Pošto nemamo više replika, vraćamo se na raspravu po redosledu prijavljenih govornika. Narodna poslanica Milka Marinković nije prisutna. Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a posle njega narodna poslanica Anita Beretić.
Moje izvinjenje, sa strane piše potpredsednik poslaničke grupe je zamolio da se izmeni redosled narodnih poslanika, ali nisam pričitala rukopis nego tekst. Dakle, narodni poslanik Marko Ćulibrk, a posle njega narodna poslanica Anita Beretić.

Poštovani narodni poslanici, kao prvo želeo bih da prokomentarišem način vođenja ove rasprave. Ako želimo istinsku demokratiju i parlamentarizam o svim, pa i najtežim pitanjima, treba da govorimo bez teških reči, bez jakih emocija i hladne glave. Mi, narodni poslanici na probleme ne treba da gledamo samo lično i strogo partijski, nego iz perspektive istorijske prošlosti i perspektive budućnosti, uvažavajući najšire strategijske interese naroda. O tome, nažalost, ovde vrlo se malo vodi računa.
Nažalost ova sednica odražava način našeg rada od izbora 2000. godine. To pre svega, svodi se na ponižavanje institucija. Institucije se ne poštuju, nego se namerno obezvređuju: prvo, dve godine nije bio izabran Ustavni sud, a sada kada je izabran, njegove se odluke ne poštuju i sa Ustavnim sudom se vodi polemika, što je nedozvoljivo da poslanici Narodne skupštine ne poštuju odluke Ustavnog suda. Takođe, već godinu dana se nalazimo u stanju v.d. predsednika Srbije, što je takođe protivustavno i nije dozvoljeno. To je ponižavanje još jedne institucije predsednika Republike Srbije.
Mi u Parlamentu nismo uspeli da državu zameni partiokratija. U društvu po svaku cenu treba poštovati i Ustav i zakon i druge propise, a članska karta nijedne političke stranke ne sme imati nikakve vrednosti i prednosti u odnosu na rešavanje problema, prava i dužnosti. Nažalost u ovom periodu uloga Skupštine je čisto dekorativna. Ona je bez ikakve samostalnosti. Jednostavno se izglasavaju prethodno donete odluke neformalnih i neizabranih tela, kao što su Predsedništvo DOS-a i kolegijum Vlade. Tamo se donose strateške odluke. Zbog netolerancije u Skupštini prema drugim mišljenjima nije moguće iskorenjivanje liderskog sindroma putem rasprave u Skupštini, te se put ka autokratiji otvara.
Javnost se guši zarobljavanjem medija, opštom represijom i konačno pretvaranje demokratskih institucija u izvršioce autokratske volje. Ne izgrađuje se autoritet institucija, već se njihovom primitivnom zloupotrebom dalje ruši i obezvređuje, kako bi se lakše, bez ikakvog otpora i odgovornosti, postavili novi neformalni moćni centri u kojima se koncentriše partijsko-politička oligarhijska vlast. Otuda konstatacija da društvenom i političkom scenom ne dominiraju skupštinske rasprave, već utrkivanje u proizvodnji političko-skandaloznih afera i pretvaranje ideoloških i političkih rivala u državne neprijatelje i izdajnike.
Društvo nije reformisano u ovom periodu, niti postoji kod dosadašnje većine jasna vizija tih reformi. Društvo, nažalost, ima simptome teške bolesti i potrebna nam je ozbiljna terapija. Ne kao ovi naši eksperti po sistemu daj da probamo pa šta bude, već terapija na osnovu precizno utvrđene dijagnoze. Najbolji lek za to su novi izbori na svim nivoima, pa i na nivou Skupštine, i zato ćemo mi glasati za opoziv predsednice Skupštine.

Reč ima narodna poslanica Anita Beretić, a posle nje narodni poslanik Stevan Kesejić.

Poštovano predsedništvo, poštovana i uvažena predsednice Skupštine, dame i gospodo, prijatelji i kolege narodni poslanici, verujem da pored mene ima dovoljan broj i veliki broj narodnih poslanika koji smatraju da će ovom raspravom koja traje već nekoliko dana i raspravom koja nas čeka i koja će trajati još ko zna koliko dana, dakle, da tom raspravom činimo nešto što smo se mi poslanici DOS-a reforme Srbije zalagali da upravo ne bude. Kada smo došli nakon pobede na izborima 2000. u ovu instituciju, u najviši dom demokratske Srbije, smatrala sam da će upravo ovaj dom biti glavni simbol i pozornica, ali u onom pozitivnom smsilu, nove politike u Srbiji, nove kulture u Srbiji, novog načina ophođenja.
