Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, posle njega narodni poslanik Ljubodrag Grbić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam januara 2001. godine ušao u ovu salu kao i svi vi, kao poslanik pobedničke koalicije DOS, političke grupacije koja je ubedljivo trijumfovala na izborima decembra 2000. godine, ni slutio nisam da ću neke sa kojima sam bio u pobedničkom timu, sa kojima sam od građana dobio mandat da menjamo Srbiju i da povučemo granicu između Srbije zla i Srbije budućnosti, sada videti na drugoj strani. Videti na strani onih koji su 10 godina Srbiju uništavali, ponižavali, vređali, bacali u blato. Enormna količina negativne energije zbog lične nesposobnosti, jalovosti, uticala je na spremnost da se paktira sa onima koji su građanima otimali ušteđevinu, koji su građane gurali i ponižavali u nepreglednim redovima za osnovne životne namirnice: hleb, mleko, jestivo ulje, šećer, brašno, koji su krvlju tuđe dece ispisivali granice samo njima znane velike Srbije.
Kada smo kao nova vlast krenuli svakodnevno da radimo na jačanju institucija, da čistimo Srbiju uzduž i popreko, nekome se to nije dopalo. Nije se dopalo onima koji spavaju, koji zarad velike ljubavi prema svojim kućnim ljubimcima ne mogu da budu maksimalno angažovani, već su spremni da sve odlažu, pravdajući to svojom neobaveštenošću, poslovičnom neobaveštenošću i da sve nade i želje građana veoma lako prodaju. Inicijativa koja je pokrenuta i o kojoj danas raspravljamo i ovih dana raspravljamo, nije inspirisana u tome, kako to neki žele da kažu, demokratskoj proveri poverenja predsedniku Narodne skupštine, već inspirisana željom da se u Srbiju vrati haos, da se Srbija vrati u izolaciju i da se ponovo Srbija dovede u stanje koje smo imali pre 5. oktobra.
Verujući gospođi Nataši Mićić, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, dajući joj puno poverenje i prilikom njenog izbora za predsednika, kada je rekla i učinila Parlament Republike Srbije efikasnim, tako joj i danas poslanici DS-a veruju i daju puno poverenje. Zamerila se Nataša Mićić onima koji su čas nakon ubistva predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Zorana Đinđića predlagali koncentracionu Vladu, žarko želeći da umesto vanrednog stanja u Srbiji u vlasti vide one ljude koji su do savršenstva doveli sve oblike političkih likvidacija u Srbiji.
Zamerila se Nataša Mićić onima koji su nesposobni da u Srbiju unesu optimizam, da unesu radost, spremnost da se ova zemlja menja velikom brzinom ili šta mi reče onomad jedan Šumadinac, da se Nataša Mićić zamerila i kaže prenesi im to, onim "nadžak babama i baksuzima" koji danas neće ni ono što hoće.

Narodni poslaniče, molim vas da obratite pažnju na jezik kojim se obraćate narodnim poslanicima.

Ovde imamo jednu paradoksalnu situaciju i iskoristio sam priliku da iz stenografskih beležaka izvučem kako su se sada, nazovikoalicioni partneri, častili sa ove govornice. I, protiv Nataše Mićić su oni koji su stavljali više čarapu na glavu nego na nogu, koji su Sadamove dvorske lude i kojima beli miševi ne daju mira da normalno funkcionišu.
Pod predsednikovanjem gospođe Nataše Mićić, ovaj skupštinski saziv je do današnjeg dana odradio više od 240 radnih dana, apsolutni rekord, nezabeležen od 1990. godine naovamo. Pod predsednikovanjem gospođe Nataše Mićić ovaj skupštinski saziv je usvojio 109 zakona, takođe rekord. Samo da pomenem Zakon o javnim nabavkama, o radu, o radio-difuziji, o privatizaciji, o koncesijama, to su neki od zakona koji su Srbiju učinili uređenijom i zdravijom.
Ponosan sam što sam poslanik u prvom dekomratskom Parlamentu nakon 55 godina komunizma i na činjenicu da je predsednik Narodne skupštine prvi demokratski predsednik nakon 55 godina komunizma u Srbiji. Poslanici Demokratske stranke daju punu podršku i poverenje predsedniku Narodne skupštine gospođi Nataši Mićić. Hvala.

Narodni poslanik Žarko Obradović, kršenje Poslovnika.

