnim poslanicima uspostave neko stanje i red, kako je to samo ona zamislila da treba da izgleda. Prilikom te brutalne intervencije u sali Narodne skupštine, odnosno na mestu i u vreme kada je, po Ustavu Republike Srbije, isključena bilo kakva mogućnost primena svake pa i najbezazlenije sile, a naročito sile od strane ovlašćenih lica, došlo je do povređivanja narodnih poslanika.
Tog dana ja sam zadobio lake telesne povrede koje su opisane sledećim konstatacijama: nagnječenje - krvni podliv leve butine i to: četiri krvna podliva veličine 2h2 cm, nagnječenje obe natkolenice, oguljotine kože, stanje posle operacije desne butine koja je bila samo nekoliko nedelja pre tog incidenta, nagnječenje desne polovine lica i nagnječenje glave. Sve povrede su potkrepljene medicinskom dokumentacijom tj. postoje medicinski nalazi i određene zdravstvene evidencije. Iako se radi o lakim telesnim povredama, treba da se ima u vidu da one potiču od službenih lica koja su osposobljena za primenu fizičke prinude, a ja sam pružio samo pasivni otpor.
Kao Ustavom i zakonom zaštićeno lice, nisam mogao niti smeo, kao predstavnik građana, da prihvatim akt samovolje i zloupotrebe Nataše Mićić. Očigledno je nalog Nataše Mićić za intervenciju pripadnika obezbeđenja prema mnogim narodnim poslanicima bio namerna zloupotreba ovlašćenja. Očigledno je da je samo po njenom nalogu Služba obezbeđenja narodnim poslanicima pričinjavala nematerijalnu štetu u vidu fizičkog bola, kao i straha i psihičkog bola.
Nataša Mićić je lično narodnim poslanicima na taj način nanela povredu ugleda, časti, slobode i prava ličnosti i to ne samo izdavanjem nemogućih naredbi na osnovu zloupotrebe ovlašćenja, već upućivanjem reči i dovođenjem narodnih poslanika u situaciji da narodni poslanici moraju sami da štite intigritet svojih ličnosti.
Ja sam, kao i neki drugi poslanici Srpske radikalne stranke, smatrao da će protek određenog vremena da utiče na Natašu Mićić da svoj rad, ponašanje i shvatanje politike promeni u krajnje pozitivnom smislu. Očigledno su nade poslanika Srpske radikalne stranke bile pogrešne i da su samo tužbe protiv gospođe Nataše Mićić preostale kao jedino sredstvo, iako smo svesni činjenice da te tužbe mogu biti i samo pokušaj kojim možemo mi, narodni poslanici, da štitimo integritet ličnosti narodnih poslanika.
Još gora stvar, se desila 18.6.2001. godinekoja je mogla da ima i te kako mnogo pogubnije konsekvence po zdravlje narodnog poslanika gospodina Stevu Kesejića iz Sombora. Čovek koji je godište moga oca, a ima sina mojih godina, tako da ga zaista doživljavam, u pravom smislu reči, kao oca, čovek koji se već duže vreme leči od infarkta miokarda, dijabetesa, kardiomiopatije, hronične srčane insuficijencije. Tog dana je, zahvaljujući Nataši Mićić, imao jak bol u grudima i ostao je bez svesti, ovde u Narodnoj skupštini. Dijagnoze koje su postavile kolege u bolnici tog dana, posle intervencije pripadnika Službe obezbeđenja su sledeće: angina pektoris, stenokardija, hipertenzija arterialis, donji pritisak je bio 115 milimetara živinog stuba. Gospođo Nataša Mićić, nije smešno.! Imao je na EKG-u stelevaciju u AVL i V1. Znate, imate tri osnove na osnovu kojih se definiše dijagnoza infarkta miokarda. Ova elevacija upravo ukazuje na takve promene koje su vrlo ozbiljne i inkompatibilne sa životom.
Contusio capitis retroaurikularis dedž. U uglu mandibule tumerfakt bolan na dodir veličine 4 puta 3 cm. Lokalno nagnječenje i bolna osetljivost desno potiljačno iza uha, u predelu muskulusa sternokleudomasteudeus (bočni pregibač vrata), imao je jake hematome. Dg:Contusiones brachi i bill et cubiti bill, povrede obe nadlaktice, oba lakta, izazvanih stezanjem i potezanjem od strane pripadnika MUP-a, otok, trakasto crvenilo, koji su bili vidljivi i sa prednje i spoljne strane nadlaktice i u predelu lakta. Na kraju, Dg: fractura radii loco typico L.dedž, (odnosno prelom desnog zgloba šake), gospodin Steva Kesejić je tri nedelje nosio gips. A o eskorijacijama po čitavom telu, da i ne govorim.
Ne samo što je završio u bolnici i posle morao duže vreme da bude na rehabilitaciji, nego su posledice bile mnogo veće i u porodici. Na RTS-u je bilo objavljeno da je gospodin Stevan Kesejić van životne opasnosti. Upravo taj prenos je gledala i njegova majka, žena koja ima 81 godinu i završila je istog tog dana u bolnici zbog ishemije mozga. Shvatite koliko je to bilo ozbiljno, ne samo po zdravlje gospodina Steve Kesejića, koji, da nisu bili lekari poslanici iz različitih stranaka tu da mu pruže pomoć, verovatno bi se, nažalost, siguran sam i gospođe Nataše Mićić, a i našu, moglo završiti mnogo ozbiljnije. Hvala Bogu, to se ipak završilo na najbolji mogući način, ali ipak su ostale posledice koje se i dandanas osećaju.
Upravo iz tog razloga većina građana Srbije je jedinstvena u oceni da Srbija nikada nije imala ovako lošeg predsednika Narodne skupštine. U ovom sazivu Narodne skupštine, uz neke opravdane i kao takve prepoznatljive i opštepoznate izuzetke, ima daleko odgovornijih ljudi od gospođe Nataše Mićić, koja je nekim čudnim, sklopom okolnosti na nivou elementarnih nepogoda, istovremeno predsednik Narodne skupštine i vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije.
Njena mržnja, bahatost, cinizam i druge loše karakteristike koje prikazuju njen moralni sklop, su opštepoznati i iz tog razloga ne smemo dozvoliti da gospođa Nataša Mićić ostane na ovoj funkciji koju je do sada vršila.

