Reč ima narodna poslanica Gorica Mojović, posle nje narodni poslanik Đuro Popović.

Poštovani narodni poslanici i ja ću o parama, ali ne o ovim koje su u džakovima iznošene i unošene u  zemlju, nego upravo o parama ove Narodne skupštine i poreskih obveznika Srbije. U obrazloženju za smenu predsednice Skupštine gospođe Nataše Mićić, u diskusijama podrške po inicijativi Srpske radikalne stranke često su pominjani i razni listinzi, čitani zapisnici, a gospođi Mićić se posebno zameralo što je nepravedno i ničim izazvana i novčano kažnjavala pojedine poslanike, naročito poslanike Srpske radikalne stranke i što im je tako na taj način zavlačila ruku u džep.
I ja sam vrlo lako, jednostavno, pribavila jedan listing, odnosno izveštaj, i to zvaničan, legalan, usvojen, overen. Iz tog izveštaja se jasno vidi ko je kome ovde zavlačio ruku u džep i ko je, a sve regularno i legalno, trošio narodne pare i zašto. Reč je o izveštaju o izvršenim prihodima i rashodima Narodne skupštine Republike Srbije za 2002. godinu. Iz tog izveštaja se jasno vidi da je u ovoj skupštini stvorena jedna ne neprincipijelna, nego vrlo principijelna koalicija, jedinstvena u nameri da smeni predsednicu Skupštine i Vladu Republike Srbije, i rekla bih, vrlo jedinstvena u trošenju para Narodne skupštine, dakle, poreskih obveznika.
Tu jedinstvenu koaliciju čine predstavnici bivše vlasti, sadašnje opozicije, poslanici srpske radikalne stranke i SPS-a i predstavnici poluopozicija. Naravno, Demokratske stranke Srbije. Znam ja da Demokratska stranka Srbije za ovom govornicom, kao inače se predstavlja kao opozicija, žestoko napadajući vlast u Srbiji, a oni kao ni luk jeli, ni luk mirisali. Nije baš tako. Predstavnici Demokratske stranke Srbije napustili su 2001. godine Vladu Srbije. Tvrdili su da napuštaju i sve druge funkcije. Onda se nekolicina njih slikala pred kamerama, kako napušta nekoliko upravnih odbora, desetine drugih nisu pominjali. O direktorima javnih preduzeća u nadležnosti Republike i da ne govorimo. Imamo i jedan svežiji primer.
Pre, možda ima dva meseca u Skupštini grada Beograda smenjen je potpredsednik Skupštine grada Beograda iz DSS-a. Moram da obrazložim ovo poluopozicija. Mislim da dok nije smenjen da je retko ko u Beogradu znao i da je on potpredsednik, koliko se isticao u radu. Posle toga su tri člana gradske Vlade iz redova DSS-a podnela ostavku i tako obelodanili da je i Demokratska stranka Srbije u Beogradu prešla u opoziciju. Ista farsa kao i u Republičkoj. Povlači se nekoliko članova upravnih odbora, čak i članovi nekih komisija, ali Demokratska stranka Srbije ne povlači svoje ljude sa mesta sekretara sekratarijata, načelnika, ne pada im ni na pamet da direktore nekih od najprofitabilnijih gradskih javnih preduzeća, da njih prevedu u opoziciju.
Na primer, da pomenem samo Pijačnu upravu, Javno preduzeće za pogrebne usluge. Član Komisije za kulturu podnosi ostavku iz redova DSS-a, jer je to vrlo profitabilno. Tamo se mogu dobiti neke besplatne karte za pozorište. Naravno, ali ne povlači se i ne prelazi u opoziciju direktor Pijačne uprave, koji je član DSS-a, jer je to jedan mukotrpan posao. Treba prebrojati sav taj silni keš prikupljen na nebrojanim tezgama po beogradskim pijacama. Tako dosledni poslanici Demokratske stranke Srbije uvek su negde na pola. Zato i moram da ih zovem poluopozicija. Ne znam kako se to u nekom legalističkom rečniku zove, ali kod Teofrasisa se to zove licemerje.
