Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa obrazloženjem koje je gospođa Čomić dala na reklamaciju Poslovnika od strane kolege Obradovića - da svako ima svoj način dokazivanja da je predsednik Skupštine radila u skladu sa zakonom i da je ova Skupština, zahvaljujući svim onim reformskim zakonima koje smo doneli, dovela do toga da bolje živimo i da povećamo životni standard, ja ću, u skladu sa tim da iznesem oprečne činjenice.
Pre svega, nova vlast, na čelu sa Vladom pred glasačima Srbije se 2000. godine obavezala na radikalne promene.
Tada su rekli, sa radikalnim promenama počećemo od sebe samih. A šta su u suštini građani tada, i šta dobijamo i sada, odsustvom bitnih aspekata reformi, pogrešne ili nikakve institucionalne promene. Setimo se svih ovih reformskih zakona donetih pod glasačkom dominacijom DOS-a. To je u početku bilo strašno, sa neuspelim izmenama, imali smo zakone koje smo za ove tri godine menjali i po nekoliko puta, na čiji pljačkaški i neekonomski cilj, mi smo u velikom broju amandmana pokušavali da dokažemo i skrenemo pažnju u Vladi na pogubne posledice svega toga. To je, pre svega, Zakon o privatizaciji i Zakon o radu i oni ostali, tzv. reformski zakoni.
Takođe su izostale i neophodne strukturne reforme, ukoliko pod njima Vlada ne smatra haos koji nameće, pojavne oblike privatizacije, odnosno rasprodaja preduzeća, svojim, socijalno i ekonomsko propadanje zaposlenih, onih koji traže posao, prenzionera, odnosno građana u celini, jer više nema kategorije stanovništva koja nije ugrožena.
Pod jedan, znamo da je ovogodišnji pad društvenog proizvoda negde na 5,5%, da smo planirali rast i Vlada je obećavala rast, a umesto toga imamo pad, a radi se o nezadrživom padu industrijske proizvodnje. Nažalost imali smo i sušu, i svi oni promašaji vezani za ekonomsku politiku, odsustvo svake politike u poljoprivredi. Industrijska proizvodnja u Srbiji posle višemesečnog posrtanja, opet je opala na 5,5%, mnogo više nego što su i najoprezniji ekonomski analitičari očekivali, a to su podaci statistički, tačni od kraja avgusta ove godine. Za prvih sedam meseci industrijska proizvodnja je u padu za 3,5%, a veća je bila sada u septembru, sigurno da se pad nastavlja dalje i da će industrijska proizvodnja biti manja od prošlogodišnje. Naše analize su ove tendencije predviđale, Vladu smo na to upozoravali, ali nije imao ko da sluša. Odnosno, da smo ranije imali na dnevnom redu tačku o izglasavanju nepoverenja Vladi Republike Srbije, verovatno bi to mogli da iznesemo i možda bi posledice bile manje.
Poljoprivreda beleži pad proizvodnje i realnog stanja u njoj, nezabeležen u novijoj istoriji i Srbiji. Na to je, pored svih ovih ekonomskih mera ili odsustva mera uticala i suša, a koliko sam čula za štetu od suše je Dragoljub Marković dobio odštetu od Vlade Srbije, iako ima 10 ari zemlje, 80.000 evra ili tako nešto. Pazite, on poljoprivredni proizvođač, a garantujem da je dobio odšetu zbog štete od suše! To mogu da potpišem, a koliku ne znam tačno.!!
Zatim, po jednom broju procena pada poljoprivredne proizvodnje će u ovoj godini biti između 10 i 15%. Spoljnotrgovinski deficit, gospodo za proteklih 30 meseci dostigao je cifru od 9,215 milijardi dinara, sa tendencijom povećanja. Prema procenama za ovu godinu će iznositi oko četiri milijarde i 45 miliona, to sam pročitala u Ekonomskoj politici 22. septembra 2003. godine, na strani 15. prof. dr Mlađan Kovačević o tome piše. Po proceni naših stručnjaka, ovogodišnji minus, odnosno spoljnotrgovinski deficit će biti veći čak i iznad pet milijardi dolara. Znate li vi šta je pet milijarde dolara?