Narodni poslanik Sima Radulović, replika. Osnov za repliku je direktno pominjanje u izlaganju prethodnog govornika.

Nisam se prepoznao, nego sam pomenut. Sada, da razjasnimo. Prvo, nikada, to gospodin Stamenković, koji verovatno instruira Cvetanoviću, odlično zna da nikada nisam bio na grobu druga Tita, niti nosio cveće. Mada, šta se posle njega dešavalo, prosto mi dođe da odem i da kažem - izvini. Ali, kao što nisam nosio cveće, nisam nosio ni glogov kolac, a nisam nosio ni štafetu. Kumrovački đak nisam imao potrebe da budem, jer sam bio, što takođe gospodin Stamenković zna, odličan đak u gimnaziji i vrlodobar student pravnog fakulteta, tako da mi to nije bilo potrebno.
Na kraju, kao što se ne stidim što sam u 18 godina bio primljen u Savez komunista Srbije, ne stidim se što sam bio i član SPO-a u vreme kada je to bilo, verujte mi, mnogo, veoma opasno i strašno.

Pravo na repliku, narodni poslanik Dragoljub Stamenković. Osnov za repliku - pominjanje po imenu. Posle njega, pravo na repliku, narodni poslanik Tomislav Kitanović, direktno pominjanje stranke.

Dame i gospodo, ne shvatam zašto je Sima Radulović mene prozvao, ja ništa nisam govorio o njemu, ali mogu da se složim sa njim. Tačno je da je pisao molbu da bude primljen u Savez komunista, ne u 18, u 17 godina, ali se čekalo par meseci da pokaže svoje kvalitete da bi bio primljen u tu partiju. Sada je on član Komisije za lustraciju.
Zamislite, čovek koji je pripadao partiji koja je zabranjivala rad bilo koje druge političke partije, koji je sprečavao ljude da se partijski udružuju, to je po ideologiji Saveza komunista, po definiciji je to Savez komunista, sada je čovek koji treba da raspravlja o odgovornostima za kršenje ljudskih prava.
Što se tiče štafete - niko nije njega optužio da je nosio štafetu. To je štafetu nosio gospodin Pavlović iz Demokratske stranke. Na kraju, ništa loše nije rečeno, nije on prebio glumca Mimija u Narodnom pozorištu. To je gospođa Mirjana Barbulović, potpredsednik Skupštine grada Niša, član i funkcioner Građanskog saveza Srbije. Gospodine Simo, niste vi prebili Mimija, prebila ga je Mirjana Barbulović.

Narodni poslanik Sima Radulović nema pravo na repliku, jer je ovo bila replika na izlaganje. Narodni poslanik Tomislav Kitanović, pravo na repliku, direktno pominjanje u nastupu narodnog poslanika Sime Radulovića.

Nije problem što je dosta bivših članova i pristalica Srpskog pokreta obnove u ovom parlamentu, kao što nije možda veliki problem što je puno stranaka koje imaju ishodište iz SPO-a i koje su se oslanjale na SPO u borbi za promenu režima, takođe, u ovom parlamentu. Problem je po meni više u tome što ništa od programa za koji se Srpski pokret obnove zalagao zadnjih 10, 12, 13 godina, nije prisutno u ovom parlamentu. Ja se nadam da će posle narednih izbora koji će biti vrlo brzo, taj program, ta opredeljenja SPO-a biti mnogo prisutnija u Skupštini Srbije, čime će biti mnogo bolja situacija i u Skupštini Srbije i u samoj Srbiji.