Ja sam za govornicom, molim vas.

Pa, da svi zajedno poštujemo Poslovnik, pa smo zaštićeni. Molim i poslanike i članove Vlade da s pažnjom saslušaju narodnu poslanicu i da tako pokažemo da nam je svima zajedno do ove rasprave zaista stalo.

Hvala lepo što ste me uključili. Da li ima još promašaja u Ministarstvu za nauku? Naravno da ima, i to ne malo i koštaju još više. Tamo smo već konstatovali 18 miliona za nešto što niko ne traži, jer naučnici obično traže - dajte pare, dajte pare, a vi vičete uglavnom - nema para; znam kakva je tu procedura. Oni sada kažu - nemojte da nam dajete pare za ovo, to nam ne treba, to je prevaziđeno, a vi i dalje gurate u to. Sada oni kažu šta im treba.

Jedan promašaj o kome ću dakle, govoriti, sigurno ministra Domazeta i ovu vladu u istoriju uvodi. Zašto u istoriju? Pa zbog toga što su uspeli da naprave najviše štete srpskoj nauci za najkraće vreme. To vam je onaj otpad o kome ste vi govorili afirmativno, a ja ću da vam dokažem sa naučne tačke gledišta da je to veliki promašaj. Naime, vi ste poklonili više desetina miliona dolara, možda čitavu stotinu miliona dolara, bespovratno, otuđujući iz Instituta Vinča sveže obogaćeno reaktorsko gorivo avgusta meseca prošle godine. Molim vas, skrećem pažnju na više desetina miliona dolara, možda čitavu stotinu ste poklonili.

Ogromnu štetu se spremate da napravite, jer hoćete da započnete dekomisiju, a to je rasturanje vinčanskog reaktora koji košta između 50 i 100 miliona američkih dolara. U đubre se pretvara teškovodni nuklearni reaktor u Vinči, skoro unikatna istraživačka mašina, za čije bi građenje danas trebalo odvojiti stotinak miliona dolara. Želim da napomenem da je vinčanski reaktor bio u funkcionalnom stanju kada su ga sredinom osamdesetih zatvorili, a internacionalna atomska agencija iz Beča je bila dužna da za ovaj istraživački reaktor isporuči nov sigurnosni sistem, a 85% toga je već stiglo, da vas ne zamaram, malo ću i da preskočim, shvatili ste o čemu se uglavnom radi, pretpostavljam.

Dakle, ovo je kratak komentar šta ste vi poklonili. Tu se postavlja jedno prosto pitanje - dokle će nam se događati ovakve stvari i ko je za to kriv? Tu dolazimo do odgovornosti. Možda vam u odgovoru na ovo pitanje može pomoći prošlogodišnja izjava ministra za nauku i tehnologiju gospodina Domazeta, pošto je on ekspertski kadar Demokratske stranke, povodom odluke da se demontira nuklearni reaktor. Ništa se, kaže gospodin Domazet, u suštini neće promeniti. Naši nuklearni fizičari i dalje će imati posla. To što smo im rekli da demontiraju nuklearni reaktor isto je kao da smo im rekli da ga sagrade, samo malo drugačije....

Sada je neko shvatio, neko nije shvatio, ali ovi naučnici i istraživači jesu shvatili o čemu se radi. Nije se ovde čuditi ministru Domazetu, on je član Vlade već tri godine, koja nas oslobađa i od naših preduzeća i od banaka i od mladosti koja još brže odlazi, a i cela Vlada izgleda odlazi. Njima je sve bolje, narodu sve gore.

Što se tiče opomena koje ste dobijali od stručnjaka iz Vinče, koji su vas savetovali dobronamerno šta treba da činite, naučno veće iz oblasti fizike Instituta u Vinči obratilo se jula meseca 2002. godine sledećim pismom svim važnim institucijama u zemlji (pokušavam da skratim ovo): i predsedniku SRJ i predsedniku Savezne vlade, i predsedniku Vlade Republike Srbije, i ministru odbrane i načelniku Generalštaba VJ, i Saveznoj nuklearnoj komisiji i javnosti, zato što Vinča nije neka samostalna zanatska trgovinska radnja, nego je bitna za sve ove oblasti života, pre svega za medicinu, za odbranu.