Posledice su po ekonomsku krizu katastrofalne jer ubrzavaju proces samouništavanja. To su ti reformski zakoni i te reforme koje nas polako uništavaju i na dobrom smo putu da sve uništimo, da dokrajčimo i da nam onda više ne treba ni Vlada, ni izbori, ni Parlament, ni sudovi, apsolutno ništa. Naša zaduženost je ono što nas najviše brine. U avgustu je to bilo 13,5 mlijardi dolara. To možete da zovete dužničko ropstvo, dužnička kriza, ali postoji i na to permanentno upozoravamo i Vladu Srbije, međutim spoljnotrgovinski dug, to je ono što nas posebno zabrinjava, ne otplaćuje se, a ne znamo zašto se ne otplaćuje. Da li je moguće da se i dalje zadužujemo ako nismo sposobni ni kamate redovno da otplaćujemo. Na to će morati Vlada Srbije da nam odgovori i bolje je da nismo ni ratifikovali ono što smo ratifikovali, da nismo uopšte radili, nego što se neki hvale da smo toliko mnogo radili, tolik smo sreće i zadovoljstva doneli srpskom narodu.
Nezaposlenost - 970.000 nezaposlenih. Od početka godine mesečno bez posla ostaje 25.150 zaposlenih. To je onaj čuveni Zakon o radu i ovo što je gospodin Novaković glasao iz "Cimiski" hotela u Solunu. Srbija je preplavljena nezaposlenim radno sposobnim građanima. Ko može još da poveruje da samo prema zvaničnim podacima, 32,4% traži posao. Zaposleni primaju zastrašujuće niske plate, a u ne malom broju slučajeva, oko 250.000 zaposlenih mesečno i ove milostinje nema.
Nova vlast je darežljiva jer nameće tranzicionu bedu naroda, to je za vas tranzicija, mistifikaciju preživljavanja, tako niskog nivoa koji se nije mogao ni naslutiti, masovni strah od neizvesnosti ovakvog života, i još gore budućnosti. Od ovog broja zaposlenih, 1.282.000 koji rade u proseku tri i po sata dnevno, a od njih 194.000 nije primilo uopšte plate u julu mesecu. Kažu da negde oko 34.000 preduzeća treba da ide u stečaj, a u njima je zaposleno oko 468.000 ljudi. Preko 70% stanovništva živi u siromaštvu. To je ono što ne može da se sakrije.
Možete da pričate šta god hoćete, ali svaki građanin koji stavi ruku u džep i otvori frižider ili ujutru kad ustane pa treba deci da udeli za doručak, za prevoz, za knjigu, za svesku, i vidi da nema i mora da kaže - nemam, sačekaj, shvata čemu ove reforme vaše, kojima se toliko ponosite, vode.
Vlahović je 4. septembra ove godine izjavio da je do sada privatizovano 850 preduzeća. Kojih preduzeća, kako, zašto njih, zašto po toj ceni, po kom modelu..... O tome ćemo sa gospodinom Vlahovićem kad bude došao u ovaj parlament i kad bude ona druga tačka dnevnog reda za koju vidim da se vi polako spremate, jer ste bili uspavani tri godine, niste ništa radili, niste izlazili za govornicu, pa ste sada; na ovoj prvoj tački
dnevnog reda kada treba da govorimo o Nataši Mićić, vi se zagrevate za raspravu o Vladi. Srbiji je u svakom slučaju jasan smisao privatizacije tzv. inostrane partnere zamenila je aukcijska rasprodaja domaćoj nejasnoj strukturi novca, tu su vam oni vaši sa raznoraznim nadimcima, ne mogu ni imena ni nadimke da im popamtim, ali nema ih mnogo, moraću da se zauzmem dok ne počne ova druga rasprava, uz aktuelnu pripomoć nove faze koju možemo nazvati brokersko-berzansku prevaru.
Privatizacija puni nelikvidni budžet, iako Kori Udovički kaže da sve pare od privatizacije ne troše budžetski, nego stoje kao neka rezerva. To nije tačno i to ćemo videti kada budemo razgovarali o izveštaju o budžetu, na kraju godine. To ćemo lako dokazati.
