Poštovana potpredsednice Parlamenta, koleginice i kolege poslanici, kao i o svakom problemu i o problemu rada Narodne skupštine i o radu predsednice Narodne skupštine može da se govori sa različitih aspekata ili sasvim precizno, može da se govori o različitim dimenzijama. Može da se govori o tome koliko je i na koji način poštovan poslanik, može da se govori o broju zakonskih projekata koje smo ovde doneli i može da se govori o kvalitetu zakonskih projekata o kojima smo ovde raspravljali i može da se govori o kvalitetu rasprave. Čini mi se da ovde prevladava dominantno jedna dimenzija, a to je dimenzija poštovanja ili nepoštovanja Poslovnika i ono što mislim da treba izbeći, a to je jedan izrazito demagoško-ideološki diskurs i koliko god to bilo netipično ili neuobičajeno, pokušao bih o ovom problemu da govorim rečnikom tipom argumentacije i pristupom koji će izbeći doskočice i rekao bih, kafanske dosetke koje su, čini mi se, glavni način komunikacije bile sve ove dane.
Dakle, govoriću onim rečnikom, onom argumentacijom i onim pristupom kako mi je jedino dopušteno da govorim sa pozicije gradonačelnika Novog Sada. To znači da ću pokušati da argumentujem zašto je rad Narodne skupštine u svom zakonodavnom elementu imao pozitivne posledice na ono što će se događati u Novom Sadu i zbog čega smatram da je uloga Nataše Mićić u svemu tome bila pozitivna, ali jezikom brojki, jezikom statistike i jezikom činjenica.
Dakle, stabilan rad Parlamenta, a rad je bio stabilan nezavisno od svih primedbi poslovničkog karaktera, Novi Sad je mogao da učini ono po čemu je izdvojen kao grad koji prednjači u odnosu na sve ostale gradove u državi po investicionim aktivnostima i grad Novi Sad je lider u investiranju, jer smo u prethodne tri godine mogli na osnovu te zakonodavne aktivnosti da investiramo 10 milijardi dinara. Naravno da je u svemu tome bio vrlo važan Zakon o učešću gradova i opština u porezu na promet roba i usluga kojim je dimenzioniran gradski budžet i kojim je, ne samo dimenzioniran i ne samo određen obim našeg budžeta, nego i kvalitet sredstava koja ćemo ubrati, a koja će onda posledično omogućiti činjenicu jednog snažnog investiranja i prepoznatljivosti Novog Sada kao grada u kome se najviše investira i kao grada koji je najpoželjniji za življenje.
Dozvolite mi da vam to argumentujem kroz određenu statistiku. Svakom je gradu njegova muka najveća i na ivici je dobrog ukusa upoređivati muke u kojima su se našli gradovi 1999. i 2000. godine. Rizikujući, dakle tu patetiku u govoru, Novi Sad je ostao bez tri mosta. Novi Sad je ostao sa razoreno rafinerijom i sa direktnim pogocima u mnogim delovima grada. Nikada ne bi mogli tako snažno da obnavljamo Novi Sad da nismo imali kvalitetan budžet, budžet koji je direktna posledica zakonskih projekata koji su donošeni u ovoj Narodnoj skupštini.
Dvadeset šest miliona eura je obezbeđeno za čišćenje Dunava, 40 miliona eura je obezbeđeno za most "Slobode", nadalje taj budžetski okvir i ostali zakonski projekti koje smo donosili u ovoj skupštini omogućili su nam investicione aktivnosti i u drugim delovima. Kada je u pitanju gasifikacija, omogućili su gasifikaciju u naseljenim mestima, u Rumenci, Stepanovićevu, kao i ove godine u Kisaću i u Kovilju. Nekima je to smešno, ali sam siguran da moji sugrađani, dakle, novosađani slušajući ovo jako dobro znaju o čemu pričam.
Vrlo je važno da je tih 26 miliona eura koliko je utrošeno za čišćenje Dunava i 40 miliona eura koliko je odvojeno za investiciju obnove mosta "Slobode" pripalo našim investitorima, dakle, FMC "Inžinjeringu", dakle "Mostogradnja", dakle "Heroju Pinkiju", dakle "Goši" iz Smederevske Palanke, dakle PIM-u i da novac koji se troši u Novom Sadu jeste novac koji se ubrizgava u naše privredne organizacije, i da one dobijaju taj posao i da posledično to proizvodi pozitivne efekte za privredu naše države.
