Zbog izrečenih činjenica u govoru narodne poslanice, a istine radi i možete proveriti u poređenju sa stenogramom, predsednik Narodne skupštine Nataša Mićić nije pomenula reč koju ste vi citirali, jedini poslanik koji je pomenuo reč koju ste citirali je narodni poslanik Đorđe Mamula u prevodu i u slobodnoj argumentaciji izraza, a to su koristili i narodna poslanica Nataša Mićić i drugi.
Dakle, to nikada nije izgovoreno za govornicom Narodne skupštine. To je što se tiče obrazloženja za izricanje činjenica koje su nedopustive za govornicom Narodne skupštine.
(Milorad Mirčić dobacuje sa mesta ali se ne čuje.)
Izričem upozorenje narodnom poslaniku Miloradu Mirčiću zbog nepoštovanja odredbi Poslovnika Narodne skupštine. Narodni poslanik Milorad Mirčić dobacuje i time krši član Poslovnika Narodne skupštine koji izričito propisuje da je zabranjeno dobacivanje iz klupe narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, pravo na repliku.

 Predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, javljam se za repliku zbog prozivanja ličnog imena i prezimena i za repliku povodom pominjanja poslaničke grupe od strane poslanika Mihajlova, poslanice Pop-Lazić i poslanika Anđelkovića. Prilično je neobično da kada se govori o egzaktnim podacima i kada se pokaže da neki poslanici troše četiri, pet ili deset puta više od drugih poslanika, kontra-argument bude Kumrovec, ili 8. sednica. Uzgred budi rečeno, gospođa Mojević nije učesnik 8. sednice, prilično je nedžentlmenski iznositi neistinu o gospođi Mojević, o tome da je dobila dva stana, a znajući da ona, pošto ste se javili na repliku, ne može odgovoriti na isti način; takav način ponašanja pokazali ste i prošli put kada ste izašli iz ove sale, kada se gospođa Mićić javila, posle celog dana maltretmana i kritika da odgovori replikom, izvadivši kartice i izašavši iz ove sale.
Poštovana gospodo iz DSS, kada bismo napravili statistiku, videli bismo da su i vaši poslanici isto toliko funkcioneri po lokalnim samoupravama; i poslanici Demokratske stranke Srbije isto toliko dolaze državnim kolima, službenim kolima i tu nema načina da se napravi razlika. Još uvek je DSS poluvlast, poluopozicija. Još uvek je DSS svuda po lokalnim samoupravama, osim u gradu Novom Sadu, u koaliciji sa DOS-om, i to je istina koju možete prikrivati, ali od nje ne možete pobeći.
Što se tiče uloge i obaveze i posla narodnog poslanika koji ističe SRS, posao narodnog poslanika po Poslovniku jeste i učešće u odborima, i gde SRS ne učestvuje ni u jednom odboru Narodne skupštine. Posao narodnog poslanika jeste i da dođe na vreme na posao, da ubaci karticu prilikom početka sednice, prilikom glasanja o određenim zakonima koji se nalaze na dnevnom redu, a kada vidimo i kada čujemo tu vrstu demagogije, koja nigde na svetu ne postoji, samo u Srbiji, da poslanici pozicije jedini imaju obavezu da glasaju, poslanici pozicije jedini imaju obavezu da dođu ujutru, a pri tom poslanici pozicije dobiju četiri, pet ili deset puta manje para nego poslanici opozicije, onda se postavlja pitanje ravnopravnosti u ovoj skupštini.
Što se tiče poslanika SPS, poštovana gospodo, narod Srbije, građani Srbije ne izdvajaju sredstva da bi novac davali SPS-u, nego da bi ste učestvovali u radu ove skupštine i prilikom glasanja o zakonima i prilikom svakog dana početka dnevnog reda. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Đuro Popović, posle njega Branislav Ivković, kao predsednik poslaničke grupe.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, u ovom času nije prijatno svima dobronamernima u našem visokom domu kada izriču osudu, makar bila opravdana, i to jednoj dami, međutim, gospođa Nataša Mićić je za sve nas u prvom redu predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, o čijoj smeni razgovaramo danas.