Dosledni u nedoslednostima ostali su poslanici DSS-a, pridružujući se zahtevu SRS-a za smenu Nataše Mićić i smenu Vlade Srbije. Sasvim dosledno gospodin Dejan Mihajlov izađe za ovu govornicu i kaže da je Vlada Srbije korumpirana. Da ga je neko pitao za dokaze, pretpostavljam da bi odgovorio na način sličan njegovom predsedniku, da je to pročitao u novinama. Ja nisam pročitala u novinama, već u izveštaju koji sam pomenula da su najviše para, srazmerno broju poslanika, koji imaju u Narodnoj skupštini Srbije potrošili poslanici ove tri poslaničke grupe: SRS-a, SPS-a i DSS-a. O čemu se radi?
Kao što vam je poznato narodni poslanici u Skupštini Srbije imaju pravo na dnevnice za rad u Skupštini, nadoknadu za putne troškove, a jedan broj poslanika, u principu do jedne trećine poslaničke grupe, može da zasnuje stalni radni odnos i prima platu, a ostali primaju paušale. Ko je u ovoj skupštini uzeo najviše para za plate stalno zaposlenih? Upravo jedinstvena koalicija SPS, SRS i DSS. ubedljivo najviše novca za plate stalno zaposlenih poslanika i nominalno, u ukupnom iznosu, upravo poslanici DSS-a, ukupno osam miliona 484 hiljade 106 dinara i nešto para u 2002. godini. Dakle, upravo oni poslanici koji su najmanje provodili vremena na svom radnom mestu. U stopu ih prate opet poslanici SPS-a i radikala.
Kada Nataša Mićić kaže da poslanici DSS-a nikada definitivno nisu izbačeni iz Skupštine, ovde nastaje čitava pobuna od protesta, a o stalnom javnom zapomaganju da ne govorim. Gospodo iz DSS-a, stvarno nikada niste izbačeni. Nemaju prekid u radnom stažu vaši poslanici na stalnom radu, a pri tom uzeli ste pare za plate i za to vreme za koje tvrdite da ste bili izbačeni. Prema tome ili vratite te plate, pa onda pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću tvrdite da ste izbačeni, ili zadržite pare i prestanite da kukate. Slična je situacija i kada su u pitanju drugi troškovi.
Kada su u pitanju drugi troškovi, naročito troškovi prevoza, ubedljivo tu prednjače poslanici SPS-a - 10.420.517,00 dinara, za 32 poslanika. Poslanici radikala, njih 23 odmah su iza njih i to 7.000.000,00 dinara, što je duplo više u odnosu na troškove koje su napravili poslanici Demokratske stranke.
Apsolutni rekorderi u trošenju para Narodne skupštine su pošteni srpski radikali. Pošteni srpski radikali, koji inače ne učestvuju u radu skupštinskih odbora, najčešće stoje iza ovih vrata ili beže kroz ova vrata, a ne bi li dokazali da DOS nema većinu i da nema kvorum, ti radikali koji strašno zameraju Nataši Mićić što ih je izbacivala pa nisu mogli da učestvuju u radu Skupštine, upravo ti radikali su naplatili više dnevnica, nego na primer, čak duplo više dnevnica, poslanici Demokratske stranke, koji učestvuju u radu odbora i najprisutniji su na zasedanjima. Izgleda da je svaki radikal, koji je svratio da popije kafu ili da telefonira iz Skupštine Srbije, naplatio dnevnicu.
Iz ovog izveštaja se vidi da su srpski radikali najviše para potrošili upravo u 2002. godini kada Skupština nije zasedala. To nije bilo samo petkom, upravo ponedeljkom i petkom, to znači da su srpski radikali, njih 23, koliko ih ima, ovde radili najviše vikendom. Svaki srpski radikal, tamo gde nema kamera, tamo gde se uzimaju ovi troškovi, naplatio je u prošloj godini sa te blagajne 839.947,00 dinara i nešto više para, što je opet duplo više nego što je naplatio bilo koji poslanik Demokratske stranke.
