PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 04.11.2003.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA

9. dan rada

04.11.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Aleksandar Vlahović

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog obaveza koje sam jutros imao nisam bio u prilici da prisustvujem početku rada Skupštine, ali s obzirom da sam u međuvremenu konsultovao stenografske beleške o tome šta su narodni poslanici govorili o procesu privatizacije, odnosno o nekim konkretnim slučajevima, zbog javnosti se javljam da dam precizne odgovore na sva ovde postavljena pitanja, dileme ili poluistine.
Mislio sam da smo na jučerašnjem zasedanju stavili tačku na privatizaciju Cementare "Beočin" i da je javnost dobila potpunu informaciju, ne samo u mom sinoćnjem obraćanju Skupštini, nego i prethodno, o tome kako i na koji način je obavljena privatizacija, odnosno stečajni postupak "Sartida". No, iz stenografskih beležaka vidim da se ponovo provlači teza da je privatizacija Beočinske cementare mogla da bude obavljena i na drugi način. Naime, jedan od govornika je rekao da je u nekakvoj direktnoj pogodbi sa "Lafaržom" bila postignuta veća cena nego kasnije, tokom sprovođenja tenderskog postupka.
Tačno je da je pokojni premijer Đinđić u maju 2001. godine, na osnovu odluka prethodne vlade, imao razgovor sa "Lafaržom" oko cene za kapital i tačno je da je tada objavljeno da je postignuta cena od 133 miliona maraka za kapital, ali za 100% kapitala, ne za 70% kapitala, koliko je kasnije u tenderskoj proceduri prodato, dakle, na javnom tenderu, shodno Zakonu o privatizaciji.
Prema tome, nije tačno da je u direktnim pregovorima postignuta bolja cena u odnosu na onu koja je ostvarena kroz tender, zato što ta cena od 133 miliona za 100% kapitala odgovara za 70% kapitala ceni od 93,3 miliona maraka. Gospodo, podsetiću vas da je kasnije, privatizacijom Beočinske fabrike cementa, u tenderskoj proceduri postignuta cena od 114,5 miliona maraka, što je za više od 20 miliona maraka veća cena od one za koju je objavljeno da se u pregovorima postigla pre toga.
Drugo, sinoć sam pozvao one koji postavljaju pitanje zašto je postavljen uslov od 7,5 miliona tona cementa proizvodnje, da mi daju jedan primer u centralnoj Evropi gde to nije vlasnik cementara strateški partner, gde je vlasnik finansijski partner, gde je vlasnik onaj ko ne dolazi iz cementne industrije. I danas u ovoj skupštini nisam dobio odgovor. Vrlo jasno sam rekao da su tu grešku sebi dozvolile Bugarska i Rumunija i da su cenu za takav pogrešan potez što su cementare prodale nekom ko nije strateški partner kasnije višestruko platile, jer su imale značajnije usporavanje cementne proizvodnje.
Što se tiče garancija, tačno je da se u prethodnom periodu, kada je prethodna Vlada razgovarala ili pregovarala oko prodaje Beočinske fabrike cementa "Lafaržu", nikada nigde nisu pominjale bankarske garancije za investiranje, kao što nikakve bankarske garancije nisu date za dalji razvoj "Telekoma", pa nam je rezultat nepostojanja garancije za razvoj upravo situacija kakvu danas imamo u "Telekomu Srbije", odnosno u telekomunikacijama.
Prema tome, neko može da obeća da će investirati i 300 i 500 miliona dolara, milijardu dolara; ako nema bankarskih garancija, to je samo prazno obećanje i to je jedna puka laž. Mnoge zemlje su pravile grešku bez bankarskih garancija, uzimale takva obećanja u konačni obračun pri određivanju najbolje ponude, a iza toga nije ostvarena investicija ni na nivou od 10% datog obećanja. Zbog toga sve to što je ranije pričano nema apsolutno nikakvo pokriće, sva ta obećanja u bankarskim garancijama.
Ono što je definisano privatizacijom Beočinske fabrike cementa, u delu investicionog programa, u potpunosti je pokriveno bankarskim garancijama.
Želim da vas obavestim, a nadam se da ćemo o tome imati prilike i sutra, kada Ministarstvo bude podnelo izveštaj, o tenderskim privatizacijama koje su obavljene i gde je proteklo više od godinu dana. Daću vam izveštaj koliko je investirano u svakom od tih preduzeća.
