Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, prolazim malopre gradom i upada mi u oči na jednoj fasadi jedan grafit koga se svi jako dobro sećamo iz nekih prethodnih vremena od pre, evo gospodin Paja je to verovatno isto primetio. Naime, na jednoj od fasada piše "puko je", sećamo se svi jako dobro i one 1996. godine i 2000. godine kada je jedna organizacija koja je u to vreme jako aktivno učestvovala u rušenju režima Slobodana Miloševića, pretpostavljam da se radi o njima, kada su po fasadama zgrada pisali, između ostalog, i te grafite "puko je". Znamo mi jako dobro na koga se odnosi taj grafit "puko je", međutim taj grafit je vrlo aktuelan i dan-danas.
Imamo jednog večitog predsedničkog kandidata koji je dva puta "puko" i to je osnovni razlog zašto je došlo do ove rasprave danas, panika i strah u redovima najjače stranke u Srbiji da njihov vođa "ne pukne" i treći put. Možete misliti kolika je to paranoja u glavama njegovih sledbenika da njihov vođa "pukne" i treći put. Verujte gospodo, vreme je da zaista stvari nazovemo pravim imenom i da danas ovde sa ove govornice kažemo da je osnovni razlog pokretanja rasprave o poverenju Nataši Mićić, predsedniku Parlamenta Srbije i pokretanje poverenja Vladi Republike Srbije upravo paničan strah i paranoja kod najveće stranke u Srbiji da ne "puknu" i treći put.
Ovo što se danas dešava, evo, svedoci smo i u ovoj sali, u 15,30 časova je bilo 42 poslanika Demokratske stranke, to sam uspeo da izbrojim i bilo je sedam posalnika najveće stranke u Srbiji, čiji je lider dva puta "puko". Oni su inicirali, naravno sa Srpskom radikalnom strankom celu ovu priču i zaista i jedini razlog i to je pokazatelj, osnovni pokazatelj da se boje svega onoga što ih čeka, da se boje svoje političke smrti, jer pobeda Dragoljuba Mićunovića na predstojećim izborima znači političku smrt najveće stranke u Srbiji, znači da će oni posle svog lidera i treći put pući.
Znate kako, dobacuju mi srpski radikali, pričaću i o vama, nećete se izvući ovaj put, ali vama ipak svaka čast. Vi ste se opredelili da budete jedna solidna opoziciona stranka i vi ste vrlo jasni u celoj ovoj priči i tu vama čovek manje-više nema šta da zameri, jedino ne znam zašto još uvek niste uspeli da se naučite da iz poraza izvučete nekakvu nauku i nekakvu pouku. Okej, cenim ja i to, kandidujte se vi na svim mogućim izborima, to je posao parlamentarne stranke, političke stranke, pre svega, a da li ćete biti parlamentarna, videćemo, verovatno ćete biti, imate, ostalo je nešto vaše infrastrukture, pa ćete verovatno preći onaj cenzus od 5%, ali se zaista pitam ko će još pored vas i DOS-a, stranaka DOS-a preći taj cenzus.
Upravo je taj strah koji pominjem sve vreme sa ove govornice, razlog što najveća stranka u Srbiji mesecima plače i traži izbore, raspisivanje izbora - kada dobiju predsedničke izbore, ne valjaju im predsednički izbori, nisu potrebni.
Sutra kada budemo raspisali parlamentarne izbore, neće im valjati ni parlamentarni izbori, jer nešto im neće biti po volji, pa će tražiti nešto treće. Pretpostavljam da kada bi se njihov vođa kandidovao za šefa kućnog saveta, ili kako se to već zove, verovatno bi tražio da se promeni statut kućnog saveta, jer je pitanje da li će biti izabran, pa treba da se prilagodi njegovim uslovima i onome što on može. Ostalo je još 20 dana do izbora i ostalo je još 20 dana političkog života najveće stranke u Srbiji. Ovo je politički samrtnički ropac najveće stranke u Srbiji.
Jasno je njima jako dobro da su oni politički mrtva opcija nakon pobede na predsedničkim izborima Dragoljuba Mićunovića. To je zaista jako ozbiljan razlog i zaista ne bih voleo da se nalazim u njihovoj koži - zaista su u nebranom grožđu i nikako im ne zavidim na ulozi u kojoj se trenutno nalaze. Apsolutno mi je razumljiva njihova paranoja, ali paranoja je definitivno loš drug u politici. To će se sada i videti na ovim izborima. I danima ne mogu da se oprem utisku kada god izađe gospodin Maršićanin ili gospodin Mihajlov za ovu govornicu, ali istog trenutka mi je pred očima slika, sećate se svih onih molim "mapetovaca" koji su sa one galerije gore večito nečim nezadovoljni.