Naučno veće iz oblasti fizike Instituta Vinča odlučilo je da se sledećim dopisom obrati relevantnim državnim institucijama, SANU i javnosti: "Ako svi na visokim dužnostima, koje moraju visoko i da obavezuju, hitno ne upotrebe svoja ovlašćenja koja je na njih preneo narod, do kraja avgusta ove godine biće iz naše države bespovratno izneseno u inostranstvo po bagatelnoj ceni celokupno sveže nuklearno gorivo koje imamo.

Prodaja ovog materijala, koja je usledila, u bescenje, bez neke adekvatne nadoknade i to u smislu potencijalne naučne i tehnološke vrednosti, bila bi jedan od najjačih u nizu udaraca nanesenih nauci od jedne neobjavljene naučne politike, koji ako se nastave prete da uskoro nepovratno razore osetljivo tkivo misaonog života, koji u ovom momentu predstavlja najveći domet naše naučne i tehnološke pismenosti, a koje je stvarano sa najvećom brigom i požrtvovanjem više generacija decenijama unazad."

Ovih dana su vam Rusi ispostavili račun za odnošenje visokoradioaktivnog nuklarnog goriva reaktora u Vinči. On iznosi preko 45 miliona američkih dolara. Prošlo je svega godinu dana, a ono na šta su stručni ljudi upozorili sve relevantne faktore ove zemlje da će se desiti, ostvarilo se. Istina je došla kao udarac motkom po glavi. Da sve bude još tragičnije, Amerikanci su u isto vreme dok su nama otimali gorivo i zatvarali reaktor, preduzimali korake da nekoliko svojih reaktora, čak četiri, znatno slabijih performansi od vinčanskog reaktora, osveže i rekonstruišu.

Da rezimiramo: otuđeno gorivo je, da ste poslušali savete stručnjaka, moglo da obnovi celokupnu nauku u Srbiji. Dakle, vi se hvalite da ste otuđili ovo, a to nije trebalo otuđiti, to je moglo da obnovi celokupnu nauku u Srbiji. Zbog politike i diplomatske nepismenosti onih koji na to utiču, ovo je propalo, a Amerikanci, kao što znate, više od svega vole poltrone, dok im trebaju, a kada im više ne trebaju, onda ih preziru.

Sledeći korak ministra Domazeta je jedino logičan, jer je trebalo uraditi nešto da se zatrpaju za sva vremena promašaj i malverzacija oko ove akceleratorske instalacije i davanje u bescenje svežeg unikatnog obogaćenog reaktorskog goriva dovoljnog da reaktor u Vinči radi preko 20 godina. On zato jula meseca ove godine pristupa nečemu što zove transformacija Instituta Vinča, a radi se o rasturanju najvećeg i najpoznatijeg naučnog Instituta u Srbiji. Svašta, naravno, Domazet priča da bi opravdao ovu svoju destrukciju: te Vinča nije naučno uspešna, te da će Institut njegovim razbijanjem na četiri dela postati jedinstveniji, iako je sada jedno pravno lice, znači jedinstven i kao takav funkcioniše već 50 godina, te nije zadovoljan tempom kojim je prethodni v.d. direktor vršio traženu reorganizaciju itd.