Međutim, kratko je trajala ta moja naivnost i nažalost istovremeno suočena sam bila svakodnevno sa onim protiv čega smo se, mnogi moji prijatelji i kolege ovde i prisutni danas, borili tolike godine. Nažalost vrlo brzo skupštinska govornica je vrlo često ličila na onu sjajnu karikaturu kodeksa, ako je moja asocijacija dovoljno jasna, da se ovde radilo sve ono osim govora ili da je govor poistovećen sa onim što na ovome mestu nije za poređenje.
Ako je išta zasluga gospođe Nataša Mićić kao predsednice Narodne skuštine u ovom periodu, jesta da je to njena doslednost i njena odlučnost i hrabrost da se sa tom i takvom situacijom u Narodnoj skupštini suoči, da se takvoj situaciji suprotstavi, i to naravno i Ustavom i zakonom i Poslovnikom dozvoljenim metodama. Te metode jesu propisane, jesu dozvoljene, to je bila u krajnjoj liniji njena obaveza koje se ona striktno držala, ali je za to trebalo i hrabrosti. Dakle, mogli smo a imali smo period pre njenog predsednikovanja, mnogo puta je mogla da zažmuri, da u ime demokratije dozvoljava ovde da se širi govor mržnje po svim osnovama što se desilo od prvog dana konstituisanja ovog saziva Narodne skupštine, ali nije.
Ja sam joj lično i kao žena i kao narodna poslanica na tome zahvalna. Ja se divim i sposobnosti i hrabrosti žene da se uhvati u koštac, svesna rizika kao što smo svi mi svesni ovde, bar mi koji smo ostali na tom opredeljenju, da po bilo koju cenu, a verujte uz sve uvažavanje i razumevanje i malopređašnjih lekarskih nalaza.
Mislim, ako bismo i te argumente sučeljavali, mnogi bi naši lekarski nalazi naših najbližih, koje bi prikupili za poslednjih 10 godina mogli da konkurišu, kažem, ipak uz sve uvažavanje ovim nalazima malopre ovde. To nije argument, kao što smatram da nije preteran argument nije bio ni samo predstavljanje malopređašnje medicinske dokumentacije.
Ono što je do sada, uprkos vremenu koje smo već potrošili i koje ćemo još potrošiti, izneto, a nazvano istovremeno kao argumentom, mada ja, slušala sam veliki deo rasprave, a mislim najveći deo rasprave sam odslušala, mislim da među argumentima nisam prepoznala ništa što bismo mogli nazvati osnovanim argumentom. Dakle, osnove za traženje razrešenja gospođe Nataše Mićić jesu nepoštovanje Poslovnika, a što po meni uopšte ne stoji. Moje ubeđenje i moje poznavanje, skromno poznavanje, nisam pravnik, tog dokumenta, ne da ga nije poštovala, nego ga se zaista striktno držala.
Odmah zatim sledi, a u vezi sa samim Poslovnikom, jesu brojne izrečene kazne narodnim poslanicima, koje je izrekla, potpuno u skladu sa Poslovnikom, ali mislim da ni tu nije suština zamerke predlagača, jer su se odmah, direktno, tom linijom, Poslovnik, pa kazna, pa zatim idu pare. Moguće je da je neke mnogo zabolelo, jer po meni, nekako, ne broji se novcem ta borba za demokratiju i nije valjda suština u tome koliko je para uzeto zato što je važećim Poslovnikom zasluženo izrečena određena kazna.
