Poštovana gospođo Pop-Lazić, ja ću pokušati da odgovorim na vaša pitanja, na vaše sugestije. Pokušaću da vrlo argumentovano pružim objašnjenje i mislim da nema potrebe da se u polemikama, a ja bih to zamolio poslanike i za druge teme, meša ličnost predlagača ili kritičara sa materijom. Nije lepo da se te stvari mešaju i teško ću se odlučiti, ali ipak ću se ovog puta odlučiti kao izuzetak da odgovorim na vašu konstataciju da nisam naučnik. To ću sada reći i više neću ponavljati, jer ste to verovatno pročitali u novinama i samo ću najkraće reći ko sam i šta sam.
Diplomirao sam 1971. godine kao najbolji student tehničkog fakulteta, dobio sam više nagrada kao najbolji student. Prvi sam u generaciji magistrirao i doktorirao. Dobio sam prestižnu američku nagradu, Fulbrajtovu stipendiju, i proveo sam devet meseci na jednom od elitnih američkih univerziteta, gde sam proučavao primenu i teoriju veštačke inteligencije u projektovanju proizvoda i tehnologije. Sedam godina sam radio u Singapuru u jednom naučnom institutu, predavao na postdiplomskim studijama Tehnološkog univerziteta u Singapuru. Bio sam na odbranama više doktorata kao član komisije i objavio oko stotinu radova. Ja nisam naučnik iz oblasti prirodnih nauka, ali jesam naučnik u oblasti tehničko - tehnoloških nauka i oni koji se u to razumeju čitali su moje referate koji su javni i možete ih dobiti u bilo kojoj naučnoj biblioteci Srbije, a nalazi se na veb sajtu Ministarstva. Mislim da o tome u stvari i nije bitno razgovarati, jer ministar ne mora da bude naučnik, ali u ovom slučaju i jeste naučnik.
Došao sam da pomognem ovoj državi i prekinuo sam svoj naučni aranžman u inostranstvu sa zadovoljstvom i bez kajanja. Sa uživanjem radim ovde na izgradnji naše zemlje, iako je moja plata pre nego što sam došao bila jednaka plati svih ljudi zaposlenih u mom ministarstvu. To pokazuje šta sam ja napustio i zbog čega sam se vratio.
U vezi sa budžetom, pitate i kažete - kako ste odvojili 450 miliona za stanove, to nije ništa jer ste odvojili 200 miliona za usluge. Verovatno vam nije poznato šta stoji iza tih stavki. Iza stavki za usluge ne stoje neke usluge po ugovoru o delu. To je najmanji deo, a u najvećem delu stoji plaćanje licenci "Majkrosoftu" i sva ministarstva, svi državni organi, sve opštine su dobile 30.000 licenci i to Ministarstvo za nauku i tehnologiju redovno plaća "Majkrosoftu" i to ide sa ove stavke, tako da to nisu ugovori o delu. To je pre svega korišćenje stranih tehnologija kod nas. Mi nismo 2,5 miliona evra uložili u opremu, već, kao što sam rekao, 11,3 miliona evra i sa te strane mislim da je to dosta jasno.
Što se tiče transformacija Instituta u Vinči molio bih vas da mi dozvolite da pročitam šta je o transformaciji Instituta Vinča rečeno od strane samih naučnika u Vinči. Konkretno, ja ću pokušati da citiram šta su oni napisali o sebi, da ne biste mislili da je to nešto što Ministarstvo konstatuje, a to ne stoji, i sa te strane nadam se da će vam onda biti jasnije kakva je situacija u Vinči. Naime, citiram jedan deo njihovog elaborata, koji su naučnici u Vinči napisali.
"Već u dužem periodu Institut za nuklearne nauke nema jasan i jedinstven koncept razvoja. Njegov ukupan naučni program predstavlja zbir najčešće međusobno slabo povezanih naučnih i tehnoloških projekata. Veliki broj praktično nezavisnih organizacionih jedinica potencirao je heterogenost i dovodio do pojave suprotstavljenih interesa. Kadrovska baza je kvantitativno i kvalitativno značajno oslabila, što je uz drastično zaostajanje u nabavljanju savremene naučno-istraživačke opreme dovelo do pojave gotovo potpune neaktivnosti pojedinih oblika istraživačke aktivnosti i vidljivog neiskorišćavanja značajnog dela raspoloživog prostora.