Da i sam ministar nije mačiji kašalj dokazao je i tako što se umešao oko izbora v.d. direktora Vinča, pa je ucenio nastavno-naučni savet, pa kaže - ako ne bude izabran taj i taj, prestaću sa finansiranjem svih projekata u Vinči, a narednog dana ću poslati finansijsku policiju u Institut, pa ću isključiti sve predstavnike Instituta iz svih radnih tela itd. Onda je logično da se u odabranoj komisiji za tzv. transformaciju nađe čovek od 33 godine koji se zaposlio 2000. godine, pošto je posle osam godina studiranja završio fiziku i samo posle tri godine rada u Vinči. Baš me interesuje da li je i on u Demokratskoj stranci, treba li on da transformiše ljude od kojih je većina onih koji su se zapošljavali 70-tih i pre 30-te čak doktorirali.

Tako ni u Titovo vreme nije bilo, ali sada jeste. Dakle, ako uništite Vinču, ministre, Vinča je takva kakva je, jedino pravo jezgro u kome još gori neka organizovana vatrica nauke koju predani ljudi jedva održavaju. U Vinči je fizika, hemija, biologija i određeno iskustvo rada na primenjenim naučnim projektima. Vinča danas ima 15% kompetentnih istraživača u Srbiji, 2000 kompetentnih ima Srbija danas, a Slovenija ima 5.500 po nekim međunarodnim podacima, a ostali su istraživači; negde ukupno oko 7.000 Srbija ima istraživača, a nadam se da pravite razliku između naučnika i istraživača.

Iz gore iznetog jasno je da još jedno karakteristično postupanje aktuelne vlasti imamo na delu, da je to najsuroviji odabir po novoj moralno demokratskoj mondijalističkoj političkoj podobnosti i bez savesnosti.

Ovo ni u vreme inkvizicije nije bilo da vam ne daju vodu dok ovoliko radite. I tako svašta se... ne bih ja vašu vodu uzela pa makar crkla žedna, valjda zaslužujem ovde nešto novo. Šta ja znam šta ste vi radili sa tom čašom vode.

Svašta se danas u Srbiji događa. Piše se nova istorija kojom bi našem narodu da usade osećaj krivice za nepostojeće zločine i da srpske heroje u zločince pretvore. Zatire se svaki trag srpske nauke, ja sam se malo prebacila na istoriju, i naravno da se započinje žurnim rasturanjem najvećeg i najpoznatijeg naučnog instituta u Vinči, pre donošenja zakona o naučnom radu, koji je tek u pripremi. Od naučnika u Vinči se traže svetski rezultati, a najveća i najvažnija grupacija fizičara u Institutu nije poslednjih 15 godina dobila nijedan eksperimentalni uređaj vredan preko 50.000 dolara i ništa u poslednje tri godine, ako se ne računaju mizerna sredstva data na popravku davno prestarelih eksperimentalnih uređaja.

Na nabavljenim računarima, kažu da ima previše personalnih računara, kojima se Domazet tako diči, nauka se raditi ne može. Na njima se mogu pisati samo lepo frizirani izveštaji o nekim davnim merenjima i eventualno nešto zaraditi, kada se tako na an gro kupuje, da bi se dopunile mršave ministarske plate.

Domazet će ostati upamćen još po nečemu. Nedavno se na sajmu pojavila objava da su neki rukovodioci projekta nagrađeni za, navodno, ažurno vođenje projekta. Jedan od projekata iz fizike se nalazi na 43. mestu, od 45 projekata. Ovo dajem kao primer koliko vi vodite računa o istaknutim naučnicima. Taj projekat je jedva uspeo da zadovolji i dobije mršavu prelaznu ocenu. Nagrađeni rukovodilac je u rubrici gde stoji ocena kvaliteta projekta - faktor 0,004. Taj je imao ravno 375 puta lošiju ocenu od prvoplasiranog projekta, koji je u toj koloni kvaliteta postignutih rezultata imao ocenu 1,501. To su vaše zasluge. Međutim, očigledno se radi o političkoj podobnosti, odnosno političkoj nepodobnosti onoga koji je bio na prvom mestu.

