Narodni poslanik Zoran Krasić traži repliku, šta je osnov za repliku? SRS, da je podnela odgovornost, ne slažete se sa tim da niste podneli odgovornost?
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS na izlaganje narodnog poslanika Dejana Mihajlova.

Naravno da mora da se da replika, jer se javljaju neke nepreciznosti,  i iznosi se nešto što je u sukobu sa notornom istinom. Naravno da ne snosimo nikakvu odgovornost, oduvek smo tvrdili da je "Galenika" jasan predmet, ali problem je u tome što u Vladi Republike Srbije postoji jedan ministar, odnosno ministar Batić, koji je oktobra meseca 2000. godine upao sa oružjem, osvojio "Galeniku" kao pravni zastupnik Milana Panića; sada vidimo ovaj luping, pa sada i ova nova vlast kaže - "Galenika" je naša, sporna je privatizacija.
Naravno, javljaju se i neke druge nepreciznosti. Ovde se kaže da je prethodni režim stvorio uslove za pojavu terorizma na Kosovu i Metohiji. Naravno, to nije tačno. Ceo svet zna da nije tačno.

Narodni poslaniče, molim vas da ne zloupotrebljavate pravo na repliku. Dobili ste repliku na izlaganje narodnog poslanika Dejana Mihajlova. Konsultujte stenogram. Ni u jednoj rečenici nije spomenuo terorizam ili Kosovo i Metohiju. Molim vas da se svi držimo odredaba Poslovnika i da završite repliku na izlaganje narodnog poslanika Dejana Mihajlova.

Gospođo Čomić, upad naoružane grupe ljudi u "Galeniku", upad naoružane grupe ljudi u Carinu, u Narodnu banku Jugoslavije, paljenje Savezne skupštine, paljenje Radio-televizije Srbije  otprilike je nešto što je paradigma vašeg 5. oktobra. To je taj nulti datum od kada je krenula demokratija, po vama, u Srbiji. Ja pričam upravo o tome, da to jeste teroristički akt sličan onim terorističkim aktima koji se dešavaju na Kosovu i Metohiji.
Za Kosovo i Metohiju ova vlast koristi termin - ekstremisti. Sada su počeli da ih nazivaju teroristima. Rešite pitanje ovih naših ekstremista, ovih naših terorista koji su sada na vlasti. I pošto je napokon gospodin Korać pročitao knjigu u kojoj smo opisali slučaj "Galenika" preporučujem i njemu i ostalim članovima Vlade da pročitaju naše druge knjige. Tu je rešenje za sve probleme koje oni imaju i koje narod ima. Zbog toga sam izašao na ovu repliku, da ukažem da je teško sa ove govornice pričati nešto što je u sukobu sa notornom istinom i sa opštepoznatim činjenicama. Nijedna medijska manipulacija, niti podvala ne može da promeni sliku, jer znate i sami da više nije - dobro jutro, nego - kada odlazite.

Reč ima ministar u Vladi, gospodin Gašo Knežević, pa posle njega ministar gospodin Dragan Domazet.

Ja bih molio da raščistimo nešto što se pominjalo danas u izlaganju gospođe Pop-Lazić. Nemam nikakve veze ni sa jednom komisijom za privatizaciju, apsolutno nikakve veze, jer ne postoji, koliko ja znam, komisija. Ja veze nemam. Moja funkcija, koja se ovde meša, to su javne nabavke i tu je pokrenut postupak i doći će do izmene Zakona o javnim nabavkama, a komisija nije funkcionisala zbog toga što su druga dva člana te komisije, od pet, bili gospođa Kori Udovički i gospodin Tomica Milosavljević. Iz opravdanih razloga, mislim da ćete shvatiti, komisija nije mogla da funkcioniše posle njihovog napuštanja Vlade.
Ako Njegoša neko izbaci iz nastavnog programa to će biti samo srbisti, a ne Ministarstvo, jer oni prave program za srpski jezik, a moje informacije su da oni to neće učiniti. Takva gromada ne može da se izbaci ni iz čega. Najzad, ponavljam da ne možemo kreirati program prema tome koji je srpski izvor nekog znanja koji je strani izvor. Tako kreirati program znači da bi učiti o Ajnštajnu značilo zapravo učiti samo o Milevi Marić, koja jeste njegova desna ruka, koja mu je puno doprinela, ali dozvolićete da je i gospodin Ajnštajn imao neki doprinos u kreiranju teorije relativiteta.

Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije gospodin Dragan Domazet.
Ako ne bude replika, posle njega reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, danas sam ovde da vam izložim rad i rezultate rada Ministarstva za koje nosim odgovornost, jer je jedna od poslaničkih grupa izrazila nezadovoljstvo radom Vlade i kao odgovoran čovek za jedan deo rada Vlade želim da vas informišem, kao predstavnike naroda, šta smo mi uradili, šta nismo uradili i koji su rezultati.
Na početku mandata zatekli smo u Ministarstvu situaciju da nije bilo nijednog otvorenog projekta, a kao što znate preko naučno - istraživačkih projekata isključivo se finansira naučno-istraživačka delatnost. Očigledno je da smo morali vrlo hitne mere da uvedemo, paralelno sa radom na reorganizaciji rada Ministarstva i sa planom svih budućih aktivnosti.
U tom cilju mi smo postavili plan rada za naredne četiri godine, koji ima dve faze. U prvoj fazi, koju mi nazivamo oporavkom, fazom oporavka naučno-istraživačke delatnosti, mi smo planirali da obnovimo projekte, da ih proširimo, uvedemo niz novina, o kojima ću govoriti, i da povratimo ponos naučnika u ovoj zemlji i da im povratimo status koji su izgubili krajem 90-tih godina.
U tom smislu smo pripremili nove konkurse, pripremili i odradili novi konkurs, i svi projekti su počeli od 1. januara 2002. godine.
Druga faza, koja je po nama još bitnija, sada je u toku i planirana je za 2003. i 2004. godinu. To je faza reformisanja naučno-istraživačkog sistema u Srbiji. Mi smo u toku 2003. godine radili na koncepciji reforme, na pripremi političkih i strateških dokumenata i u krajnjoj liniji na pripremi zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, koji je sada u formi prednacrta na javnoj diskusiji. Za sledeću godinu planirana je realizacija te reforme, sprovođenje zakona i ako gledamo danas ovaj plan, koji smo doneli februara meseca 2001. godine, mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da se mi držimo tog plana i da smo sa te strane potpuno u terminima koje je on predvideo.
Ovde je rečeno dosta u smislu da nije urađeno ništa. Jutros se čulo da nema nikakvih promena, da su isti zamenili iste, itd. Ja ću ukazati koje su promene nastupile u odnosu na 2000. godinu, koja prethodi našem dolasku na vlast, u resoru istraživanja i razvoja. Ministarstvo za nauku i tehnologiju je 2000. godine potrošilo za svu istraživačku delatnost u Srbiji 708 miliona dinara. Navešću vam cifre koje su uložene u istraživanje i razvoj 2001, 2002. i koje se ulažu sada, 2003. godine, pa zaključite. Godine 2001. uložena je milijarda i 163 miliona, 2002. godine uložene su dve milijarde i 550 miliona dinara, a ove godine je u toku realizacija finansijskog plana koji predviđa potrošnju na nivou od 3 milijarde i 970 miliona.
Ako pogledamo ovu godinu i 2000. godinu, vidite da je to povećanje 5,6 puta. Ako obračunamo inflaciju u ovom periodu, vidimo da je to više puta povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj, iako živimo u vrlo otežanim ekonomskim okolnostima i prilikama i nije lako odvojiti za ovu delatnost. Ako me pitate da li sam sa ovim zadovoljan, ja ću vam otvoreno reći da nisam. Jeste da smo uložili više od pet puta nego 2000. godine, ali to je, po našim procenama, oko tri puta manje nego što bi trebalo.
Postoji konsenzus i kod nas, kao i u Evropi, da svaka država treba da odvaja otprilike 1% bruto društvenog proizvoda za istraživanje i razvoj, jer istraživanje i razvoj obezbeđuju budućnost i tehnološku nezavisnost jedne nacije. Mi sada, relativno govoreći, odvajamo tri puta manje. Imamo plan povećanja, imamo plan da do 2007. godine dostignemo tu magičnu cifru od 1% društvenog proizvoda i svake godine ćemo nastaviti ovako kao što smo do sada u prethodne tri godine radili, povećavajući odvajanje za nauku.
Često se javljaju i kritike da nema promene što se tiče naučno-istraživačke delatnosti, da se i dalje teško živi i da su plate male. Kao što sam rekao, plate jesu male, ali su znatno veće nego što su bile. Daću vam dva podatka. Istraživač pripravnik u institutu, znači početnik, 2000. godine dobio je platu od Ministarstva 2.992 dinara, a danas, zadnja septembarska isplata je bila na nivou 14.048 dinara. To je oko četiri puta više nego što je bilo 2000. godine i oko tri puta više, ako odbijemo efekte inflacije. Ako pogledamo najiskusnije, najbolje istraživače na nivou naučnog savetnika, 2000. godine njihova primanja iz fonda Ministarstva bila su na nivou 5.555 dinara, a danas su 25.083 dinara.