Prema tome, kada kažem - ne prodajemo na "majke mi" i na "časna reč", mislim na neophodne bankarske garancije za ono što se obeća da će se investirati. Jer, to je način da se neposlovni partneri kazne ukoliko ne investiraju, bankarska garancija se aktivira i taj novac im se oduzima. To je ekonomski jezik koji je uspostavljen u procesu privatizacije.
Još jednom se vraćamo na slučaj "Sartida". Prvo, menandžment kontrakt nikada nije potpisan za "Sartid" nego je potpisan za "ćerku" "Sartida", za preduzeće "Beli limovi" iz Šapca. Što se tiče "Sartida", u "Sartidu" je potpisan ugovor o preradi sklabova ili poznatije - lon posao, kakav postoji i u mnogim drugim industrijama. To znači da je za preradu sklabova "U.S. Steel" "Sartidu" plaćao cenu, i to jeste bio način da se obezbedi neophodan obrtni kapital za održavanje "Sartida". Ni jednog časa nisam rekao da je izlazak konzorcijuma banaka bila elementarna nepogoda, nego sam jasno rekao koji su razlozi za njihov izlazak, zbog toga što nismo želeli da prihvatimo bilo kakav ugovor o izradi nekakvih studija, koje bi se radile mesecima, gde bi samo država imala obavezu, a druga strana nikakvu garanciju. Kao reakcija na neprihvatanje takvog ugovora, konzorcijum banaka je odlučio da izađe iz ovog posla i hvala im na tome.
Rekao sam takođe da kredit koji je konzorcijum banaka plasirao za "Sartid" nijednog časa nije bio državno garantovan kredit. Kao ekspert nikada im ne bih savetovao da finansiraju, da ubace 70 miliona dolara u "Sartid", 1997. i 1998. godine, da produže ugovor dve nedelje pre uvođenja sankcija kada je čitav svet znao da će sankcije biti uvedene, a da pri tom ne obezbede validnu državnu garanciju. To je bio njihov komercijalni rizik. Komercijalni rizik je verovatno u tom periodu imao za posledicu i visoke profite koji su ostvareni, ali isto tako onaj ko rizikuje mora da bude spreman i na podnošenje cene za taj rizik. Meni je jako žao zbog toga.
Prema tome, nisam rekao da nismo imali kud. "Sartid" je ovu državu koštao 2002. godine 1.200.000.000 dinara. To je cena održanja kapaciteta "Sartida", 1.200.000.000 dinara je što kroz subvencije, što kroz neplaćene račune javnim preduzećima plasirano "Sartidu". Slične cifre se vezuju i za 2001. godinu, a pre toga ne želim ni da pričam, jer je stepen korišćenja kapaciteta "Sartida" bio 10 - 15%, tim pre su subvencije koje su ušile ka "Sartidu" bile mnogo veće. Prema tome, "Sartid" nikada nije bio profitabilno preduzeće. Ono je koštalo naše poreske obveznike.
Danas imamo prvi put situaciju da u "Sartidu" radi 9.000 radnika i da "Sartid" ne košta državu ništa. Ti radnici koji štrajkuju u "Sartidu" redovno primaju platu, redovno primaju sve druge prinadležnosti i štrajk se obavljao u skladu sa zakonom. Meni je, i to da poručim javnosti, jako drago da u jednom privatnom preduzeću kakvo je "Sartid" danas postoji jak sindikalni pokret koji vrlo jasno definiše sindikalne ciljeve. To treba da bude put, između ostalog, za razvoj sindikalne borbe i za druge sindikate, a ne politički ciljevi, politička priča.
Što se tiče 800 žalbi na privatizaciju koje, navodno, gospodin Gašo Knežević treba da rešava, to je očigledno zamena teze. Tih 800 žalbi odnose se na javne nabavke, ne na aukcijsku ili tendersku privatizaciju. Postupak rešavanja žalbi na aukcijsku i tendersku privatizaciju je vrlo jasno definisan zakonom. Žalbe, naravno, postoje. Rešenja se, naravno, izdaju u skladu sa rokom. Ako neko smatra da je oštećen, ima pravo da potraži i vanredni pravni lek i redovne pravne lekove od privrednih sudova, ili pak od viših sudova.