Šta je, u stvari, trebalo uraditi? Trebalo je u uslovima velikih budžetskih ograničenja sačuvati preostale kadrove koji su dobro radili i preživeli poslednjih 15 teških godina za nauku. Da li je propisivanje pravila i donošenje zakona bilo teško uraditi? Ministre, vi niste iz te oblasti ništa još uradili, a mogli ste. To pitaju naučnici koji se bave fizikom, hemijom, biologijom, koji rade u laboratorijama i naučno-istraživačkim stanicama i apsolutno nezadovoljni vašim radom.

To je bilo vezano za vas. Toliko imam snage. Verujte, više me zamorio onaj uvod i rasprava sa predsednikom Skupštine da li ja zloupotrebljavam govornicu ili predstavnici Vlade, pa dođosmo na to da je uvek kriv onaj ko je za govornicom, odnosno ko je u opoziciji.

(Predsedavajuća: Razgovarali ste sa potpredsednikom a ne predsednikom Skupštine, ali razumem pad koncentracije.)

Zašto mi isključujete vreme? Tako pratim koliko dugo izlažem, jer hoću da postignem izvesne rekorde.

Ovo sam vam odgovorila tek toliko da znate da smo znali kakva će vam koncepcija biti, da će svako od vas podnositi neke izveštaje, pa tek toliko da znate da pratimo vaš rad pojedinačno i da za svakog možemo da odgovorimo. Nešto me je mrzelo da čitam i da se prisećam svega onoga vezano za Dušana Mihajlovića, za Gašu Kneževića, za Čovića. Doduše, oni nisu još ni podnosili izveštaj, pa ćemo tek imati vremena da to iznesemo u javnost, jer su išli naši zahtevi za smenu tih ministara na vreme, a sada smo dobili zahtev za razrešenje jednog ministra, u toku rasprave o celoj Vladi, koja očigledno pada, pa mi nije jasno kako će ovde skupštinska većina da nađe 126 glasova da razreši jednog ministra. To je prosto nemoguće, tako da gospođa Rašeta može slobodno da sedi u svojoj ministarskoj fotelji. U ovom parlamentu nema ko da je razreši. Ne može joj ni predsednik Vlade ništa.

Ono što je naročito bitno i što ova vlada, kao grobar srpske privrede i ekonomije, treba da odgovori - gospodine predsedniče Vlade, ne gledam u vas, tu samo mislim na ove ekonomske eksperte, a nema ni gospodina Milovanovića - kako ćemo da sprečimo ovu najveću stopu nezaposlenosti? To je ono što narod najviše brine, a ne koliko smo personalnih računara kupili ili koliko smo mreža za ribu nabavili. To narod ne interesuje, nego kako da mi zaposlimo ovih 970.000 ljudi koji su ostali bez posla i one koji će tek da ostanu bez posla, jer je pred stečajem i pod stečajem još 21.000 preduzeća. Kako ćemo ovaj spoljnotrgovinski deficit da smanjimo, kako ćemo ovu prezaduženost da smanjimo, kako ćemo da izbegnemo argentinski scenario?

To što vi kažete da nam je 220 evra prosečna plata, samo da znate da su Argentinci pukli onda kad im je bila 500 dolara i više. Oni su već tada pukli. Kako se mi još držimo, to je pitanje, ali ćete morati na ova osnovna i krucijalna pitanja, zbog kojih mi tražimo smenu, pored onoga što vas je jutros i Dušan Mihajlović optužio za dodatni kriminal, da odgovorite. Podsetićemo vas u toku sutrašnjeg dana na ono što vam je svojevremeno govorio Čanak, Čović, pa šta ste vi njima govorili, pa kako ste se dogovarali i kako ste do sada opstajali.

Pravo na repliku, narodni poslanik Branko Pavlović.

