Dame i gospodo narodni poslanici, imam tri minuta za repliku gospodinu Štimcu. On je rekao tri stvari. Govorio je o krađama i prekrađama u prethodnom peirodu, o onome što je juče bilo ovde izneto u duelu između gospodina Nikolića i gospodina Tadića.
U svim tim krađama i prekrađama koje ste pominjali niko, pa ni gospodin Tadić, nije pomenuo Srpsku radikalnu stranku. Ni u jednoj krađi, prekrađi, mada ne znam šta to znači, SRS nije učestvovala, i po tome smo poznati na srpskoj političkoj sceni.
Možemo da izgubimo izbore, kao što smo ih ubedljivo izgubili 2000. godine, ali prvi saopštimo te rezultate, pa onda i kod nas dolaze pobednici po zapisnike, jer nisu imali svuda kontrolore. Kažemo narodu – izbore smo izgubili, vidimo gde smo pogrešili, da vidimo šta je to što nismo uradili kako valja. Na sledećim izborima ćemo pobediti. Nikada niko ni na jednom mestu, ni u Skupštini Srbije, Saveznoj skupštini nekada ili skupštini državne zajednice do skora ili do danas, nije ustanovio ni jednu jedinu manipulaciju ili krađu srpskih radikala. To zaradi javnosti.
Što se vas tiče, uzgred ako vas to interesuje, otet je džip Srpskoj radikalnoj stranci. Ne da smo mi ukrali, nego su nama ukrali, i to oni iz vlasti. Ako vas to interesuje, sud je doneo odluku da nam se vrati, a oni kažu – vraćamo im saobraćajnu dozvolu, ali ne vraćamo automobil. Ako vas i to interesuje.
Što se tiče krađa koje su drugi pravili, nikada SRS nije uradila jednu stvar koju ste vi uradili, gospodine Štimac. Nikada nismo hteli da uzmemo ničijeg tuđeg poslanika, ni da ga kupimo, niti da ga ne kupimo, pa da pređe na našu poslaničku listu ili u naš poslanički klub. Kada je Momir Vojvodić, kao član Narodne stranke, želeo da pređe u SRS u Saveznoj skupštini, došao je kod gospodina Šešelja i rekao – vaš program je moj program i ja vas molim da me primite u vaše redove. Gospodin Šešelj je rekao – nema problema, ti si častan čovek, iskren srpski patriota, ali podnesi prvo ostavku, na sledećim izborima bićeš na našoj listi i ući ćeš kao naš poslanik u Skupštinu SRJ. Tako se te stvari rade. U tome je razlika između vas i nas.
Što se tiče straha i onoga gde smo se mi krili, a šta ste vi radili, rekli ste da nigde niste mogli da nas nađete i da smo se u rupe sakrili 4. i 5. oktobra. Nismo se, gospodine Štimac, ni u rupe niti bilo gde drugde sakrivali. Za razliku od ostalih, nismo trčali ni u kakve prelazne vlade, nismo hteli da ulazimo ni u šta što ima veze sa DOS-om, sa G17 plus, ni sa bilo kim drugim. Nismo se krili nigde, jer ovde ova 82 čoveka koje vidite, kada vidite i Gordanu Pop-Lazić i Natašu i Vjericu Radetu, i sve njih i sve žene od prvog dana vaše revolucije muški su se borile protiv vas i zato su zaslužili svi zajedno ovliki broj poslanika ovde i ovoliko poverenja naroda i građana Srbije. Borili su se od prvog dana protiv vas na svakom mogućem mestu. Kada ste napadali naše poslanike fizički, oni su se muški borili i branili.
Kada ste to radili na svaki drugi način, oni su se muški borili i branili. To će činiti i ubuduće i to svakoj vlasti mora da bude jasno.
Ovde su 23 poslanika SRS-a postali noćna mora za 176 poslanika DOS-a i zato je danas 82 poslanika SRS-a, a pogledajte koliko je poslanika DOS-a i šta se sa njima dogodilo.
Sada bih da pređem na stručni deo rasprave. Mi smo se pripremali noćas do kasno da pokušamo da stručno odgovorimo.