Nizak nivo tehničke opremljenosti i slabost u organizaciji doveli su do problema u kvalitetu usluga i racionalnosti zajedničkih službi u funkcionisanju uspešne i efikasne ukupne koordinacije. Nedostatak u obaveznoj regulativi iz domena radnih odnosa, radnih obaveza i sistema nagrađivanja doveo je do velikog stepena različitosti i improvizacije. Nedovoljno brzo i efikasno donošenje odgovarajuće regulative i postupaka vezanih za dekomisiju reaktora i trajno rešavanje ili uklanjanje kompletnog radioaktivnog otpada dodatno opterećuju mogućnosti oživljavanja istraživačkog kompleksa i njegovog bržeg razvoja.
U takvim okolnostima okupljanje mladog naučno-istraživačkog kadra i njegovo efikasno osposobljavanje za preuzimanje značajne uloge u istraživačkim procesima nije bilo na nivou koji zahtevaju sadašnji realni kriterijumi za priključivanje istraživačkih kapciteta u najznačajnije međunarodne projekte i neophodnu saradnju u nauci i razvoju tehnologije.
Treba istaći da je u poslednjih godinu dana uz podršku nadležnog ministarstva učinjen značajan pozitivan korak u angažovanju mladih i talentovanih stručnjaka. Predstojeća transformacija treba da ostvari, pre svega, sledeće osnovne ciljeve: veći doprinos naučno-istraživačkog potencijala, istraživačkih aktivnosti u Vinči razvoju privrede i zdravstva u Srbiji; usmeravanje svih istraživačkih aktivnosti u skladu sa nacionalnim prioritetima u istraživanju i razvoju, u skladu sa politikom naučnog i tehnološkog razvoja Vlade Srbije; formiranje optimalne organizacione šeme sa fleksibilnom unutrašnjom strukturom koja će, u skladu sa realnim mogućnostima i u okviru zakonske regulative, omogućiti funkcionalno prilagođavanje potrebama i nastalim uslovima okruženja; jasno razgraničavanje osnovne delatnosti manjeg broja bliže profilisanih organizacionih jedinica, koje se kao samostalni pravni subjekti integrišu u asocijaciju jedinstvenog naučno-istraživačkog kompleksa; formiranje novih najsavremenijih istraživačkih laboratorija i centara za potrebe ukupnog naučnog potencijala u Republici Srbiji; stavljanje nedovoljno iskorišćenog prostora u punu funkciju, uz mogućnost pojave novih korisnika čija delatnost u širem smislu odgovara orijentaciji naučno-istraživačkog kompleksa; racionalizacija i modernizacija zajedničkih službi za ekonomsku, pravnu i tehničku podršku i uvođenje elemenata konkurentskih u ovoj oblasti; konačno, jasno definisanje programa i dinamike obaveza i nosioca dekomisije reaktora, uklanjanje radioaktivnog otpada i elemenata vezanih za projekt "Zelena Vinča"."
To je citat iz elaborata koji su pisali stručnjaci iz Vinče.
Kao što vidite, ljudi sami konstatuju da su oni spremni i voljni da sprovode transformaciju, jer dobro razumeju našu intenciju da je to za dobrobit tog instituta. Normalno, uvek, a to je demokratski, ima i suprotnih mišljenja, ali to je vrlo manjinsko mišljenje koje je vama dostavljeno i koje vi pokušavate ovde da predstavite kao mišljenje naučnika u Vinči. To nije tipično mišljenje većine naučnika u Vinči.
Rekli ste da sam nametnuo izbor v.d. direktora. Da, tačno je. Jesam nametnuo, jer sam se pred vama obavezao i dao zakletvu da ću poštovati zakone i da ću se zalagati za sprovođenje reformi, a to i radim. Prethodni v.d. direktor za dve i po godine nije uspeo da sprovede transformaciju Vinče, za koju je imao mandat od mene. Normalno, preduzeo sam zakonske korake i predložio drugu ličnost za direktora. Koja je to ličnost? To je redovni profesor fizike sa Novosadskog univerziteta, ličnost koja se razume, naučnik, ali nije iz Vinče iz više razloga. Nama je potreban čovek koji neće biti pristrasan, čovek sa strane, jer radi se o deobi na četiri dela. Tu nam treba neko ko je presuditelj, a ne neko ko je zainteresovan da navija za jednu, drugu, treću ili četvrtu stranu. To je jedini motiv zašto je doveden čovek sa strane.