Ono što najmanje, verujte mi, mogu da razumem i što uopšte ne mogu da prihvatim jeste da joj se spočitava zavođenje vanrednog stanja. Mnogo puta, ne samo u ovoj raspravi, ovih dana, nego mnogo puta do sada mnogi od vas pozivaju nas, hajde da kažem, definitivno se radi o dva shvatanja, o dve filozofije, o dve politike koje se još uvek nude Srbiji i za koju verujem da Srbija neće imati dilemu koja je prava. Dakle, mnogi od vas, osim što su nam brojne epitete tipa "izdajice", "nedovoljnom količinom patriote" itd, prozivali i na hrišćanstvo. Spadam u vernike, možda ne tako konzervativnog tipa kao što je možda klasičan vernik u pitanju, ali ne mogu ni na tom nivou da razumem da se samo nekoliko meseci, kao prvo, nakon smrti i nakon ubistva čoveka sa tim poigrava. Čak i sada, kada za vreme ovih reči puštate muziku sa mobilnih telefona, a naravno namerno. Mene to ne provocira. Mene to dira kao čoveka.
Šta je to što je mera odgovornosti i opet hrabrosti gospođe Nataše Mićić, a što je trebalo da uradi ili da ne uradi po toj teoriji u trenutku kada je ubijen prvi demokratski premijer u Srbiji?! Na njena pleća pala je ogromna odgovornost za ovu državu. Ona je to iznela. Naša stranka, moja Demokratska stranka pretrpela je nenadoknadiv gubitak u tom trenutku, ali verujte, ni nakon te cene koju smo platili kao stranka i čiju ćemo posledicu sigurno uvek osećati, a onu ljudsku žalost zauvek, moja Demokratska stranka, kolege poslanici iz Demokratske stranke, kolege poslanici koji su ostali dosledni politici sa kojom smo ovde ušli, neće napustiti ideju sa kojom su ušli i neće tragati za 126 poslanika u Skupštini, nego će tragati za većinskom voljom u Srbiji da se ta politika ostvari, oživi, ojača.
Verujem da građani Srbije znaju da imaju dve strane ovih dana, imaju dva lica Srbije. Imaju ono što smo zajedno svi počeli 2000. godine, dobar deo uradili 5. oktobra, ali očigledno nismo završili 5. oktobra. Mi ćemo ostati dosledni u tome i neće se skloniti Nataša Mićić, kao jedan od važnih simbola te i takve nove, prave, ljudske, demokratske politike koju nudimo. Dakle, upravo je ona jedan od tih simbola. Neće se voziti, kako neko reče juče ovde, "maricom" na suđenje. Vozila se ona "maricom" sigurno više puta u svom životu, kao i mnogi od nas. I dalje će, nadam se, raditi svoj posao, ne zato što imamo 126 poslanika, nego zato što imamo milione građana koji veruju u novu i bolju Srbiju. Kao što opet reče neko juče, kako nam Nataša Mićić ne smeta ovakva kakva je, a ja kažem, naravno da ne, nego nam smeta Nataša Mićić i ljudi i žene poput Nataše Mićić. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, posle njega narodni poslanik Igor Soldatović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je uzalud izašla predsednica, dosadašnja predsednica Narodne skupštine. Uopšte nisam imao nameru da govorim o Nataši Mićić, nego isključivo ću govoriti o predsedniku Narodne skupštine koja je do sada obavljala svoje dužnosti mimo zakona, mimo Ustava i protiv Poslovnika Narodne skupštine. Dakle, govoriću o predsedniku Skupštine, a ne o Nataši Mićić. Nataša Mićić me kao ličnost uopšte ne interesuje, a čak štaviše, plašim se pri samoj pomisli da ću opet da se sretnem nekada, tamo gde smo zajedno odsedali, kada je upravo zloupotrebila to naše poznanstvo i tu privatnost, pa da je to prenela u Narodnu skupštinu.
Zbog toga, danas govorim o tome da je predsednik Narodne skupštine dozvolio da se u Narodnoj skupštini vrši krađa, krađa na taj način što su narodni poslanici većine glasali tuđim karticama, naočigled predsednika Narodne skupštine, iako su u isto vreme poslanici SRS na to ukazivali. Sada, izlazeći, predsednik poslaničke grupe DOS, ostatka DOS-a, je na najočigledniji način to činio, vadeći iz džepa tuđe kartice, ubacivao u poslaničke jedinice, a u isto vreme je Zoran Krasić te iste kartice vadio, bacao na pod, a da se nije reagovalo na takav jedan postupak, na jedan rigidan pokušaj krađe koji tog puta nije uspeo, jer kvoruma i pored svega nije bilo. Dakle, i pored te krađe.
