Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, poštovana predsednice, sada je valjda i najsumljičivijim jasno čemu treba da posluži ova rasprava. Ovo je iscrpljivanje svog razumnog što postoji još u ovom parlamentu i ovom narodu. Sigurno je samo jedno, da cilj nije kulturan dijalog vlasti i opozicije, o onome što su jedni ili drugi radili ove tri godine. Zar bi onda moglo da se desi, u ovoj skupštini, u ovom parlamentu, da narodni poslanik sa ove govornice pozove na nasilnu smenu vlasti, a posle toga kaže da su ga ponele emocije.
Naravno da su ga ponele emocije. Svoj razum je pokušao da kontroliše ove tri godine, a to što je pre neki dan izrekao, to je ono što on zaista i misli. Vlast po svaku cenu, pa i po cenu eventualnog krvoprolića, mimo zakona i demokratske procedure. Oko te vlasti po svaku cenu, mimo iskazane narodne volje, ujedinila se čudna koalicija, ne samo crvenih i crnih, nego i onih koji se busaju u demokratske grudi, hoće u Evropu, brže i poštenije nego ova vlast. Pa zar državnim udarom?
Da li je to ta demokratija i te reforme koje nam obećavaju, sve grmeći sa malih ekrana. Svakako da im u tom naumu smeta predsednica ovog parlamenta, gospođa Mićić. Naravno kada je ona, od kada predsedava ovim parlamentom, pokušala da od njega napravi civilizovanu sredinu i sprečila cirkus koji je od parlamenta pokušao da napravi njen prethodnik.
Setimo se samo kako je taj Parlament izgledao dok je njime predsedavao prethodnik gospođe Mićić. Uvreda za uvredom. Skandal za skalndalom. Sve uz odobravanje tadašnjeg predsednika ne bi li se obesmislio ovaj visoki dom. Zar ga nije obesmislio i sam Milošević? U takvom Parlamentu, naravno, ne bi se moglo doneti ni pola zakona koja je donela ova skupština, bez kojih se ne bi moglo u Evropu, ako nam je to zaista cilj, trebalo bi ogaditi narodu i sam pojam parlamentarizma, demokratije i centra vlasti i moći smestiti negde drugde.
Zar, ako se toga setimo, sada nekoga čudi ova koalicija napravljena i okupljena oko krajnje destruktivnog cilja, srušiti sve po svaku cenu, bez obzira na posledice. Za konstruktivnu ideju ova koalicija, naravno, neće imati većinu, ni sada, a nadam se ni ubuduće. Ali bilo kakav progresivni i racionalni cilj ne postoji. Zato samo oko destrukcije i zla mogu da se okupe ove snage, one koje su se, pa i sada, zaklinjale u demokratiju, i one iz poraženog zločinačkog režima Slobodana Miloševića.
Valjda ne treba da objašnjavam zbog čega je taj režim bio zločinački. "Treba ukoliniti gospođu Mićić, kao jednu od poslednjih brana nadolazećem zlu". Trebalo bi predlagači i oni koji ga podržavaju da jasno kažu - nosi sa sobom izolaciju, sankciju, zid prema ostatku sveta, mrak, sveopštu bedu. Što to jasno ne kažu narodu ovi koji bi da ruše vlast koja je do vlasti stigla izborima?
U jednim novinama, to su poslanici imali prilike da vide, je objavljena je fotografija na kojoj su u srdačnom razgovoru, na baš tom skupštinskom zasedanju, gospodin koji bi državnim udarom na vlast i gospodin koji je jedno vreme predsedavao ovim parlamentom. Dobro se oni slažu i žive. Zajednički im je cilj rušenje svega naprednog i demokratskog što postoji. Što ne kažu jasno biračima i građanima oko čega su se tako lepo složili, kako onda, tako i sada? Narod ne treba potcenjivati. Jednom je rekao jasno šta misli, a reći će to i, nadam se, na narednim izborima, kad god ih bilo. Marginalne, nedemokratske, necivilizacijske stranke, poslaće u istoriju, mada im ni tamo nije mesto.
Za kraj ću samo nešto reći. Ono što se meni, mojoj generaciji i mom okruženju pojavljuje kao lajt motiv ovog zasedanja - gospođa Nataša Mićić je, iz vrlo prostog razloga, konačno na dnevni red stavila normalnu Srbiju, što joj ova druga nikako ne može oprostiti.