Nažalost, ljudi u Vinči su proglasili preko svog statuta da niko van Vinče ne može da bude direktor Instituta u Vinči. To je protivno zakonu, protivno Ustavu i intervenisao sam sa moje pozicije da je to nedopustivo i zahtevao od članova Upravnog odbora, a koji je Vlada imenovala, da poštuju politiku Vlade i, normalno, zapretio, ako to ne rade da će biti zamenjeni. Mislio sam na četiri člana Upravnog odbora koje je imenovala Vlada da predstavljaju Vladu u Upravnom odboru.
Što se tiče ciklotrona, to nisam pomenuo u uvodnom izlaganju, ali i to je, isto kao nuklearni otpad, jedno nasleđe koje smo mi nasledili. Naime, izgradnja ciklotrona je počela 1989. godine, a nedopustivo dugo je prolongirano. Kada sam postao ministar, nasledio sam
taj problem i već potrošenih 17,5 miliona dolara. Šta sam ja mogao da uradim? Najbezbednije za mene lično je da kažem - to nije moja stvar, bacite to u staro gvožđe, 17,5 miliona je otišlo, zašto ja da reskiram i da mi neko zameri za takvu investiciju. To je bilo najlakše, ali ne i odgovorno. Posle izvršene analize, konsultacija velikog broja stručnjaka iz zemlje i inostranstva, razgovora sa Ministarstvom zdravlja, kreirali smo politiku u toj oblasti, koja nosi jedan element rizika, ali toga smo se prihvatili kada smo prihvatili da budemo ministri. U čemu je rizik? Rizik je da investiramo ne 16 miliona dolara, već sedam miliona dolara, a od toga da se završi ta prva faza, da zrak bude proizveden i da počne proizvodnja izotopa F18, FDG18 i da se kupi jedna specijalna kamera za naše zdravstvo, koja bi bila korišćena u dijagnozi raka.
Na taj način mi bismo stavili tu investiciju u radnu funkciju, a sa druge strane preduzeli smo niz koraka koji će od tog momenta da budu privlačni za druge investitore. Išao sam u Belgiju, razgovarao sam sa ministrom za nauku i tehnologiju reona Valonije u prisustvu predsednika i jednog od vlasnika najvećeg svetskog proizvođača ciklotrona i to onih ciklotrona za koje govorite da bi oni mogli da zamene ovaj ciklotron. Gospodin mi je rekao - mi ne proizvodimo ovakve ciklotrone, vi imate jedan vrlo specifičan ciklotron. Nama je potreban takav ciklotron zbog vrlo specifičnih radioizotopa. Onog momenta kada on proradi, mi smo spremni da investiramo više miliona dolara, uz saradnju i podršku belgijske vlade, i da napravimo joint venture firmu, a mi ćemo, kao svetska firma, plasirati u svetu jednu proizvodnju radioizotopa koji imaju vek poluraspada više dana.
Drugi pravac privlačenja inostranih sredstava je od strane italijanske vlade. Tu smo još u pregovorima. Očekujemo vrlo povoljan kredit za taj reon.
Treća aktivnost vezana je za ruski dug. Pokušavamo da deo sredstava dobijemo iz ruskog duga. Ministar Đelić je na pregovorima sa ruskom delegacijom u vezi sa tim.
Znači, mi pokušavamo nešto što smo nasledili da stavimo u funkciju. Šta se dobija ako sve to proradi? Mislim da je najhumaniji cilj da su najveći rezultati u oblasti zdravstva, jer mi ćemo imati akcelerator koji će proizvoditi radioizotope za potrebe svih zdravstvenih ustanova. Dogovoreno je sa Ministarstvom zdravlja da se kupe 3-5 kamere za najveće naše centre u zemlji, koje bi koristile te radioizotope za dijagnostiku i nuklearnu fiziku, dijagnostiku obolelih od raka. Na samom reaktoru, u drugoj fazi, izgradio bi se uređaj za protonsku terapiju koja bi omogućavala lečenje ljudi koji imaju rak na očima. Znači, mi bismo spasavali živote ljudima koji sada, nažalost, nemaju tu mogućnost lečenja.
Nezavisno od primene u zdravstvu, u oblasti istraživanja imamo čitav niz programa i mi bismo postali jedan regionalni centar za naučna istraživanja u toj oblasti. A da to ne ugrožava druge projekte govore brojke, a ne moje reči. Brojke govore da Vinča ne trpi od toga, brojke govore da je uloženo, nezavisno od akceleratora, u laboratorijsku opremu Vinče više nego u zadnjih 5-6 godina. Brojke govore da će u narednih mesec dana Vinča dobiti milion dolara za jednu laboratoriju i dva miliona dolara za još dve laboratorije sledeće godine. Ove tri laboratorije, o kojima govorite, biće formirane, i to u zgradi koju upravo planiramo da renoviramo, nezavisno od akceleratora.