O toj nemiloj temi govorimo duboko svesni svoje obaveze prema svim biračima koji su nam ukazali svoje poverenje, uvereni da ćemo ih časno predstavljati u njihovom i našem Parlamentu. Gospođa Mićić nije samo izneverila naša očekivanja, već je mnogo puta doprinela presudnom donošenju pogubnih zakonskih akata i po narod i po državu. Zato moram da pomenem, kao i mnogi prethodni predsednici, Zakon o radu, zapošljavanju, privatizaciji, lustraciji i druge zakone koji su omogućili beznađe, sa kojim se suočavaju milioni naših sugrađana, kao i sunovrat mnogih ljudskih vrednosti i tekovina.
Gospođo Mićić, vi ste očigledno marioneta oligarhije koja ni od čega ne preza da bi sačuvala svoju vlast. Lažni glasovi odsutnih poslanika, lažna većina u ovom parlamentu i još mnogo toga, zaista nije samo vaš previd ili vaša omaška. Time ste svojevoljno unesrećili ogromnu većinu građana Srbije. Među njima je najviše radnika i penzionera za čije interese se bori stranka kojoj pripadam.
Zar vama nije poznato da se u ovoj zemlji gotovo izjednačio broj zaposlenih, nezaposlenih i penzionera, odnosno invalida i korisnika raznih socijalnih davanja? Ima li ekonomije u svetu koja bi izdržala takvo breme? Pri tome, i onima koji su još u radnom odnosu, a ne ispred zamandaljenih kapija nekadašnjih privrednih giganata, efikasno iskorišćeno radno vreme iznosi ne više od tri časa dnevno.
Zar vama, gospođo Nataša Mićić, nije jasno da su vas prevarili oni koji su spremni da vas žrtvuju u ime svog egoističkog interesa. Otuda je časno i jedino ispravno da sami podnesete ostavku, baš kao što je to učinila i narodna poslanica, koja je, po svemu sudeći, zbog nečasnih pokušaja, odlučila da napusti svaki dalji svoj politički angažman. Još imate šansu, možda još samo koji dan, gospođo Mićić, da sačuvate svoje dostojanstvo, u suprotnom, budite uvereni da su vam žitelji Srbije već izglasali nepoverenje i bez obzira na broj glasova koji bude prebrojan na kraju ove rasprave.
Iz svega napred navedenog, stranka radnika i penzionera, kao i poslanička grupa SSJ čiji smo koalicioni partner, glasaćemo za vašu smenu. Hvala na pažnju.

Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe, posle njega narodni poslanik Zoran Mićović.

Dame i gosopodo narodni poslanici, svaki narod i njegova država imaju i prošlost i sadašnjost i budućnost. Pametni narodi iz prošlosti izvlače pouke da bi u sadašnjosti donosili prave odluke i obezbedili budućnost. Budućnost zavisi od sadašnjosti ove zemlje Srbije i dobrim delom zavisi od nas. Sve ono što se odigrava tokom rasprave o poverenju predsednici Skupštine, gospođe Nataše Mićić, govori o tome da je ovaj parlament u velikoj krizi. Sigurno je da svaki poslanik snosi ličnu odgovornost za krizu Parlamenta, ali i da najodgovorniji među nama, a to je predsednik Skupštine, gospođa Nataša Mićić nosi najveću odgovornost. Čak i da su mnoge stvari lažne, da se koriste samo u kampanji za predstojeće vanredne parlamentarne izbore, ona trebalo bi zbog toga da bude smenjena.