Nakon tog dana, desilo se ono što je sada predmet rasprave, a to je da li je neko glasao ovde, a nije bio prisutan, da li je neko bio na letovanju, pa taksijem stigao na glasanje ili nije. Dakle, govorim o tome da je predsednik Narodne skupštine svojim nečinjenjem učinio neviđenu krađu u Skupštini, ali da je zbog toga najodgovorniji što se to dogodilo.
Takođe, predsednik Narodne skupštine je primenjivao dvostruke aršine prilikom primene Poslovnika, koji je, kakav je takav je, nakaradan, sigurno, ali će biti verovatno primenjen i kada ova dosovska većina, koja sada to već nije, bude osetila na svojim leđima upravo te demokratske principe koji danas važe.
Ona je bila neprincipijelna po pitanju zamenika predsednika Srpske radikalne stranke i tada šefa poslaničke grupe, Tomislava Nikolića, sticajem okolnosti, za ovom govornicom sam se nalazio ja kada se dogodio jedan incident zbog kojeg je Tomislav Nikolić odstranjen iz Skupštine, zahvaljujući upravo svom diskrecionom pravu, a ne očiglednosti koja se mogla videti iz govora koji sam kao reporter, sa ovog mesta prenosio prilikom samog događanja, što postoji u stenogramu da sam rekao da je grupa pijanih poslanika iz DOS-a napala poslanika, odnosno zamenika poslaničke grupe Tomislava Nikolića, na njegovom radnom mestu, u njegovoj klupi.
I umesto da predsednik Narodne skupštine, tada predsedavajuća, koja je predmet ove rasprave, odmah prekine tu sednicu i donese adekvatne mere, ona se odlučuje da posle dužeg vremena, na osnovu iskaza pojedinih poslanika kojima je bilo u interesu da se ovde danas ne nalazi i već više vremena, pa verujemo i do kraja vašeg mandata, predsednik poslaničke grupe, odnosno šef poslaničke grupe, Tomislav Nikolić, kazni na jedan veoma rigidan i sraman način, a da Administrativni odbor donese takvu odluku kakva nije zapamćena u istoriji srpskog parlamentarizma.
Zbog toga, predsednik Narodne skupštine, koristeći svoja diskreciona prava omalovažava narodne poslanike, ponižava ih do te mere da se često pojedini narodni poslani zgražavaju pri pozivu koji je poslat od strane predsednika Narodne skupštine, sa određenim dnevnim redom, jer smo sigurni da dnevni red koji je u sazivu sigurno neće biti takav, odnosno da će biti prekrojen voljom većine i da se neće prihvatiti predloženi dnevni red koji je uglavnom od većeg interesa za građane Srbije, a koji predlože opozicioni poslanici.
Ne samo to, nego je zavladao i strah kod pojedinih poslanika. Ja moram da vam kažem da je mene lično i moju porodicu strah kada krenem u Narodnu skupštinu, dok god u ovoj Narodnoj skupštini sedi aktuelni predsednik Narodne skupštine, jer smatram, ja i moja porodica i jedan veliki broj narodnih poslanika, što će pokazati ovo glasanje, da predsendik Narodne skupštine verovatno u sebi ima neku dvojnu ličnost, jer dvostruki aršini koje ona primenjuje i mere koje primenjuje predsednik Narodne skupštine mogu se poistovetiti sa najvećim agresorima u 21. veku.
Ovo je, naravno, za vas smešno, ali kršenje ljudskih prava i sloboda je očigledno u ovoj Narodnoj skupštini. Onaj ko je predložio Zakon o kršenju ljudskih prava, o lustraciji, sam čini to što predviđa da se tim zakonom sprečava. Evo, na primer, pre neki dan predsednik Narodne skupštine je podelio nas narodne poslanike ovako: rekao je da se na jednoj strani nalaze poslanici koji podržavaju Vladu Republike Srbije i na drugoj strani antilustraciona većina. Šta to znači? Šta znači antilustraciona većina za predsednika Narodne skupštine? Znači, deli poslanike na naše i njene. Da li može predsednik Narodne skupštine da se ponaša, kada predsedava Narodnom skupštinom, da već unapred određuje koje će predloge, odnosno koje će poslanike gledati kao maćeha, a koje kao majka.