Međutim, tu ne stajemo. Već sledeća isplata za oktobar mesec biće uvećana za 3%, a decembarska isplata za 15%. To znači da će, de fakto, u januaru istraživači imati još za 18,45% veća primanja na radu na našim projektima.
Ako pogledamo opet 2000. godinu, jer u januaru zaokružujemo trogodišnji ciklus, to je 5,3 puta više.
Možemo da pogledamo i malo unazad, samo onaj deo koji se ulagao u neposredna istraživanja. Želeo bih da vas podsetim, 1999. godine ova država je za istraživanja i razvojne projekte uložila 365 miliona, 2000. godine 561, 2002. kada su počeli projekti naši da se rade 1.662.000.000 i 2003. godine 2.294.000.000. Očigledno da je u ovom sektoru istraživanja i razvoja poboljšan materijalni položaj i status istraživača. Više se ulaže u projekte koji dovode do novih rezultata.
Međutim, to nije sve. Sada ću vam izneti podatak koji će vam pokazati da smo uložili u jednu oblast u koju nije ulagano 2000. godine, kao ni 1999. godine. To je ulaganje u naučno-istraživačku infrastrukturu, a pod tim podrazumevam laboratorijsku opremu, računarsku opremu, u opremanje i adaptaciju laboratorijskog prostora itd. Mi smo uspeli za ove dve i po godine da za ove namene investiramo 923 miliona ili oko 13,6 miliona evra. Toga nije bilo ni 2000. godine, ni 1999. godine. To je naš prioritet. Nećemo tu stati. Po našem planu, u narednim godinama, minimum svake godine planiramo po 10 miliona evra da uložimo u laboratorijsku, računarsku i drugu opremu. Ako nemate instrumente, ako nemate uređaje za rad, vi ne možete da stvarate. Znači, nisu plate sve, mnogo je važnije imati uslove za dobar istraživački rad, u skladu sa svetskim kriterijumima kvaliteta.
U tom smislu, uspeli smo da kupimo za potrebe istraživača oko 5,5 hiljada računara i praktično danas nemate istraživača koji nema računar. U to smo uložili 240 miliona dinara. Uložili smo u lokalne računarske mreže za 51 naučnu organizaciju i za to smo uložili oko 60 miliona dinara. Posebno smo ponosni na računarsku mrežu koja povezuje sve naučne ustanove, gde je uloženo oko 53 miliona dinara.
Za nabavku laboratorijske opreme uloženo je 442 miliona dinara ili oko šest miliona evra. Po prvi put, posle 200 godina, odvojena su sredstva za popravku postojeće laboratorijske opreme i za te namene ovo ministarstvo je uložilo 31 milion dinara, tako da smo staru opremu povratili i ona se danas koristi. Uloženo je 98 miliona u izgradnju ili adaptaciju laboratorijskog prostora.
Na taj način, postignuto je da danas imamo nešto pristojnije uslove za rad, ali tu ne stajemo. Upravo u narednih desetak dana Ministarstvo će dati nalog za isplatu jednog miliona evra za nabavku nove opreme za laboratoriju za nanotehnologije, za potrebe Instituta u Vinči. Sledeće godine planiramo za namene laboratorije u Vinči još dva miliona evra. Takođe, planiramo kupovinu opreme nižeg nivoa cene za vrednost oko milion evra u toku narednih nekoliko meseci. Na taj način, ta oprema je već do sada došla u 78 instituta ili fakulteta i sačinjeno je oko 140 nezavisnih uređaja.
Posebno ću vas upoznati sa razvojem primene informacionih tehnologija u ovoj oblasti. Kao što je poznato, danas ne možete da se bavite mnogim stvarima, a pogotovo ne istraživačkom delatnošću, ako niste dobro opremljeni informacijama i informacionim uređajima koji vam dostupnost informacija omogućuju. Kao što sam već rekao, pored kupovine 5,5 hiljada računara, mi smo sve njih povezali u okviru zgrada u kojima se nalaze instituti i fakulteti, a to je 51 zgrada. Te zgrade smo povezali u tzv. akademsku mrežu Srbije, koja je postojala, i tu smo, čini mi se, napravili i najveće prodore. Godine 2000. brzina akademske mreže bila je nekoliko megabita u sekundi. Danas imamo povezane univerzitetske centre sa jednim gigabitom u sekundi, a to je povećanje od više stotina puta. Veza sa inostranstvom je bila četiri megabita, a danas je ona 70 i nešto megabita u sekundi.
Ugovorom sa "Telekomom" postigli smo jedan vrlo specijalan aranžman, otkupili smo pravo korišćenja optičkih vlakana "Telekoma" i upravo sada pravimo jedan prsten po Srbiji koji povezuje ne samo glavne univerzitetske centre, kao što su Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš, nego i druge manje gradove u kojima se nalaze fakulteti, kao što su Čačak, Užice, Kruševac, Bor i drugi. To će biti jedan prsten koji će imati tu brzinu od jednog gigabita, što su brzine koje sada postoje u zemljama Evrope. Nastavićemo tako i dalje, jer samo dobra brzina mreže omogućuje dobar pristup.
U opremu koja to omogućuje mi ulažemo šezdesetak miliona dinara već sada. Na taj način, mi smo pripremili uslove da svaki istraživač može da pristupi informacijama. Kojim informacijama? Prvo što istraživač radi, on traži informacije šta rade drugi istraživači. U tom smislu, oni mogu preko svog računara danas da pristupe jedinstvenom sistemu koji vodi Narodna biblioteka Srbije, koja omogućuje pristup osam hiljada elektronskih časopisa u punom tekstu. Vi na vašem ekranu možete da pročitate bilo koji rad iz osam hiljada časopisa.
Da li znate koliko je bilo takvih časopisa 2000. godine? Nula. Da li znate koliko je bilo u papirnom obliku? Nula. Tri godine mi nismo kupovali naučne časopise zbog nedostatka sredstava. Pored toga, mi danas kupujemo oko 590 časopisa u papirnom obliku, na jedinstven način, radi uštede i racionalizacije sproveli smo sistem jedinstvene nabavke za potrebe svih naučnih biblioteka u Srbiji, kako bi se uštedeo novac.
Pored toga, da bi se ova baza elektronskih časopisa mogla da koristi i u krugu biblioteka, kupili smo oko 352 računara ove godine za potrebe biblioteka, 277, od toga su u malim naučnim bibliotekama fakulteta i instituta, 15 u univerzitetskoj biblioteci u Nišu, 20 u Beogradu, 10 u Kragujevcu, pet u univerzitetskom informacionom centru i 20 u biblioteci Srpske akademije nauka i umetnosti. Pored toga nabavili smo i računare za bibilioteku Matice srpske.
Među tim oblastima informacionih tehnologija radimo i tzv. istraživačke i razvojne projekte i u tom smislu postoji 51 istraživački projekat iz oblasti informatike i elektronike, u kojima učestvuje 687 istraživača. Iz oblasti industrijskog softvera i mašinstva imamo finansiranje 68 projekata sa 732 istraživača.
Nije dužnost Ministarstva samo da obezbeđuje materijalne uslove za rad istraživača. Mi moramo i da pripremamo zakone, da vršimo izmene u zakonodavstvu ove zemlje i u ovoj oblasti je pripremljen zakon o elektronskom potpisu i on se nalazi danas u Narodnoj skupštini, čeka na red da dođe pred ovaj uvaženi dom. Nadam se da ćete ga podržati, jer on je preduslov za elektronsko poslovanje, a to znači da građani mogu da podnose razne podneske ministarstvima i drugima i da se pomoću elektronskog potpisa oni potpišu i da to garantuje autentičnost dokumenta.
To je neophodno da bismo mogli da modernizujemo i državnu upravu koja treba da služi građanima, da to bude servis koji će omogućiti da se brže odvijaju svi procesi koji su vezani za podneske koje građani ubacuju. To je preduslov i da naša preduzeća primenjuju elektronsko poslovanje, elektronsko bankarstvo, jer ono garantuje autentičnost onih ljudi koji šalju elektronske poruke.
Već sam pomenuo naučnu i obrazovnu mrežu ili akademsku mrežu, u žargonu. Do sada je ona radila koordinacijom između svetskih računskih centara koji postoje u Srbiji. Mi smo predložili, i danas je to takođe u Skupštini, zakon o agenciji za naučno-istraživačku i obrazovnu računarsku mrežu Srbije, koja treba da obavlja tu javnu službu za potrebe naučno-istraživačke javnosti u Srbiji; jedno pravno lice koje treba da doprinese daljem razvoju računarske mreže, da održava njene servise itd. i ja se nadam da će ovaj cenjeni dom prihvatiti predlog ovog zakona kada dođe vreme za vaše izjašnjavanje.
Zajedno sa stručnjacima pripremamo sada i zakon o zaštiti podataka. Veliki deo aktivnosti Ministarstva je bio posvećen i tzv. legalizaciji softvera. Legalizacija softvera je neminovnost. Mi možemo da razumemo da su 90-tih godina morale da se primenjuju i piratske verzije, međutim, ako želimo u Evropu, ako želimo da dovedemo strane kompanije, moramo da im obezbedimo ambijent koji štiti njihovu intelektualnu svojinu, a štiti i našu intelektualnu svojinu, jer mi ne želimo samo da prodajemo meso, drvo, prerađevine, želimo da prodajemo i pamet i softver i moramo naše proizvođače softvera da zaštitimo.