Poslanici Socijalističke narodne stranke su zato i potpisali zahtev za smenu predsednice Skupštine, jer ocenjuju da je njena odgovornost najveća za stanje u Parlamentu. Sigurno je da u ovoj predizbornoj kampanji koja je već žestoka, a to pokazuje i rasprava danas, pokazivala je i rasprava u sredu i četvrtak kada nisam mogao doći do reči od replika između pojedinih šefova poslaničkih grupa, da mi treba da pogledamo suštini u oči. Zašto uopšte sedimo u Parlamentu? Valjda u ovom Parlamentu sedimo da uradimo nešto korisno za ovaj narod i za ovu državu. Pitam se šta sve misle o nama oni koji slušaju sve ono što je rečeno danas i u sredu i četvrtak. Da li je to sve primereno ovoj govornici i da li to može da obezbedi suštinu, a to je podizanje privredne proizvodnje, nacionalne ekonomije, opstanak jedinstvene Srbije po Ustavnoj povelji, kako je definisana sa Pokrajinom Vojvodinom i Pokrajinom Kosovom i Metohijom. Da li sve to što se dogovori ovde može pomoći boljem međunarodnom položaju ove zemlje?
Da se mi vratimo početku. Početak u ovoj sali je bio krajem januara 2001. godine. Tada je opozicija imala 74 poslanika, a DOS izvorni imao je 176 poslanika. Ja sam se prvi javio za reč iz opozicije. Čuo sam zube kako škrguću ovde u sali, kako ima pravo neko da se javi za reč. Gospodo, problem je u izvornom DOS-u. Nije problem u opoziciji. Imali ste 176 poslanika, zajedno ste glasali mnoge zakonske projekte, škrgutali zubima ovde u sali. Jedan od razloga što su poslanici SNS zatražili raspravu i
glasali za ovu raspravu je upravo u tome da građani Srbije vide gde je došao izvorni DOS, kako se ponašaju poslanici izvornog DOS -a, gde je jedna stranka sada lažna opozicija, gde je vladajuća koalicija.
Problem u ovoj državi je nastao onog trenutka kad je lični interes nadjačao stranački, kod smene predsednika Skupštine, onog istog predsednika Skupštine koji je izgurao Poslovnik koji je oduzeo ključna prava poslanicima da govore: pravo na repliku, pravo na amandmane. Problem u ovoj sali je nastao kada su stranački interesi vama, u izvornom DOS-u, postali značajniji od državnih interesa. Sve ovo što se događa u ovoj državi, problem je kod vas, u izvornom DOS-u. Neka građani Srbije vide taj problem, problem između vodećih stranaka u DOS-u i neka dobro razmisle sutra kada na izborima budu glasali, da razmisle za koga će glasati. Ja im poručujem - ne glasajte za stranke, glasajte za ljude, glasajte za one građane ove zemlje koji su svojom biografijom dokazali da su sposobni da vode ovu zemlju, da vode privredu.
Mi danas da govorimo o tome ko je koliko dobio para, da li je neko dobio stanove, šta je ko kome rekao, da li je neko polivao vodom, mi ništa ne radimo, od toga se ne mesi hleb, od toga ne radi privreda. Savez samostalnih sindikata Srbije sa pravom traži smenu Vlade Republike Srbije. Zašto traži? Zato što ima problem, problem koji se zove radnici bez posla, problem koji se zove metalci bez budućnosti. Tu je problem. Mi se kao država nalazimo u problemu, u velikom problemu! Taj problem se ne rešava ovde, taj problem se rešava na vanrednim Parlamentarnim izborima, ali i u činjenici da građani Srbije, gledajući ovu raspravu ovde, vide iza koga treba da stanu - da li iza onih koji nemaju dana radnog staža, a pametni su za ovom govornicom da pljuju druge, da li za one koji stranačke interese stavljaju iznad državnih interesa, da li za one koji su se i sami razgradili?
Građani su glasali za promene i bili su u pravu što su glasali za promene. Teško su živeli! Pouke treba izvući. Oni koji su izvukli pouke su sutra jači pred tim građanima. Ali, nisu glasali za DOS u kome stranački interesi dominiraju iznad intersa države. Vaš sukob leve i desne strane, gospodo, košta mnogo ove građane Srbije, košta mnogo ovu državu. Vi, novopečeni opozicionari, koji ste opozicija onima sa kojima ste zajedno izglasali Zakon o privatizaciji, mnoge poreske propise i mnoge zakone koji su i te kako otežali uslove poslovanja i doveli do kolapsa mnoge privredne subjekte, vi ste glasali u Saveznom Parlamentu i odabrali guvernera koji je uveo monetarnu vlast koja je rasturila privredu Srbije. Sve ste zajedno uradili. Jedina korist od ove rasprave je da građani vide dokle ste nas doveli. Kakvi ste, dobro smo prošli.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mićović, a posle njega narodni poslanik Ljubiša Maravić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani prijatelji, drage kolege, ovo je peti dan da sam prozivan čekao na red. Hvala. I kolega Bane Ivković je čekao duže vreme. Od replika, konačno smo došli da se i o ovoj tački dnevnog reda ovde oglasimo.
