Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres o predlozima odluka, da li predstavnik predlagača, mr Nenad Bogdanović, predsednik Odbora za finansije, želi završnu reč po članu 138. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlozima ovih odluka.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O RAZREŠENjU I IMENOVANjU ČLANOVA REPUBLIČKE IZBORNE KOMISIJE I NjIHOVIH ZAMENIKA.
Primili ste Predlog odluke, koji je podneo narodni poslanik Dejan Mihajlov, sa ispravkama Predloga odluke od 18. i 19. februara 2004. godine.
Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe da, ukoliko to već nisu učinile, podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Nema prijava.
Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predlagač, narodni poslanik Dejan Mihajlov, želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Pošto na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)
Ovim smo završili jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predlagač, narodni poslanik Dejan Mihajlov, želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres o trećoj tački dnevnog reda.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučiti o Predlogu odluke o razrešenju i imenovanju članova Republičke izborne komisije i njihovih zamenika.
Pre nego što pređemo na 4. tačku dnevnog reda, dužan sam da vam pročitam obaveštenje upućeno predsedniku Narodne skupštine: «Obaveštavamo vas da je poslanička grupa Demokratske stranke Srbije - Vojislav Koštunica za predstavnika poslaničke grupe povodom četvrte tačke dnevnog reda Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini odredila narodnog poslanika Miloša Aligrudića.
Takođe, obaveštenje poslaničke grupe Demokratska stranka - Boris Tadić. Na osnovu člana 38. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da je za predstavnika poslaničke grupe Demokratska stranka - Boris Tadić za 4, 5, 6. i 7. tačku dnevnog reda Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije ovlašćen Bojan Pajtić, član poslaničke grupe.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O IZBORU PREDSEDNIKA REPUBLIKE
Primili ste Predlog zakona, koji je podneo narodni poslanik Dejan Mihajlov.
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
U skladu sa Poslovnikom, amandmani koji budu podneti do otvaranja načenog pretresa biće vam uručeni u toku sednice.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Da li postoji predlog za dužu raspravu? (Ne.)
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, pročitaću vam raspored za svaku poslaničku grupu.
Srpska radikalna stranka 1 sat, 38 minuta i 24 sekunde, Demokratska stranka Srbije 1 sat, tri minuta i 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić 44 minuta i 24 sekunde, G17 plus 40 minuta i 48 sekundi, Srpski pokret Obnove - Nova Srbija 26 minuta i 24 sekunde i Socijalistička partija Srbije 26 minuta i 24 sekunde.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predlagač, narodni poslanik Dejan Mihajlov, želi reč?

Dame i gospodo uvaženi poslanici, poštovano predsedništvo, ova skupština ima obavezu da pokuša da sredi stanje koje imamo u institucijama.
Imali smo do pre ovih izbora Skupštinu koja je bila nelegitimna zbog svih stvari koje su se dešavale sa mandatima, otimačinom i svim onim što je poznato i što je iza nas. Imali smo Narodnu banku koja je bila konstituisana protivno zakonu i državu koja nije imala predsednika.
Naša država nije imala predsednika, jer izbori u tri maha nisu uspevali. Nisu uspevali prvi put zato što zakon nije promenjen i zato što je bio cenzus koji je onemogućio da ti izbori uspeju u drugom krugu, jer nije izašlo 50%. Podsetiću vas da su to izbori septembra 2002. godine i drugi krug izbora oktobra 2002. godine.
Imali smo izbore u decembru 2002. godine koji nisu uspeli ni u prvom krugu, jer nije izašlo 50% birača na birališta. Između ova dva kruga promenjen je Zakon o izboru predsednika Republike Srbije tako što je skinut cenzus samo za drugi krug predsedničkih izbora, dok je cenzus zadržan za prvi krug.
Treći izbori, koje smo imali prošle godine, neposredno posle raspisivanja izbora za Skupštinu Republike Srbije, nisu uspeli jer taj cenzus nije skinut. On je postojao u prvom krugu, ali ne u drugom. S obzirom da je izašlo oko 37% birača na izbore, ti izbori nisu uspeli.
To je uzrokovano krajnje neodgovornim odnosom ondašnje Skupštine i ondašnje vlasti prema institucijama u Srbiji, poigravanjem institucijama, samom Skupštinom i predsednikom Republike, odugovlačenjem raspisivanja izbora, zakonom koji je omogućavao da predsednik Skupštine donese odluku da li će raspisati te izbore. Nataša Mićić je to debelo zloupotrebljavala.