U tom smislu su preduzete mere i mislim da je Ministarstvo za kulturu najviše radilo. Povelo je borbu protiv piraterije, formirana je grupa koja je radila na tome i na promeni zakona i Krivičnog zakona, pa je na taj način to sankcionisano. Mislim da je najveća aktivnost u ovoj oblasti u resoru mog ministarstva bila vezana za realizaciju strateškog ugovora, koji je Vlada Srbije potpisala sa kompanijom "Majkrosoft".
Kao što vam je poznato, potpisom ugovora mi smo otkupili pravo za legalizaciju 30.000 licenci, za ''vindous'' operativne sisteme, za Majkrosoft ofis informacione sisteme i uz to smo dobili donaciju od Majkrosofta, 50.000 licenci za potrebe univerziteta, škola, naučno-istraživačkih organizacija i biblioteka.
Mi smo obavili jedan veliki posao, legalizaciju; pre svega, u državnoj upravi, zamenjeno je praktično 30.000 licenci sa legalnim licencama i to je jedan veliki napor i danas se Srbija smatra primerom kako treba rešavati programe legalizacije softvera na jedan miran i legalan način. Zbog toga je danas Srbija skinuta sa spiska zemalja u kojima je prisutna softverska piraterija. Mi nismo više na tom spisku od 60 zemlja koje postoje u svetu i sa tim smo ponosni. Bez toga je teško motivisati strane ulagače da ovde ulažu u informatičku industriju i to je jedan od preduslova za stvaranje ambijenta za evropske integracije koje mi želimo da radimo.
Jedan od naših prioriteta u ove dve i po godine, 1000 dana, bila je oblast mladih istraživača i mi smo u tom delu naročito radili sa velikim entuzijazmom, jer smatramo da su nam mladi budućnost i u tom smislu mi smo preduzeli niz mera koje bi trebalo da poboljšaju njihov status. Skoro sam na televiziji video konferenciju za štampu jedne grupe koju pozdravljam, a to je apel biznismenima da pomognu naše mlade talente, učenike srednjih škola koji su na međunarodnim olimpijadama znanja osvajali prva mesta.
Verovatno javnosti nije poznato da Ministarstvo godinama, nismo to mi, to su i prethodna ministarstva radila, ja ne želim da izdvojim naše ministarstvo za originalnost i to je jedna istorija, u krajnjoj liniji i budućnost, stipendira svakog učenika koji osvoji jedno od prva tri mesta na međunarodnim olimpijadama znanja. Ta stipendija, koja je sada na nivou oko 6.000, dodeljuje se sve dok učenik, a kasnije student ne diplomira. Znači, to traje obično sedam, osam godina. Trenutno oko 73 učenika uživa tu stipendiju i mi ćemo to i dalje širiti.
Takođe, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj želi da najtalentovanije diplomirane studente zadrži da ostanu u ovoj zemlji, da ovde studiraju dalje, da magistriraju, doktoriraju, da se zaposle bilo na univerzitetu, institutima ili u privredi.
U tom smislu svake godine raspisujemo konkurs za nekoliko stotina stipendija, koje se nude studentima koji ispunjavaju stroge uslove, a prosek je devet ili više, odnosno 8,5 za tehničko-tehnološke nauke, da dobiju te stipendije i da time budu materijalno obezbeđeni dok traje njihovo postdiplomsko usavršavanje. Vlada Srbije je donela odluku da takve stipendiste oslobodi plaćanja školarina. Nažalost, ostali smo dužni univerzitetima za te namene, ali postoji dogovor i odluka da se taj dug isplati univerzitetima u narednom periodu.
Takođe, iz prihoda od ekstraprofita pre godinu dana podeljeno je 60 miliona dinara najboljim studentima na postdiplomskim studijama, doktorantima i oni su zavisno od toga da li rade magistarski ili doktorski rad jednokratno dobili 20.000, odnosno 30.000 dinara.
Time smo novac ekstraprofitera prebacili onoj našoj budućnosti, tj. tim najboljim mladim ljudima koji sada izučavaju nauke da bi sutra preuzeli odgovornost vođenja privrede i društva u ovoj zemlji.
Takođe, pomažemo studentima magistarskih studija da pripreme magistarske disertacije, i onima koji pripremaju doktorske disertacije; tu jednokratnu pomoć oni koriste za pripremu samog teksta, i to je otprilike svake godine jedan trošak koji mi imamo, 15.000 do 18.000 dinara po disertaciji se daje za te namene.
Što se tiče ulaganja u stipendije, evo vidite kako raste i do koje mere mi dajemo značaj ovoj stvari. Mi smo 2001. godine odvojili 7,2 miliona dinara za stipendije; 2002. godine 22,7 miliona; ove godine 82,2 miliona.
Sledeće godine planiramo 111 milona za te namene jer mi verujemo u ove mlade ljude, o kojima se najčešće ne piše, jer su oni naša budućnost. U tom smislu, doneli smo odluku, i koristim ovu govornicu da im to najavim, da će oktobarske stipendije biti povećane: učenici će dobiti 9.000 dinara, magistranti će dobiti stipendiju 16.000 dinara, a oni koji rade doktorate 18.000.
Moram da vas upoznam sa jednom aktivnošću, o kojoj se ne piše. Mi smo za poslednjih godinu dana, po vanrednom postupku, uspeli da zaposlimo na određeno vreme, dok traju projekti, oko 500 mladih istraživača. Oni rade danas na naučnim institutima i na fakultetima. Ako znate da je oko 2.000 istraživača zaposleno u institutima, vidite da je to jedan veliki deo, 25% kapaciteta je podmlađeno u zadnjih godinu dana, tako da pripremamo kadar za budućnost, jer smatramo da broj istraživača u ovoj državi mora da raste, da bismo imali šta da ponudimo svetu kroz pet do šest godina, kad efekte njihovog rada oseti naša industrija.
Ovo ministarstvo ne radi za svoj mandat, ovo ministarstvo radi za budućnost. Verujem da će i sledeća ministarstva tako raditi i zbog toga mi imamo plan za period od 10 godina, šta sve treba raditi da bismo 2010. godine dostigli standarde koji su neophodni, ulaganja u istraživanja i razvoj, da bismo mogli da pristupimo Evropskoj uniji. Taj standard kaže: 3% od bruto društvenog proizvoda, kombinacijom iz budžetskih sredstava i iz privrednih sredstava. Taj standard govori da moramo da budemo ''opremljeni'' mladim istraživačima, a naš je zadatak da ih usmeravamo ka onim oblastima gde mogu da se postignu maksimalni efekti za privredu i društvo u Srbiji.
Da bismo zaustavili tzv. odliv mozgova, odnosno najtalentovanijih ljudi koji diplomiraju, mi smo preduzeli niz mera. Ovo što sam do sada govorio je samo jedan deo mera koje su preduzete. Da bi neko ostao, a predstavlja kvalitet koga treba zadržati, mi moramo, prvo, da stvorimo bolje uslove za rad. Kao što sam rekao, prvo je dostupnost naučne literature i mislim da smo to ispunili.
Danas naši istraživači imaju pristup svim informacijama, naučnim informacijama, kao i u inostranstvu, preko brzog interneta imaju pristup drugim naučnim laboratorijama, ne moraju da budu izolovani, kao što su bili. Danas naši mladi istraživači, a i stariji, mogu da učestvuju u evropskim projektima i projektima međunarodne saradnje, što, nažalost, nisu mogli 90-tih godina. Njima su otvorena vrata. Svako od njih može da ode na sajt Evropske unije, da potraži deo koji se odnosi na istraživanje i razvoj, da potraži deo koji se odnosi na mlade istraživače i da direktno podnese svoju prijavu. On će, ako ispunjava uslove, dobiti stipendiju da provede u evropskim centrima dve do tri godine.
Što je najvažnije, to smo mi tražili i Evropska unija prihvatila, to je povratna opcija. Znači, ako odete da dve godine radite u najboljoj laboratoriji u Evropi, treću godinu radite u svom institutu, na svom fakultetu u Srbiji, ali i dalje primate stipendiju iz inostranstva. Tražili smo to i Evropska unija je to prihvatila, da bi motivisali naše istraživače da se vrate. Normalno, neće se oni tako lako vratiti ako zateknu prazne laboratorije. Zbog toga ulažemo ova sredstva u opremanje naučnih laboratorija i to ćemo, kao što sam rekao, nastaviti. Uloženo je 11,3 miliona evra, uložićemo svake godine, nadam se, minimum desetak miliona evra u opremanje naučnih laboratorija. To je ona razlika, ako se poredimo sa prethodnim periodom, kada, nažalost, ništa nije ulagano.
Znate koliko su nastavnici univerziteta imali po projektima 2000. godine? To je bio nivo od 700-800 dinara. Danas oni primaju između 15.000 i 18.000, manje nego u institutima, jer imaju prihode i iz oblasti nastave. To je mnogo bitniji pomak, nego što pokazuju drugi podaci.