Naravno da ću da podržim dosadašnji rad gospođe Nataše Mićić i sa onim epitetima koje je Dragiša Marinković ovde izrekao o jednoj predsednici kulturnog i uglađenog ponašanja, izvanrednog vođenja Skupštine i, pre svega, racionalnog odnosa prema onim problemima i onim zadacima koje joj je ovaj narod ukazao i ova skupština ukazala.
Onoga trenutka kada smo se u ovu salu nagurali, bilo nas je skoro 250 i ako pogledamo gde je i u kakvoj poziciji država zatečena, dobro ćemo se setiti da je bila gotovo u fazi slobodnog pada, bez ijedne dodirne tačke sa normalnim funkcionisanjem. Sada je trebalo u toku jednog perioda učiniti te zakone koji vode zemlju i drže, raskidaju sa jednim partijskim upravljanjem preko državne bezbednosti, dovesti i uvesti je u normalne tokove. Naravno da to nije bilo nimalo lako i naravno da postoji opozicija koja to zdušno napada i naravno da postoji jedan deo koji to brani. Tu ništa nije sporno.
Najbolji rezultati, od toga što se danas rezultatira kao rad ovoga Parlamenta i gospođe Nataše Mićić, vidljivi su na svakom koraku. Ko to ne vidi, ili se pravi da ne vidi ili nešto sa njim nije u redu. Ako uzmemo u obzir da smo u proteklom periodu imali ratove, u koje smo otišli, a nismo, doduše, učestvovali, otišli sa avionima i tenkovima, vratili se sa taljigama i traktorskim prikolicama, primili taj narod, imali smo hiperinflaciju gde one nule nisu mogle stati na novčanicu i za tu istu novčanicu se nije mogao kupti jedan hleb, imali smo međunarodne sankcije nezabeležene u istoriji, imali smo sve te izbeglice koje su ovde, i da ne kažem ugrozile, ali na neki način, na jednom mestu su se suzile mogućnosti zapošljavanja našeg naroda ovde, domaćeg, a na sve to došlo i jedno bombardovanje, šta se događa? (Tema.) Govorim o temi i govorim o učinku koji smo mi postigli kao Parlament za ovaj period. Ako neko nije dobro oprao uši neka opere.
Sto pedeset zakona, odluka, uticali su na to da danas imamo sasvim pristojnu putnu mrežu, da imamo sasvim uredno snabdevanje strujom, da na svakoj pumpi imamo goriva, da niko neće pozvati našu decu i komšije u rat, a da smo istovremeno, poštovani dragi prijatelji, od trenutka kada smo preuzeli lokalnu samoupravu, još i ranije, i novim zakonima posle 2000. godine, omogućili potpuno i normalno funkcionisanje svih sredina i rešavanje svih onih problema koji život znače, koji nisu politika, ono što građanima treba u svakom trenutku, od školstva, od infrastrukture, od zdravstva i od onoga da u svakom mestu i u svakom prostoru naši građani mogu imati zadovoljenje životnih potreba, a da to ne bude priča koja se graniči sa lovačkim pričama.
Osnovni i najveći problem, ništa poštenije od toga nema, je rezultat - šta je to što je kontra ovih lovačkih priča, o kojima sam želeo da vam govorim. Jedini i najveći neprijatelj toga je kantar, a to su, u stvari, izbori. Ne postoji poštenija stvar na zemaljskoj kugli nego izbori. To je kao popis u preduzeću. Kada dođe popisna komisija i izbroji da u ovoj sali ima jedna govornica, tako i kad se prebrojimo na kraju izbora, onda ćemo videti šta smo to činili, gde smo bili i šta smo radili.