Vi ste ovde rekli i ja se naravno slažem, zato što Ustav tako govori, da je predsednik Narodne skupštine ne prvi među jednakima, ali da je najodgovorniji za ovu Narodnu skupštinu. Ali ona se tako ne ponaša. Ona je, u stvari stvorila ambijent, da se od ove narodne skupštine pravi vašar, da se pravi cirkus i da se narodni poslanici iz DOS-ovske većine ponašaju kako žele, a da pri tome nijednog trenutka, nijednog narodnog poslanika ili barem izuzetno neke jeste, ali je to morala, jer je druge kaznila daleko teže, kao što je Tomislava Nikolića sa 90 dana, dok je, recimo, poslanika iz DOS-ovske većine kaznila sa opomenom, koji je napravio takav prekršaj da bi mogao po članu 101. i 102. Poslovnika da bude udaljen istog trenutka, jer je ometao drugog narodnog poslanika na radnom mestu, psujući ga neprimerenim rečima koje nisu za javnost i za ovu govornicu.
Naravno, taj narodni poslanik koji je patosiran morao je da bude kažnjen sa najblažom kaznom, jer ne može niko srpskom radikalu psovati majku, niti ga vređati na drugi način, niti ga ugrožavati na njegovom radnom mestu. I to ste se uverili i uverićete se i dalje da poslanici Srpske radikalne stranke ostanu do kraja principijelni, da su veće demokrate od vas iz prostog razloga što ove argumente koje iznosimo se zasnivaju na činjenicama, na stenogramima koje imamo, koje ne želimo da čitamo.
Ali radi ilustracije moram da vam kažem da ovim parlamentom ne vlada Narodna skupština i poslanici Narodne skupštine, takođe zahvaljujući predseniku Narodne skupštine, iz razloga što ovom skupštinom vlada Vlada Republike Srbije ili bolje rečeno pojedini ministri i potpredsednici Vlade, pre svega Čeda Jovanović, sada novi premijer Zoran Živković, Vladan Batić, Dušan Mihajlović i ostali, koji dobijaju reč i onda kada po Poslovniku to nije moguće. Dogodila se upravo juče takva stvar. Po kojoj osnovi, dakle, ovde je prekršen Poslovnik i od strane potpredsednika Narodne skupštine, gospođe Gordane Čomić. Po kojoj osnovi je juče dobio reč, kada nije na dnevnom redu, potpredsednik Vlade Čedomir Jovanović, koji nije govorio ni o temi, a nije govorio ni u ime poslaničke grupe GSS koja je imala pravo da govori o predlogu za razrešenje dužnosti predsednika Narodne skupštine koja je iz tih redova.
Dakle, smatramo da ovim parlamentom više ne vladaju poslanici koji su izabrani voljom građana 2000. godine, nego vlada anarhija, vlada bezakonje i iz tih razloga je neophodno da se raspišu izbori na svim nivoima, a takođe, svi vi koji ste zainteresovani, možete da dođete sutra na miting u Vršac u 15,00 časova, da čujete ono što ja nisam uspeo da kažem za ovom govornicom. Hvala.

Ovim je iscrpljeno vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke i bez obzira što je narodni poslanik, kao govornik, nema poslaničko pravo da govori o kršenju Poslovnika. Moja je obaveza da dajem potrebna obaveštenja.
Dakle, po članu 89. Poslovnika: "Predsednik Vlade i članovi Vlade dobijaju reč kada je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja." To je jedini razlog zašto svaki član Vlade i svaki potpredsednik Vlade, koji uđe u ovu skupštinu, na svakoj tački dnevnog reda mora mu biti omogućeno da govori po članu 89. Poslovnika.
Molim Službu Skupštine da uđe u salu za sednice i pogleda da li poslaničke kartice imaju svoje vlasnike u posleničkim klupama.
Reč ima narodni poslanik Igor Soldatović, posle njega narodni poslanik Branko Ružić.