Pored ulaganja u uslove rada, ulažemo i u uslove života mladih ljudi koji se bave istraživanjem i razvojem. Mogu sa zadovoljstvom danas da konstatujem da je juče u Nišu završena izgradnja 112 stanova, u koje je Ministarstvo investiralo, da preko građevinske direkcije bude građeno za potrebe Niškog univerziteta, mladih na Niškom univerzitetu. Mogu da kažem da je 81 stan u Beogradu, u bloku 32, završen, da se trenutno gradi još jedan deo te zgrade od 81 stana, a da za sledeću godinu planiramo još dve zgrade u Beogradu, na potezu bloka 32, svaka od po 136 stanova. To znači nova 353 stana u Beogradu sledeće godine, pored ovih 81, koliko je već gotovo.
Zato ćemo raspisati oglas sledeće nedelje. Mogu da najavim istraživačima u Beogradu i umetnicima koji imaju pravo učešća da će oglas obuhvatiti 157 stanova i uslove pod kojima se može dobiti izuzetan kredit. Koji je to izuzetan kredit? Sledeći odluku Vlade Srbije, uslovi su sledeći: otplatni rok od 40 godina, učešće 10%, godišnja kamata 0,5%. Takvi kreditni uslovi ni na zapadu se ne mogu dobiti. To su izuzetni kreditni uslovi i to je naše ulaganje u budućnost Srbije i mlade istraživače. Mi ćemo to nastaviti svake godine i to je deo plana da zaustavimo odliv pameti iz Srbije i da pokušamo da ih zadržimo. Ne samo da ih zadržimo, već i da one koji su otišli ili privučemo da se vrate ili da sa njima sarađujemo i da ih uključimo u naš istraživački sistem.
U tom smislu, mi smo već izmenili propise i danas naši istraživači, bilo gde da su u svetu, mogu da učestvuju u našim projektima. Normalno, mi to njihovo učešće ne plaćamo i oni to ne traže, zato što oni imaju sasvim drugi nivo primanja tamo i sa zadovoljstvom rade sa našim istraživačima. To je jedna veza koju smo izgradili. Pripremamo za sledeću godinu jedan program da 10 do 20 najboljih mladih istraživača koji su otišli i doktorirali u inostranstvu, postigli dobre rezultate, pokušamo da povratimo, da im damo dobre laboratorijske uslove, dobre uslove za stanovanje i da ih privučemo da se vrate.
Takođe, planiramo da promenimo status mladim ljudima koji rade u Beogradu magistarske i doktorske disertacije, a iz unutrašnjosti su zemlje. Smatramo da nisu u pravičnom položaju u odnosu na Beograđane, koji ipak imaju kakav-takav smeštaj. Praktično, njihova cela plata ode na plaćanje kirije. Mi ćemo napraviti program da za minimum 50 najboljih i najugroženijih mladih istraživača (a bilo bi i više, ako bismo imali više novca, a to zavisi od vas, kada usvajate Zakon o budžetu), platimo oko 200 evra mesečno da mogu da plate kiriju.
Međutim, mi moramo da razvijamo borbu mladih da izgrađuju svoju budućnost. Zbog toga ćemo nizom mera pomoći razvoj preduzetništva kod mladih, da oni sami sebe zaposle. U tom smislu, mi ulažemo u inovacione centre, u kojima će oni učiti kako se gradi profesionalni život, dobiti dodatno profesionalno obrazovanje i uložićemo u tzv. izgradnju tehnoloških inkubatora, koji će omogućiti da oni formiraju svoje preduzeće u zaštićenim uslovima, tako da oni zaposle sami sebe, a da im mi smanjimo rizik ulaganja u to. Tako će ljudi koji završe svoje magistarske i doktorske disertacije ono što su stvorili, verovatno jedan deo njih, pokušati da pretvore u jedan proizvod ili uslugu koju će plasirati na tržištu.
Ne treba biti pasivan i čekati. Ova zemlja ima mogućnosti, ima mlade ljude koji to mogu, ali mi treba da ih podstaknemo da svoj preduzetnički duh razviju i da primene svoje ideje i da pokušaju sami sebe da zaposle. U tom smislu će sigurno pomoći ove mere koje smo mi sproveli. Nadam se da će mladi ljudi prepoznati da sada imaju ministarstvo koje o njima vodi računa i da će oni ostati u ovoj zemlji. Garantujem im da će tako i biti.
Ja ću vas upoznati, poštovani poslanici, i sa međunarodnom saradnjom koju vodi Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj. Mi smo imali dosta intenzivnu aktivnost, pogotovo prve dve godine međunarodne aktivnosti, zato što smo zatekli situaciju koja je u istraživanju neprihvatljiva. Neprihvatljivo je da naši istraživači budu izolovani; zadnja stvar je izolacija naučnika. Naučnici, po prirodi stvari, moraju da razmenjuju informacije, moraju da komuniciraju, moraju zajedno da rade. Toga svega nije bilo zbog sankcija u zadnjih deset godina DžDž veka.
Mi smo pokrenuli, zajedno sa susednim zemljama, niz aktivnosti. Uspeli smo da se izborimo da danas naši naučni istraživači mogu da učestvuju u projektima Evropske unije. Oni, iako mi finansijski ne participiramo, mogu da učestvuju u tim projektima i oni već učestvuju na prvim konkursima. Moram da pohvalim sve te istraživače koji su u otežanim i u konkurentnim uslovima uspeli da dobiju projekat.
Mi smo danas dobili projekte koji će u ovu zemlju uneti oko tri miliona evra iz Brisela. To su zaradili naši istraživači svojim predlozima, svojim originalnim idejama, svojim autoritetom koji su stekli objavljivanjem naučnih radova u zemlji i inostranstvu i to pokazuje da nas i Evropa prepoznaje u ovoj oblasti, da predstavljamo jedan potencijal. Mi smo otvorili kanal, oni će to, siguran sam, iskoristiti.
Takođe, prihvaćeni smo u nekoliko evropskih asocijacija. Prvo, u asocijaciju "Kost" koja omogućuje razmenu naučnika u Evropi i danas naši naučenici putuju po Evropi. Mi im, kao ministarstvo, finansiramo te puteve na kojima oni razmenjuju ideje o novim projektima sa svojim kolegama u inostranstvu. Juna prošle godine lično sam išao da potpišem pristupnicu "Eureka" asocijaciji u Grčkoj. To je evropska asocijacija koja okuplja ne samo istraživačke organizacije, nego i preduzeća, i koja forsira industrijski razvoj.
Mi već imamo više projekata u toj oblasti i imaćemo mnogo više u budućnosti, jer želimo da naša preduzeća i evropska preduzeća zajedno razvijaju nove proizvode, konkurentne za međunarodno tržište. Nema boljeg puta nego ako zajedno sa velikim svetskim kompanijama razvijate proizvode za svetska tržišta. Ovaj kanal to omogućuje i mi ćemo se truditi da u tom smislu damo maksimum.
Ja ću vas upoznati, takođe, i sa projektima koji se rade u Ministarstvu, kao što znate, projekti mogu biti iz oblasti fundamentalnih istraživanja i iz oblasti razvojnih istraživanja. Od januara 2002. godine pokrenuto je oko hiljadu projekata jednog i drugog tipa, i konkretno u oblasti osnovnih ili fundamentalnih istraživanja trenutno imamo 576 projekata u kojima učestvuje 6.745 istraživača. Znači, 6.745 istraživača vezalo je svoju sudbinu za ove projekte i to su ljudi sa najvećim znanjem koje ova Srbija ima.
Normalno, uveli smo i tu neke novine, mada će mnogo veće novine nastupiti sledeće godine. Jedna od tih novina je primena međunarodnih recenzija, jer smo želeli da se uporedimo sa svetom. Znamo da zaostajemo, ali hajde da vidimo, jer kada neko piše recenziju, onda i savetuju šta treba da poboljšate da bi postigli međunarodne standarde. Mala smo zemlja, teško je da internu recenziju obavimo u maloj sredini, jer ili učestvujete u projektu, ili nekog volite ili mrzite, jednostavno, teško je postići objektivnost.
Zbog toga smo uveli inostrane recenzije i to je prvi put otkako postoji ovo ministarstvo da se to radi. Mi smo tu naučili, bilo je i grešaka, greška je bila što nismo imali dovoljno recenzenata, a kratko je vreme da to organizujemo, pa su neke recenzije i bile loše odrađene, ali obećavam da će sledeće godine te greške biti otklonjene. Neće biti projekta koji neće imati najmanje tri međunarodne recenzije, a uključićemo, pored toga, i domaće recenzente.
Ono što smo bitno poboljšali i što znato opterećuje rad mog ministarstva, to je praćenje realizacije projekata. Bilo je uobičajeno ranije dati nekom projektu novac i pro forme tražiti posle godinu dana neki izveštaj, to tako ide iz godine u godinu. Mi smo tu uveli niz novina. Svaka tri meseca, svaki rukovodilac projekta mora da podnese izveštaj u određenoj formi. Postoji službenik koji to prati.
I ne samo to, želimo da dignemo kvalitet tih ljudi, tako da sada zapošljavamo magistre i doktore nauka, da mogu da razumeju suštinu projekta i da budu ravnopravni u diskusiji sa rukovodiocima projekta, da bi vodili računa kako se taj dinar troši. Ni time nismo zadovoljni. Sada smo za svaki projekt u fazi angažovanja recenzenata, stalnih recenzenata koji će stalno pratiti i biti mesečno plaćeni za to, doduše simbolično, da prate te projekte i da prate njihovu realizaciju, da proučavaju tromesečne izveštaje, a posebno godišnje izveštaje.
