Molim vas, gospodine Mihajlov, govorite kao predlagač, a ne repliku. Budite ljubazni.

Samo bih zamolio da se ovde izbegnu poređenja koja mogu da budu uvredljiva za Dragana Maršićanina, a to je poređenje sa Natašom Mićić. Nataša Mićić je žena koja je više puta prekršila Ustav. Nije raspisala izbore, uvela je vanredno stanje kao ratno stanje, protivno je Ustavu i sve ostalo što je radila. Sva takva poređenja, jednostavno, nisu primerena ovoj Skupštini Srbije.
To nije proizvoljna ocena, to je odluka Ustavnog suda, prema njoj je ponašanje Nataše Mićić bilo protivustavno. Zato, dajte da izbegnemo tu vrstu poređenja, možemo da poredimo neke druge stvari, ali tu vrstu poređenja stvarno ne možemo da radimo, jer u tom slučaju bismo jako uvredili sve nas koji ovde u sali sedimo, a nismo bili saglasni sa tim što je ona radila.

Molim vas, gospodin Obradović, replika u ime poslaničke grupe. Izvolite.

Kolege narodni poslanici, zamolio bih kolege iz DSS-a da konačno prestanu da prave svoj politički imidž na Slobodanu Miloševiću ( oprostite, lapsus, iz Demokratske stranke, razumeće oni).
Slobodana Miloševića su koristili dok su bili opozicija i na tome stvarali političke poene. Slobodana Miloševića su koristili kada su bili vlast: kidnapovali ga i izručili Hagu. Ostalo je samo pitanje ko je dobio pet miliona dolara, a to ćemo utvrditi kada nova vlast dođe na posao, pa ćemo videti ko je dobio tu pare za proviziju.
Sada, u vreme izborne kampanje Demokratske stranke i njene skupštine koja se održava u nedelju, njihovi najjači argumenti su Slobodan Milošević i Slobodan Milošević. Kada su vam usta puna Slobodana Miloševića, onda treba da kažete da ste, zahvaljujući lažnoj poslaničkoj grupi, krađi pet mandata, formiranju poslaničke grupe lažnih socijalista, produžili svoj politički život godinu i po dana, jer, pazite, Slobodan Milošević je bio i njihov počasni predsednik.
Niko od vas nije našao za shodno da povodom toga kaže jednu reč kritike. Zahvaljujući njima usvojili ste budžet za 2003. godinu, zahvaljujući njima dobili smo v.d. predsednika Republike na Ustavnoj komisiji, sa ta dva glasa, koji je potom uveo vanredno stanje protivno ustavu i uhapšeno je 13.000 ljudi.
Zahvaljujući njemu ukrali ste glasove prilikom izglasavanja Zakona o lustraciji. Zahvanjujući njemu i Kori Udovički je lažno izglasana. Tada vam nije smetao Slobodan Milošević, a sada se utrkujete i blatite ime čoveka i stranku.
Budite pošteni pa priznajte sebi, ako nemate druge argumente da pobedite u svojoj izbornoj trci u stranci, onda nešto nije u redu sa kvalitetom koji posedujete, i kao stranka i na drugi način, i prestanite više da koristite SPS i pominjete ga u tom kontekstu.