Još samo jedna rečenica, gospodine Štimac, što se tiče tehničke koalicije, najžešći dueli danas ovde su bili između predstavnika SRS-a i DS-a. Mi smo antipodi političke scene, ali to ne znači da kao opozicione stranke u pojedinim momentima nećemo glasati protiv vlasti ili ako oni budu rekli da je danas sreda mi da kažemo da je petak i obrnuto. Tu nema nikakve koalicije, već se zna kako glasa vlast, a kako glasa opozicija. Nemojte vi za to da brinete i ne znam koga tu kritikujete, zato što ste bili sa njima u Vladi tri godine, sve dok vam je to odgovaralo, sve dok vas nisu smenili sa najviših mesta gde ste finansijski upravljali Srbijom.
Da pokušamo da pređemo na ovu stručnu raspravu. Ja vas sada molim za ovih deset minuta. Zašto sam rekao stručnu raspravu? Ne želim da ulazim ili ću vrlo kratko govoriti o političkoj motivisanosti ovog predloga. Dakle, Predlog ove odluke možemo posmatrati sa dva nivoa. Jedan je politička motivacija onih koji žele da se ovakva odluka donese, a drugi je pravni problem koji se ovde postavlja.
Politička motivacija je jasna: hajde da žigošemo ono što se dogodilo u parlamentu, dobićemo neki politički poen, naši politički protivnici će izgubiti legitimno. Sasvim u redu, možemo da razumemo. Šta je sa druge strane? Kažu neki, i to sam sinoć slušao u vestima, iako nisu govorili to sa skupštinske govornice, baš iz vaše poslaničke grupe, kažu – svi oni koji budu protiv takve odluke, saglasili su se sa lopovlukom. Ma nemojte! Gde to piše? Kako je moguće? Kako to možete da izgovorite na neki način? To znači, mi kažemo da je izvršeno krivično delo ili mi mislimo da jeste, ali nadležni sudski organi će o tome doneti konačnu odluku. Ali smo dali našu političku ocenu toga. Sada moramo da vidimo da li je ovo pravno moguće ili ne. Ovo, pravno posmatrano, nije moguće. Jednostavno nije moguće.
Sada ću vam reći nešto, u pravu su svi oni koji kažu da je ovo protivustavno, protivzakonito. Neću vam to dokazivati na osnovu činjenice što u svom predlogu akta niste napisali ustavni osnov, iako biste morali. Ovde piše samo - osnov za donošenje odluke sadržan je u članu 130. Poslovnika Narodne skupštine. Mogli ste da napišete da je ovo pravno neuređen predlog. To morate da znate.
Mogli ste da pitate za savet nekoga od iskusnijih kolega u Skupštini Srbije. Pravno neuređen predlog. Mogli ste da ga uredite na pravan način.
Mogli ste da napišete ustavni osnov, ja ću vam reći gde ste mogli da ga nađete; da se pozovete na član 73. Ustava Republike Srbije i da kažete – piše u Ustavu Republike Srbije da Narodna skupština može da donosi i odluke i druge propise i opšte akte. Da ste to napisali makar formalno ne bismo mogli da vam kažemo da vam je predlog neuređen, a pravno je neuređen. Ali, nije to suštinski razlog.
U Ustavu Srbije jasno piše – zabrana, odnosno samo u izuzetnim slučajevima mogućnost donošenja zakona sa retroaktivnim dejstvom. O čemu se ovde radi? Da vidimo da li je to zakon sa povratnim dejstvom ili nije. Ja se izvinjavam građanima Srbije, onima koji nisu pravne struke, ali ovo je veoma važno da raspravimo.
Skupština je u prethodnom sazivu donela nekoliko kriminalnih zakona sa povratnim dejstvom, čak i sa krivično-pravnim posledicama. Donet je Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, za koji su nas podučavali da je donet takav u Mađarskoj, da je donet ovde i onde. Lagali su, nije donet. U nacrtu je takav zakon u tim zemljama ukinut. Donet je u Urugvaju, gde je takođe posle jednogodišnje primene ukinut. Donosili su ga čak sa krivično-pravnim posledicama i podržavala ga je većina u ovoj skupštini na čudan način. Mislim da DSS tada nije glasao za taj predlog, ali je i tako nešto u ovoj skupštini donošeno.