Znači, moramo da imamo tu povratnu spregu, tu kontrolu, da za svaki dinar znamo da je uložen na pravi način. Mi smo u januaru imali prvu proveru i 7% projekata je bilo ukinuto. Sledećeg januara imaćemo drugu godišnjicu tih projekata. Očekujemo, jer imalo je više vremena da se stvore rezultati, da će broj projekata koji će biti obustavljeni biti možda i duplo već, jer postavljamo sve teže kriterijume, da se zna da je novac koji ova država odvaja za istraživanje i razvoj namenjen najboljima, onima koji postižu rezultate, a ne samo obećavaju. Normalno, pojedinci će nas možda zbog toga kritikovati, ali ako nemamo dovoljno sredstava treba da ih usmerimo ka najboljima i njima treba dati što više i što bolje uslove da oni rade. I to je naša politika.
Međutim, nije politika i naš zadatak samo da zadovoljimo naučnike i istraživače. Mi smo, pre svega, odgovorni i prema našim građanima, prema vama koji predstavljate građane i želimo da usmerimo pamet Srbije, istraživačku javnost, da se bavi onim oblastima koje mogu da doprinesu razvoju ovog društva, ove privrede, ove ekonomije i rastu bruto društvenog proizvoda zemlje.
Zbog toga ćemo, ubuduće, znatno više biti aktivni u usmeravanju projekata i istraživačkih programa u skladu sa nacionalnim naučno-istraživačkim i razvojnim prioritetima na kojima sada radimo. Prema tome, budžetski novac neće dobiti istraživači u institutima i na projektima, koji ne usmeravaju svoja istraživanja u skladu sa prioritetnim interesima ove države.
S druge strane, imamo 308 projekata tzv. tehnološkog razvoja. To su projekti koji se rade zajedno sa industrijom, sa industrijskim preduzećima. Industrijska preduzeća treba da učestvuju sa minimum 20% troškova realizacije tih projekata, da bi imali garanciju da će ti projekti i rezultati koje postignu ti projekti biti primenjivani. U tom smislu učestvuje oko 3.208 istraživača, deo njih radi u industrijskim preduzećima i tu očekujemo da postepeno stvaramo proizvode koji će nositi budući izvoz ove zemlje. U našoj strategiji daljeg rada ovaj segment će biti mnogo brže razvijan, jer Srbija nema konkurentnu moć, nema proizvode koje može da izvozi. Ovi projekti to treba da omoguće, a to neće moći sutra. To može biti tek kroz dve, tri i više godina.
Međutim, ima već vrlo pozitivnih rezultata. Ja ću navesti samo jedan primer. Recimo, Institut "Intel" je razvio mikrotalasne linkove, koji danas u Telekomu Srbija pokrivaju 85% relacija mobilne telefonije. Znači, ako imate 064 broj, danas Telekom Srbija pokriva 85% relacija mobilne telefonije, znajte da u 85% slučajeva koristite uređaje koji su razvijeni i proizvedeni ovde u Beogradu, u Institutu ''Intel''. Oni su danas na nivou 155 megabajta u sekundi i ja zahvaljujem i Telekomu koji ima razumevanje za domaći razvoj i dalje im pruža podršku, jer mi finansiramo te razvojne poslove i mi smo jedina zemlja na Balkanu koja ima sopstvenu komunikacionu industriju u toj oblasti.
Vi znate da u toj oblasti velike firme u svetu vrše veliku konkurenciju i da je malo zemalja danas koje su na tom tehnološkom nivou da mogu da se sa njima nose. Mi smo, srećom, ovim merama uspeli da zadržimo i imamo još preduzeća koja mogu da se ravnopravno nose sa međunarodnim gigantima.
Često se misli da se Ministarstvo za nauku i tehnologiju bavi nekom apstraktnom naukom, nečim što služi samo za objavljivanje u naučnim časopisima, na naučnim konferencijama, ali nije samo to. Novina u radu ovog ministarstva je što je uvelo takozvane nacionalne programe razvoja. Svaka nacija ima svoj nacionalni program i svoj nacionalni problem. Mi imamo mnogo problema, mi smo izdvojili nekoliko.
Prvi je problem sa energijom. Vi znate kako je bilo krajem devedesetih godina, mi imamo nedostatak električne energije i šta smo uradili? Ustanovili smo da Srbija može da proizvede potpuno dovoljno energije i to se sada vidi, jer nema više nestašica, zato što su kapaciteti tu. A zašto nema struje? Ne samo zato što je sistem nepouzdan, pa ispada, tu su havarije, ima puno gubitaka. Mi smo identifikovali sve gubitke od izvora do krajnjeg potrošača, angažovali stručnjake i postavili takozvani nacionalni program energetske efikasnosti. Taj program obuhvata veliki broj projekata u različitim oblastima koji omogućavaju da primenom, ne naših, već inostranih tehnologija, a ovde se provere, demonstriraju, primene, naučimo kako se to može primeniti, demonstriramo i drugim merama koje će kasnije primenjivati Ministarstvo za energetiku i treba pomoći da se smanje energetski gubici svuda.
Energetski gubici su kod nas vrlo veliki i na taj način mi postižemo velike efekte u budućnosti u smanjenju. Mogu da vam kažem da je strateški cilj tog nacionalnog programa energetske efikasnosti da se energetska efikasnost poveća za 20%. Znači, mi 20% energije gubimo nepotrebno, jer ne primenjujemo savremene tehnologije u proizvodnji, u prenosu, u industriji, u domaćinstvima, služimo se grejalicama itd.
Na taj način želimo da damo svoj doprinos razvoju ekonomije u ovoj državi. Takođe, cilj je da povećamo korišćenje obnovljivih izvora energije sa 1,5 na 4,5%. Želimo da zadovoljimo pri tom evropske norme zaštite okoline. Strateški ciljevi, opšti ciljevi ovog programa su - pouzdano snabdevanje potrošača energijom, smanjenje uvoza energenata i energije, očuvanje domaćih energetskih resursa, smanjenje specifičnog utroška energije po jedinici proizvoda radi povećanja konkurentske sposobnosti privrede na domaćem i stranom tržištu.
Danas su naši proizvodi, kako u transportu, tako i u energetici, opterećeni velikom energijom koja je uložena u te proizvode i mi ne možemo da postignemo međunarodnu konkurentnost, ako u delu logistike ne smanjimo transportne troškove, ako u delu energetike ne smanjimo učešće energije u proizvodnji svakog proizvoda. Tu je i niz drugih stvari, tu je i zagađivanje okoline koje je vrlo prisutno i tu je Ministarstvo za zaštitu životne sredine glavno, međutim mi finansiramo sve naučne projekte koji su u oblasti istraživanja, pa i u onim oblastima gde su druga ministarstva odgovorna. Mi u ovoj oblasti takođe finansiramo izvestan broj projekata, a sve u želji da se zadovolje odgovarajući standardi.
Želimo da smanjimo potrošnju električne energije za grejanje korišćenjem otpadnih biomasa, želimo da smanjimo gubitke u prenosu, želimo da smanjimo gubitke u industriji i zbog toga postoji niz projekata. Recimo, za projekte energetske efikasnosti u industriji postoji 27 projekata i jedna studija. Za program energetske efikasnosti komunalnih sistema, znate da vodovodi troše veliku količinu energije, zato što ima puno pumpi, postoji 14 projekata i jedna studija.
Želimo da osvojimo proizvodnju opreme i pripreme goriva radi zamene električne energije za grejanje. Nemaju svi u Beogradu daljinsko grejanje. Mnoga mala mesta se greju ili na struju, ugalj ili drva. Mi želimo da eliminišemo struju, i to je najskuplji element, ali treba ponuditi alternativu. Ne možete građaninu samo reći - nemoj da koristiš struju; mora mu se dati gorivo koje može da koristi i mi zbog toga razvijamo novu opremu, nove gorivne elemente koji će biti tako pakovani da vi ne morate da imate ni ugalj, ni podrum, već preko kesa možete da koristite i da se snabdevate, kao što je danas sa butan-gasom, tako i sa biomasom, peletama ili briketima koje vam sistem distribuira.
Takođe, u fazi realizacije je program energetske efikasnosti u proizvodnji električne energije. Tu imamo 12 projekata i dve studije. Program energetske efikasnosti u prenosu i distribuciji električne energije - imamo 12 projekata i tri studije. Imamo program energetske efikasnosti građevinskih objekata - deset projekata i dve studije. Naše zgrade nisu energetski efikasne, gubimo mnogo energije ne samo na prozorima, nego i na zidovima i zbog načina kako su projektovane, okrenute i kako se koriste. To su ogromne mogućnosti koje ova zemlja ima, normalno, preko noći ne dolaze rezultati, ja sam vam već rekao da je ovo ministarstvo okrenuto budućnosti, želimo što više i brže rezultate sada, ali neki rezultati po prirodi stvari doći će za četiri, pet ili više godina.