U jednoj emisiji, u kojoj su učestvovali Bojan Pajtić i gospođa Gordana Pop-Lazić, kada je Bojan Pajtić pomenuo ove pare, gospođa Pop-Lazić je rekla da ne banalizuju stvari. Ovde nam beskrajno čita kome je Nataša Mićić sve izrekla kaznu od 3.000,00 ili od 30.000,00 dinara. Čini mi se da je to (sabrano) oko 2.000.000,00 dinara ukupno. Samo u prošloj godini gospoda radikali, njih 23, to stalno ponavljam jer treba uvek imati u vidu koliko poslanička grupa Srpske radikalne stranke ima članova, skoro 20.000.000,00 dinara, valjda da izvade štetu.
Prema tome, gospodo iz principijelne koalicije za smenu predsednice Skupštine Nataše Mićić i Vlade Srbije, principijelno, regularno, sve pod firmom legalno, uzeli ste pare. Uzeli ste pare za opstrukciju rada Parlamenta, za ometanje donošenja važnih zakona, uzeli ste pare za sopstvenu političku promociju. Ne podnosi se račun narodu držanjem demagoških govora. Ovo je račun koji treba da podnesete narodu. Hvala. (Aplauz poslanika u sali.)

Pravo na repliku tražili su narodni poslanici Dejan Mihajlov, Zoran Anđelković i Gordana Pop-Lazić, osnov za repliku je u izlaganju prethodne govornice - direktno pominjanje stranke.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Gospođo Mojović, da ste dosledni onome što radite, činjenica je da jeste jer ste to verovatno naučili u političkoj školi u Kumrovcu, da li ste tamo bili u svojstvu učenika ili predavača to ne znam, ali ste to učili ili u Komrovcu ili na Osmoj sednici, na kojoj ste bili. Nekome drugom pričajte o doslednosti i vašem opozicionom stažu, vašem poštenju, lustraciji i o svemu ostalom.
Kada vi krenete o tome da pričate, meni krene kiselo, kao i onda kada pričate da od sina uzimate za džeparac, što smo ovde već mogli da čujemo.
Ako već govorite o tome ko koliko troši za putne troškove, a naravno da vi nemate putne troškove kada svakoga dana četiri automobila iz Niša voze vaše poslanike i funkcionere na sednicu Skupštine. Račun treba da ispostavite građanima Niša odnosno građanima Srbije. Treba proveriti da li ti isti ovde uzimaju putne troškove, kao da dolaze svojim kolima.
Ako govorite o korupciji, pogledajte malo izveštaj koji će ministar Đelić da dostavi o nekim funkconerima Vlade, o Sejšelskim i drugim ostrvima i o tome šta se dešavalo, pa njima onda ispostavite račun.
Govorite ovde o tome da narodni poslanici ne treba da rade, da treba da budu sveće, kao poslanici DOS-a, koji ovde dođu i, kao vetrenjače, dižu ruku.
Zašto niste rekli koliko ste amandmana podneli? Zašto niste rekli koliko ste puta izašli za govornicu i učestvovali u raspravi? Zašto niste rekli koliko je vaša poslanička grupa predložila zakona? Zašto sve to niste rekli? Zašto niste rekli koliko ste vi puta ušli u ovu zgradu Skupštine i u koliko ste upravnih odbora vi članovi? Zašto niste rekli zašto niste doneli zakon o sukobu jvanog i privatnog interesa? Zašto niste rekli zašto je Vlada Srbije protiv tog zakona, koji je predložila Demokratska stranka Srbije? Zašto ne kažete u koliko upravnih odbora sede narodni poslanici i koliko narodnih poslanika su direktori javnih preduzeća?
Zašto te činjenice ne iznesete? Zašto ne kažete koliko je narodnih poslanika direktora javnih preduzeća? Zašto ne kažete koliko vaših poslanika su direktori firmi koje opslužuju javna preduzeća, koji daju obezbeđenje i sve ostalo? Zašto to ne kažete? Zašto ne kažete ovde koliko je vaših poslanika ovde je direktno vezano za Vladu Srbije i javna preduzeća? Zašto ne kažete koliko vaših poslanika su predsednici opština, koliko njih zloupotrebljava službena vozila i službenu reprezentaciju?