 Možemo da nastavimo diskusiju. Gospodin Nemanja Šarović, a neka se pripremi Petar Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o dopunama Zakona o izboru predsednika Republike, koji nam je podnet od strane DSS-a, usledio je kao njihov odgovor na odluku Ustavnog suda Srbije da je neustavna zakonska odredba prema kojoj je predsednik Narodne skupštine ovlašćen da 60 dana razmišlja da li će izbore raspisati.
Ova zakasnela odluka, jer podsetiću da je odluka doneta dva dana nakon raspisivanja izbora, kada svakako više nije imala nikakvu težinu, ne bi ni bila potrebna da ste prilikom donošenja ovog zakona slušali predstavnike SRS-a, koji su vas upozoravali da ne dajete takva ovlašćenja u ruke Nataši Mićić, jer je već tada bilo izvesno da će ih zloupotrebiti.
Danas na mestu Nataše Mićić sedi Dragan Maršićanin, ali kao što je nekada pisalo na jednoj beogradskoj fasadi - sve je isto, samo njega nema. Doduše, u ovom slučaju radi se o njoj, ali principijelne razlike između Nataše Mićić i Dragana Maršićanina svakako nema. Ona nije raspisivala izbore, on ne raspisuje izbore.
Zajednički im je razlog zbog koga te izbore ne raspisuju. To je svakako strah od neuspeha na izborima, koji im je zagarantovan. Možda Dragan Maršićanin ne nosi tašne koje su karakterisale Natašu Mićić, ili barem to ne čini javno, ali suštinske razlike između njih dvoje nema. Ovoga puta opravdanje je pravna praznina, po mišljenju predlagača .... (Predsedavajući: Gospodine, ipak molim da se držite teme.)
... nastala donošenjem odluke Ustavnog suda, jer kažu sada ni Ustav ni zakon ne određuju precizno u kom roku moraju da budu raspisani novi izbori. Valjda zbog toga više i ne moramo imati izbore za predsednika Republike. Ali, Ustav Republike Srbije kaže - ili imamo predsednika ili imamo izbore za predsednika Republike.
Međutim, Srbija već 14 meseci nema predsednika. Ni jedan Ustav u svetu, pa čak ni u onim razvijeni zapadnim demokratijama, na koje se tako rado pozivate kada vam to odgovara, ne predviđa do detalja postupak izbora predsednika Republike. To naravno ne čini ni naš Ustav. Postavlja se pitanje zašto smo onda baš mi jedina zemlja koja 14 meseci ne može da izabere predsednika. To je svakako zbog toga što oni kojima su usta puna demokratije, legalizma, odbijaju da te izbore raspišu.
Uostalom, da su poštovana dostignuća razvijenih zapadnih demokratija, predsednik ovog doma bila bi danas Gordana Pop-Lazić iz SRS-a, pa bi vas ovde iz dana u dan podučavala kako se rukovodi Narodnom skupštinom na demokratski način. Izbori za predsednika Republike bili bi raspisani odavno, a danas bi na dnevnom redu bili zakoni koji su od životnog značaja za građane Srbije.
Što se tiče zakona predloženog od strane DSS-a, ne toliko zbog skupštinske većine koja ionako ne obraća pažnju na ono što većina govornika ovde govori, koliko zbog građana Srbije koji ovo gledaju, na konkretnom primeru objasniću kako to izgleda kada DSS bira predsednika po hitnom postupku. Najpre, predsednik Skupštine ima 60 dana da razmisli kada će izbore raspisati. S obzirom na to da vrlo doboro znamo kakva je trenutno ova novoformirana vladajuća koalicija, koliki su njihovi pojedinačni apetiti, rok od 60 dana je izuzetno dugačak.
Ukoliko se kojim slučajem desi da se u međuvremenu, zbog nekog ministarskog mesta ili mesta u nekom dobro plaćenom odboru, posvađaju pa dođe do raspisivanja novih parlamentarnih izbora, koji mogu biti zakazani i 90 dana od dana raspisivanja, nakon toga sledi novi rok od 30 dana za konstituisanje novog parlamenta, zatim novi predsednik Narodne skupštine ponovo ima 60 dana da razmišlja kada će raspisati izbore za predsednika Republike, na šta se još jednom nadovezuje rok od 90 dana u kome treba da budu održani ovi izbori.
Kada se svi ovi rokovi saberu ispada da, ukoliko prihvatimo model koji nam po hitnom postupku nudi DSS za izbor predsednika Republike, možda će trebati i čitavih 330 dana. Pitamo se šta bi tek bilo da zakon nije išao po hitnom postupku i da gospoda iz DSS-a nisu žurila. Da li bi odabrali neko lepo i pametno dete u obdaništu, pa bi onda možda svi zajedno čekali punoletstvo da bi ga proglasili za predsednika.
Zato vas, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam da umesto za predlog Demokratske stranke Srbije glasate za predlog Srpske radikalne stranke, koji na sveobuhvatan način reguliše materiju izbora predsednika Republike i koji ne poznaje kategoriju neuspelih izbora, po kome će predsednik Narodne skupštine biti obavezan da najkasnije narednog dana od dana stupanja zakona na snagu raspiše izbore za predsednika Republike, koji mogu biti održani već za 30 dana.
Nadam se da ste vi izvukli određene pouke iz sudbine onih koji su se prethodno igrali voljom naroda i odbijali da raspišu izbore, čak i onda kada je bilo jasno da narod izbore želi.
Zato vas pozivam da se ne krijete iza pravnih praznina, već da izbore raspišete još danas, pa ukoliko to učinite, možda Tomislav Nikolić neće pobediti vašeg kandidata sa razlikom većom od 400-500.000 glasova, ali ukoliko se oglušite o tu obavezu, naša pobeda na izborima, koji će kad-tad morati da budu održani, svakako će biti još ubedljivija.

Hvala vam, gospodine Šaroviću. Kao predstavnik poslaničke grupe, gospodin Aligrudić. Neka se pripremi Petar Cvetković.