Takođe, pripremamo nove projekte kako da iskoristimo energiju vetra, malih hidroelektrana, takozvanih gorivnih ćelija koje su motor budućnosti, kako da koristimo biodizel i bioetanol.
Pored projekta energetske efikasnosti, postoji drugi nacionalni program koji je vrlo bitan i mislim da je u redu da kao odgovorni predstavnici ovog naroda budete upoznati, jer često čujem da postoji nezadovoljstvo u oblasti poljoprivrede itd.
Naše ministarstvo u tom delu je pokrenulo nacionalni program za biotehnologiju i agroindustriju i finansiramo 65 projekata u ovoj oblasti i tu je sedam razvojnih programa. Na taj način želimo da razvijemo ne polusirovine, nego poljoprivredne proizvode finalnog oblika obrade koji se mogu izvoziti, konkurentno, na inostrana tržišta, prodavati u stranim samouslugama, a u kojima ima puno znanja, i to domaćeg znanja građana. Zašto? Zato što je tada cena izvoza znatno bolja, profit je znatno veći.
Umesto da izvozimo kukuruz, želimo da izvozimo proizvode od kukuruza. Znate da postoji oko 360 proizvoda od kukuruza koji se rade u svetu, delimično se kod nas rade, ali mi želimo to da podignemo, da što više bude proizvoda takve vrste prerade i mi smo ponosni na institute i u Novom Sadu, u Beogradu, Zemunu i na fakultete koji imaju stručnjake koji to rade i razvili su.
Na poslednjem poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu bili su su predstavljeni već prvi rezultati i biće uskoro demonstrirani, pravi se logo znak tih proizvoda i mi ćemo imati jedan program koji nije samo istraživačkog karaktera, već objedinjuje primarnu proizvodnju, istraživanje i razvoj, proizvodnju proizvoda, logistiku, tu je distribucija po inostranstvu, skladištenje. Znači, ceo jedan lanac je vezan da postepeno ova država postaje izvoznik takvih poljoprivrednih proizvoda, a ne sirovina, jer za to ne postoje kvote, tu se takmičite sa sebi ravnim i tu se postižu maksimalni profiti. To je naš mali napor u granicama budžeta koji imamo. Nadamo se da će povećanjem budžeta u narednim godinama moći više da se ulaže u te stvari.
Treći nacionalni program koji zaslužuje pažnju - vi znate da Srbija, kao i mnoge zemlje, ima nažalost problem sa vodama, pitkim vodama za piće, otpadnim vodama. Mi pokrećemo sada nacionalni program. Prijavljen je 31 projekat i imamo direktorijum koji na tome radi, a identifikovani su i projekti u kojima će se ti projekti realizovati. To je naš mali doprinos u toj oblasti, šta mislimo da treba raditi.
Ono o čemu poslanici ove skupštine treba da budu informisani jeste jedna druga oblast, jedan drugi problem. To je problem nuklearnog otpada koji se nalazi na području Instituta u Vinči. Mogu da vam kažem da smo tu dosta radili i dosta postigli, a ima još puno da se uradi. Kao što znate, tu postoji skladište nisko i srednjeradioaktivnog otpada, tu se skupljaju radioaktivni gromobrani koji se skidaju sa zgrada, tu se skupljaju otpadni materijali iz bolnica i iz svih drugih izvora i skladišta. Poseban je smeštaj utrošenog nuklearnog goriva iz nuklearnog reaktora i to je drugi problem.
Na teritoriji Vinče trenutno se nalaze dva hangara: jedan stari hangar koji je izgrađen 1967. godine i popunjen 1985. godine. U njemu je smešteno 3.500 metalnih buradi i 300 plastičnih buradi. Nažalost, nije poznat sadržaj tih buradi, što pokazuje da u to vreme odgovorni ljudi nisu vodili dobru evidenciju šta je unutra. Novi hangar je izgrađen 1985. godine i on trenutno ima oko 1.500 metalnih buradi i ima mesta za još oko 2.000. Takođe, postoje četiri podzemna rezervoara i svi su pod redovnom godišnjom kontrolom Međunarodne agencije za atomsku energiju iz Beča. Sva merenja koja se vrše na teritoriji pored tih hangara pokazuju da je radioaktivnost u granicama normale i da ne postoji, po izveštajima koje ja dobijam, nikakva opasnost.
Međutim, problem je što je to privremeno rešenje. Biće problem za pet-šest godina sa tim gorivom, jer je stari hangar dosta korodirao i mi ne želimo da nas problem natera da nešto radimo, nego pre nego što nas natera da rešimo taj problem. Već smo za sledeću godinu planirali privremeni novi hangar u kojem će sav sadržaj iz ova dva hangara biti prebačen i skladišten dok se ne reši problem trajnog skladištenja nisko i srednjeradioaktivnog otpada u Srbiji, na kome ćemo raditi u saradnji sa stručnjacima. Srbija mora da rešava problem svog nuklearnog otpada i mi ćemo ga rešavati. Nećemo ga odlagati, bez obzira na moguće kritike, za sledeće generacije, i to je naša odgovornost.
Što se tiče visokoradioaktivnog nuklearnog otpada iz nuklearnog reaktora, on je, kao što znate, prestao da radi 1984. godine, a pušten je u pogon 1959. godine. On je stavljen van pogona 1984. godine radi modernizacije i podizanja stepena sigurnosti, jer je prekoračio svoj životni ciklus sigurne i bezbedne upotrebe. Znači, nismo ga mi zatvorili. To je bilo pre skoro 19 godina. Nažalost, sve aktivnosti u vezi modernizacije reaktora prestale su 1990. godine sankcijama Evropske unije, SAD-a i drugih zemalja i bez pomoći Međunarodne agencije za nuklearnu energiju mi nismo mogli dalje da nastavimo. Na osnovu toga zaključeno je da taj nuklearni reaktor kao prevaziđen ne treba ni obnavljati i da se uštede sredstva, da se ulaže u druge programe istraživanja u Vinči.
Onda smo postavili sebi pitanje šta raditi sa zaostavštinom, šta raditi sa utrošenim gorivom koje se nalazi u jednom vodenom bazenu, u specijalnim burićima, šta raditi sa nuklearnim reaktorom u kome ima delova koji su radioaktivni, i tražili smo rešenje. To su najteži problemi danas sa kojim se sučeljavaju sve zemlje koje imaju nuklearni reaktor. To je jako skupa i tehnički složena stvar, za razliku od prethodnih ministara, ja sam sa svojim saradnicima počeo da rešavam taj problem. Počeli smo da rešavamo tako što smo prvo obezbedili inicijalna sredstva, a inicijalna sredstva smo obezbedili tako što smo postigli, posle dugog natezanja od najmanje šest meseci vrlo teških pregovora sa predstavnicima vlade SAD-a, da isporučimo neutrošeno nuklearno gorivo u Rusiju na procesiranje i skladištenje. To je bio radioaktivni uranijum od 80%, od koga su mogle, da je kojim slučajem ili nesrećom došlo u pogrešne ruke, da se naprave dve atomske bombe i mi smo, pošto nam to ne treba za reaktor, to poslali u Rusiju na procesiranje.
Da nismo to postigli morali bismo po međunarodnim konvencijama da smanjimo stepen učešća urana sa 80% na 20% i to bi koštalo ovu državu od tri do četiri miliona dolara. Umesto da platimo mi smo zaradili. Koliko smo zaradili? Zaradili smo od američke vlade 700.000 dolara, od jedne nevladine organizacije NTI iz SAD-a pet miliona dolara. Onda smo time privukli sredstva Međunarodne agencije za nuklearna ispitivanja u Beču i ukupno sa njihovim sredstvima obezbedili 10,3 miliona dolara. Taj novac mi nismo imali, taj novac nam je međunarodna zajednica dala da nam pomogne da rešavamo probleme nuklearnog goriva u Vinči. To nije dovoljno, jer mi ne znamo još tačno koliko je dovoljno, jer su studije u fazi izrade.
Na taj način mi smo počeli to da rešavamo i mogu da vam dam vrlo detaljnu informaciju na ovoj sednici o svim projektima koje finansiramo i mogu da vas upoznam koji su to projekti. Prvi je sigurnost utrošenog goriva, koji obezbeđuje oko 300.000 evra. To je preliminarna studija izvodljivosti upravljanja istrošenim gorivom i košta 60.000 dolara. Početno planiranje komisije reaktora - 51.500 dolara, nabavka gama spektrometra za aktivnu analizu uzorka - 129.300 dolara. To je vrlo skup uređaj, kao što vidite, nismo mi uložili novac, to je evropska agencija nama poklonila da kupimo. Taj projekat se radi ove godine.
Drugi projekat je projekat upravljanja i bezbednosti upravljanja radioaktivnim otpadom. Tu je NTI uložio 300.000 dolara. Predviđa rad na strategiji za rukovanje i reprocesiranje i novu organizaciju skladištenja, studiju izvodljivosti za unapređenje ili reanžiranje skladišta za niskoradioaktivni otpad, zatim nabavku prenosne opreme za detekciju doza gama i beta zračenja, nabavku brojčanih sistema za alfa i beta zračenje, nabavku prenosnog višekanalnog analizatora, nabavku opreme za tretman tečnog radioaktivnog otpada. Za to se ove godine ulaže, i to ne mi nego međunarodna zajednica, 300.000 dolara.