To su pravi podaci, a ne da ovde spočitavate narodnim poslanicima zato što dolaze u ovu Skupštinu, zato što rade, zato što pišu amandmane, učestvuju u radu sednica odbora. Hoćete da napravite komunističku skupštinu u kojoj ste bili a u kojoj su narodni predstavnici samo dekor. Ne može to tako. Opozicija služi za to da bi vama skretala pažnju na zloupotrebe koje radite, da bi vam skretala pažnju na upropašćivanje Srbije. Mi hoćemo da radimo.
Ako nekome budemo podnosili račun, podnećemo ga građanima Srbije. Ako je bilo nekih zloupotreba, neka sekretar Skupštine pokrene postupak protiv svakog poslanika koji je činio zloupotrebu prilikom putnih i drugih troškova. Nemojte vi ovde da govorite da poslanici ne treba da rade, da treba da budu mašine u sistemu koji ste vi zamislili u vašoj parasrbiji. Takvu Srbiju nećemo. Ovo što ste vi uradili, vi ste srozali ugled ove Skupštine.
Ako ima zloupotreba, neka sekretar Skupštine, koji je zadužen da prati utrošak sredstava, kao i predsednik Skupštine, kažu gde su učinjene te zloupotrebe i neka svaki poslanik koji je zloupotrebu učinio te pare vrati, neka odgovara. Ako je poslanik upotrebio pare suprotno Poslovniku, neka ih vrati.
Vi kažite u koliko upravnih odbora sedite - koliko su narodnih poslanika iz vaše stranke, odnosno iz vaše poslaničke grupe predsednici opština, koliko njih su direktori ili članovi ili predsednici upravnih odbora javnih preduzeća u Srbiji, pa onda da vidimo koje troškove prave u tim javnim preduzećima.
(Aplauz poslanika u sali.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, pravo na repliku na izlaganje narodne poslanice Gorice Mojović. Osnov za repliku je pominjanje stranke.

 U Izveštaju ministra Đelića za 2002. godinu i oko troškova Skupštine čuli smo kako je ostvarena ušteda u troškovima Skupštine.
Sada čujemo da su poslanici mnogo potrošili, i to naročito poslanici Socijalističke partije Srbije, poslanici Srpske radikalne stranke i poslanici Demokratske stranke Srbije.
Voleo bih da ste vi više potrošili, jer bi to značilo da niste u radnim odnosima, da niste predsednici opštine, da niste ministri, da niste pomoćnici ministra, da niste savetnici i da nemate službeni automobil.
Ovde se govori o tome kako su putni troškovi mnogo visoki.
Prvo, žao mi je što nemate nijednog poslanika sa Kosova i Metohije, pa nema ko ni da vam dođe sa Kosova i Metohije, jer bi tada imao troškove. Ali, Socijalistička partija Srbije ima tri poslanika sa Kosova i Metohije i time se ponosi. To govori o našem odnosu prema Kosovu i Metohiji i o vašem odnosu prema Kosovu i Metohiji. Vi pričate o Kosovu i Metohiji, ali nemate nijednog poslanika sa Kosova i Metohije. Ali, kada biste imali poslanika sa Kosova i Metohije, verovatno je da bi dolazio službenim automobilom i još bi tu bila prisutna četiri automobila kao pratnja, što ponovo ne bi bio trošak Skupštine nego bi bio trošak Ministarstva unutrašnjih poslova, jer bi to bili njihovi automobili.
Naši poslanici dolaze autobusom, nekad službenim automobilom ili privatnim automobilom, što naplaćuju. Naši poslanici nisu iz Beograda. Iz Beograda, kao što znate, poslanici ne naplaćuju putne troškove, jer ne mogu da ih naplate.
Meni je lako da govorim o ovome, jer nisam u radnom odnosu ovde, niti naplaćujem putne troškove.
