Četiri minuta.

Sprečavanje sprovođenja odluke Ustavnog suda Republike Srbije je jedan od brojnih dokaza nezakonitog i neustavnog rada predsednika Narodne skupštine.

Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, pravo predlagača.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svom, čini mi se završnom i poslednjem govoru u funkciji predsednika Skupštine gospođa Nataša Mićić je samo potvrdila da su naši argumenti koje smo izneli i koje smo ovih dana dokazivali sasvim na mestu i da Nataša Mićić ne može da bude u isto vreme portparol Vlade i predsednik Skupštine. Ona je sa ove govornice govorila kao neko ko zastupa interese Vlade Republike Srbije, a to je sa aspekta parlamentarne demokratije apsolutno neprihvatljivo.
Dakle, ne upuštajući se u sve ono lično, a ima toga mnogo, možda je najveći uspeh gospođe Mićić u političkoj karijeri to što se iz Užica preselila u ovu Užičku ulicu ili svi ovi krediti koji se spominju po novinama i žutoj štampi, a ja pravo da vam kažem, ne verujem dok to ne proverim. Priča se i o nekom kreditu njenog supruga od US-AD-a, tako da se ja ne bih stvarno upuštala u to, ali u ono što je veoma bitno za ovaj parlament, moram ponovo da skrenem pažnju, a to je da je samo njenom zaslugom ova skupština pretvorena zaista u pijacu, da se ovde ne zna ko je narodni poslanik, da se ovde trguje poslaničkim mandatima, da se ovde nekim narodnim poslanicima ne dozvoljava da rade svoj posao - Tomislava Nikolića, šefa poslaničke grupe SRS, gospođa Mićić je udaljila na neodređeno vreme, evo, sada da je pitamo do kada i zašto, ni sama ne bi znala da nam objasni, niti je pokušavala da nam na te konkretne optužbe da odgovor.
I gospodin Živković koji se ovde nekim čudom našao i umešao u ovu našu raspravu, a ne bi trebalo da bude ničim izazvan, jer on nije narodni poslanik, iako je predsednik Vlade, njega se ne tiče ko će biti predsednik Skupštine ili bar ne bi trebalo da ga se tiče, ako se držimo one podele vlasti. Ja razumem da gospodin Čedomir Jovanović dođe, jer kao potpredsednik Vlade on je u isto vreme i narodni poslanik i može da uzme u zaštitu aktuelnog predsednika Narodne skupštine i može da diskutuje o svim zakonima, ali po ovoj tački dnevnog reda, to je propust gospođe Čomić.
Gospodin Živković zaista nije imao šta da radi u Parlamentu i on je sam na teret i na dušu Nataši Mićić stavio to što nije mnoge zakonske predloge stavljala na vreme na dnevni red. Umesto da je odbrani, on je u stvari dodao još jedan argument na ono što smo mi izneli, a trebalo bi da utiče na to da poslanici na samom glasanju shvate i odluče da ne treba više podržavati ovakvog predsednika Skupštine.
Čuli smo mi ovde mnogo štošta, da je gospođa Mićić zaslužna za reforme, da je zaslužna za gasifikaciju, za čišćenje Dunava, za prenose putem interneta. Gospođo Mićić, znate li vi koji procenat građana Srbije koristi internet. Ja ne mogu svojoj deci da uplatim internet od svoje plate, ne mogu, nažalost, ne mogu. Dakle, to su stvari koje se ne tiču, pre svega nisu vezane za funkciju predsednika Narodne skupštine. Sećam se samo jednog, a vi ste spomenuli nešto vezano za listinge, jedne vaše rečenice koja doslovce glasi ovako na intervenciju gospodina Obradovića da mu se dostavi listing sa nekog glasanja, rekli ste: "Nedam vam listing, ja sam tako odlučila, ne dam vam listing jer niste bili na glasanju".
Sada vi hoćete sebe da predstavite ovde u nekom drugom svetlu i to čitajući govor koji vam je očigledno gospodin Hiber napisao, jer svi poznajemo vaš stil. Vaš stil su građani mogli da vide ovih dana, bili ste jedna od tačaka na mnogim televizijama kao "Utisak nedelje" i to naravno u "negativnom smislu". Građani su jako mnogo glasali za taj predlog. Vaše frustrirano ponašanje za ovom govornicom ne ide vam u prilog i danas ste očigledno morali malo više da se pripremite i da pročitate nešto što vam je neko drugi napisao, da biste sebe pokazali u nekom drugom svetlu, ali tri godine ovde gledamo mi vas i slušamo, kao što vas gledaju i slušaju i građani Srbije.