Kasnije je Ustavni sud tu odluku stavio van snage, član koji je govorio da predsednik Skupštine ima pravo da odlučuje da li će izbore raspisati ili neće, pa je tako odlučeno da se ti izbori ne raspisuju i da vršilac dužnosti, odnosno predsednik Skupštine tu sedi dokle mu je volja, dok nije najurena raspisivanjem izbora i dok cela ova skupština nije raspuštena.
Demokratska stranka Srbije smatra da ova skupština, kao što je krenula da sređuje stanje u Narodnoj banci Srbije, treba da reši pitanje izbora za predsednika Srbije, da se promene zakoni i da se stvore uslovi da Srbija konačno dobije predsednika.
Srbija zaslužuje da ima predsednika, i po postojećem Ustavu, u ovakvom odnosu podele vlasti, predsednik je u dobroj meri mogao, da ga je bilo, da zauzda nekadašnju DOS-ovu vlast i DOS-ovu vladu koja je uništila Skupštinu, onemogućila izbor predsednika i svu vlast koncentrisala u rukama Vlade.
Zato nam je tako i bilo, i nemojte da vas čudi, tako će biti uvek kada Srbija ili kada neka država nema ni predsednika, ni Skupštinu, kada samo jedna od grana vlasti preuzme čitavu kontrolu nad čitavom državom. Ima ona izreka koja kaže - vlast kvari ljude, apsolutna vlast kvari apsolutno.
Tako da je apsolutna vlast, koju je imao nekadašnji DOS koncentrisan u Vladi, aposlutno iskvarila tu vlast i apsolutno upropastila državu. Naša namera je da ovim predlogom zakona, koji je kompatibilan sa predlogom zakona SRS, dođe do jednog rešenja koje bi omogućilo da se prevaziđe problem, pravna praznina koja našim Ustavom nije definisana, a to su neuspeli predsednički izbori. Neuspeli predsednički izbori - tu kategoriju ne poznaje ni naš Ustav, ni naš zakon, jednostavno, u Ustavu ne postoji jasna definicija kako iz toga da se izađe.
DSS, a to hoću odmah da kažem, podržaće predlog zakona SRS kojim se smanjuje cenzus za izbor predsednika Republike u prvom krugu. Mi smo to predložili još 2000. godine, između dva kruga predsedničkih izbora, da se ukine cenzus za izbor predsednika Republike apsolutno. Znači, koliko građana izađe na birališta, to je u prvom krugu, a znači drugog kruga ni nema. To je sasvim dovoljno da predsednik države bude izabran.
Znači, više nema nikakvog cenzusa i automatski nema drugog kruga. Koliko građana izađe na birališta, to je to i građani sami treba da budu svesni svoje odgovornosti. Ako na birališta ne izađu, može onaj ko se njima ne sviđa i za koga eventualno ne bi glasali da dobije te izbore. Ovde se govori o činjenici da ćemo mi podržati predlog radikala da se ukine cenzus u prvom krugu i da mi na sledećim izborima za predsednika Srbije možemo da dobijemo predsednika Srbije. To za DSS apsolutno nije sporno.
DSS ovim predlogom zakona rešava pitanje kako izaći iz, da kažem, jednog vrzinog kruga neuspelih predsedničkih izbora. Mi taj problem našim Ustavom nemamo rešen. Ustav ni u svom članu 86, a ni u svom članu 87. ne reguliše pojam neuspelih predsedničkih izbora. Tu se regulišu razni vidovi prestanka mandata predsedniku, kada on prestane u odgovarajućem roku, znači, posle isteka od pet godina i kada mu mandat prestane pre roka, odnosno pre isteka mandata, ali Ustav ne poznaje kategoriju neuspelih predsedničkih izbora. Ne predviđa kako iz te situacije da se izađe.
Ovim predlogom zakona, po našem mišljenju, mi u jednu ruku dopunjujemo ili usaglašavamo zakon sa izmenama koje je predložila SRS, a koje ide u pravcu ukidanja cenzusa. Mi stvaramo osnov da predsednik Skupštine Srbije bude obavezan da raspiše predsedničke izbore. Znači, nije mu ostavljena, kao u slučaju Nataše Mićić, mogućnost da donese odluku, nego je on obavezan da raspiše predsedničke izbore. Predsednik Skupštine Srbije, po našem predlogu, obavezan je da raspiše predsedničke izbore u roku od 60 dana od stupanja na mesto predsednika Skupštine Srbije.