Ali ne možete govoriti o ljudima koji dolaze ovde i da oni troše sredstva Skupštine.
Lako je Gorici Mojović da govori o ovome. Ona je bila moj omladinski drugar, bila je omladinski funkcioner (smeh poslanika u sali), pa je kao izvršni sekretar CK Srbije dobila jedan stan, pa se porodila i ponovo dobila stan, pa sada nema potrebe za tim troškovima.
(Poslanici aplaudiraju i dovikuju: "Bravo".)
Gospodo, pre nekoliko godina poslanici Demokratske stranke ovde nisu ušli dve godine, nisu ušli u salu Skupštine, ali su redovno, što se lako može proveriti, svakog dana, kada je zasedanje odbora i kada je zasedanje Skupštine, naplaćivali putne troškove i dnevnice.
Ovi poslanici SPS-a, SRS i DSS-a bar ulaze u Skupštinu, sede ovde i rade, diskutuju, daju doprinos koliko mogu i naplate putne troškove. Ne mislite valjda da dolaze avionom i kada bi dolazili avionom, to bi morali da naplate, ali nema aviona u Kosovskoj Mitrovici, moraju da dođu kolima ili autobusom i to moraju valjda da naplate. Ali, nemojmo menjati temu, nije predsednica Skupštine ovde na dnevnom redu zato što poslanici troše pare za putne troškove i dnevnice, oni su tu da potroše sredstva za putne troškove zato što dolaze na ove sednice i to znači da je sednica ispravna, a predsednica Skupštine za hiljadu drugih stvari ovde je na dnevnom redu, što nije omogućila da poslanici dobro rade.
Na kraju, radi građana Srbije, poslanici SPS-a to što naplaćuju dnevnice, daju partiji, ne nose kući svojim porodicama da bi partija mogla da funkcioniše, radi istine, a o tome kako građani to ocenjuju govori i rezultat juče u Ćupriji, prekjuče, kada smo ostvarili, pobedili, naravno, jeste isti broj odbornika sa Strankom srpskog jedinstva, ali jedno 200 glasova više, kada je naš kandidat dobio koliko su ukupno svi zajedno dobili, ali to je važna činjenice, nego je manje važno to što RTS ne sme da prenese te cifre i dok Toma Bušetić govori, vi to pokrivate. I mi smo pokrivali, pa smo izgubili izbore, ali mi smo manje pokrivali, a vi više pokrivate i pre ćete izgubiti.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, replika, isto ili pravo predlagača? Replika, osnov je pominjanje stranke u izlaganju narodne poslanice Gorice Mojović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo od gospođe Mojović mogli da čujemo Gebelsovsku demagogiju starog komunističkog kadra, jer je gospođa Mojović bila sekretar za kulturu još u vreme Tita, pa posle u vreme Miloševića, pa evo i dan-danas, nezamenljiva je potpuno i to joj je dalo za pravo da na ovakav način govori o gospođi Mićić, ne spomenuvši je. Doduše, stavila joj je na teret nešto dodatno što smo mi zaboravili da joj stavimo na teret, jer nismo smatrali da je prekršila zakon u tom smislu, ali sada se postavlja pitanje da li možda ima osnova da i zbog toga tražimo razrešenje gospođe Mićić, jer ako su narodni poslanici primili nešto što nije trebalo da prime i to van onog pravilnika koji postoji, a odobrenje za sve to daje gospođa Mićić i mora da potpiše svaki taj poslanički klub, onda je gospođa Mićić krivično odgovorna i za to. Meni je žao što je gospođa Mojović ovde dodatno optužila gospođu Mićić, jer mislim da se ona u tom delu ipak kretala u okviru svojih ovlašćenja i u okviru pravilnika koja se tiču primanja narodnih poslanika. Pokazala je gospođa Mojović da ne zna šta je posao narodnog poslanika. Posao narodnog poslanika nije da dođe u ovu salu i da pritiska ove "dugmiće" za glasanje i da ubacuje tuđe identifikacione kartice.