Još nešto gospođo Mićić, vama kao predsedniku Skupštine ne ide i ne sleduje to da vodite predsedničku kampanju. Vi ste mnogo grešili do sada i sada grešite. Opredelili ste se za kandidata koji će izgubiti, trebalo je da se opredelite za kandidata koji će pobediti, a on evo ovde lepo poručuje: (narodna poslanica za govornicom pokazuje sliku Tomislava Nikolića) "Pobediću DOS".

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, a posle njega narodni poslanik Srđa Popović.

Poštovana gospođo predsednik, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poštovani poslanici, želim da govorim o onome što je protekli period u radu ove skupštine i ono što smo mi učinili u ovoj skupštini, donoseći zakone koji imaju svoje efekte na terenu i zakone o kojima ne želim da govorim kao političar opšte prakse, nego o zakonima koji daju određene efekte u našim gradovima i opštinama.
Znajući temu, naravno, i ove rasprave koja govori o odgovornosti predsednice, gospođe Nataše Mićić, za donošenje određenih zakonskih rešenja, ali i vođenje ove skupštine, želim da prihvatim vrlo rado odgovornost za mnoga sistemska zakonska rešenja, a upravo ću pokazati vezu i to šta naš rad čini na terenu.
Kada poredimo efikasnost Skupštine u proteklom sazivu, sigurno ne možemo da izbegnemo činjenice, mi smo ih svesni, a to je - nivo finansiranja lokalnih zajednica, lokalnih samouprava, gradova i opština. Dakle, zakon koji je pomenut o finansiranju gradova i opština 2000. godine je mom gradu, gradu Nišu donosio sedam i po miliona evra, dakle, gradu od 300.000 stanovnika koji je morao da funkcioniše sa urušenim komunalnim sistemima, sa sistemima koji su curili na sve strane, sa sedam i po miliona evra. Naravno da možemo da pretpostavimo kakav je to budžet i koliko je efikasno moglo sve da se rešava, znači, na svim nivoima u gradu. Primer da je rad ove skupštine od 2001. godine kada je budžet ne samo mog grada, nego i ostalih opština i gradova u Srbiji porastao pa skoro 100 posto, u procentu, u odnosu na 2000. godinu, može da bude dobar efekat upravo našeg rada i insistiranja na efikasnom radu ove skupštine.
Dakle, primer da od sedam i po miliona evra 2000. godine budžeta koji nam je dodelila prethodna skupština, 2001. godine imamo 15 miliona, do 2002. godine taj budžet iznosi oko 35 miliona evra i da je ove godine taj budžet planiran sa iznosom od 50 miliona evra. Znači, u odnosu na 2000. godinu jasni su efekti onoga što vide svi ljudi u gradu Nišu, oni koji imaju dobru nameru, svesni onoga kako živimo od te 2000. godine ili deset godina unazad (pre te godine), ali ovo su efekti koji jasno pokazuju i ja sam ponosan na neka sistemska rešenja koja smo zajedno ovde donosili uz vođenje ove skupštine, gospođe predsednika Nataše Mićić.
Reći ćete, naravno, ne živi se lako i ja to znam i znam da mnogi moji sugrađani u gradovima imaju velike probleme, ali ću reći još jedan podatak: te 2000. godine prosečna plata u Srbiji, pa i u mom gradu, je bila 30 evra, da, 1.800 dinara u to vreme.
Ove godine najnoviji podaci su da je prosečna plata oko 190 evra i naravno ništa spektakularno, i naravno da se ne živi lagodno, ali je jasno svima da neke efekte onoga što smo donosili, onoga što smo radili u ovoj skupštini možemo da vidimo ukoliko želimo da govorimo o tome otvoreno i pošteno. To su činjenice. Ja pokušavam da napravim tu vezu i ne nabrajajući sve one ulice u Nišu, ne nabrajajući kilometre vodovodnih cevi, toplovoda, onoga što je verovatno nezanimljivo mnogim političarima opšte prakse u ovoj skupštini, ali i u čitavoj Srbiji. Naravno da želim da pomenem tu našu osnovnu brigu da gradovi, opštine, naši ljudi u gradovima funkcionišu na jedan pristojan način.