Ono što ste postigli, zaista ste postigli brzometno, to je da povećate adminsitraciju. Zaposlili ste toliko ljudi u administraciji, da je to prosto strašno.! Osnovali smo ne znam koliko agencija. Imali smo ne znam koliko zakona koji su se samo zvali - osnivanje agencije za, pa ne znam ni ja zašta, za privatizaciju, pa za ovo, pa za ono.! Tu je ogroman broj ljudi zaposlen, koji je opet na teretu poreskih obveznika ove države, jer ovako mala država ne može da izdržava tako skupu i tako brojnu administraciju.
Penzije su došle do nivoa neizdrživosti. Milion i dvesta hiljada penzionera zaista je prinuđeno, ja mislim ove zime, da se uvija u jorgane, a da se zagreje na termoakumulacione peći, sigurno neće moći. Danas struju više niko ne može da koristi ni za dogrevanje, a kamoli za grejanje, zahvaljujući enormno visokim cenama koje su, opet, tema za ministra energetike koga, nažalost, nemamo. Nemamo tri ministra, ali to Vladu i ne brine. Nije važno, oni su u ostavci. Vlada čeka da i ona dođe na dnevni red I, ili podnese ostavku ili bude oborena ovde u Parlamentu i nije u stanju da se bavi popunom upražnjenih ministarskih mesta.
Srpska vlada je operativni organ DOS-a koji je na operativnoj vlasti, koja nije bila u stanju da ponudi socijalno-ekonomski program, bilo kakvu strategiju razvoja, način otvaranja perspektive građana. Nije ostvarila nijedno od svojih obećanja i Srbija je u ovom trenutku poprište virtuelnosti i lažnih obećanja Vlade, nezaposlenosti, gladi i štrajkova. Navedene posledice nestručnog ponašanja Vlade su više nego opravdanje da im javno saopštimo da što pre odu, manje će biti buduće posledice. To je ono što se tiče ekonomskih pokazatelja, jer su se neki od poslanika DOS-a ovde trudili da nam dokažu da je kvantitet - kvalitet. Kvantitet nikako ne mora da znači i kvalitet.
Mnogo bi bilo kvalitetnije da smo mi imali jednu dobru izmenu Zakona o privatizaciji, da smo Zakon o radu doneli na drugačiji način, nego ovako kako jesmo, pa potpuno obespravili radnika, da ne dozvolimo sebi da politizujemo sindikate, da se dogovarate da primite sindikalne vođe sutra u Parlament, jer sindikalci moraju da vode odvojenu borbu od političke borbe. Nemamo mi šta da se mešamo u odnose sindikalaca i Vlade. Mi treba o sindikalcima i o radnicima da mislimo kada donosimo zakone, kada Vlada predlaže zakone koji ne idu u prilog radnicima. Onda mi, kao predstavnici naroda, treba da se zauzmemo i da ih zaštitimo, a ne da ih dovedemo u poziciju da oni štrajkuju, pa rudari štrajkuju, a gospođa Mićić kaže - i mi smo ovde u Parlamentu kao u rudniku, grozni su nam radni uslovi. Da li je tako bilo? Jedan poslanik je ispevao pesmu "gospođa rudar", pa je "gospođa rudar" onda dala opomenu tom narodnom poslaniku.
Znate, o radnicima se ne misli onda kad vam oni ovde zakucaju na vrata i traže vašu podršku, a kad dođu ovde da traže našu podršku, oni traže političku podršku. Oni hoće da obaraju Vladu. Sasvim smo zamenili teze. Mi treba da obaramo Vladu, a ne oni.
Mi treba o radnicima i o svim strukturama građana da razmišljamo onda kada donosimo zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju, kada donosimo zakon o budžetu, kada donosimo poreske zakone, koliko ćemo da ih šibnemo po džepu. E, to bi bila odgovorna Skupština i odgovoran Parlament. A, pošto mi to nismo, mi smo, naravno, ovaj predlog podneli za smenu i Vlade i Nataše Mićić.
Verujte, nisam ni imala nameru da iznosim sve ove ekonomske podatke, ali kada mogu svi gradonačelnici iz Srbije da izlaze za ovu govornicu i da se zahvaljuju gospođi Mićić što je očistila Dunav, što je sistem zaštite otpada unapredila, mogu i ja da izađem i da kažem kakvi su ekonomski efekti Vlade.