Ta odredba ovako glasi: "Ako izbori za predsednika Republike nisu uspeli, predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore u roku od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori. Ako rok od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori za predsednika Republike istekne zbog prestanka mandata Narodne skupštine, novi predsednik Narodne skupštine dužan je da izbore za predsednika Republike raspiše u roku od 60 dana od njegovog izbora".
Ovaj rok je već počeo da teče. Nakon usvajanja ovog zakona, predsednik Skupštine, a da li će to biti postojeći predsednik ili neko drugi, obavezan je da u roku koji će biti manji od 60 dana raspiše izbore. Taj rok će sigurno biti 30 dana, s obzirom koliko će vremena proći do usvajanja ovog zakona. Tako da ćemo mi imati predsedničke izbore u roku kako je predviđeno Ustavom i izmenama zakona koje je predvidela SRS, a koje su za nas, još jednom da ponovim, potpuno prihvatljive.
Tako da će Srbija nakon raspisivanja predsedničkih izbora dobiti sigurno predsednika koga građani izaberu, i tu za nas nema dileme, a mi smatramo da je obaveza ove skupštine da doprinese izgradnji institucija. Pitanje donošenja novog ustava je svakako vrlo važno pitanje, a na koje će ova skupština, iskreno verujem, imati odgovor i biće sposobna da donese novi ustav i predloži građanima da ga potvrde referendumom. Do tada, mi ne smatramo da ima prostora da se pitanje predsednika države, kao što su to radili naši prethodnici, odlaže do donošenja novog ustava.
Zato je važno da izmenimo ovaj Zakon o izboru predsednika Republike, pa da se uvoje i jedan i drugi zakon, da se stvore svi uslovi da se popune pravne praznine koje postoje u postojećem zakonu i u Ustavu i da na taj način omogućimo da Srbija konačno dobije predsednika na novim izborima. Po ovom zakonu oni bi bili raspisani vrlo brzo, da na taj način Srbija konačno dobije onu instituciju koja će joj nedostataji nakon izbora Vlade, koji će se desiti vrlo brzo, a to je predsednik Republike. Ovoliko za sada i nadam se da ćemo kroz raspravu doći do nekog zajedničkog stava.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Odbora za pravosuđe i upravu - Branislav Ristivojević i Zakonodavnog odbora - Miloš Aligrudić? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a zatim gospodin Aligrudić. Izvolite gospodine Vučiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS glasaće protiv Predloga ovog zakona, ne zato što neki misle da bi trebalo da budemo protiv svega što vlast ili novouspostavljena vlast ili većina predloži, već zato što za to imamo tvrde, čvrste i jasne argumente. Naime, u ovom predlogu vrši se i čini se nešto što je nemoguće, ispravlja se Ustav u domenu gde je Ustav potpuno jasan.
Mi u Srbiji možemo da imamo ustavno stanje po pitanju predsednika Republike samo u dva slučaja: prvi, da imamo predsednika Republike; drugi, da imamo izbore za predsednika Republike. Članovi 78. i 87. Ustava Republike to jasno definišu. Dakle, i onde gde se kaže, u slučaju prestanka mandata predsednika Republike, ti izbori moraju se održati u roku od 60 dana od dana prestanka mandata.
Nema novih 60 dana koji se ostavljaju kao diskreciono pravo ili ovlašćenje predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. To je nešto čime se direktno krši Ustav Republike Srbije.
Zašto je to nekome i kako potrebno? Pokušaćemo to da sagledamo iz dva aspekta. Prvi je pravni, a drugi je politički. Prvo, zašto je to potrebno, ne znamo, ali po pravu i po Ustavu, izbori za predsednika Republike morali su da budu raspisani.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Dragan Maršićanin je postupio baš onako kako ne treba, zbog čega smo opominjali Natašu Mićić, zbog čega je Ustavni sud opominjao Natašu Mićić, doduše sa zakašnjenjem od više meseci ili godinu dana, ali je ipak doneo mišljenje i rekao kako je morala da se postavi u tom slučaju predsednik Narodne skupštine Nataša Mićić. Tako je potpuno jasno da je Dragan Maršićanin morao da raspiše izbore za predsednika Republike, jer predsednika Republike nemamo.