Evo, poštovane kolege narodni poslanici, ja sam izašao da reklamiram povredu Poslovnika, član 99. stav 1: "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu". Od kolege narodnog poslanika smo čuli mnogo toga što uopšte nema veze sa dnevnim redom. Lepo je to što on brani gospođu Mićić. To je verovatno i obaveza i zadatak unutar DOS-a, da ne ulazim u druge razloge, ali odbranom gospođe Mićić objektivno se brani ono što se ne može odbraniti, a to je kršenje Ustava, zakona, Poslovnika, da ne ponavljam sve to, krađa prilikom glasanja u Parlamentu i naravno, saučesništvo u krađi poslaničkih mandata. Sramota je sa ove govornice upotrebljavati reči  kao Srbija zla, krvlju tuđe dece, beli miševi, Sadamova dvorska luda i slično.
Ja razumem poslanike DOS-a da su nervozni, jer kako se približavaju izbori rezultati su sve gori i gori, ali, šta ćemo takav je život. Moraćete se suočiti sa tim. Kada budemo govorili i o drugim temama narednih dana videćete da ima puno toga što se ne može poreći. Jedan je govornik pre pomenuo sve što je bilo obeležje 90-tih godina: i izolacije, sankcije i izbeglice i rat i ovo.
Ali, zar ne mislite da je mera nesposobnosti i aktuelne vlasti danas tri godine posle 5. oktobra, kada statistički pokazatelji govore da je stopa proizvodnje manja nego 1994, 1995, 1996, 1997. Zavod za statistiku Srbije i Crne Gore je pre dva dana objavio podatak da je proizvodnja sada 55% manja u odnosu na 1991. godinu.
Zar ne mislite da je to neki pokazatelj koji govori kako uspešno radite. Šta god se kaže, šta god se argumentuje, vi reagujete guranjem prsta u oko. Dobro, to je vaš problem. U svakom slučaju, ova govornica se ne može zloupotrebljavati na način na koji to vi radite. Izbori će doći.

Upozorenje da je prekršen Poslovnik od strane predsedavajućeg se odnosi na ... predsedavajući krši Poslovnik ako ne opomene govornika koji se ponaša protivno odredbama Poslovnika za govornicom.
U slučaju rasprave o poverenju predsedniku Narodne skupštine Nataši Mićić, pretpostavljam i kada budemo raspravljali o Vladi Republike Srbije dva puta da je tema toliko široka da je praktično nemoguće odrediti šta je to što neki poslanik, bez obzira da li govori za razrešenje ili protiv razrešenja, koristi u argumentaciji. Ako pažljivo pratimo zasedanje, ako pogledate stenogram, ta širina argumentacija je potpuno jednaka za sve koji pristupe govornici i reaguje se samo onda kada se očito prekrši neki od članova Poslovnika Narodne skupštine.
Da li želite da se o povredi izjašnjava Administrativni odbor? Zahvaljujem. Poslanik ne želi.
Reč ima narodni poslanik Ljubodrag Grbić, posle njega narodni poslanik Vojislav Janković.

Uvaženo predsedništvo, gospođo predsednice, poštovani politički protivnici, poštovani politički istomišljenici, što se Liberala Srbije tiče gospođa Nataša Mićić može da ostane spiker Parlamenta, a samim tim i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. To za nas nije uopšte sporno, ali suštinsko pitanje je šta je sa parlamentarizmom u Srbiji danas i kakva mu je budućnost, gde je parlament u trodeobnom modelu vlasti danas i šta će sa njim biti sutra? Da li smo svi ovde prihvatili načelo da je suština parlamentarizma da parlamentarni politički protivnici vode politiku kao nadmetanje svojih političkih ideja, o dobrobiti za zajednicu, da parlamentarna politika jeste borba, ali borba uverenja, a ne građanski rat.
Da li prihvatamo da Parlament nije samo izraz volje većine koja se shvata kao božija zapovest, već je forma i način kojom se izgrađuje politička volja, kojom se donose zakoni, da je Parlament, pre svega, donosilac zakona. Da li nam je svima jasno i da Parlament nije neki viši razum, već donosilac odluka za dobrobit zajednice. Parlament je okvir gde se pokazuje da li smo mi predstavnici građana zreli za politiku. Da li institut političkog punoletstva ima smisla ili ovde mogu da sede i tek rođene bebe. Zato izgrađivanje političkih uverenja ostavimo odnosu između nas i naših političkih udruženja, koja su jedna od pretpostavki politike.