Poštovane kolege, moram da priznam da me je moj prethodnik iznenadio i da je on u stvari jedan od retkih poslanika koji je govorio o onome što je tema danas na dnevnom redu, odnosno rad Nataše Mićić kao predsednika Republičke skupštine. Samo u odnosu na ono što je on rekao ja bih voleo da postavim svima vama pitanje i javnosti koja ovo posmatra. Ko je nadležan da utvrdi kada je povređen Ustav? Znači, u raspravama koje smo do sada imali mislim da je 300 do 400 puta ponovljeno da je Nataša Mićić povredila Ustav ovom prilikom, da je Nataša Mićić povredila Ustav onom prilikom, da je odgovorna za stvari koje uopšte nisu u njenoj nadležnosti i ja bih voleo da ubuduće kada neko od vas govori jasno stavi do znanja da je to njegov lični stav, jer bi mogli na taj način građane Srbije da dovedete u zabludu.
Zatim, ko je nadležan da utvrdi kada je povređen Poslovnik? Da li postoje određeni organi u Skupštini ili sama Skupština, koji su za to nadležni? Svaki put kada neko od vas kaže da je Poslovnik povređen, to je u stvari njegov lični stav i na taj način dovodite građane Srbije takokđe u zabludu. O Nataši Mićić govorite kao o osobi koja je odgovorna za građenje auto-puteva, za sporazume koji su sklapani sa drugim državama, o ženi koja je odgovorna za to da li su određene škole otvorene, nisu otvorene, da li fabrike rade ili ne rade. Moram da vam kažem da to takođe nije njena nadležnost.
Njena nadležnost vrlo jasno i vrlo precizno je definisana Ustavom i zakonima. Ona je nadležna da vodi Skupštinu, da predstavlja i zastupa Skupštinu. Moj lični utisak jeste da je Nataša Mićić u prethodnom periodu to dosta dobro radila, jer pitanje koje sam ja sebi postavljao sve ovo vreme jeste kako bih se ja ponašao da sam na njenom mestu. Koju to ocenu treba predsednik Skupštine da poslaniku da koji je drugom poslaniku udario šamar? Šta treba predsednica Narodne skupštine ili predsednik Narodne skupštine da uradi sa poslanikom koji je pozvao policiju da izvrši državni udar? Šta treba predsednica Narodne skupštine da uradi kada neka druga poslanica dođe kod nje i polije je vodom? Kakve reakcije bi u tom slučaju bile primerene? Na koji način bi bilo koji normalan čovek u takvoj situaciji mogao da reaguje?
Mislim da bi građani Srbije u takvoj situaciji te ljude izbacili iz Narodne skupštine i zabranili im da se bave politikom i mislim da je strpljenje, koje je Nataša Mićić imala sa nekima od nas u prethodnom periodu, bilo za svaku pohvalu. O njoj lično mogu da kažem da je ona jedna izuzetno hrabra žena zato što je stajala pred svima nama i pred javnošću Srbije i preuzimala odgovornost za sve one ružne stvari koje su neki od nas radili u prethodnom periodu.
Da li rasprava o Nataši Mićić jeste u stvari rasprava o Nataši Mićić ili o nečemu drugom? Ja sam mislio da je o nečemu drugom, međutim, evo, kolega koji je govorio pre mene otvorio je i tu temu. Ali ono što jeste istina jeste da je veliki broj vas govorio o nekim drugim stvarima, odnosno govorio o Nataši Mićić kao o simbolu, a sam predlagač ove rasprave je rekao vrlo eksplicitno da mi ne razgovaramo o Nataši Mićić zbog Nataše Mićić, zbog svega onoga što je ona radila ili nije radila, nego zbog toga što je ona predstavnik vlasti, odnosno predstavnik poslaničke većine. Da li neko misli da neko treba da bude smenjen zbog toga što je predstavnik poslaničke većine ili zbog toga kako je radio? Koji su to argumenti koje vi navodite u prilog njenog razrešenja? To što ne misli isto kao vi ili to što krši Poslovnik i krši odredbe zakona i Ustava, kojih treba da se pridržava? Ja sam stekao utisak da je to što ona ne misli kao vi i ne sprovodi ono što je vaša politika.
Nataša Mićić je izabrana na izborima koji su održani 2000. godine, zajedno sa mnom i sa još 174 poslanika na listi DOS-a. Tada kada smo ušli u ovu salu imali smo jasno definisanu politiku koju smo prethodnih godina sprovodili. To je politika evropske Srbije, politika Srbije koja je u dobrim odnosima sa svojim susedima, politika Srbije u kojoj penzioneri primaju penzije, u kojoj bolesni imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, politika Srbije u kojoj radnici mogu da rade i imaju gde da rade i politika Srbija u kojoj mladi imaju perspektivu.