Što se tiče Čonoplje, pomenuta je pre dva dana, nisam je ja pominjao, vi ste dobijali nekakve faksove, telegrame podrške i bilo šta. Ono što sam ja ovde pokazao, to je izvod iz registracionog uloška, gde vrlo jasno piše koliko je uložio jedan partner, koliko je uložio drugi partner. Nisam tražio da mi se tako nešto dostavi; kao što znate, tokom samog zasedanja taj faks je stigao ovde u Skupštinu i to je, zapravo, najbolji dokaz da javnost prati zasedanje Skupštine i da zna da reaguje kada se iznose neistine, polučinjenice, kada se neargumentovano napada ono što je urađeno. Verujte mi, ja sam takođe dobio veliki broj telegrama povodom navodnih istina koje se ovde iznose, ali mi ne pada na pamet da se služim tim metodama i da te telegrame ovde pokazujem. Pokazaću ih samo onda ukoliko se sa druge strane bilo koji slučaj potegne, pokazaćemo kao vrlo jasnu istinu.
Što se tiče (čini mi se da je to poslednje i time završavam) Apatinske pivare i toga da su oštećeni manjinski akcionari, gospodo, ja ću vas podsetiti da su akcionari u Apatinskoj pivari upravo zahvaljujući transparentnoj prodaji akcijskog fonda, došli do saznanja kolika je vrednost njihovih akcija. Podsetiću vas da kada su akcionari samostalno trgovali, što nema nikakve veze ni sa Ministarstvom, ni sa Vladom, ni sa agencijom, kada je grupa njih poverila akcije brokerima, dobili su cenu od 1.700 dinara za jednu akciju. Dvadeset dana kasnije, kada je Akcijski fond izašao, kada je na pravi način organizovao konkurentnu prodaju, dobijena je cena od 11.700 dinara. To je najbolji dokaz da se najbolja tržišna valorizacija u tržišnoj privredi postiže kroz konkurenciju.
Podsetiću vas još jednom, to je princip koga će se Ministarstvo, Agencija držati sve vreme tokom sprovođenja programa privatizacije, jer, podsetiću još jednom, mi prelazimo iz nekonkurentnog stanja u konkurentno. Te priče da su neka preduzeća prodata jeftino - pa, prodata su verovatno zbog toga što im kapital tako malo i vredi, jer su prezadužena, nelikvidna, nesolventna. Pogledajte firme koje nemaju visoke dugove, tu imamo cenu koja preko sto puta raste gore.
Da vam dam samo jedan eklatantan primer. Pre otprilike pola godine jedno preduzeće iz Bečeja sa pet zaposlenih radnika nudilo se po startnoj ceni od 2.000 dinara. Uvažavajući težak životni standard, sve, ne mogu da verujem da pet zaposlenih nisu mogli da skupe 2.000 dinara da kupe svoje preduzeće! Aukcija je propala i tih petoro radnika je napravilo dobru poslovnu odluku, jer bi kupovinom tog preduzeća za 2.000 dinara kupili ogromne dugove koje bi kasnije morali da vraćaju. Cenu ne određuje ni Agencija ni Ministarstvo, nego tržište. Za nas je najvažnije da su procesi javni, da su otvoreni, da postoje jednaki uslovi za sve kupce i da nema diskriminacije, ali veoma je važno istaći da ono što se obeća, da će se investirati, mora da bude pokriveno bankarskom garancijom. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić. Narodni poslanik Branko Pavlović traži repliku.
Narodni poslanici, da vas podsetim da u ovakvoj raspravi član Vlade, predlagač i narodni poslanik koji traži repliku imaju jednako pravo prvenstva. Dakle, samo redosled može da odluči i to je jedini način da svi dođu na red. Izvolite.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
U tom vašem redosledu, gospođo predsedavajuća, uvek ministri imaju, naravno, prednost, pa dozvolite da dva ministra govore jedan za drugim, da biste meni, eventualno, dali reč. Evo, od podne do sada u četiri sata, predlagač nije mogao da izađe za ovu govornicu.
Ministar Vlahović, koliko smo mi čuli, odlazi sutra za Kinu. (Ne.)
Ostaje da nam podnese izveštaj. Ovo samo odgovara na naše optužbe. Ako sam ja iznela, možda, gospodine Vlahoviću, nešto sa čime se vi ne slažete, tvrdeći da je to neistina, ja sam samo iznela ono što su predstavnici raznih preduzeća koja su ušla u privatizaciju ili su privatizovana dostavili nama u poslanički klub da mi javnosti to ovde iznesemo i vas pitamo. Prema tome, javnost zna ko je ovde slagao, ko nije slagao i kakva je situacija zaista u tim preduzećima.