Zašto se odugovlači sa tim i zašto se traži novih 60 dana? Tu mi u SRS smatramo da je u pitanju čista politička motivacija. Smatramo da je to zato što je danas potpuno jasno da Tomislav Nikolić predstavlja apsolutno najpopularnijeg političara u Srbiji, a neka nova istraživanja, koja nikada nisu bila naklonjena SRS-u, kao što znate, a čiji ćete rezultat dobiti za dan ili dva, mi smo nešto ranije uspeli do njih da dođemo, pokazuju da je ta prednost najveća još od uspostavljanja višestranačkog sistema u Srbiji.
Nikada nije bila tolika razlika u popularnosti između prvoplasirane i drugoplasirane političke stranke u Srbiji. Naravno, ubedljivo najveću popularnost ima SRS i najpopularniji lider, čak i po ocenama, a da ne govorim o glasovima, u glasovima je to neuporedivo izraženije, najpopularniji političar trenutno u Srbiji jeste Tomislav Nikolić.
Pošto je svima jasno da bi Tomislav Nikolić odneo laku i ubedljivu pobedu protiv zajedničkog kandidata DB-a ili tzv. DB-a, kako god hoćete, ili svi zajedno da se ujedinite protiv Tomislava Nikolića, ne bi vam pomoglo. Sada vam je potrebno, tako mi mislimo, novih 60 dana da bi se nešto odugovlačilo i da bi moglo da se dobije na vremenu.
Ne znamo u čijem interesu, ne znamo za koga, kao da će se nešto promeniti. Kada to kažem, kao da će se nešto promeniti, govorim vam i zbog činjenica da i posle izbora, posle ubedljive pobede SRS-a, trend rasta popularnosti srpskih radikala se nastavlja, kao i još jedne znatno manje političke stranke, ali znato, znatno manje.
Trend ostalih stranaka je upravo obrnut: stagnacija ili pad u narednih dva meseca, u narednih 60 dana taj trend će biti samo izraženiji i ne može se u dva meseca ni zaustaviti.
Čini mi se, svima koji se na ozbiljan način bave politikom potpuno je jasno, da smeta da sačekamo ne vaša politička motivacija, nego to što se time krši Ustav Republike Srbije. To je ono što nam smeta. Ne smeta nama ni to što ćete optuživati i napadati Demokratsku stranku za krađu u Skupštini, kada je bilo krađe u Skupštini. Ne smeta nam to, nego što to činite na protivustavan način, jer niste tražili donošenje nekog drugog opšteg akta kojim ćemo da osudimo to, kojim ćemo da kažemo da nikada više neće da se ponovi ili ne znam šta sve oko krađe u Skupštini.
Mi bismo rekli nema problema, u redu je, a onda da idemo na razrešenje i izbor guvernera i viceguvernera. Tako i sa ovim. Znači, nemamo mi ništa protiv ovog predloga zakona, zato što ga je predložio DSS i zato što ga je obrazlagao Dejan Mihajlov, već zato što smatramo da je on direktno suprotstavljen Ustavu Republike Srbije, direktno suprotstavljen odluci Ustavnog suda Republike Srbije i smatramo da su izbori za predsednika Republike već morali da budu raspisani.
Morao je to da učini Dragan Maršićanin, a da je postojala neka vrsta političkog dogovora, pa da vidimo da se odmah prihvati ovaj predlog srpskih radikala za ukidanje cenzusa. To su obećavale sve političke stranke, čini mi se, u izbornoj kampanji, govoreći kako će upravo njihovi kandidati da osvoje najveći broj glasova. Da to usvojimo i da idemo odmah na predsedničke izbore, a ne da sada usvojimo tu odluku i onda opet nemamo predsedničke izbore, nego čekamo novih 60 dana.
U tih 60 dana može nekome da padne na pamet da donese Zakon o izmenama i dopunama ovog zakona o izmenama i dopunama, pa da produžujemo taj rok na novih 90 ili 120 dana, ili ne znam koliko. Zašto to da prolongiramo, želimo institucije sitema. Bez obzira na činjenicu da smo dobili najveći broj glasova i najveći broj poslanika u Skupštini Srbije, mi smo vam u tom trenutku rekli – formirajte, ljudi, većinu u Skupštini Srbije, nemamo ništa protiv. Napravite je kako god hoćete, nije važno da li je legitimna. Nije, ali je legalna.
Kakvu god većinu da formirate ona ima legalitet i mi do održavanja sledećih izbora po tom pitanju ne možemo ništa. Možemo da vas kritikujemo po pitanju legitimiteta, ali ne možemo ništa. Dobro je da se formiraju institucije, dobro je da smo oformili Skupštinu Srbije, da pokušavate ostale institucije da formirate, ali isto tako mi želimo da imamo predsednika Republike.