Setite se kako je Srbija izgledala 2000. godine i kako je izgledala u godinama pre toga i pogledajte kako Srbija izgleda danas. Mogu da kažem da je Srbija daleko od onoga što ja želim da ona bude i mogu da kažem da ima mnogo stvari koje se ni meni ne dopadaju i živim u ovoj zemlji, u stvarnom svetu, sa stvarnim ljudima koji imaju stvarne probleme. Znam kako živi moja generacija, znam kako žive moji baba i deda, znam kolike su penzije, ali danas stojim ovde pred vama i kažem vam da je ovo što smo mi radili prethodne tri godine dobro i da bi bilo najbolje za Srbiju da ova politika, ovakva kakva je danas, nastavi da se sprovodi u godinama koje dolaze.
Mislim da je rasprava, koju danas imamo, sa mog stanovišta, čisto gubljenje vremena, jer zbog ove rasprave koja je pokrenuta na način na koji je pokrenuta odlaže se donošenje zaista bitnih zakona. Ako znate o čemu se radi porez na dodatu vrednost bi rešio neke od problema koje imamo trenutno, kao što su problemi zdravstvenih radnika, kojima trebaju veće plate, kao što su problemi sive ekonomije, ali na određeni način došli smo do toga da ne raspravljamo o tome nego raspravljamo o tome da li je Nataša Mićić dobro radila ili nije, a u stvari oni koji su pokrenuli tu inicijativu uopšte nisu za to zainteresovani. To ih ne zanima. Zanima ih da efekti onoga što smo se trudili da uradimo i što se trudimo da uradimo danas budu što manji.
Kada smo ušli ovde bilo nas je 176, a onda 136 i danas da li nas ima 120 ili 130 videćemo kada bude bilo glasanje. Jedan poslanik je postavio pitanje da li smo se mi zamislili zbog čega poslanici DSS-a, Srpske radikalne stranke, SPS-a, Stranke srpskog jedinstva imaju isti stav. Zbog čega svi ti poslanici imaju isti stav? Da li oni taj stav imaju zbog toga što svi oni misle isto ili oni imaju taj stav zbog toga što nas mrze, zbog toga što mrze ono što radimo, ono što ćemo raditi i ono što smo radili.
Šta je zajedničko izjavi koju je dao kolega poslanik da treba izvršiti državni udar i poziv za zakonitost? Šta je zajedničko u te dve izjave? Šta je zajedničko gospodinu Vojislavu Koštunici i Slobodanu Miloševiću? Neka građani Srbije razmisle šta je zajedničko tim ljudima. Da li oni imaju istu viziju Srbije? Da li je Srbija, koju oni žele sutra, ista? Da li je to Srbija u kojoj penzioneri imaju penzije, bolesni zdravstvenu zaštitu, a mladi šansu? Da li oni isto žele?
Jedino što je svim tim ljudima zajedničko jeste želja da se smeni ova vlada, koja je pre tri godine počela Srbiju da izvodi na pravi put i danas, bez obzira na sve greške i na sve propuste, bez obzira na nesavršenosti, i dan-danas to radi i dok god u ovoj sali ima poslanika Demokratske stranke i dok god ima većine ona će tako raditi i boriće se za Srbiju koja je prethodnih 13 godina uništavana. Ja tvrdim da jedina zajednička stvar između poslanika opozicije i onih koji su napustili DOS jeste mržnja prema Vladi koja vodi Srbiju u bolje sutra. Kako god vama to izgledalo to je jedina istina. Moje pitanje za vas jeste koja će politika sutra biti vaša i na koji način ćete vi sutra voditi Srbiju?
Da li će to biti Srbija koja će razgovarati sa svetom ili će biti Srbija koja će se svađati sa svetom? Da li će to biti Srbija liberalnog kapitalizma ili će to biti Srbija komunizma? Da li će to biti Srbija koja će ukinuti penzije ili će to biti Srbija koja će smanjiti poreze? Šta ćete vi od svega toga, gospodo, uraditi i na koji način ćete se dogovoriti, koju alternativu vi nudite građanima Srbije? Kakva Srbija treba da bude, ako ne treba da bude ovakva? Kojim putem treba Srbija da ide, ako ne ovim? Ako budete dali odgovore na ta pitanja, građani Srbije će vas podržati, ali odgovore na ta pitanja ne možete da date, zato što takav odgovor ne postoji.