Kada govorite o "Sartidu", zašto ne kažete da niko nije ili mi ne znamo ko je preuzeo dug od milijardu i sedamsto miliona. To nam kažite da čuju svi, pošto ste vi procenili, odnosno vaša kuća "Deloitte & Touche", da je vrednost "Sartida" 450 miliona dolara, a prodata je za 23 miliona dolara. Samo to da nam objasnite, da li ovde kada govorite, govorite kao ministar koji štiti interese države ili govorite kao savetnik "Deloitte & Touche", jer vi ste mu odavde više puta rekli - ne bih nikada savetovao da uloži pare u ovo, ne bih mu savetovao da uloži pare u ono, ali bih mu savetovao da uloži pare u ono, i sada ako brokeri slušaju šta vi pričate, znaju tačno šta se dešava na berzi.
Vi se odlučite, ili ste u "Deloitte & Touche", ili ste u Vladi Srbije. I, odgovorite na ovo pitanje konkretno koje sam vam postavila, samo nećete moći odmah, jer hoću da odgovorim gospodinu Domazetu. Ne možete odmah, moraćete malo da sačekate, jedno dva sata.
Dakle, milijardu i sedamsto miliona, gde je taj dug, ko je njega preuzeo, da li država ili neko drugi?
Ostala sam dužna jedan odgovor ministru prosvete, ali pošto nije ovde, taj konkretan odgovor ću mu dati u njegovom prisustvu, a ovde pred sobom imam jedan časopis za mlade, taj časopis za mlade zove se "Impuls", oslobođen je poreza na promet na osnovu člana 11. stav 1. tačka 8) Zakona o porezu na promet, po mišljenju Ministarstva kulture i javnog informisanja. List je upisan u registar sredstava javnog informisanja koji se vodi u Ministarstvu pravde i lokalne samouprave Republike Srbije i distribuira se uz saglasnost i podršku Minsitarstva prosvete i sporta Republike Srbije. Ponavljam, zbog sadržaja koji ću izneti, list se distribuira uz saglasnost i podršku Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije.
U osnovnoj školi "Vlada Aksentijević" podeljen je taj časopis, naizgled sadržina ne mnogo interesantna, izbori raznorazni za neke proizvode, srednja strana atraktivna za našu omladinu, ovo je osnovna škola, gotovo nikakav sadržaj, sem jedne interesantne stranice koja se zove: "Seks za početnike". E, to je uz saglasnost Ministarstva za nauku i kulturu, molim vas, obratite pažnju ovo je veoma interesantno.
(Zoran Živković, sa mesta: To nije za vas.)
Gospodine predsedniče Vlade, vi ste već rekli šta je za mene, vi ste već rekli da je meni mesto ispod Plavog mosta, zato dozvolite da ja ovo obrazložim kao majka troje dece, i ono što ne bih želela da moja deca u školi dobijaju, zato pokažite malo strpljenja.
Znate, bila sam skoro u Nišu, prekopavaju Niš, vidim ja kopa se Niš, a ne znam šta se gradi, ne vidim da nešto niče, pitam - šta tražite, kažu - diplomu Zorana Živkovića. Pa nije ona tu - kažem ja - ona je u Peći, tamo je kupljena. Gospodine Živkoviću, vi ne razumete ovo, možda se ne bavite ni vaspitanjem svoje dece, ali ja da.
Prema tome, ovo dakle pričam i zbog vas i zbog javnosti, šta naša deca dobijaju u ovom novom sistemu obrazovanja i ovo nije časopis koji se kupuje na kioscima, ovo je časopis koji se besplatno deli deci u školi i ja samo zbog toga govorim o tom sadržaju. Da je on na kioscima, molim lepo, dostupan svima, znači nije Ministarstvo za obrazovanje naročito zainteresovano za to, ali ono očigledno jeste.
I evo, kaže:"Milovanje ili hvatanje (molim vas, ja čitam ono Što deca čitaju), zajedno sa poljupcima, spada u oblast predigre. Razlika između poljupca i milovanja je u tome što se poljupci obavljaju usnama, tj. jezikom, a milovanje rukama tj. prstima. Neke osobe više uživaju u poljupcima, neke u milovanju, ali ima i onih koji preferiraju kombinaciju.