Po našem Ustavu, po Ustavu Republike Srbije imamo bicefalnu izvršnu vlast. Dakle, nemamo samo vladu kao organ izvršne vlasti, već i predsednika Republike, sa značajnim ograničenjima i značajnim kontrolnim funkcijama, posebno prema Vladi Republike Srbije, ali i nekim prema Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Mislim da je prilično dobro napravljen taj sistem kočnica i ravnoteža. Neki su nekada kritikovali taj ustav i govorili kako je to predsednički ili polupredsednički sistem. Nije. Naprotiv, to je bilo za neku vrstu političke upotrebe ili zloupotrebe.
Mislimo da su prilično dobro postavljena ta ovlašćenja. Čak u programu SRS-a, i to ću da vam kažem kad već pitate, zašto ne, možete da vidite da ne bismo imali mnogo toga protiv, kada se donosi novi Ustav ili kada bude donet novi Ustav, da se predsednik bira i u Skupštini. Mi smo za jačanje najvažnijeg organa, zakonodavnog, da taj zakonodavni organ ima čak i veća ovlašćenja prema drugim organima, veću kontrolnu funkciju i neka se bira predsednik u parlamentu na takav način.
Toga nema u Ustavu, nemamo novi ustav. Imamo postojeći Ustav, u skladu sa kojim mi moramo da se ponašamo. Može da nam se sviđa, može da nam se ne sviđa. Uzgred, ima mnogo kritika postojećeg ustava, a da se ne zna tačno šta se kritikuje; čini mi se da osim grba, zastave, himne, državnih obležja i priče o društvenoj svojini teško da ćete naći još neku ozbiljnu primedbu.
Bez obzira na to, i da imamo mnogo više primedbi, moramo da se držimo postojećeg ustava i moramo da se ponašamo u skladu sa njim. Zato predsednički izbori moraju da budu što pre raspisani, predsednički izbori su već morali da budu raspisani. Ovo je već drastično kršenje ustava.
Čudi me da Ustavni sud ne reaguje, ali je opet potaman. Predsednik Ustavnog suda, pošto se on nedavno pojavio u udarnoj informativnoj emisiji državne televizije i čovek je mrtav hladan, videli ste to, kaže – treba da se formira vlada demokratskog bloka, to je najbolje rešenje za Srbiju. Gde to može, gde to ima i kako to može da se ponaša predsednik Ustavnog suda? Ko je to njemu dao za pravo? Kako sme tako da se ponaša, kako mu pada na pamet da on iznosi svoje privatne političke stavove?
To što je on član G17, šta nas briga, ili što je neko drugi član neke druge političke stranke, šta nas to interesuje, on tako ne sme da se ponaša. Jedva čekamo da vidimo da li će neko reći da je ovo kršenje Ustava Republike Srbije i da li su predsednički izbori morali da budu raspisani; a morali su.
Na kraju ovog prvog dela mog izlaganja, kada danas prihvatimo ovo smanjenje cenzusa, pozivam vas da ne prihvatite ovaj predlog zakona, da ne odugovlačimo sa tih 60 dana, da idemo na predsedničke izbore. Ne brinite, biće dobro i Srbiji i vama, i nama, i svim građanima Srbije kada pobedi Tomislav Nikolić, kandidat Srpske radikalne stranke, a mi to hoćemo da usvojimo ne zbog pobede Tomislava Nikolića - pobeđivaće u nekoliko navrata, taman onoliko koliko puta ima pravo po Ustavu Republike Srbije, onda će neki drugi srpski radikal, nemojte da se sekirate – nego što će sve to biti u interesu građana Srbije i celokupnog srpskog naroda.

Gospodin Aligrudić, izvolite.

 Nije dobro, znate, svoditi razloge podnosioca predloga jednog zakona na čisto dnevno-političke razloge. Tim pre što se takvi razlozi ili takvo navođenje razloga može veoma lako pobiti. Vi ste maločas sami rekli da naši motivi, znači predlagača, mogu biti u tome da se napravi jedan duži rok u kome se mogu raspisati predsednički izbori, pa da se izbegne zla sudbina dobrog rezultata predsedničkog kandidata SRS-a.