Postoji nekoliko projekata koje finansiraju zajedno Međunarodna agencija i NTI, nevladina američka organizacija. Da nije bilo donacije od 5.000.000 dolara ne bi ni Međunarodna agencija ovo finansirala. Novac jednih privlači novac drugih. Prvi je projekat bezbednog uklanjanja isluženog goriva iz reaktora, i tu se razvija monitoring sistem za zračenje, za rukovanje ozračenim gorivom i priprema novih kontejnera. Taj projekat ovoj državi donosi 4.052.000 dolara. Planirano je da se radi četiri godine.
Drugi je projekat dekomisija reaktora i vrednost projekta je 1.100.000 dinara, a od toga je 450.000 dala agencija i 650.000 NTI. Time bi se demontirao reaktor i uklonile sve radioaktivne komponente tako da zaštitimo okolinu. Treći program je bezbedno rukovanje niskoradioaktivnim otpadom. Za to je namenjeno 3.130.000 dolara. Od toga agencija daje 530.000, a NTI 2,6 miliona dolara.
Pored ovih projekata, koji donose dosta novca u ovu zemlju da rešavamo naše nacionalne probleme, postoje još dva projekta: uklanjanje reaktora "Era" i usavršavanje procesa kontrole i bezbednog uklanjanja određenog izvora zračenja. Prema tome, ova vlada i ovo ministarstvo je počelo da rešava nasleđen problem. Drugi su to stavljali pod tepih, a mi smo sklonili taj tepih i rekli, tu je problem, neka nas svako kritikuje ako smo to uradili, ali mislimo da zaslužujemo ako ne kritike, pohvalu.
Mi smo jednostavno počeli da rešavamo problem koji se godinama stvarao i nije se rešavao. Obezbeđeno je 10,3 miliona dolara iz inostranih sredstava. Mi sada preduzimamo mere i upravo očekujemo grupu ruskih stručnjaka koji treba da izvrše merenje i analize i na osnovu toga počinjemo pregovore sa Ruskom Federacijom da utrošeno nuklearno gorivo koje se sada nalazi u Vinči bude prebačeno, procesuirano i skladišteno u Rusku Federaciju. Videćemo konačno kolika će ta cena biti, a posle toga organizujemo posebnu donatorsku konferenciju za prikupljanje dodatnih sredstava, jer ovo što imamo sada nije dovoljno i tu očekujemo pomoć i od Evropske unije i od SAD i drugih zemalja koje u tom delu mogu da nam pomognu i koje su izrazile želju da to rade.
Nije zadatak Ministarstva samo da finansira istraživačke i razvojne aktivnosti, razvoj infrastrukture itd. Naš je zadatak, kao što ste videli u fazi 2, da radimo na reformi istraživačkog sistema i u tom delu mi pokušavamo da pripremimo sve elemente za tu reformu. U tom smislu, u poslednjih godinu dana pripremili smo niz strateških dokumenata koji izražavaju politiku Vlade i Ministarstva u ovoj oblasti. Citiraću ih: strategija privrednog razvoja Srbije do 2010. godine u pet knjiga, politika naučnog i tehnološkog razvoja Srbije iz decembra 2002. godine, dokument pod naslovom "Materijalni položaj naučno-istraživačke delatnosti u Srbiji i predlog mera za poboljšanje stanja". To će biti na sednici Vlade sledeće nedelje. Zatim, predlog koncepta transformacije Instituta u Vinči, koncept naučno-istraživačkog rada na univerzitetu, i to je naš predlog Ministarstvu prosvete u vezi priprema zakona o visokom obrazovanju. Zatim, izrada koncepta zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti koji smo radili i predali javnoj diskusiji 2. avgusta ove godine; nacrt zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, koji je napravljen, a on je od pre neki dan, od ponedeljka, na javnoj diskusiji i možete ga videti na veb sajtu Ministarstva. Takođe, radimo na pripremi novog zakona, koji se zove zakon o inovacinom sistemu.
Posebno smo napravili dokument koji pokazuje koncept o uključivanju naučno-istraživačke delatnosti u Srbiji u evropski istraživački prostor. Izrađen je dokument pod nazivom "Naučno-tehnološka inovaciona politika Republike Srbije", predlog koncepta inovacionog sistema, nacionalni inovacioni sistem, koncept i zakon iz te oblasti, nacrt zakona o inovacionom sistemu, koji je sada u pripremi. Kao što sam već rekao, predložili smo zakon o elektronskom potpisu i on je usvojen od strane Vlade i nalazi se u ovom cenjenom domu, kao i predlog zakona o agenciji za naučno-istraživačku i obrazovnu računarsku mrežu.
Kao što vidite, pored svih ovih tekućih zadataka, finansiranja različitih programa, rešavanja problema, a neki put i preambicioznih ciljeva, s obzirom na uslove u kojima radi Ministarstvo, sa relativno skučenim prostorom, vrlo slabim finansiranjem ljudi, opremom koja nije na nivou potreba, uspevali smo kako-tako da održavamo ceo sistem.
Posebno bih skrenuo pažnju, pošto je ovde bilo u vašem uvodnom izlaganju da ova vlada nema strategiju i viziju razvoja. Moram da vas upoznam, ova vlada to ima i sledeće nedelje će ta vlada i usvojiti tu strategiju. Ta strategija nije rađena od strane Ministarstva. Mi smo koordinisali a najstručniji ljudi u ovoj zemlji, oko 300 ljudi iz istraživačkih institucija, univerziteta i preduzeća, radili su na ovoj strategiji. Ona se nalazi u dve knjige.
Pored toga, napravljen je predlog 55 razvojnih programa. Oni identifikuju one oblasti u kojima stručnjaci očekuju najveće efekte za strana i domaća ulaganja u našu privredu. To je dato i na engleskom jeziku, da bi ponudili stranim investitorima. To je jedan od metoda implementacije strategije.
Izrađen je CD koji sva ta dokumenta ima i mogu da vam dostavim, ako želite, a možete i sva ta dokumenta da nađete na veb sajtu našeg ministarstva, jer, kao što je poznato, naše ministarstvo radi sve javno i svi naši rezultati, a i greške, nalaze se na tom veb sajtu. Sve informacije koje dnevno stavljamo i menjamo su raspoložive, tako da se i ove informacije nalaze.
Šta ta strategija, u stvari, nudi? Ta strategija nudi jedan razvojni model Srbije, otvoren, koji ulazi u međunarodnu konkurenciju, globalizaciju, sa razvojem konkurentnih proizvoda u određenim oblastima. Analiziran je 21 sektor privrede i na taj način mi smo identifikovali, u okviru te 21 industrijske grane, koji su programi koji eventualno mogu da povuku razvoj ove Srbije. To nam je osnov da bismo mogli sada, u sledećem koraku, da napravimo strategiju naučnih i tehnoloških istraživanja. Istraživanja treba da služe razvojnim potrebama ove države, a ne zadovoljavanju ličnih ambicija ili okupacija pojedinih istraživača.
Ovo nam pruža jednu solidnu osnovu za izradu nacionalnih prioriteta u oblasti istraživanja, kako bismo novac koji ulažemo u istraživačku delatnost usmeravali u one oblasti koje su potrebne za razvoj privrede i za razvoj javnih službi, zdravstva, državne uprave, pa da običan građanin oseti efekte svih ovih ulaganja. Nije naš cilj samo da zadovoljimo istraživače, naš je cilj da zadovoljimo potrebe građana i da im omogućimo dobre servise od strane Vlade, brzu obradu podataka i na taj način da im omogućimo da oni budu zadovoljni svojim kvalitetom života.
Cilj ove strategije je, prvo, da doprinese dodatnom rastu društvenog proizvoda privrede Srbije, da podstakne razvoj izvozno orijentisanih preduzeća i programa, da maksimalno razvije i podstakne razvoj našeg potencijala i promenu privredne strukture i da privuče strane investitore za ove programe koji su ovde izdvojeni.
Na kraju, želeo bih da vas upoznam sa jednim strateškim dokumentom koji, u stvari, predstavlja podlogu za novi zakon koji će se naći pred vama vrlo brzo. Mi smo na Odboru za nauku podelili taj predlog zakona. Nadam se da će Odbor vrlo brzo organizovati sastanak, na kome ćemo govoriti zajednički o tom zakonu. Inače, uzgred, da pohvalim saradnju sa Odborom Narodne skupštine u oblasti nauke. Imali smo više sastanaka. To su bile vrlo plodne diskusije. Sa zadovoljstvom konstatujem da nisam mogao da primetim ko je iz koje stranke, jednostavno, ova oblast ne trpi strančarenje i sa zadovoljstvom govorim da imamo vrlo dobru saradnju sa tim odborom i imaćemo sa naše strane sigurno i ubuduće.
Nova naučno-tehnološka i inovaciona politika predstavlja radikalan prekid sa dosadašnjom praksom. Kao što znate, krajem devedesetih godina strategija je bila strategija preživljavanja, održavanja naučno-istraživačkih resursa kako-tako. Ono malo para podeliti istraživačima i ne pitati ih mnogo šta rade, važno je samo da prežive. Možda je to bila jedina strategija u to vreme. Međutim, mi se okrećemo mnogo ambicioznijoj i razvojnoj strategiji. Ne radi se samo o novcu, radi se o usmeravanju u kom pravcu treba da se kreću naša istraživanja.