Još jednom, ponavljam, svestan sam svih problema sa kojima zajedno živimo. Svi mi koji sedimo, poslanici, predstavnici gradova živimo sa dnevnim problemima želeći da zajedno rešavamo te probleme i znajući koliko smo energije uložili da bismo nešto pomerili u ovoj skupštini, i naravno kada smo pominjali i Zakon o kontragaranciji, koji je bilo potrebno doneti u ovoj skupštini, kada znate da ulažete godinu ili dve godine rada sa evropskim institucijama, finansijskim, da biste pet rešavali one probleme i vodosnabdevanja i izbegli da u ovom trenutku moj grad nema problema sa vodosnabdevanjem i da smo uprkos sušnih meseci u avgustu mesecu i septembru izbegli restrikcije, ali iza toga stoji i odluka o kontragaranciji, davanju kredita Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj i naše želje da te probleme rešavamo dnevno kroz jasnu vertikalu rada i ove skupštine i Skupštine grada, ali naravno i rešavnje tih problema kroz efikasniji rad komunalnih sistema.
Da, upravo je to tema, taj zakon smo mi doneli u ovoj skupštini. Sve ono što takođe beleži i karakteriše politički život u Srbiji, jedna stalna potreba da se Srbija uvuče u kolektivno, suicidno ponašanje, nešto što smo nasledili od 90-tih godina, gde se govori o nemoći, gde se ne ulaže dovoljno energije, dovoljno znanja i spremnosti da se ta energija emituje na svakom mestu, jer je to jedini način da postepeno izlazimo iz ovoga kako trenutno živimo. Pomenuću još jedan zakon koji smo zajedno doneli. Ja sam ponosan na neke zakone koje smo ovde donosili i želim opet da pokažem tu vezu sa konkretnim životom, jer to jeste suština ovog našeg rada i mislim da svi zajedno moramo da prepoznamo taj rad - Zakon o finansijskoj podršci porodicama za drugo, treće i četvrto dete.
Malo je javnost Srbije upoznata sa ovim zakonom i verovatno mnoge u ovoj skupštinskoj sali ne interesuje taj Zakon, efekti tog zakona, ali mene naravno interesuje svako rođeno dete u našem gradu. Reći ću vam podatke. Avgusta meseca 2002. godine, u vreme kada se donosio taj Zakon gde se pomaže porodicama sa drugim detetom 70.000, sa trećim 90.000 i 120.000 sa četvrtim, avgusta 2002. godine u Nišu je rođeno 220 beba. Možda to nema veze sa ovom raspravom, možda to nekome nije niti zanimljivo niti bitno, meni je i te kako bitno, 2003. godine avgusta meseca neki efekti u svemu tome se vide. Taj Zakon je doneo ovom gradu 380 beba u istom mesecu u odnosu na mesec iz 2002. godine. Dakle, skoro 80% više.
Možete da tražite i neke druge efekte, ali ovo je vrlo simboličan podatak koji govori upravo o efektima i zalaganju grupe ljudi, ljudi koji se bave politikom, koji rade na terenu, koji su spremni da dnevno ulažu svoju energiju i kojima je i ovakva vrsta podataka i te kako bitna. To je bavljenje životom, to je bavljenje onim što je najveći problem i naših gradova, naših opština i onim što je problem čitave naše države.
Dakle, ta odgovornost za državu, ne samo za grad Niš, za sve okolne gradove kroz saradnju sve čvršću koja nam omogućava i novi zakon o lokalnoj samoupravi, koji upravo stimuliše gradove i opštine da sarađuju i rešavaju neke regionalne probleme na jedan zajednički i pametniji način. Taj zakon o lokalnoj samoupravi ne govori o crtanju karata i regionalizaciji i budićim rešenjima u Ustavu na način na koji će se grupa naučnika ili onih koji stoje iznad karte iscrtavati karte regiona u Srbiji, nego govori u projektima koji su od zajedničkog interesa za opštine i gradove u Srbiji i koji će se udruživati pre svega po projektima na rešavanju konkretnih životnih problema, kao što su tretman čvrstog otpada, sistemi za prečišćavanje otpadnih voda, očuvanje ekoloških sredina, a to nije moguće uraditi samo u jednom gradu, u pet ili više gradova, to je moguće rešiti samo kroz regionalnu saradnju, a to su upravo neka sistemska rešenja koja nas uvode u neke evropske standarde.