Na mestu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije nemojte porediti gospodina Dragana Maršićanina i gospođu Natašu Mićić. Nikakve sličnosti u tom smislu tu nema.
Kada govorimo o materiji o kojoj ste vi maločas govorili, uočite jednu veoma bitnu razliku – gospodin Dragan Maršićanin, po zakonu i zbog te de fakto postojeće pravne praznine o kojoj smo govorili, nije ni mogao, niti je imao prilike ikad u ovom periodu da raspiše bilo kakve predsedničke izbore, a Nataša Mićić je mogla te izbore raspisati kad god je htela.
U uvodnom izlaganju govorio sam o tome da gospođa Mićić izbore nije raspisala jer je dolozno tumačila odredbu stava 3. člana 5i Zakona o izboru predsednika Republike.
U tome je razlika i nemojte, molim vas još jednom, potencirati tu tzv. sličnost između Nataše Mićić i Dragana Maršićanina, koja de fakto ne postoji.

Hvala vam. Izvolite gospodine Cvetkoviću. Sledaća je gospođica Nataša Jovanović.

Dame i gospodo, svedoci smo mnogo žestine oko dva predloga zakona koji su kompatibilni, mnogo žestine i mnogo političkih govora, koji su u ovom trenutku nepotrebni.
Biću slobodan da ocenim da je upravo ovo nastojanje pojedinih poslanika za isticanjem navodnih potreba, za isticanjem istovetnosti ljudi koje je nemoguće uporediti, želja za korišćenjem ove govornice za političku kampanju, odnosno, rekao bih, jednu već vidljivo očekivanu predizbornu kampanju.
Predlog izmena i dopuna zakona koji je dala SRS je u skladu, nije nespojiv, odnosno nije inkompatibilan sa Predlogom za dopunu Zakona o izboru predsednika koji je dala DSS. Gospodin Aligrudić je ukazao na odluku Ustavnog suda, kao i na odredbe Zakona o izboru predsednika i odredbe Ustava, zbog čega je potrebno i nužno morala da usledi ova intervencija DSS i davanje predloga o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.
Stoga ovaj problem treba posmatrati u osnovi kao nastojanje DSS da se jedan pravni problem, pravna praznina, na adekvatni način otkloni, a da ne dođe do novih povreda Ustava. Kao što ste čuli i kao što stoji, u momentu stupanja na funkciju predsednika Skupštine Srbije, gospodin Dragan Maršićanin nije bio u mogućnosti da odmah raspiše izbore za predsednika Republike, s ozbirom na odluku Ustavnog suda.
A i da je raspisao, da je protivustavno u tom slučaju raspisao izbore za predsednika, to bi bili samo izbori u nizu izbora koji nisu uspeli. Tu prvo nema racionalnosti, nema ekonomičnosti, jer bi morao da raspiše izbore po postojećem zakonu, gde se traži cenzus, što znači izvesno, sa velikom verovatnoćom, izbori ponovo ne bi uspeli, došlo bi do novog nepotrebnog, rekao bih i štetnog, trošenja para iz budžeta.
Nastavilo bi se sa politikom razgradnje institucije, koju je prethodna Republička vlada dosledno sprovodila sve tri godine svog mandata i ne bi se postiglo ništa, nego bi čak postojala mogućnost da ne bi imao ko da raspiše nove parlamentarne izbore, ukoliko su potrebni. Sve su ovo hipotetičke pretpostavke. Zbog toga i zbog svih tih mogućnosti koje su mogle da nastanu, mi smo, DSS, iako smo u toku cele prošle i pretprošle godine predlagali, insistirali i davali predloge i amandmane da se ukine cenzus za izbor predsednika Republike, što normalno ili nenormalno, nije nailazilo na podršku Republičke vlade i navodne većine DOS-a.
Tako smo, zbog tog ponašanja vršioca dužnosti predsednika Republike, izbegavanja raspisivanja izbora, upravo došli u ovu situaciju koja je sve više nepravna situacija, koju je moguće izbeći samo izmenama Zakona o izboru predsednika Republike. Definitovno i konačno je potrebno da ova država ima predsednika Republike, da bude izabran na demokratskim izborima, koji će vršiti svoja ustavna ovlašćenja.
Definitivno je neophodno i krajnje je vreme da se u ovoj državi dosledno, prema Ustavu, sprovede podela vlasti na sudsku, izvršnu i zakonodavnu, jer smo takođe svedoci da je u proteklim godinama jedan deo vlasti pokušavao da upravlja i praktično kontrolisao druge oblike vlasti; tu prevashodno mislim na Vladu Republike Srbije i parlament, koji je bio oruđe u rukama Republičke vlade.