Ciljevi naše predložene naučno-tehnološke inovacione politike su sledeći: prvo, razvoj inovativnog društva u kome će znanje i razvoj inovacija biti osnovni faktor privrednog razvoja. Moramo da pokrenemo privredni razvoj, ali nije samo to investicija. Vi morate da imate proizvod razvijen sa savremenim tehnologijama, sa novim idejama, sa inovacijama i invencijama ugrađenim u taj proizvod koji će biti konkurentan na međunarodnim tržištima. Zbog toga je drugi cilj razvoj nacionalnog inovacinog sistema koji treba da podstakne razvoj inovativnih proizvoda, koji treba da obezbede međunarodnu konkurentnost naše privrede.
Nije danas cilj proizvesti proizvod koji neko već proizvodi i na kome je uspešan. Naš cilj, kao male zemlje, jeste da identifikujemo one proizvode koji imaju originalnu ideju u sebi, koji imaju znanje i gde možemo prvi da se pojavimo. Neka to bude jedan promil proizvoda u svetu, ali to je ono što mi nudimo i tu očekujemo maksimalne proizvode. Mi ne možemo kao Kina da zasnivamo proizvodnju velikih serija, ekonomiju velikih brojeva, znači moramo da se baziramo razvojno na kreaciji i originalnosti našeg naroda. Srećom, imamo taj potencijal, ja verujem u taj potencijal i želim političkim i aktivnim merama da taj potencijal dalje razvijamo.
Cilj je da se dobije konkurentni i upotrebljivi istraživački rezultat. Nije svaki rezultat upotrebljiv i nije svaki istraživački rezultat koristan. Mi želimo da imamo što više korisnih i upotrebljivih istraživačkih rezultata.
Želimo da razvijemo orijentisanu privredu, industriju, koja mora da smanji ovaj debalans trgovačkog izvoza i uvoza prema inostranstvu. Naš je zadatak da to postignemo razvojem sopstvenih proizvoda, kombinacijom i primenom tuđih tehnologija na originalan način ili razvojem domaćih tehnoloških rešenja, tamo gde to možemo. Međutim, da bismo to stvorili moramo da stvorimo jedan stimulativni ambijent za razvoj inovacija, a to znači da nije dovoljno imati ideju o novom proizvodu, moramo da razvijemo preduzeća koja su sposobna da proizvedu te proizvode i da ih lansiraju na međunarodno tržište. U tom smislu razvijamo koncept razvoja novih malih preduzeća i u tom smislu pripremamo niz mera i novina za sledeću godinu, a jedna od osnovnih novina je da preduzeća mogu da učestvuju u razvoju tih preduzeća.
Dominantni predmet nove politike su razvojna istraživanja, transfer znanja i tehnologije i razvoj podsticajnog ambijenta, o kome sam govorio za razvoj inovacije. Ono što je novost, to je da želimo da razvojni projekti budu realizovani u industrijskim preduzećima za potrebe industrije i da podstaknemo tražnju istraživačkih rezultata i da univerziteti i instituti pružaju usluge na osnovu zahteva tržišta, a ne na osnovu odluke ministra ko treba šta da radi.
Zbog toga je vrlo važno da definišemo nacionalne prioritete u razvoju i da definišemo uslove pod kojima će privreda dobijati podsticajna sredstva za razvojne projekte. Normalno, nikako se ne želimo odreći fundamentalnih istraživanja, jer nema kuće bez dobrih temelja, ne može kuća da se gradi od krova. Prema tome, moramo i dalje da podstičemo najbolje istraživače da rade fundamentalna istraživanja i u tom smislu imamo razvijen program kako to da se radi. U tom smislu želimo da ojačamo fundamentalna istraživanja na univerzitetu, a oni instituti koji se žele time baviti moraju da budu deo univerziteta. Ne samo istraživači da se bave istraživanjem, nego najbolji istraživači da se bave i doktorskim studijama i da stvaraju novi istraživački kadar. Tu je koncept naučnih i nacionalnih instituta kao dela univerziteta, i to je predmet novog zakona i to je jedna novina koju radimo.
Normalno, sva istraživanja moraju biti ciljno usmerena, pa i osnovna istraživanja, u skladu sa nacionalnim prioritetima. Ono što želimo, to je da programski objedinimo istraživanja - osnovna, primenjena i razvojna, u skladu sa nacionalnim prioritetima, ali vrlo je važno, pogotovo u osnovnim istraživanjima, postizanje međunarodnih standarda koji su u ovoj oblasti vrlo jasni i mi želimo dosledno da primenjujemo budućnost.
Želimo da finansiramo razvojne projekte u preduzećima i novi zakon, kao što ćete videti, to omogućava. Do sada naš zakon nas je sprečavao da damo preduzeću novac da razvije novi proizvod. To nema nigde u Evropi, bilo je do sada u Srbiji. Više neće ni kod nas biti. Mi ćemo imati dovoljno novca da pomognemo industrijska preduzeća koja imaju izvozno orijentisane programe u kojima ima puno inovacija i želimo da promenimo profil izvoza naše zemlje.
Normalno, realizacija traži niz novih instrumenata, mehanizama, institucija, i u tom smeru već smo počeli realizaciju razvoja inovacionih centara na fakultetima. Planiramo, kada se steknu uslovi, naučno-tehnološke parkove koji treba da privuku i strane kompanije u ovoj oblasti. Jedna od mera je fondove rizičnog kapitala za start-ap kompanije i tu imamo dobru saradnju sa Ministarstvom za privredu i zajednički ćemo pripremiti poseban program za start-ap kompanije od nove godine, tako da oni dobiju odgovarajuću pomoć u formiranju svojih preduzeća. Poseban program pripremamo za podsticaj razvoja inovativnih proizvoda u industriji, da bismo postigli međunarodnu konkurentnost; to rade sve zemlje, ne vidim zašto to ne bismo mogli mi u granicama raspoloživih sredstava.
I na kraju, vrlo je važno povratiti poverenje naučno-istraživačke zajednice. Mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da sam zatekao istina prazne laboratorije, prepolovljen broj istraživača, ali ovi koji su ostali, mnogi među njima, ugledni su i kvalitetni istraživači kojima se ova zemlja ponosi. Ponosan sam što rukovodim sektorom koji ima takve istraživače, ponosan sam što su oni uspeli da obezbede i evropske projekte i to pokazuje da su naši potencijali u ovoj oblasti jako veliki.
Mi želimo da uvedemo niz novina u finansiranju ove oblasti. Do sada smo finansirali projekte očekivanja. Pored toga, finansiraćemo ostvarene rezultate koji će biti posebno nagrađivani; takođe institute koji se bave fundamentalnim istraživanjem, finansiraćemo i institucionalno. Definisaćemo strateške naučno-istraživačke programe i mi ćemo im dati zadatak, a ne oni, šta oni treba da rade u skladu sa nacionalnim istraživačkim prioritetima, i to ćemo institucionalno plaćati i na taj način i staviti u jedan sistem da bude efikasniji i korisniji.
Posebna je mera decentralizacije, regionalizacije politike istraživanja. Po novom zakonu planirano je da 20% sredstava Fonda za naučna istraživanja bude usmereno za regionalne projekte, izgradnju naučno-istraživačkih insfrastruktura u regionima i razvoj kadrova.
Na taj način želimo da onaj deo koji ne mora da bude centralizovan bude na lokalnom nivou, ali na principu sufinansiranja. Za svakau lokalnu sredinu koja je spremna da uloži određena sredstva, mi ćemo na principu dinar na dinar da ulažemo i da razvijamo lokalnu sredinu. Ne može Srbija da bude koncentrisana samo u Beogradu, ne može mozak Srbije da bude samo u Beogradu, i on nije, i mi želimo da razvijemo potencijale tamo gde oni postoje, a da ne teramo da ona pamet Srbije kao u levak ulazi samo u Beograd.
Prema tome, to je politika za koju se mi zalažemo i to ćemo realizovati sledeće godine, bilo pre, bilo posle izbora. U tom smislu želimo da razvijemo sistem koji će da poboljša efikasnost svih sredstava i ljudskih resursa i u tom smislu ja imam puno poverenja u istraživače koji danas rade u institutima, fakultetima i ja im na ovom mestu izražavam zahvalnost za dosadašnji rad, ali zahtevam i podršku jer građani Srbije zahtevaju od njih da im pomognu i da svoje istraživačke interese usmere u pravcu potreba običnog građanina, potreba privrede, potreba zdravstva i drugih javnih službi i da nam tu pomognu. Siguran sam da će oni prihvatiti tu politiku.

Ovim završavamo prepodnevni deo sednice i nastavak rada je popodne u 15,00 časova. Hvala vam.
(Posle pauze - 15,45.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad današnje sednice u popodnevnom delu.
Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma potrebnog za rad, ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad i nastavljamo rad sednice raspravom u kojoj po redosledu prijava za reč u pretresu Predloga za razrešenje Vlade Republike Srbije učestvuju narodni poslanici.
Za reč se javio ministar Aleksandar Vlahović.