To su zakoni koje mi donosimo, koje treba podržati, a moguće ih je doneti ukoliko imamo red u ovoj sali, ukoliko pokazujemo dovoljno spremnosti da uložimo svoju energiju da se saslušamo i ja znam da su mnoge političke partije koje su u ovom trenutku i u ovoj raspravi sučeljene podržale neke od ovih zakona. Ja mislim da je to dobro, ali mislim da je krajnje vreme da se politički interes i politička aktivnost u Srbiji refokusira sa opštih političkih tema, opštih mesta na ono što je rešavanje konkretnih životnih problema. Šta smo imali na početku ovog zasedanja i na ovoj sednici skupštine, da je veliki deo stranaka odbio predložene zakone, kao što su zakon za usvajanje poreza na dodatu vrednost, usvajanje zakona koji je na neki način preduslov za usvajanje budžeta i republičkog, ali i preduslov za usvajanje lokalnih budžeta.
Zbog čega, i vidim reakcije na taj predlog zakona o porezu na dodatu vrednost, jedan širi pravedniji poreski zahvat, da bi se ispoštovalo ono što se poštuje poslednjih godina, a to su prinadležnosti koje je potrebno obezbediti i za penzionere i za zdravstvene radnike i za sve one koji su na budžetskim institucijama i to je preduslov da bismo budžete gradova, sada govorim o najvećim gradovima koji su u najvećem usponu u protekle tri godine, na neki način, preusmerili u jednom delu prema opštinama, a ima ih 160 u Srbiji i Crnoj Gori. Opštinama koje moraju da se približe poreskim zahvatima i budžetskim sredstvima po glavi stanovnika u odnosu i na Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš.
Novi sistem finansiranja lokalnih samouprava opštine i gradova je upravo povezan sa ovim zakonom o porezu na dodatu vrednost, zakonom o finansiranju lokalnih samouprava, i novim načinom finansiranja pošto se dosadašnjih 30% prihoda lokalnih samouprava koje su se ubirale od poreza na promet, sada aktuelnog Zakona praktično ubira kroz ovakvu vrstu zahvata poreza na dodatu vrednost. Dakle, ta briga tema je upravo to. Ta briga i za opštine odgovornost i ka manjim opštinama, opštinama koje treba da dostignu rast koji su dostigli u ovom trenutku i gradovi. Jedna pravednija raspodela i jedan princip koji je izuzetno bitan.
Naravno, pored principa motivacije, borbe za veće prihode, rešavanje kao preduslova za rešavanje najvećeg dela problema sa kojima se suočavamo, to jeste princip solidarnosti jer to je princip solidarnosti i ka opštinama kakve su Babušnica, Svrljig, Vladičin Han ili neka druga manja mesta koja su uprle poglede u prirodne regionalne centre, koji nemaju ambicija da crtaju karte, ali žele da svoju snagu usmere i kroz saradnju sa tim lokalnim opštinama, znajući da njihova snaga, snaga tih centara ne može da bude dovoljno jaka ukoliko nema test energije i dobre saradnje manjih opština i gradova u regionu.
Dakle, to su sve teme koje nas brinu, nas poslanike, predstavnike opština i gradova, koji sedimo u ovoj Skupštini i koji ponekada imamo utisak da gubimo puno vremena, da bi to vreme bilo efikasnije iskorišćeno time što bismo to vreme i taj rad uložili u rad u našim gradovima i opštinama. Verujte mi, ti efekti i to sedenje, sigurno je, daju jasne rezultate, a to su primeri o kojima sam ja govorio.
Probaću da privedem kraju svoju diskusiju, iako sam želeo da govorim o još nekim zakonima koji daju jasne efekte. Moji sugrađani to dobro znaju, ali to dobro znaju i meštani ovih gradova o kojima sam govorio. Ta briga ljudi koji žive sa problemom da svakog jutra u vašem gradu, u vašoj opštini podrazumeva se da ima pijaće vode, da se podrazumeva da u ovim zimskim mesecima ima dovoljno mazuta ili gasa da bi bilo grejanja, da se podrazumeva da su škole tople, da se podrazumeva da se uložilo, u poslednje tri godine u renoviranje i rekonstrukciju osnovnih i srednjih škola, onako kako se nije ulagalo u poslednjih 13 godina, nešto što će beležiti i naše dalje napore, ali i nešto što pokazuje brigu za ono što se zove dnevni život, za brigu koja znači rešavanje konkretnih životnih problema, a ne bavljenje isključivo politikom, koja predstavlja politiku političara opšte prakse. Hvala. (Aplauz.)