Nema sad gospodina Vlahovića koji je izazvao repliku, ali vratili smo se na argumentaciju povodom "Lafarža", odnosno Beočinske cementare i "Sartida", odnosno "US Steel". Gospodin Vlahović je rekao da je cilj da se stvori konkurentnost. Ključna stvar u ova dva slučaja je da konkurentnosti nije bilo. To je suština cele priče. Konkurentnost u slučaju "Sartida" je bila tačno nula. Dakle, nikakva konkurentnost.
Gospodin Vlahović nam je objasnio da je, u stvari, Vlada vodila čitav taj posao oko konzorcijuma banaka, kasnije oko "U.S.Steel", oko finansiranja "Sartida" i takođe je potvrdio moju tezu da je čitava varijanta sa stečajem i stečajnim upravnikom u stvari samo prikrivanje iza jednog postupka i formalno nadležnihi ljudi, a da su suštinske odluke donosili ljudi iz Vlade i, naravno, u tom timu za to je bio zadužen gospodin Vlahović. To je suština. On kaže konkurencija, a onda je tu konkurencija nula. Dakle, ta fabrika je prodata bez licitacije i bez tendera. Sasvim je normalno da ide na licitaciju i tender, zato što se time obezbeđuje konkurencija i mogućnost da se dobije bolja cena. Kasnije, kada je to urađeno, videli smo iz nastupa stranih firmi, između ostalog i firme koja je veća i značajnija od "U.S. Steel", da su bili spremni da ponude daleko veću cenu od one koja je dobijena tom privatizacijom.
Zašto to mene tangira? Ne zbog onoga što mi se stavlja na teret, kao da ja zastupam nečije tuđe interese. Ne, od veće dobijene cene, stečajna masa bi bila veća, a ključni poverioci, prioritetni u toj stečajnoj masi, u stvari su sve državni fondovi i državna javna preduzeća. Mene boli što je takvim postupkom, praktično, u širem smislu budžet, odnosno državna imovina oštećena za veoma velika sredstva.
Što se tiče prodaje cementara, rezultat te konkurencije i tog tendera bilo je da ste za tri cementare imali četiri ponuđača. Dakle, konkurencija 0,25. Drugim rečima, naravno da se ta četiri ponuđača neće takmičiti, nego će se dogovoriti ko da uzme koju cementaru i tako da omoguće tom četvrtom da na nekom drugom tenderu u svetu ostvari svoje interese. Onda ste dobili cenu koju ste dobili. Drago mi je što smo činjenično videli da sam ja rekao tačne cifre: 133 miliona, 114,5, a ja sam rekao 18,5 miliona. Tu smo se makar složili. Objašnjenje da je reč o 70% akcija, a ne o 100%, to je tačno. Dakle, zaista nije isto da li je 70 ili 100%.
Gde gospodin Vlahović nije u pravu? Nije u pravu, zbog toga što nije ista akcija koja je kontrolni paket. Ne vredi svaka akcija isto. One koje čine 70% imaju kontrolni paket u upravljačkom smislu, u tom preduzeću vrede više, tako da njegova matematika tu nije sasvim ispravna. Slažem se da ja nisam uzeo u obzir ovaj deo koji se odnosi na 30%, ali ostajemo na istome, četiri ponuđača za tri cementare, kombinacijom elemenata...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
... tri cementare jednovremeno samo iz cementne industrije i 7,5 miliona. Kada saberete rezultat je - nema konkurencije.

Reč ima predsednik Vlade, gospodin Zoran Živković.