Savet za sva tri slučaja glasi (ovo je savet za decu koja su u osnovnoj školi): milujte polako, a najbolje je da idete korak po korak. Korak prvi: ruka - ruka. Korak drugi: ruka - rame. Korak treći: ruka - grudi. Ili, korak prvi: ruka - koleno, korak drugi: ruka - butina, korak treći: ruka - ona stvar". I tako naša deca za onu stvar, je li, imaju taj naziv - ona stvar.
"Napomena: što je opuštenost partnera veća, to će i krajnji rezultat biti uzvišeniji. Pod krajnjim rezultatom se ne misli samo na seksualni odnos i orgazam, već i na uzajamnu bliskost, nežnost i radost. "
Molim vas, možete vi ovde da se smejete, ovo nije nimalo smešno. Hoću ovo da pročitam, to su naša deca u ovoj školi i to se čita, ja ne vređam uopšte ovu govornicu time, ne.
"Nekada je za milovanje neophodna atmosfera, poluzamračena ili još bolje zamračena prostorija, tiha muzika, lagano dahtanje i partner, naravno, ali ponekad je dovoljno samo ovo poslednje.
Upozorenje: oblasti koji se najčešće "vataju" (pazite banalizaciju) su grudi i ona stvar sopstvene devojke. "
Da li je moguće da ovo Ministarstvo za obrazovanje oslobađa, molim vas, plaćanja poreza i doprinosa i da se ovako nešto deli našoj deci?
Prosto nisam mogla da odolim, a da vam ovo ne pročitam, ne zbog toga što tema odnosa polova ne treba da bude zastupljena, nego zbog načina na koji se to banalizuje. Evo, baciću ga ovako, toliko sam bila revoltirana kada sam ga dobila i kada mi je došao u ruke. (Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić baca časopis pored govornice). A sada da se vratim na ministra... (Isključen mikrofon.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodna poslanice, dok čitate tekstove iz časopisa, smatrajući to poentom svoje diskusije, dotle može da se krajnje tolerantno smatra da ćete napraviti poentu o uređivačkoj politici jednog lista u nameri kritike Vlade, a ne da se odnosite...
Narodni poslanici, koji dobacujete iz klupa, ja vas molim da prestanete ... (Milorad Mirčić, sa mesta: Po kom osnovu...)
Izričem opomenu narodnom poslaniku Miloradu Mirčiću ...
(Milorad Mirčić, sa mesta: Po kom osnovu to radiš, Goco Čomić?)
Izričem drugu opomenu narodnom poslaniku Miloradu Mirčiću zbog nepoštovanja Poslovnika Narodne skupštine.
Dakle, dok u obraćanju narodnim poslanicima imate sadržaj vašeg govora kojim treba da se utvrdi stav da Ministarstvo prosvete ne vodi računa o uređivačkoj politici, dotle to može da se smatra ponašanjem u skladu sa Poslovnikom.
Onog trenutka kada krenete da bacate predmete po Narodnoj skupštini da biste izrazili svoj stav, tog trenutka sam u obavezi da vas prekinem i da vam izreknem upozorenje da se u raspravi ponašate u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine i da svoj revolt ne izražavate na način na koji ste to upravo uradili. Izvolite dalje.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem drugarice učiteljice. E, sada što se tiče Ministarstva za... (Isključen mikrofon.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodna poslanice, kada se obraćate predsedavajućem Narodne skupštine dužni ste da to uradite u skladu sa Poslovnikom. Dakle, ko god predsedavao ovde, za vas je predsedavajući Narodne skupštine, bez obzira što nikako ne smatram da je zanimanje učiteljice uvreda ili pogrda, naprotiv, i očigledno da neki od nas ovde nisu imali dobre učiteljice onda kada je za to bilo vreme, ali vas molim da se u skladu sa Poslovnikom obraćate predsedavajućem.