Nema nikakve dileme da ozbiljni ljudi u ozbiljnim sredinama čine sve da se život građana učini normalnim, da se radi po zakonu, da se radi javno i da se radi efikasno. Rekao bih da ovaj zadnji atribut, od rada svake vlasti, gospođa Nataša Mićić, kao predsedavajuća, činila je upravo to. Činila je rad što je moguće više efikasnijim i mi koji smo ovde bili, sedeli, činili kvorum i učestvovali u radu, mi smo takođe u tome učestvovali i najbolje znamo. Oni koji nisu ni ulazili u salu, možda im je malo teže da o tome pričaju. Na kraju krajeva, to je parlamentarizam i ništa ružno se tu ne događa. Kada se vratimo u naše sredine i oni koji su nas, kako reče cenjeni kolega iz Milanovca, poslali, izabrali, jer smo izabranici, kad nas ti ljudi, koji su nas izabrali, pitaju - što se tamo svađate, osnovni i jedini utisak koji ne poželi ovde da postigne kod naroda, je da je to jedna situacija da se ogadi svima, da niko ne želi da u superlativu ili u nekoj dobroj priči priča o Parlamentu. To je potpuno logično. Imate sukobe i u japanskom parlamentu, imate sukobe i tuče i u svim drugim parlamentima.
Ja bih rekao da smo mi radili dosta efikasno i za to pohvaljujem gospođu Natašu Mićić. Ako se to nekome ne sviđa, to je njegovo pravo. Potpuno je legitimno da taj koji ima primedbe na rad, to i iznese ovde. Ali, nije fer govoriti ovde o tome, ni pominjati atribute kakvi su malopre iznošeni. Naravno, opet ponavljam, ništa poštenije nema od izbora i jedva ih čekam. Jedva čekam da se prebrojimo i da izađemo pred građane i da kažemo - izvolite, mi smo bili ti, mi smo to radili, dajte nam glasove ili dajte glasove onima za koje smatrate da im možete poveriti. Na svakim izborima se bira i šalje u Skupštinu onaj čovek u koga grad ili selo ima najviše poverenja, onaj čovek kome selo zna pozajmiti najviše para.
Hajde malo da se prebrojimo i da vidimo ko je poslat ovde i ko je iz kakvih krugova došao i ko se kako ponašao i ko se kako ponaša danas. Odgovorno tvrdim da pripadam stranci koja ima pravo da tako kaže. Nemojte se meriti, samo mi nemojte dobacivati, molim vas. Izaberite sport u kom ćete sa mnom da se borite.
Poštovana gospodo, završiću ovaj govor sa jednom malom opaskom kolege, ali otišao je odavde. Kada izađu za govornicu ljudi koji su nekada vodili ovu zemlju, izgubili vlast na izborima, pričaju sa punim ustima kao da su nam ostavili japansku privredu ili bar nasleđe nekakve stravično velike ekonomije i pune budžeta. Znate dobro koliko je nasleđeno sredstava u zemlji i kakve su bile pozicije i šta je do sada učinjeno. Ponosan sam na ono što smo do sada radili. Ponosni su i građani moji na mene, u to sam siguran. Bio sam nekoliko zadnjih dana, od ovih pet dana što sam čekao da ovde počnem da pričam, dakle, obišao sam nekoliko izbornih jedinica i sa njima sam imao priču koja se zove život i problemi. Svejedno, imao sam podršku od mojih građana za ovo što radimo, uz sve primedbe i uvažavanja životnih problema koji su nastali, a koji nisu rešeni i koji su definitivno ili obećani kao naše obećanje. Mi od toga ne bežimo. Ostajem pri onoj mojoj podršci gospođi Nataši Mićić. Posle izbora, gde Srbiji treba ozbiljan državnik, gde će pobediti kandidat koga ja sa zadovoljstvom ovde nosim, ne bojte se, raspisaćemo nove izbore, pa na njih izađite.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić, posle njega narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Poštovane kolege narodni poslanici, u svim parlamentarnim zemljama sveta je uobičajeno da se raspravlja o poverenju ministrima, o vladi republike, o skraćivanju poverenja predsedniku Narodne skupštine, kao što je to slučaj, kao što vidimo, i danas u Parlamentu Republike Srbije. Povodom ove rasprave, smatrao sam za potrebnim da lično razjasnim izvesne nedoumice koje su vezane sa mojim imenom, a direktno i indirektno su u vezi sa ovom tačkom dnevnog reda. Prva se tiče rasprave 16. oktobra i izjava da sam ja mogao da preuzmem rukovođenje sednicom, a ispalo je, mada to nije rečeno da imam deo odgovornosti za neodržavanje sednice 14. oktobra.