Moramo da, "princip mora biti tako kako ja kažem", zamenimo parlamentarnim principom, "ja samo tako mislim". Ako ovo prihvatimo, ako damo relativan značaj našim privatnim uverenjima, može u važnim trenucima za zajednicu da bude prihvatljivo razumno premeštanje glasova iz parlamentarne većine u manjinu, ali i iz manjine u većinu. Zašto bi prvo bilo legitimno i poželjno, a drugo nelegitimno i nepoželjno. Poštovane kolege, naravno da parlamentarizma nema ako ne obezbeđuje formiranje, zaštitu i delovanje parlamentarne manjine, njenu prirodnu težnju da čini parlamentarnu većinu odgovornom i preispituje njenu valjanost u proceudralnom smislu.
Podsetiću da ideje za unapređenjem procedura i uslova za rad ovog parlamenta postoje već duže vreme. Da smo mnogima postigli konsenzus i parlamentarne manjine i većine. Dovoljno je da podsetim na zahtev Liberala Srbije za tzv. malom raspravom u Parlamentu o Vladi svakog meseca, u ograničenom vremenu, kojem prisustvuje cela Vlada obavezno, propitivanjem ministara, da ne ponavljam ideju o tome da predstavnici Odbora za finansije ili budžet u zrelim parlamentima jesu predstavnici parlamentarne manjine.
Dakle, politička pretresanja i odgovornosti jesu redovan a ne vanredan život parlamenta koji bi ukazivao na nekakva vanredna stanja. To nisu nikakva parlamentarna čuda, već je to uobičajeni parlamentarni život.
Poštovani, da bi parlamentarna reka mirno tekla potrebne su obale. Ali, mi ne sedimo profesionalno u Parlamentu, za šta se moja partija uvek zalagala. U našoj praksi kvorum čine samo poslanici prisutni u sali a ne poslanici u Parlamentu, što je najčešće korišćeno za opstrukciju institucije Parlamenta, a ne parlamentarne većine.
Dakle, gospodo, ovaj parlament je samo okvir u kome se kreće svet života, a od tog sveta života i njegovog kvaliteta zavisi sve ostalo.
Zato, nema razloga da za sve krivimo spikera Parlamenta, tj. predsednicu Parlamenta, već joj moramo pomoći. Moramo pogledati sami sebi u oči i, bez izuzetaka i zanosa, priznati kakvi smo ljudi. Svako, bez izuzetka, dobija ono što zaslužuje u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Stranke nisu generalštabovi, gospodo. U parlamentarnoj politici nema mesta za vojvode. Parlamentarna borba nije svakodnevni građanski rat. Ovaj parlament treba da zna da izvan njega postoje građani i društvo koje treba mirno da živi svoj život i kome dobro organizovani parlament omogućuje da politika bude samo deo života a ne sam život.
Poštovana parlamentarna manjino, poštovani politički protivnici, poštovana parlamentarno većino, osnovni smisao ove institucije je da donosi zakone, ali i ograničava vlast, da je drži u granicama Deklaracije o građanskim i političkim pravima, jer na vlast mogu da dođu dobri i korektni, ali i oni drugi. Uloga ovog parlamenta je da niko ne može da nanese svojim odlukama štetu Srbiji većih razmera, bez obzira na to šta o svojim odlukama sama misli i kakve su mu namere.
Dakle, umesto ove rasprave, predlažem da se ovde prezentira projekat o unapređenju rada ove institucije, jer on ima smisla. Predlagač ove rasprave će najbolje učiniti ako objavi projekt unapređenja parlamentarnog položaja poslanika, od čega može da ima veće koristi i u preispitivanju svog odnosa i prema državi i prema parlamentu, a pre svega prema politici. Nije sve počelo od juče.
Ne mogu baš da se prisetim da su kao nekadašnja većina ovi prethodni ostavili neku prepoznatljivu tekovinu za unapređenje parlamentarnog života poslaničke manjine. Ima tu neke poruke. Kada nema smisla za samoograničenje u sopstvenoj moći na vlasti, molićeš za gutljaj parlamentarne slobode. To je ostalo pravilo, pogotovu u Srbiji. Red je da se konačno u srpskom parlamentu uredimo kako dolikuje i da nemamo lažne iluzije da smo svi, ovakvi kakvi smo, učinili mnogo na tom planu. Nismo, ja samo tako mislim. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Janković, posle njega narodni poslanik Zoran Anđelković.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam čitao Predlog za razrešnjenje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, a pažljivo sam i slušao sve ove rasprave. Jasno je da osnovna tema nije da li je i koliko je puta gospođa Nataša Mići prekršila Poslovnik nego da je u pitanju pokušaj političkog obračuna snaga koje su poražene, simbolično rečeno, 5. oktobra, sa politikom koju sprovodi Demokratska opozicija Srbije i Vlada Republike Srbije. To, samo po sebi, ne bi iniciralo ovako veliku i žučnu raspravu, a pre svega zbog toga što je potpuno jasno da su predlagači ove inicijative političke stranke koje imaju potpuno različiti sistem vrednosti od nas, političke stranke koje, u odnosu na Demokratsku stranku Srbije, čine dva politička pola. Tu nema preteranog materijala za polemiku.