Izvolite dalje.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Vi se ponašate u skladu sa ceduljom koja vam je stigla od predsednika Vlade i evo ja ću nastaviti da se ponašam u skladu sa vašim preporukama. Dakle, što se tiče, gospodine Domazet... (Isključen mikrofon.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Zbog toga da vas upozorim. Bože sačuvaj, nikakvog incidenta neće biti u ovoj skupštini. Molim vas da u skladu sa Poslovnikom svoje izlaganje fokusirate na sadržaj koji se zove - kritika rada Ministarstva prosvete ili bilo kog od ministarstava. Izvolite dalje.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Hoću da razgovaram sa gospodinom Domazetom, samo neće gospođa Čomić da mi dozvoli. Ne znam, ako ona iščekuje neki incident ovde, da ja napravim incident, meni ne pada na pamet. Gospodin Domazet je vrlo prijatno raspoložen prema meni, očekivao je ovu raspravu, jer sam mu rekla da isto ovoliko koliko je on izlagao o nauci ja sam pripremila referat takođe o učinku ove vlade, vezano za nauku.
Znam da to možda sada nije popularno u 16,00 časova kada nas gledaju najširi slojevi stanovništva, jer se ovo što Ministarstvo nauke radi odnosi uglavnom na jedan manji broj ljudi koji se bave naukom, istraživačkom delatnošću i naravno omladinu koja studira i koja ima želju da se bavi naukom. Pogotovo sam svoje izlaganje htela da posvetim onima koji studiraju prirodne nauke i onima koji studiraju istoriju. To je veoma važno i ne vidim zaista šta sam ovde pogrešno uradila kada sam se obratila gospodinu ministru, sem ako je to nedopustivo u parlamentu.
Malo sam se vratila na beleške, vezano za vaše izlaganje, a onda ono što sam mislila da treba da javnosti kažemo, gde su promašaji ovog ministarstva. Za Ministarstvo za nauku i razvoj, za zgrade i građevinske objekte izdvojeno je 450 miliona dinara, a za usluge po ugovoru 200 miliona. Vi ste ovo uveličali u svom izlaganju, kao odvojili ste velika sredstva za rešavanje stambenih problema naučnih radnika i za objekte koji služe u naučne svrhe, i to su sada jako velike pare, a kada uporedite to sa iznosima koji se tiču usluga po ugovoru vidite da je to odnos 1:2. Dakle, to su nikakve pare za takve stvari.
Specijalizovane usluge, rekli ste tri milijarde i 100 miliona, ali ste se ogradili i rekli da je to u stvari za celokupnu Vladu. Međutim, budžet je ukupno predvideo pet milijardi i 690 miliona za specijalne usluge, pa je razlika dve milijarde i 500 miliona. To je ono sa čim vi raspolažete.
Hvalili ste se planom rada Ministarstva i vaše izlaganje se više odnosilo na to šta ćete vi ubuduće, kao da sada ovde Vlada podnosi neki ekspoze, bez obzira što je cela ova rasprava pokušaj da se javnosti prikaže da Vlada podnosi neki izveštaj. Ne podnosi Vlada nikakav izveštaj. Ovde Srpska radikalna stranka traži podršku ostalih poslanika u raspravi da se izglasa nepoverenje ovakvoj Vladi Republike Srbije.
Dakle, to što vama predsednik Skupštine dozvoljava da vi iznosite izveštaje to je jedno, ali to građani vrlo dobro prepoznaju i nemojte kada izlazite ovde da govorite o tome šta ćete uraditi, jer nećete imati vremena ništa da uradite, sem ako ne budete u nekoj drugoj vladi. To je moguće, da se nađete opet u nekoj drugoj vladi i onda imate naravno viziju šta biste ako budete opet ministar za nauku, ali ako budete i to je pod znakom pitanja.
Kažete da je došlo do reformisanja naučno-istraživačkog rada u Srbiji. Sve to vezano za naučno-istraživački rad u Srbiji i sve ovo vezano za Vinču, to je dobro što ste pomenuli, koliko ćete idućeg meseca samo za opremu da izdvojite za Vinču. Ja ću sa osvrtom na problem Vinče da vam dokažem koliko vodite pogrešnu politiku. To je najveći institut u Srbiji i u onoj staroj Jugoslaviji, koji se bavi naukom.
Hvalite se da ste povezali 5.500 računara. Molim vas, šta se dobija na računarima? Raznorazni izveštaji. Nauka se ne radi na računarima i ako ste već povezali toliko računara, što bar jedinstveni birački spisak ne napraviste da nam nečemu služi, da tu nauku već jednom iskoristimo i dođemo dotle da Srbija tačno zna koliko ima birača, a ne da uvek nagađamo koliko nas je živih, a koliko mrtvih na biračkim spiskovima.