Ne postavljam dilemu ili - ili. Kod nas je deviza i - i. Znači, završićemo i akcelerator za potrebe našeg zdravstva i istraživanja, formiraćemo tri nove laboratorije, opremićemo Vinču, transformisati je da bude efikasna po svetskim standardima. Pozivam vas, kada to bude gotovo, a mislim da će to biti u roku od godinu dana, da posetite i konstatujete razliku. Živi bili, pa videli. Najbolje govore dela, a ne reči. Ceo život radim u oblasti gde samo proizvodim dela, a ne reči. Prema tome, ovo što vam kažem, to će biti realizovano i to znaju ljudi u Vinči i ne trebaju im ovakvi šaptači koji govore nešto drugo.
Kažete da su prirodne nauke ovim ugrožene. Moram da konstatujem, svi projekti iz oblasti fizike, hemije, biologije prihvaćeni su u procentu 95-98%, i to znači - svako ko je imao da prijavi projekt, bio je prihvaćen od strane našeg ministarstva, jer nama nije bio cilj da ove prve tri godine kažnjavamo one koji nisu pripremili dobar predlog. Naš cilj je bio cilj da im pomognemo, da ih stavimo na noge i da ih dovedemo do nivoa da mogu u budućnosti da se konkurentno takmiče. Prema tome, nijedan projekt iz prirodnih nauka nije ugrožen.
A da o prirodnim naukama vodimo posebno računa, pitajte fizičare koji su danas u najvećem evropskom istraživačkom centru u Ženevi, a to je CR, mi imamo dve grupe naučnika koji provode tamo vreme na istraživanjima, učestvuju u jednom projektu koji je najveći na svetu, koji treba da odgovori na pitanje šta je priroda materije. To je jedan ogroman ciklotron pod zemljom. Posetio sam to, u prečniku je od 27 kilometara i delimično prelazi na francusku teritoriju. Tu naši naučnici rade, a mi to plaćamo. Umesto da plaćamo u dolarima, kao i svi drugi, isposlovali smo aranžman da to plaća naša industrija isporukom određenih komponenti koje se ugrađuju u te uređaje.
Na taj način, umesto da novac odlazi u inostranstvo, mi smo dali "Zastavi alatima", dali smo "Goši", i našu industriju zapošljavamo. Oni, na sreću, vrlo kvalitetno rade, i dokazuju da naša industrija može da se uključi u takve evropske istraživačke projekte i investicije. Pored istraživačkih organizacija, mi želimo da plasiramo i naša preduzeća.
Prema tome, mi imamo istraživače od ugleda i mi ih podržavamo i niko iz prirodnih nauka ne oseća nikakvu tegobu zbog tog akceleratora. To je priča za ljude koji kao vi nisu informisani, ali ljudi koji se bave ovom oblašću mogu to da potvrde.
Što se tiče nuklearnog goriva, milim da tu postoji opet neko, najblaže rečeno, nerazumevanje. Kada je kupljeno gorivo, pedesetih godina, ono je vredelo 3,5 miliona dolara. Deo toga je utrošen, deo toga je ostao. Mi smo to aranžmanom ustupili Rusiji i umesto da platimo nekoliko miliona dolara da mu snizimo nivo radioaktivnosti, mi smo dobili 5,7 miliona i navukli od međunarodne agencije za atomsku energiju još para, ukupno 10,3. Znači, umesto da potrošimo dva-tri miliona dolara i da opet pazimo šta radimo sa tim, a ne treba nam, mi smo dobili s druge strane 10,3 miliona dolara da uklanjamo taj otpad.
Mislim da je novac čak ovde sekundaran, dobili smo vrlo dobre političke poene, jer smo se pokazali vrlo odgovorno u međunarodnoj zajednici i juče je došao rezultat gde smo i mi doprineli (ne samo mi, i druga ministarstva, i politika Vlade), a to je ukidanje specijalnih carina i mi smo sada u statusu najpovlašćenije nacije kao i sve druge.
