Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka, odnosno poslanička grupa SRS-a je kroz izlaganje naših poslanika i zamenika šefa poslaničke grupe, gospodina Aleksandra Vučića, predložila, čini mi se, najbolje i jedino moguće rešenje - da povučete ovaj predlog, da se ispoštuje određena procedura i da prvo razrešimo guvernera; ili kako god hoćete, poništite odluku o izboru guvernera, mada i to smatramo nelegalnim i nezakonitim, pa tek onda da se bavimo ovim poslovima, odnosno predlogom za izbor novog guvernera.
Vi to odbijate, a mi ćemo u daljem izlaganju nastojati da vam pokažemo da pravite ponovo istu grešku koju su napravili vaši prethodnici, koji su silom broja poslanika odlučili o nečemu što danas vidimo da je nezakonito.
Tada su neke Milke, neki Petkovići, Milosavljevići, AFŽ u vašim redovima, koristili silu glasova umesto silu argumenata.
Vaš predlog za guvernera Radovan Jelašić, odnosno čovek koga vi predlažete, počeo je svoju profesionalnu karijeru 1995. godine. Za pet godina radnog staža postao je viceguverner Narodne banke, a sada sa osam ili devet godina treba da bude naš guverner. Znate, u nekim ozbiljnim privatnim preduzećima u Nišu, kao što je recimo "Nana", "Raša", "Milošić", sa tolikim godinama staža mogao bi da bude šef računovodstva, eventualno da bude šef nekog sektora, ali nikako direktor tih firmi.
Da li znate zbog čega? Ljudi su zainteresovani za svoj kapital, za vrednost koju su stvorili. Ne bi pustili čoveka sa tako malo iskustva da vodi jednu ozbiljnu firmu, a mi danas hoćemo takvom čoveku da poverimo vođenje Narodne banke.
Opet se ponavlja isti slučaj u ovoj Narodnoj skupštini, kao što je nekad radila Socijaldemokratija, kao što su to nekada radili oni iz GSS-a; znate, mali ucenjuju velike, uslovno rečeno velike. Mala je bara, a doduše mali su i krokodili, ali je mnogo krokodila. Treba svakome dati ponešto, apetiti rastu.
Ovi bi hteli diplomatiju, a ovi finansije, a uz finansije, kažu, dajte nam i Narodnu banku. Zašto Narodnu banku? Pa, eto, nju smo već imali, pa da vidimo, možda smo nešto pohranili što Kori Udovički nije našla, nije iščačkala, možda nas baš to tu čeka.
Kaže gospodin Milko Štimac, govoreći da je on bio tu kada se upadalo u Narodnu banku - nisu bili svi sa maskama. Znamo da nisu bili svi sa maskama, bili su neki koji nisu nosili maske, a evo vas nismo prepoznali među osobama koja nije imala masku.
Prema tome, na način na koji ste došli, jednim nasiljem, pokušavate nasiljem u Skupštini da odgovorite. Nema razlike između nasilja. Nasilje je urađeno van Skupštine oružjem, maskama, silom i nasilje koje se događa u Skupštini brojem glasova koaliconih partnera je takođe nasilje. Razlike nema, samo mesto činjenja nasilja se razlikuje.
Nama, srpskim radikalima, čini se da se ovde igra jedna šahovska partija u kojoj, s jedne strane, figure vodi DSS, a onda je nestalo ideja, nestalo je nekog novog poteza, nešto što će dovesti do kvalitativne promene, pa se vuče neki međupotez.
Taj međupotez ne znači nikakav napredak, znači samo dobijanje vremena, jer cajtnot vreba, i bolje odigrati taj potez i određeni broj poteza u određenom vremenu, nego da padne ona zastavica i da se partija tako izgubi.
Vi, gospodo, nemate dogovora oko Vlade. Očigledno da je to neka neprirodna koalicija koju pokušavate da sklopite. Mi se tu nećemo mešati. Mi mislimo da vučete pogrešne poteze. Nije trebalo vući međupotez.
Zamislite, mi još uvek radimo po Poslovniku koji je napisao gospodin Dragan Maršićanin, i koji je obogatila u praksi gospođa Nataša Mićić i koji su neki iz Demokratske stranke, neki iz tadašnje koalicije, obogaćivali. Mi smo još uvek pod pretnjom da narodni poslanik može biti izbačen, kažnjen da ne dolazi u ovu skupštinu nekoliko meseci, da mu bude zavučena ruka u džep. Još uvek radimo po tim uslovima da narodni poslanik ne može podneti amandman, nego ga podnosi u ime poslaničke grupe, jer još uvek mi nismo individua, mi smo ljudi koje je neko birao, mi smo deo čopora, deo grupe, mi smo oni ljudi koje su građani birali, a nemamo prava narodnih poslanika.
Mi smo mislili da ćemo se baviti time da izmenimo Zakon o privatizaciji, jer dok ovde sedimo i raspravljamo o guverneru, a da prethodnog guvernera nismo smenili, Vlahović i dalje po onom zakonu protiv koga smo svi, čini mi se, privatizuje preduzeća u Srbiji. Sada hoće "Niteks", bacio je oko i na "Niteks" u Nišu. Hoće da ga privatizuje tako što će država otpisati dugove tog preduzeća, a budući vlasnik će ga kupiti za 10 evra. Umem i ja da kupim za 10 evra kada neko vrati prethodne dugove; pa, hajde, da izmenimo taj zakon. Mi i dalje radimo bez Vlade, bez pripremljenog budžeta, a mart mesec je na pragu. Kada ćemo ako sada nećemo? Dokle ćemo se baviti ovim poslom?
Ne branimo mi Kori Udovički, a naročito ne zbog toga što nju predlaže i brani Božidar Đelić, onaj Boža koga svi zovete ovde «Boža derikoža». Nismo smo mi zaboravili kako je izabrana Kori Udovički i koja je snaga stajala iza Kori Udovički.
Nismo mi zaboravili ni ono sačekivanje ispred zgrade Narodne skupštine, kada su neki ljudi nahuškani predstavnicima Demokratske stranke, tadašnju poslaničku grupu SRS-a bili spremni da je linčuju. To ne možemo da zaboravimo.
Ne branimo mi Kori Udovički ni zbog toga što nije podnela ostavku kada je postala svesna da je nelegalno i nelegitimno izabrana ovde. To ne znači, ukoliko je ne branimo bar snagom svojih reči, da ćemo dopustiti da se još jednom grubo prekrši zakon, Poslovnik, Ustav, da se prekrše dobri običaji i da nešto radimo za šta mislimo da nema smisla i da nije utemeljeno u zakonu.
Ostaje nam da vas još jednom sa ovog mesta pozovemo da ne traćimo vreme i da radimo po prioritetima, pa da prekinemo ovu raspravu i da se okrenemo poslovima koji po nekom redosledu stoje: dakle, Poslovnik, Zakon o privatizaciji, pa da izaberemo Vladu i da radimo ono za šta su nas građani ovde i poslali.
Neće biti mnogo teško sačekati da neko drugi bude guverner Narodne banke. Uostalom, ni prethodnik Kori Udovički se nije proslavio, Kori Udovički se nije proslavila, nemamo razloga da verujemo da će i Radovan Jelašić biti bolji. Ako je to želja tate, koji je iz Mađarske školovao sina u Srbiji, hajde da mu učinimo to ako ima saglasnost većine, pa neka na novčanici od 10.000 dinara bude tata gospodina Radovana Jelašića, pa tata je to zaslužio, jer je školovao sina.