Dobro je što se kupuje 590 naučnih časopisa i sigurno su naučnici gladni toga, s obzirom na to da su im plate toliko mizerne da više ne znam kako imaju motiva da se bave naukom, jer danas baviti se naukom u našoj državi stvarno je luksuz. Čovek od nečega mora da živi, a od nauke ne može da živi.
To kakve zakone tek mislite da donosite, to ćemo videti, da li ćete stići i kada ćete stići, a što se tiče oblasti mladih istraživača i omladine, vi ste zaboravili, gospodo, šta ste omladini obećavali. Obećavali ste da će kada dođete na vlast moći da se školuju besplatno, da stiču diplome, da neće ići u inostranstvo, da će se i oni koji su u inostranstvu vraćati, ali redovi naših svršenih intelektualaca pred ambasadama sve su veći i veći. Intelektualci odlaze u svet bežeći, jer ovde ne mogu očigledno da se razvijaju.
Obećala sam vam da ću na jednom osnovnom problemu vezanom za nauku, jer sve počinje kod nas u Vinči kada su prirodne nauke u pitanju i sve se završava u Vinči, da vam dokažem koliko vodite pogrešnu politiku, imajući u vidu da ste vi mašinac i da ovo možda ne razumete, a meni su pomogli eksperti Srpske radikalne stranke da napravimo presek stanja u Vinči. Uvažavam da vi možda to i ne morate da znate, ali imate pomoćnike u Ministarstvu koji su za to stručni i koji bi tu mogli da vam pomognu, a na osnovu vašeg izveštaja takođe smo mogli da zaključimo da je to zbir izveštaja raznoraznih i različitih resora vašeg ministarstva.Ko je koliko bio kadar da vam pomogne on vam je toliko i pomogao, gospodine ministre, jer se vi naukom nikada niste bavili, koliko se sećam iz onoga što je pisalo u vašoj biografiji kada su vas ovde birali za ministra. Vi dođoste isto iz inostranstva, Singapur ili tako nešto, u vreme kada ste postali ministar.
Glavni naučni projekat ove vlade po sredstvima koja se u njega ulažu jeste Akceleratorska instalacija "Tesla", a u daljem tekstu AIT u Vinči, čija je osnovna mašina ciklotron vinsi. Vođe projekta javno priznaju da je do sada za ovu stanicu potrošeno preko 18 miliona dolara. Oni koji malo više znaju i prate šta se dešavalo od početka bliže su cifri od ukupnih 30 miliona dolara. Jedno je sigurno, za 20-tak miliona dolara moguće je bilo kupiti tri ciklotrona sličnih performansi kao što je ovaj u Vinči.
Ministar Domazet je odmah po stupanju na dužnost bio detaljno upoznat sa svim aspektima ovog promašenog poduhvata. Ovo čitam zbog toga što ste se razbacivali parama koje nemamo i bacali u jamu bez dna, a posle ste prodavali ono što nije trebalo da prodajete nego da zadržite, jer je to Vinči potrebno, ali kada budemo zaokružili priču biće vam jasno šta sam htela da vam kažem.
Tokom proleća 2002. godine pominjana je mogućnost uzimanja međunarodnih kredita i izdvajanja novih posebnih sredstava Vlade Republike Srbije za delimično dovršavanje onoga što je, prema preuzetim obavezama i planovima još od pre 15 godina, trebalo da radi već od kraja 1995. godine. U zaključku inostranih eksperata stoji da je za završetak instalacije trebalo još dve faze od po tri godine i po osam miliona dolara za svaku fazu.
Vladi Republike Srbije i njenom ministru za nauku, tehnologiju i razvoj je jula 2002. godine predočeno da treba da su svesni činjenice da je donošenje odluke o produžetku gradnje ove instalacije ekvivalentno donošenju odluke o praktičnom uništavanju svih ostalih prirodnih nauka u Srbiji. Upozoreni su da su prethodnim nepromišljenim bacanjem novca za ovu stanicu sve prirodne nauke u Srbiji dovedene na ivicu ponora i da im je potrebna pažljiva terapija i svekolika pomoć. Vlada, izgleda, misli da bez prirodnih nauka Srbija može preživeti u ovom veku i stoga vodi politiku uništavanja domaćih osnovnih ili kako neki više vole da ih zovu fundamentalnih naučnih istraživanja.