Istine radi, napominjem da u odredbama člana 32. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije stoji da predsednika Narodne skupštine u slučaju privremene sprečenosti, zamenjuje jedan od potpredsednika koga on odredi. Činjenica je da je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije u skladu sa Poslovnikom ovlastila potpredsednika gospođu Gordanu Čomić da je zamnjuje u njenom odsustvu, a u skladu sa Poslovnikom i sa odredbama člana upoznat sam sa ovom odlukom. Prema tome, nikako nisam imao pravo da samoinicijativno preuzmem rukovođenje sednicom koja je bila zakazana 14. oktobra, bez obzira što u sledećoj odredbi člana 32. stoji da predsednik Narodne skupštine, ukoliko ne odredi, "zamenjivaće ga najstariji potpredsednik". A da sam u pravu, to najbolje potvrđuju i reči koje su izrečene za ovom govornicom od strane predsednika Narodne skupštine na sednici 16. oktobra, a koju ću citirati: "Dužna sam da vam dam obrazloženje. Izvinjavam se što ste toliko dugo čekali. Sednica nije započela u utorak 14. oktobra iz razloga što su obavljene konsultacije i donosile su se važne političke odluke.". Mislim da je sve rečeno.
Poštovane kolege poslanici, pod pretpostavkom ukoliko bi predsedniku Narodne skupštine bilo izglasano nepoverenje ili bi podneo ostavku, tek tada bi najstariji potpredsednik Narodne skupštine u skladu sa Poslovnikom bio dužan da preuzme predsedavanje Skupštinom do izbora novog predsednika. Radi javnosti, želim da vas podsetim da u onim trenucima kada sam predsedavao sednicama Narodne skupštine Republike Srbije, nije bilo nikakvih primedbi, ni pismenih, ni usmenih na moj rad. Zbog toga me jako čudi i vređa činjenica čak i da je politička retorika, u kojoj se neko plaši i plaši druge činjenicom da ja, kao član SPS-a, mogu da se nađem i nakratko na mestu predsedavajućeg do izbora novog predsednika Narodne skupštine. Predsednik ili predsedavajući Narodne skupštine je dužan da se striktno drži Poslovnika, Ustava i zakona, bez obzira iz koje je političke partije dolazio.
Poštovane dame i gospodo, što se mene lično tiče, nema potrebe da me se iko boji, jer ni do sada svojim radom i ponašanjem nisam nikome dao povoda za to. Jesam član SPS-a u kontinuitetu od njenog osnivanja i time se ponosim, isto onako kako se vi ponosite pripadnošću vašim političkim partijama, zahvaljujući kojima sedite u Parlamentu Republike Srbije.
Koristim priliku da na kraju još jednom energično demantujem sve insinuacije koje su u poslednje vreme u jednoj orkestriranoj kampanji izrečene na moj račun, a koje povezuju mene sa kamenovanjem gospodina Vojislava Koštunice prilikom njegove posete Kosovskoj Mitrovici 2000. godine. Ne želim da se spuštam na nivo onih koji znaju da to nije istina, a ovu klevetu i dalje lansiraju u javnosti. Svima njima sa ove govornice mogu samo da kažem, neka im to služi na čast. Sve ovo zarad istine koju moraju znati građani Srbije, morao sam reći, jer je to atak na moju partiju i na moju ličnost, a nadam se da će građani Srbije na sledećim parlamentarnim izborima znati da procene kome će dati svoj glas, kao što su to uradili i na izborima u Ćupriji u nedelju, pre neki dan. Hvala.