Srpska radikalna stranka i njen politički koncept, je imala priliku da pokaže na delu svoje funkcionisanje. Mi vrlodobro znamo da taj politički koncept nužno dovodi do sukoba sa našim susedima ili sa većinom naših suseda, da taj politički koncept, politički koncept Srpske radikalne stranke dovodi do konflikta, odnosno do udaljenja težnji za uključenje u "evropske integracije" ili u "evroatlantske integracije". Politički koncept Srpske radikalne stranke nužno dovodi do povećanja tenzija unutar Srbije, pre svega tenzija između raznih etničkih grupa. U razvijenoj formi, taj politički koncept dovodi do destrukcije ekonomije i, na kraju, do krize samog našeg društva.
Takvi politički koncepti postoje i u drugim evropskim zemljama. Oni, na sreću, u skoro svim, odnosno u većini evropskih demokratija predstavljaju marginalne političke koncepte. Na sreću, taj politički koncept je marginalan i u Srbiji. On će to i ostati i treba takav i da ostane - marginalni politički koncept, a pre svega što su građani Srbije vrlo skupo platili školu, životnu školu, pa bi bili vrlo neozbiljan politički narod kada bi se ponovo saplitali na isti kamen.
Primedbe koje se odnose na kršenje Poslovnika mogu da se svedu na to da li je Nataša Mićić previše strogo primenjivala odredbe Poslovnika ili da li je selektivno primenjivala odredbe Poslovnika koje govore o merama koje se izriču na samoj sednici. Možda i jeste. Tu je ocena na nivou onoga što bi se sportskim rečnikom moglo reći: "Da li je sudija prestrogo dosudio penal?" Međutim, u svakom slučaju to nije osnovna odlika rada gospođe Nataše Mićić.
Osnovna odlika rada gospođe Nataše Mićić je upravo u pokušaju da odbrani osnovnu funkciju Parlamenta. Osnovna funkcija parlamenta je zakonodavna aktivnost, kao i da je uporno odbrani od upornih pokušaja opstrukcije. Opstrukcija je legitimno sredstvo parlamentarne borbe. To nije sporno. Međutim, opstrukcija može da bude usmerena ka jednom zakonskom projektu, ka jednoj odluci. Ali, četvorogodišnja opstrukcija rada parlamenta se naziva destrukcijom. Nataša Mićić je vrlo uporno i vrlo hrabro odbranila razloge našeg dolaska u Skupštinu. Razlog našeg dolaska u Skupštinu, ponavljam, jeste zakonodavna aktivnost. Svi oni koji su to hteli da spreče, zahvaljujući pre svega velikom teretu koji je gospođa Nataša Mićić prihvatila na sebe, nisu u tome uspeli. Ja joj se pre svega, u svoje i u ime svih poslanika Demokratske stranke, zahvaljujem.
Kada govorimo o političkim aspektima ove inicijative, ono što stvar dodatno komplikuje to je činjenica da se ovoj inicijativi pridružuje i Demokratska stranka Srbije, stranka koja je na istoj izbornoj listi, zajedno sa nama, izabrana u ovaj parlament. To ceo problem politički čini znatno složenijim.
Demokratska stranka Srbije, odnosno njeni osnivači su bili privremeni partneri gospodinu profesoru doktoru Dragoljubu Mićunoviću, kada je pravio Demokratsku stranku. Zatim su bili privremeni partneri Vuku Draškoviću, kada je pravio DEPOS. Godine 1996. su bili naši privremeni partneri u Koaliciji "Zajedno", kada smo prvi put ozbiljno uzdrmali i narušili režim Slobodana Miloševića. Nakon toga, bili su privremeni partneri DOS-a u 2000. godini. Evo ih danas kao partnera crveno-crne koalicije, nadam se, ponovo, privremeni.
Gospodo i dame ili dame i gospodo iz Demokratske stranke Srbije, koristim ovu opštu političku raspravu da vas optužim za političku neiskrenost. Ta politička neiskrenost može da ...
(Smeh poslanika u sali i reakcija na govor poslanika.)
Nisam shvatio predstavu. Hoćete li da ponovite, gospodine Maršićanine? Hoćete li to da ponovite? Voleo bih da tu vašu predstavu snimi i kamera.
(Poslanik Dragan Maršićanin s mesta poslanika se stresa.)