Imam poseban motiv da objasnim ovo gospodinu Pavloviću, i našim građanima, pre svega zbog toga što mislim da on misli da  ima dobre namere, ali da iz nekih razloga to ne pokazuje kada je za ovom govornicom. Znači, rekli ste da je 133 miliona veće od 117 miliona, što je tačno. Ali ovo je bilo za 100%, a ovo drugo je bilo za 70%. Kada to izračunate onda vidite da je 70% od tih 133 miliona, devedeset i nešto miliona, što je za skoro 20, ili preko 20 miliona manje nego što je ostvarena cena. To je jedna stvar.
Druga stvar, stalno mešate. Ne znam da li ste za tendere ili za direktne razgovore. Kada je "Sartid" u pitanju mislite da je trebalo da bude tender. Kada je "Lafarž" bio u pitanju, trebalo je da bude direktni razgovor. Odredite se, koju god hoćete opciju da vi proglasite da je najbolja, ja se sa tim slažem, i onda pravite analizu u odnosu na tu opciju. Četiri ponuđača za tri cementare dokazuje da nema konkurentnosti. Imali ste tri ponuđača za dve fabrike duvana. Ostvareno je preko 600 miliona evra, za dve fabrike duvana, tri ponuđača. Po vašoj logici, to je još manja konkurencija. Da li se slažete sa tim? Koja je primedba na prodaju tih fabrika cigareta? Imate "Beopetrol" koji je prodat. Samo su dva ponuđača bila, pa niko, čak ni vi niste rekli da je tu urađeno nešto što je loše. To ništa ne valja. Mislim da imate problem. Ako za vas ništa ne valja na svetu, a postoje ljudi kojima bar neki deo toga odgovara, onda bih ja, da sam na vašem mestu, počeo da razmišljam o sebi. Zašto samo meni ništa ne valja? Da li me to neko mrzi? Da li imam neki problem sa svojim okruženjem? Da li imate dokaz da je neko ko je zaključio da ima problem sa svojim okruženjem, na kraju ispao jedini on u pravu? Ne.
Nažalost, takvo je iskustvo ovih vekova iza nas, da obično to znači nešto drugo. Ja ne mislim da u vašem slučaju važi to što je važilo za mnoge, ali vas molim da u svojoj kritici vlasti u kojoj ste bili, možda ste još uvek, kod vas se to ne zna, iz dana u dan, definišete šta su vaši utemeljeni stavovi.
Znači, samo mi kažite, kada ponovo dođete ovde, da li ste za to da je direktna ponuda i direktna prodaja dobra, ili je dobar način da se tu ide kroz tendere. Ako mi govorite da je kombinacija najbolja onda tu ulazimo u pitanje arbitrarnosti, a onda se nikada nećemo složiti ko je tu u pravu.

Pravo na repliku, narodni poslanik Branko Pavlović.       

Kao što vidite, ja se trudim da izbegnem svaki mogući nivo uvredljivih tonova, računajući da je argumentacija sasvim dovoljna. Dakle, vi živite u jednoj zabludi da tender isključuje nameštanje. Dakle, načelno, tender je bolji od direktne pogodbe, tu nema spora, ali imali smo čitav niz nameštenih tendera. Odmah ću da vam kažem: tender za kupovinu nafte u 2002. godini, vrednost preko 400 miliona dolara, potpuno namešten tender.
Dakle, kada ste rekli, maločas, to ste rekli danas pre podne, ja nisam imao priliku da vam repliciram. Drago mi je što me sada iz klupe pitate šta sam preduzeo, reći ću vam to, vezano i za ove prethodne. Odmah sam javno o tome govorio, i u jednom i u drugom slučaju. U ovom prvom slučaju, vezano za cementare, nisam imao tu sreću da me prenese neki centralni medij, pa sam to ponavljao po lokalnim medijima.
Kada je u pitanju tender za naftu, to je bilo preko cele naslovne strane jednog vrlo tiražnog dnevnog lista.
(Milka Marinković, sa mesta: "Nacional"?)
Ne, bio je "Blic", ako već hoćete da znate koja je novina bila.
Moram da vam kažem da je to bilo u dva navrata sasvim vidljivo, a što se tiče vaše primedbe koju ste izneli pre podne, da je neophodno podnositi krivične prijave, ja sam potpuno uključen u taj proces kadriranja u tužilaštvu i uopšte nisam naivan čovek da podnosim krivične prijave. Ako jedanput Inicijativa za normalnu Srbiju bude na potezu, sve će se to rešiti u sto dana. Hvala.

Reč ima predsednik Vlade gospodin Zoran Živković, zatim ministar za privredu i privatizaciju gospodin Aleksandar Vlahović.