Nisu vodili računa o tome kada smo im govorili – ljudi, ne donosite zakone sa povratnim dejstvom. To je kriminal najgore vrste. Donosili su zakon o ekstraprofitu, kada ste se radovali. Pojavio se onaj što danas ne da pare za Skupštinu Srbije, pa Skupština ne može da funkcioniše; ovde je počeo da viče na narodne poslanike – to je pravda, to je pravda, to je ne znam ni ja šta. Ljudi, postoje zakoni, postoji Ustav. To ne može da gazi kako kome padne na pamet i kada dođe na vlast, pa je sada on rešio da sprovodi revolucionarnu pravdu.
Zašto vi kažete, i oni poslanici koji su izlazili, slušao sam malopre poslanika, mislim da se preziva Grubješić iz G17, koja kaže – dakle, pošto nije legitimno i legalno izabrana, ona nije ni izabrana. Ako nije izabrana i ako vi hoćete da poništite odluku edž tunc (to znači od tada), to znači da nije proizvela nikakve pravne posledice, da ne postoji pravno dejstvo i da nema odluka u pravnom prometu, ili bi to bilo normalno da se kaže.
Onda vi iza toga, u stavu 2. tačke 2. kažete da će neko pogledati i proveriti da li mu se odluke dopadaju ili ne. I ako mu se odluke dopadaju, ako nećete da poništite isplatu plata, primanja, kupovinu flomastera, papira ili ne znam ni ja čega za Narodnu banku Srbije, posle toga ćete reći – eto, čekajte, je l' onda bila izabrana? Je l' bilo pravnih posledica njenog izbora? Jeste. Bilo čijeg, na bilo koji način. To znači da ćete samo neke odluke poništavati. Zašto? Zašto se nije išlo legalnim putem? Čak i kada edž tunc na takav način poništite brak, deca rođena u braku proglašavaju se da nisu rođena u bračnom stanju. Ako vi na ovakav način to izvedete, logično bi bilo da se kaže – nema nikakve odluke koja je u međuvremenu doneta, a ne da pravite nekakav čudesni miks koji niko ne može da razume, shvati, koji ne može da funkcioniše. Zašto, ljudi, ne donesete odluku o razrešenju, izaberete novog guvernera, imate većinu? Ne biste vi time rekli da to nije pogažena ustavnost i zakonitost itd, niste vi tu da vodite računa o tome. Postoje drugi državni organi koji vode računa o tome, a ne vi. Vaša je politička odluka ovde.
Rekao je gospodin Proroković, uz ono što nas je razoružao, ne možemo više nijednu lepu reč da kažemo o Kori Udovički, nismo, doduše, ni govorili, za Tita što je rekao, rekao je netačnu stvar. Pokušao je da poredi ovaj ustavni osnov sa onim kako to i po kom to ustavnom osnovu mi biramo odbore ovde, po kom članu itd. Nije isto, nije ni slično. Imate u članu 73. stav 11. koji govori šta sve Skupština može, a naravno po Poslovniku u članu 41. u okviru kontrole Vlade, pre svega, podrazumeva se da Skupština ima odbore itd, a ova materija je uređena zakonom, gospodine Prorokoviću.
Zna se kako se bira i razrešava guverner i Savet Narodne banke Srbije. To je suštinska stvar i suštinska razlika. Ne može se ni na koji način to poistovećivati i sada govoriti – e, oni su osudili krađu, oni su protiv lopova, a ovi nisu osudili krađu, oni nisu protiv lopova. Ne, nego smo mi protiv revolucionarne pravde.
Zašto je ovo prva tačka dnevnog reda, kome je to bilo važno? Mi smo podneli Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, to je valjda mnogo važniji problem; Zakon o planiranju i izgradnji, narod nema novca da plaća onoliko za legalizaciju. Zašto to nije na dnevnom redu? Zašto mnoga druga životna pitanja nisu na dnevnom redu, nego ste ovo našli da stavite na dnevni red i to na protivpravan način da izvršite. Znam da u trenutno vladajućoj većini onih koji će da naprave tu novu vladu ima mnogo ljudi koji znaju da smo mi, kad ovo govorimo, u pravu. Oni vama ispunjavaju hir.