Narodni poslanik Žarko Obradović - povreda Poslovnika.

 Produžili smo raspravu za 30-ak minuta, u nadi da ćemo čuti nešto o tački dnevnog reda.
Prethodni poslanik je povredio Poslovnik član 99. stav 1. On ništa, baš ništa nije rekao o onome što je tačka dnevnog reda ovog zasedanja. Kakve veze ima Zakon o finansiranju gradova i opština, kao i to šta je Niš uradio, koliko su dobili itd?
Kada se završi ova rasprava sledi rasprava o Vladi. Izvolite tada i ispričajte šta je to Vlada uradila i dajte za to argumente.
Ovde se priča o konkretnim stvarima. Ovde se priča o kršenju Ustava od strane predsednika Narodne skupštine član 83. tačka 8), o vanustavnom uvođenju vanrednog stanja, o kršenju Ustava član 87. - o samovoljnom raspisivanju izbora, o legalizaciji krađe glasova prilikom glasanja, o legalizaciji izbora guvernera Narodne banke Srbije. Kada čujem rapsrave koje nemaju veze sa dnevnim redom, onda se zapitamo šta je suština, čak i kolega iz DOS-a. Da li oni žele da se ova rasprava završi i da pristupimo glasanju ili žele da kupe vreme dok se završe predsednički izbori i da onda odluče šta će sa Skupštinom. Potpuno sam ubeđen da se ide ka ovom drugom, jer se vidi da ne postoji skupštinska većina na onaj način na koji bi to oni želeli.
Gospođo Čomić, obraćam se vama kao predsedavajućoj, nemojte molim vas da poslanici govore o onome što nije na dnevnom redu. Finansiranje gradova i opština nema blage veze sa zahtevom za smenu gospođe Mićić.

Narodni poslaniče, nije bilo kršenja Poslovnika član 99. stav 1.
S obzirom na to da ste me upozorili da nisam reagovala dok je govorio prethodni govornik, odgovaram vam: nisam reagovala kada je u pitanju bilo koji govor bilo kog poslanika u ovoj Skupštini. Činjenica da su i poslanici opozicije i poslanici većine imali, u okviru ove rasprave, potpunu slobodu argumentacije kada je u pitanju tema "Rasprava o razrešenju predsednika Narodne skupštine Nataše Mićić". Nisam reagovala ni na počesto izrečene primedbe, a objasnila sam i kako i zašto, od kada su na red, u načelnoj raspravi, došli poslanici DOS-a, Demokratske stranke, Liberala Srbije, Lige socijaldemokrata, Građanskog saveza. Osporava se njima, kao narodnim poslanicima, pravo da govore. To je rečeno u zamerkama.
Činjenica da su neki poslanici u ovoj Skupštini skoro tri godine ćutali ne znači da nemaju pravo da govore, kada se za reč jave.
Ako pažljivo slušate narodne poslanike, kao što ih ja pažljivo slušam, njihova argumentacija je da su sednice dobro vođene jer su donošeni zakoni koji se tiču svakodnevnog života, svakodnevnih problema ljudi. Njihovo je pravo da to smatraju argumentacijom, kao što je vaše pravo da svako kršenje Poslovnika iskoristite za ponavljanje vaše argumentacije.
Moja obaveza je da svim poslanicima, u okviru Poslovnika o radu Skupštine, dozvolim da govore. Izvolite.
(Žarko Obradović, sa mesta: Povreda Poslovnika.) Imate reč.

 Sada reklamiram i član 28. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije gde stoji da je obaveza predsednika Narodne skupštine da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Predsednik Narodne skupštine je dužan da se stara o primeni Poslovnika, a predsedavajući, odnosno potpredsednik koji sada vrši posao predsednika ne stara se o primeni Poslovnika. Član 99. kaže - da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Zakon o finansiranju opština i gradova će biti na dnevnom redu, ako ova Vlada izdrži još 30 dana. Ali, večeras to nije na dnevnom redu. Koliko god pokušavali da to podvedete pod ovu opštu raspravu, kažem vam da to nije moguće.
Molim vas, vodite računa, vi predsedavate, a ja sam reklamirao i rekao sam na kog poslanika, na kog konkretnog poslanika se to odnosi. Mene ne interesuje šta je bilo pre ili šta će biti posle. O tome ćete voditi računa vi, ako budete primenjivali Poslovnik. Hvala.