Posao narodnog poslanika je da kada god dobije predlog nekog akta od Vlade ili bilo kog drugog poslanika ili poslaničke grupe taj predlog prouči, da pročita mnogo knjiga. Videćete kada budemo razgovarali o Vladi, jer ja sam morala da pročitam bar 10 knjiga, a sve su vezane za ekonomiju, iako sam pravnik po struci i to je ozbiljan rad, jer razgovara se i sa građanima gospodo.
Što se voznog parka tiče, samo da vas upozorim da je vozni park i Vlade i Parlamenta duplo veći nego što je bio pre 2000. godine. Ja sam kao zamenik šefa poslaničke grupe samo jedan jedini put zatražila službeni auto da me odveze kući, jer se nisam fizički osećala dobro, inače dolazim autobusom na posao i odlazim i to svi znate.
Kolege koje dolaze kolima iz svojih mesta u kojima žive imaju pravo po pravilniku da dobijaju nadoknadu za to i tačno se zna po kilometru koliko je to.
Međutim, trebalo bi da znata, a razgovaraćemo o tome kada bude Vlada, kada se o njoj bude raspravljalo, da i ministri čak putne troškove u Vladi naplaćuju, a dolaze službenim automobilima. Ako ne znate koliko je to, mi ćemo vam pripremiti i da tačno vidite iznos, koliko su to ministri naplatili dolazeći na svoj posao, koristeći službene automobile Vlade, a iz džepova poreskih obveznika sebi u džepove, a to je zaista bilo licemerno od gospođe Mojović da nas opominje na to da primamo plate, ono što je, ja mislim po zakonu sasvim normalno, a poslaničke grupe u globalu primaju onoliko koliko su brojne.

Ispravka za stenogram, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić je repliku imala po osnovu pominjanja imenom i prezimenom, a narodna poslanica Vjerica Radeta kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe na osnovu pominjanja stranke.

Gospođa Mojović je u malopređašnjoj diskusiji mnogo toga pobrkala. Prvo, neko joj je podmetnuo prvi deo izveštaja, mislila je da govori na sednici Gradske skupštine, pa je tek negde u polovini svoje priče shvatila da je ovo Narodna skupština.
Gospođo Mojović, danas i ovih dana ovde se ne raspravlja o tome koliko iznosi dnevnica narodnog poslanika, ovde se odgovara za krađu glasova, za krađu kartica, a i vi ste jedan od aktivnih učesnika u tome, i vi ste pomagali gospođi Nataši Mićić da čini krivično delo. Zahvaljujući vama i vašim kolegama, između ostalog, ona je ovih dana predmet rasprave u ovoj Narodnoj skuštini. Očekivala sam da ćete vi da branite vašu koleginicu, da ćete da pokušate da nam objasnite kako je to gospođa Nataša Mićić ovde srpske radikale nazvala "fašistima", a da nije bila opomenuta od strane predsedavajuće, mislila sam da ćete da nam objasnite kako se to gospođa Nataša Mićić stidi narodnih poslanika, kako se to stidi birača koji su nas doveli u ovu Narodnu skupštinu i kako to gospođa Nataša Mićić misli prema tumačenju gospođe Čomić da i posle ove rasprave predsedava Skupštinom, Parlamentom gde sede oni kojih se ona stidi, gde sede oni koje ona naziva "fašistima".
Gospođo Mićić, vi nas ne možete da se stidite. Stideti se ili ponositi se nekim može samo nečija porodica, naše porodice nama se ponose, a nisam sigurna da vaša ima čime da se ponosi, govorim isključivo bar o vašem radu u ovom parlamentu. Nije ništa lično da me gospodin Pajtić ne bi opomenuo kao što je malopre to učinio, a ja sam očekivala gospodine Pajtiću da ćete i gospođi Nataši Mićić da skrenete pažnju da ne može lično da se unosi u raspravu u ovoj Narodnoj skupštini, a to je ona pokazala oba puta, da ne ponavljam, čuli su građani Srbije i najbolja je reklama sama o sebi.