Na čemu baziramo ove zaključke? Pre svega, Ministarstvo je za nabavku eksperimentalne opreme za sve naučne projekte u Srbiji izdvajalo oko 1,5 miliona evra godišnje, za projekat ciklotrona treba izdvojiti po 2,5 miliona dolara godišnje u toku sledeće tri godine, i to ovim tempom, ukupno 16 miliona dolara za sledećih šest godina. Objasniću vam zašto to nije trebalo da se uopšte radi.
Za zemlju kakva je Srbija, a tu pre svega mislim na ekonomsku snagu Srbije, ciklotronski projekat je očigledno potpuni naučni, tehnološki i ekonomski promašaj koji vi finansirate. Naši najcenjeniji stručnjaci kažu da je to toliki promašaj da bi ciklotron u Vinči trebalo zatvoriti, čak i da ga neko nekim čudom besplatno dovrši i pusti u pogon, a ne da bacite ovih 16 miliona evra. Uostalom, mnogo bogatije zemlje u svetu, Kanada, Francuska, Amerika, Rusija, zatvaraju takve i mnogo bolje ciklotrone.
Za ovu našu stanicu "Tesla" u Vinči i za prirodne nauke u Srbiji danas sigurno novca nema i može da se izabere ili jedno ili drugo. Bez hitne suštinske materijalne podrške osnovnim istraživanjima u biologiji, fizici i hemiji i pažljivog plana za nabavku eksprimentalne opreme, prirodne nauke u Srbiji biće potpuno uništene pre kraja ove decenije. Kako bi se to moglo spašavati, moj ministre, samo ću kratko da vam kažem.
Prestankom gradnje ove stanice oslobodilo bi se 2,5 miliona dolara koje graditelji traže da bi napravili, pazite, betonsku zaštitu koja se intenzivno radi ovog leta i, navodno, popravljaju neke greške u konstrukciji zgrade. Tu stavljam i znak pitanja i znak uzvika. Odustajanjem od završetka prve faze ciklotrona, oslobodilo bi se dodatnih 5 miliona dolara koje traže nezasiti graditelji. Ako bi Vlada investirala ovih 7,5 miliona dolara, mogle bi se u sledeće tri godine oformiti tri savremene laboratorije koje zadovoljavaju sve evropske standarde. Po jedna za svaku od prirodnih nauka.
Vi se hvalite da je 500 novih istraživača zaposleno. Gde ste ih zaposlili, kada laboratorije nema ili kada su u lošem stanju. Za ove pare umesto što ulažete i bacate u ovu rupu bez dna i u ovaj promašaj od koga su svi u svetu odustali, treba da se vratite na ono što je potrebno, a to su laboratorije, i to za ove osnovne prirodne nauke, jer je ciklotron, u stvari, za nauku teška industrija. Ne znam da li vi to sve razumete, ali to vam je tako.
Problem prioriteta u nauci još uvek niko u Srbiji ozbiljno nije postavio. Najbrojnija (a dobro je što ide predsednik Vlade, pošto ništa ne razume) naučna grupacija u Institutu Vinča jesu fizičari, to znate. Na naučnom veću, a u oblasti fizike, donela je neke zaključke i oni su se tu vama konkretno obratili i rekli da zahtevaju od vas da se više ne finansira izgradnja te akceleratorske instalacije "Tesla". Zašto vi i dalje na tome insistirate, njima nije jasno, a oni, valjda, naučnici bolje znaju šta im treba, a šta im ne treba; da li im treba teška industrija ili im treba neka novija tehnologija za istraživački i naučni razvoj. Hemičari su, takođe, podržali fizičare na tom njihovom naučnom veću.
Gospodine premijeru, alo, gospodine Živkoviću, sedite u prvom redu, ja vas molim, stvarno me dekoncentrišete, govorim o stvarima koje su veoma bitne, a vi toliko galamite i mene, verujte, grlo boli. Ne morate da slušate. Najlepše vas molim da budete malo tiši, čitajte novine.
Ministar Domazet je nastavio po svojoj, kažu, pameti, ne slušajući naučnike iz Instituta Vinča, ni fizičare, ni hemičare. Ne zaboravite, radi se o pameti ministra Domazeta, nemojte, molim vas, zaštitite me, gospođo predsedavajuća. Zašto me niko ne zaštiti?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodna poslanice, vi tražite da vas zaštitim, gospodin premijer traži da njega zaštitim.