Još jedna velika razlika između nas i vas - vi mrzite, mi verujemo. Naša ideja je "pozitivna", vaša ideja je "negativna". Nikada u istoriji negativne ideje nisu stvarale dobro i ako vaša ideja pobedi, to neće biti dobro za Srbiju, zato što vi u to što govorite, ne verujete. Hvala.

Pravo na repliku, narodna poslanica Nataša Jovanović, osnov prepoznavanja po događaju u kojem je učestvovala, a pomenuta u izlaganju prethodnog govornika, pa narodna poslanica Vjerica Radeta.

Gospodine Soldatoviću, između dva nepoložena, verovatno ispita, a kao nesvršeni student na Pravnom fakultetu niste morali danas da dotrčite ovde u salu Narodne skupštine, jer vas nije bilo tri godine koliko traje ovaj saziv i kada ste dolazili, ispod klupe ste bezuspešno podvlačili knjige ispita koji vam predstoje na fakultetu koji studirate, verovatno 10 godina, rekla bih po godinama koliko ih imate!
Što se tiče vašeg angažmana - vi da pričate o privrednoj, ekonomskoj situaciji u Srbiji? Gospodine Soldatoviću, vaše prvo radno mesto je u Narodnoj skupštini Republike Srbije! Vi ste tipičan primer kakvu vlast imamo, kakva je Demokratska stranka u celini i kakvi su joj kadrovi. Vi, nesvršeni student Pravnog fakulteta, bez i jednog dana radnog staža, poslati ste u Vladičin Han, u društveno preduzeće "Sloga", fabrika koja proizvodi nameštaj više od 50 godina, da budete na čelu Upravnog odbora u fabrici u kojoj je protivzakonito Vlada Republike Srbije uvela privremene mere! U proteklih šest meseci, gospodine Soldatoviću, vi ste kao predsednik tog Upravnog odbora sa direktorom koji je iz Demokratske stranke opljačkali radnike društvenog preduzeća "Sloga"; nestalo je preko 100 milona dinara i vi dolazite za govornicu i pričate o sveukupnoj privrednoj situaciji u našoj zemlji!
Sa druge strane, gospodine Soldatoviću, vi ne možete uopšte da govorite o nečemu što je predmet rasprave ovde, a da budete nepristrasni i da ocenjujete stanje svesti gospođe Nataše Mićić, a naročito tog spornog 22. maja kada sam je, nažalost, samo poprskala vodom, jer toliko je vode bilo i samo su mi zbog toga građani zamerili što je nije bilo više, iz prostog razloga, što će to da utvrde nadležni državni organi.
Dakle, postoji proces, Prvo opštinsko tužilaštvo u Beogradu je pokrenulo postupak protiv mene kao da sam najveći terorista u zemlji i kao da sam povredila čast i ugled ne znam kakve osobe, a ne ovakvog predsednika Skupštine, koji uzgred budi rečeno, uz ostavljanje "identifikacone kartice" kako ona to kaže, nije više u sali, vi ne možete uopšte da govorite o nečemu što će ići u prilog Nataši Mićić ili možda možete, ali da potvrdite sve ono što je izrekla i gospođa Gordana Pop-Lazić i poslanici koji traže njenu smenu.
Da ne bismo imali takav parlament i da ne biste ušli kao što ste rekli među 176 poslanika 2000. godine, vi ćete morati gospodine Soldatoviću, još malo više da radite u vašoj Demokratskoj stranci, pa onda da vidite da li ćete uopšte da pređete cenzus, pa koliko ćete da imate poslanika, ali sudeći po onome koliko ste vi zaslužni za Demokratsku stranku i šta ste radili u protekle tri godine kao poslanik ovde, ja ne verujem da ćete se naći u šačici onih iz Demokratske stranke koji će verovatno biti ovde u sazivu Skuštine.
Još da vam kažem pre gospođe Čomić, iako će ona reći - to nije vaše pravo, nemate pravo na repliku, jer ste ga vi izazvali.