Kao čovek koji neće da prenosi detalje privatnih razgovora, jer to rade samo nečasni ljudi, ne pada mi na pamet da govorim o tim ljudima, ali to znate i vi dobro, oni vama ispunjavaju vaš sitan politički hir, da vi dobijete jedno mesto, da vam se požuri, da li bi bilo ili ne bi bilo vlade, da vi zauzmete tu poziciju i ovako i onako, i ovo je jedino politička motivacija u pitanju i apsolutno ništa drugo.
Mogli ste na mnogo drugačijih načina ovo pravno da uredite, na mnogo bolje načine, ali to niste napravili. Onda izlazite da nam čitate lekciju, da kažete – i vi ste ti koji ćete da podržavate lopove. E, nismo, ali nećemo da dozvolimo ni revolucionarnu pravdu, jer smo se borili protiv revolucionarne pravde i posle 5. oktobra. Kao što smo se borili tada protiv onih koji su tu pravdu pokušavali da sprovedu nad našim koalicionim partnerima, nad nama, nad nekim drugima, tako ćemo danas da se borimo da tu revolucionarnu pravdu ne sprovodite ni nad nekim drugima. Uvek ćemo to da činimo.
Srbiji je konačno potrebno da se iz neprava izađe pravom a ne nepravom, da jedno nepravo ne stvara novo nepravo, kao što se ponovo događa u Srbiji, da jednom sa tim završimo, da konačno imamo uređenu i normalnu zemlju, da konačno možemo da funkcionišemo kao normalni ljudi i to nam je preko potrebno. Ništa važnije u Srbiji, u ovom trenutku, od toga nema, i da naravno počnemo da razgovaramo o ključnim sistemskim zakonima, o onome od čega narod i građani mogu bolje da žive. A od toga hoćete li se vi osvetiti nekome, pa reći – rekao sam ti ja pre sedam meseci da ne idete na mene, sad ću da te smenim, itd, šta od toga ima bilo ko u ovoj zemlji, bilo ko od građana. To ne može da se radi na nepravni način.
Sad kaže Kori Udovički (to je prilično smešno) – podnećemo žalbu Ustavnom sudu. Kom Ustavnom sudu? Onom na čijem čelu je član iz G17 plus. Žaliće se onome ko učestvuje u donošenju odluka svoje partije ili se ponaša kao partijski čovek, kao što je to činio u prethodne dve godine. Možda će za njenu odluku da glasa ili da je podrži ovaj što je član Demokratske stranke, Čiplić; ima tu još jedan član GSS-a. Ali, ako misite da se pozivate na takav Ustavni sud, onda hajde ponovo da se vratimo u ono vreme kada ga nismo imali. Nikakve vajde od njega nismo imali ni u ovom periodu, dok je funkcionisao.
Ja vas pozivam (i završavam sa tim, zahvaljujem se na strpljenju, gospodine predsedniče) da ne donosite ovakve zakone, ovakve odluke. Možete da kažete da ovo što ste doneli neku vrstu mešanja normi, da je to bio osnov po kome je to opšti pravni akt, uopšte, mada ja ne mogu da se složim sa tim, ali vas pozivam da sve što ima povratno dejstvo zaboravite, da Ustav tumačite onako kako treba da se tumači, da zaboravite retroaktivnu primenu, da zaboravite na osvetu onima koji su vama to radili, ili koji vam to nisu radili, potpuno je svejedno; i da se bavite pravom i da se bavite ozbiljnom politikom i poboljšanjem života građana, jer narod hoće da čuje kako će da dobije hleba, kako će da živi bolje, narod hoće da vidi kako će moći da obezbedi ono što ste mu obećali da će imati pre dve godine, povoljne stambene kredite, pa niste ništa uradili, narod čeka da vidi ima li mu nade i perspektive ili će da traži neko novo rešenje. Što se nas tiče, mi ćemo mu to novo rešenje u svakom trenutku ponuditi. Ljudi imaju pravo i mogućnost da biraju, a siguran sam da će sledeći put, upravo zbog toga, još veće poverenje dati SRS. Hvala.