Svi koji su bili u ovom parlamentu, koji su pratili rad parlamenta u prošlom sazivu, to su vrlo lako uočili, da je odlučivanje, odnosno da je donošenje odluka bilo izmešteno iz parlamenta Republike Srbije, da su odluke donošene na nekom drugom mestu, da su predlozi zakona i zakoni usvajani na nekom drugom mestu, a da ovde u parlamentu Republike Srbije u većini slučajeva nisu mogli da budu usvojeni na način utvrđen Ustavom, Poslovnikom i na demokratski način, da su na ovom mestu izmišljani razni načini daljinskog glasanja ili podrške potpuno nelegalnih poslanika, rekao bih grupe građana, koji su u jednom trenutku bili ovde, donosili odluke i glasali u ovom parlamentu.
Nadam se da neću pogrešiti, u jednom trenutku je, prema izveštajima, mada je to bilo teško utvrditi, u ovom parlamentu bilo oko 305 ili 306 poslanika. Moguće je da sam pogrešio oko brojke. Znači, u takvoj jednoj situaciji su donošene odluke i u takvoj jednoj situaciji je, pored ovog parlamenta, i sama institucija predsednika Republike. U ovom trenutku ograničio sam se na ove dve institucije, a ovo ponašanje bi bilo potpuno namerno i sračunato na razgrađivanje tih institucija.
Svima onima koji traže i koji kažu da je izbore trebalo raspisati u momentu stupanja na dužnost predsednika parlamenta, gospodina Dragana Maršićanina, kratko odgovaram i ponavljam da bi izbori morali biti raspisani po starom zakonu, sa cenzusom, da bi to značilo nove neuspele izbore u nizu neuspelih izbora i da se time ne bi ništa postiglo, nego bi se država dovela u još veće probleme, još veću pravnu situaciju, bezizlaznu.
Stoga, ne mogu razumeti odbijanje nekih da prihvate Predlog dopune Zakona o izboru predsednika koji je dala DSS, zahtevajući argumentom da je odmah nakon neuspelih izbora neophodno raspisati nove izbore.
To znači – juče neuspeli izbori, danas novi izbori.
Pored toga, tu je argumenta koji je gospodin Aligrudić dao, da time oduzimamo pravo predsedniku Skupštine, odnosno stavljamo ga u poziciju da nema diskreciono pravo da ceni u kom je trenutku, s obzirom na objektivne okolnosti, kada su u izgledu izbori na drugim nivoima, npr. parlamentarni, celishodno održavanje (datum) izbora. Tako bi predsednik Skupštine bio organ koji praktično ništa ne odlučuje i u praksi to bi moglo da znači da nije ni potrebno da on određuje dan ponovljenih izbora, jer bi se mogao primenjivati automatizam.
Što znači – neuspeli izbori po zakonu; moraju odmah novi izbori, na taj i taj dan, u tom i tom roku. Znači, nema potrebe za donošenjem odluke o raspisivanju izbora.
Ova dopuna zakona od strane DSS-a upravo ovu situaciju u kojoj smo trenutnio želi da promeni i nadam se, kao i stranka DSS-a, da nećemo više doći u takvu neodgovornu situaciju, da nećemo imati odlazeću vladu, da u ovakvu situaciju država više neće dolaziti, pa bi se stoga i ova dopuna mogla, usko tumačeći, smatrati jedinom dopunom za izlazak iz ovog trenutnog, nelegalnog i protivustavnog stanja.
U svim ostalim slučajevima, do primene ove odredbe, odnosno primene Zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike ne bi moglo doći sem u teoriji, a teško je očekivati da će u kratkom vremenu ponovo doći tako neodgovorna vlada, kao ova dosadašnja, odlazeća.
Stoga apelujem na Radikalnu stranku - koja je dala Predlog zakona o izmenama i dopunama, Predlog njihovog zakona je upravo ono što je DSS predlagala proteklih godina - da prihvati ovaj predlog za dopunu Zakona koji je dala DSS, jer se time jedno protivustavno i nepravno stanje svodi na zakonito ponašanje.
Time će se stvoriti mogućnost, usvajanjem ova dva predloga zakona, da predsednik Republičke skupštine odmah raspiše izbore, koji će se obaviti po novim usvojenim zakonima, odnosno po izmenama, i time ćemo dobiti, normalno, na demokratskim izborima predsednika Republike i dovesti instituciju predsednika Republike u mogućnost da vrši svoja ustavna ovlašćenja. Hvala.