Verujem da je tema, dakle čitav onaj splet zakonskih projekata koji je uslovio dobru finansijsku poziciju gradskog budžeta i čitav splet, dakle, zakonodavnih projekata koji su dali jednu drugačiju formalno-pravnu poziciju Novog Sada, koji su posledično doneli više sredstava u gradski budžet i na osnovu tih sredstava mogli smo da uđemo i u one delove grada u kojima nikada nije investirano.
Dakle, kada smo došli do situacije da po 20 ili 30 godina u određenim delovima grada nije ništa investirano i po prvi put, primera radi na "Detelinari", radili smo rekonstrukciju Banatske, Braće Molgin, Grčićevu ulicu, Molijerovu ulicu, Kornelija Stankovića, Ilije Birčanina, po prvi put mogli smo posle 20 ili 30 godina da investiramo na "Teleku", u Kiš Ernea, u Ilariona Ruvarca, u Bogdana Šuputa, u Heroja Pinkija.
Po prvi put u Vase Pelagića, Pap Pavla, i u svim ulicama u Novom Sadu. Mogli smo i u određenim delovima koji nisu rekonstruisani i duže od 20 godina, ako vas interesuje i Solunska ulica postoji. Ona je na "Detelinari" a ako ste pažljivo slušali ona ulazi u ulicu Kornelija Stankovića, tako da što bi profesori rekli: "prekinite me svaki put kada vam nije jasno, odgovoriću vam na sva pitanja". Dakle, omogućila je da snažno investiramo i na Salajci, kada je u pitanju Partizanska ulica i Karađorđeva. To nisu jedino ulice u tom delu grada. Prvo, taj deo grada ima svoje ime. On se zove Salajka. Pomenuo sam sticajem okolnosti samo Partizansku i Karađorđevu, a da ste me pitali za ostale delove, ne bih propustio da vam kažem da je to deo grada koji graniče ulice Kisačka, Sentandrejska i Temerinska.
A da ste me pitali samo za to, govorio bih vam i o Dositejevoj, Jovana Cvijića, Save Đisalova, Branka Radičevića i Koste Šotice, od Radoja Domanovića, a potom o Raškoj, Nemanjinoj, Vojislava Ilića, Trgu mira, Šajkaškoj, Užičkoj, Ustaničkoj, Graničarskoj, o Živanovićevoj ulici. Govorio bih vam o Teodora Mandića, o Josif Marinkovića, o Pere Popadića, Petra Drezgića, Balkanskoj i o Đerdapskoj, jer je to je moja Salajka i moj Novi Sad, a vi ne znate da pronađete ni centar vašeg grada. Dakle, mislim da je to vrlo važno i dalje možete da dobacujete, odgovaraću na sva pitanja. Mislim da je to politika. Znači, nije politika ideologija, nije politika priča ko je republikanac, a ko monarhista, ko ima lepše ideje. Politika je koliko ste sposobni da rešavate probleme običnih ljudi i da investirate u svom gradu i da pokazujete iz dana u dan napredak. Ja ga ne vidim kod vas. To je centralna stvar. Srbija se u ovom delu deli na evropsku i antievropsku. Evropska - radi, antievropska legalistička -priča. Evropska Srbija donosi odluke, legalistička proizvodi mišljenja i stavove.
Evropska Srbija preuzima odgovornost, legalistička Srbija štanca saopštenja i svaki put kada skazaljka na satu pokaže tri sata i pitate legalističku Srbiju - šta radiš? Oni će vam reći koliko su izjava dali, koliko saopštenja i da li su imali konferenciju za štampu. Kada pitate evropsku Srbiju, ona je spremna da podnese račun o svemu, zbog čega je tog dana bila korisna za svoj grad i svoju državu. Ja to činim sa ove govornice. Novosađani me sigurno razumeju, a da li ste me vi razumeli, videćete na narednim izborima. Hvala.
(Aplauz.)