Znači, dobili smo diplomatske poene, političke poene, a uzgred smo počeli da rešavamo naš ekološki problem koji je evidentan. Ja stvarno ne znam da li je to loše ili je to dobro, a ako neko misli da je to mogao da proda za nekoliko desetina miliona dolara, pozivam ga da mi pokaže tog kupca, sem ako nije Al kaida. To nisu baterije, to jeste da ovako izgleda kao baterija, ali to ne možete da prodajete na slobodnom tržištu, to je protiv svih međunarodnih propisa, a ako vam ne treba morate da vratite onoj zemlji od koje ste kupili. Sve ostalo je ilegalno. I cena na zvaničnom tržištu je znatno, znatno niža. Cena kupovine 20% obogaćenog goriva je 700.000 dolara.
Možemo samo da spekulišemo koliko košta, ali to sigurno nije više od 10.000.000 dolara, a pogotovo ne više desetina miliona dolara. Molio bih one genijalne ekonomiste koji misle da mogu da zarade na tome da samo objasne kome bi prodali, pod kojim uslovima i da vidimo šta bi uradila. Na ovaj način mi smo stvorili uslove da rešavamo ekološki problem u Vinči i mi ćemo ga rešavati.
Vi ste naveli problem nagrađivanja rukovodioca projekta. Upravo je to jedna od novina koju uvodimo, prvi put neko rangira projekte u toku faze njihove realizacije. Posle godinu dana istraživanja, mi smo rekli - hajde da napravimo rangiranje projekata, što više rezultata, objavljenih radova, a što manje ulaganja, što manji broj istraživačkih meseci, to je formula za rangiranje. Sada je na osnovu te formule napravljena rang lista.
Što se tiče primedbe ovde, to je potpuno nešto drugo. Mi smo tražili od rukovodilaca projekata da svaka tri meseca podnose izveštaj, na način koji je propisan, slanjem jedne datoteke koja nam daje sve podatke o projektu. Dve trećine istraživača to nije poslalo, i mi smo odlučili da one rukovodioce koji redovno rade svoj posao - a to je posao od jednog sata u tri meseca, da popune vrlo kratke informacije šta se radi na projektu i da nam pošalju - nagrađujemo svakog meseca. Znači, mi nagrađujemo rukovođenje i administriranje projekta, a nikako naučne rezultate projekta na taj način. To je potpuno jedna druga priča. To je priča o upravljanju projektima.
Naučne rezultate planiramo da nagradimo posle druge godine, ali vidite i tu ima problema. Recimo, vi ste naveli baš upravo prvi projekt, ja ovde imam i-mejl koji kritikuje to i kaže - jeste, taj gospodin je prvi, ima četiri istraživača, dva istraživača rade u inostranstvu i oni prikazuju rezultate koje oni tamo ostvaruju, a ne kod nas, imaju 12 radova, zbog toga bez njih imali bi četiri, a od ta četiri u dva učestvuju opet istraživači iz inostranstva. Znači, samo su dva rada rezultat njihovog ovdašnjeg rada. Tako da bilo koje rangiranje i ocenjivanje je rizično i mi pokušavamo da te anomalije uklonimo, ali da znate da pokušavamo da identifikujemo najbolje i da ih nagradimo, i to je jedan od napora.
Kažete da govorimo o budućnosti. Govorimo o budućem zakonu, govorimo o nekoj strategiji, a ja vam govorim šta smo radili u zadnjih 12 meseci. Sve ovo što sam govorio to piše na vebsajtu i ako ne znate da je to vrlo veliki rad, da vi osmislite reformu, da napravite politička dokumenta, koncept toga, da pripremite i prednacrt zakona, i to je radio veliki broj naučnika i stručnjaka. Imamo 15 ekspertskih grupa u Ministarstvu i rezultat jednogodišnjeg rada svih njih je koncentrisan na par desetina stranica. Ako je to za vas nešto što nije rezultat rada, mislite da je to neka priča, ja vam se izvinjavam, ja cenim njihov rad i trud i mislim da je naša dužnost da vas upoznamo sa tim radom.
To je, u krajnjoj liniji, nešto o čemu ćemo diskutovati kada dođe na dnevni red ove skupštine i na osnovu toga mi ćemo sledeće godine krenuti u transformaciju svih instituta i reformu naučno-istraživačkog potencijala. Prema tome, sve što smo govorili ovde to su rezultati koji su postignuti i za koje postoje određene brojke i dokazi. Ja bih vas pozvao da posetite Ministarstvo za nauku, vrlo bih vas rado primio, razgovarao sa vama, upoznao vas sa svim problemima, a imamo probleme, i nadam se da biste vi na taj način sasvim drugačije ovde iznosili vaše primedbe i shvatili da smo mi uradili jedan dobar posao. Zahvaljujem se na strpljenju.