U tom argumentu ima i kontraargument, da oni koji nastoje da se izbori raspišu pošto-poto odmah, a sami ste priznali da ste čuli za neke ankete kojima verujete da vam predsednički kandidat potencijalni dobro stoji, onda taj razlog može stajati sa vaše strane. Kada ukrstimo pravne argumente u odnosu na to zbog čega smo dali ovakvo rešenje, ovakav predlog, onda možemo po strani ostaviti ove političke argumente i njima se baviti u jednoj odvojenoj diskusiji.
Koji su pravni argumenti? Videćemo sledeću situaciju, potpuno se slažem, o tome će biti reč na sledećoj tački dnevnog reda kada bude na dnevnom redu zakon o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike, koji je podnela Srpska radikalna stranka. Taj predlog zakona je u osnovi prihvatljiv, zato što on ukida čuveni cenzus u prvom izbornom krugu i na taj način sprečava da ubuduće u Srbiji predsednički izbori ne uspeju.
To je veoma važna stvar, i zbog toga vam ovo otvoreno kažem, da će DSS podržati taj predlog izmena Zakona o predsedniku Republike. Ono što se ovde javlja kao problem, i što se javilo kao problem i u tom predlogu zakona koji je podnela SRS, to je što nije dat odgovor na jedno ključno pitanje, a to je šta se dešava sa neuspelim predsedničkim izborima od 16. novembra 2003. godine. Postoji doduše jedan amandman, o kome će kasnije biti reči, koji je podnela SRS, on pokušava da odgovori na to pitanje.
Međutim, mi smo ovaj predlog zakona podneli, i mislimo da smo pri tom veoma u pravu, pošto smo utvrdili da se na to pitanje u osnovnom tekstu Predloga zakona SRS ne daje odgovor.
No, na to pitanje mora biti dat odgovor iz sledećih razloga. Izbori za predsednika Republike održani su 16. novembra 2003. godine. Pre tog datuma prestao je mandat predsedniku Narodne skupštine, gospođi Nataši Mićić, zbog raspuštanja parlamenta. Nakon toga ona, kao bivši predsednik Narodne skupštine, nije mogla preduzeti ni jednu radnju u skladu sa do tada važećim članom 5i Zakona o izboru predsednika Republike, tj. nije mogla u roku koji je tamo predviđen da odluči o raspisivanju izbora. Nije mogla iz još jednog razloga, zato što je član 5i mesec dana pre toga, u septembru 2003. godine, Ustavni sud u stavu 3. proglasio neustavnim.
Ustavni sud je proglasio neustavnim stav 3. člana 5i Zakona o izboru predsednika Republike, a ta odluka je ovde kod mene. Postoji detaljno obrazloženje zbog čega je Ustavni sud proglasio neustavnim, na predlog Demokratske stranke Srbije, stav 3. člana 5i Zakona o izboru predsednika Republike.
Nedvosmisleno, da ne čitam sve ovo, nalazi se u «Službenom glasniku Republike Srbije» 93/2003, proističe da je to samo zbog jednog jedinog prostog razloga, zato što je ta odredba predviđala jedno neobično i zaista neustavno diskreciono pravo predsednika Narodne skupštine, a to je da odluči u roku od 60 dana od dana održavanja neuspelih izbora da li će ili neće raspisati izbore za predsednika Republike.
Mi smo i tada tumačili tu odredbu da to nije moguće tako tumačiti, zato što čitanjem Ustava dolazimo do zaključka da Ustav ne poznaje ni mogućnost neuspelih izbora, s druge strane, ne poznaje ni mogućnost takvog diskrecionog prava predsednika Narodne skupštine i Ustavni sud je s pravom proglasio neustavnom odredbu stava 3.
Šta se zatim desilo? Imamo održane izbore nakon toga i nemamo u važećem Zakonu o izboru predsednika Republike odredbu koja odgovara na pitanje šta se dešava u slučaju neuspelih izbora. Danas, dok vodimo ovu raspravu, mi tu odredbu nemamo, jer ono što mi moramo dati, to je odgovor – šta učiniti, šta izmeniti u postojećem zakonu da bismo dali odgovor na to pitanje? Koji organ raspisuje izbore, to nije sporno, to je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Sporno je samo u kom roku i sa kojim kapacitetom diskrecionog ovlašćenja.
Ono što je veoma bitno ovde istaći, to je da član 4a Zakona o izboru predsednika Republike kaže da, od raspisivanja izbora za predsednika Republike do njihovog održavanja neophodno je da prođe najmanje 30 dana, a najviše 90. To implicira da postoji neko drugo diskreciono ovlašćenje predsednika Narodne skupštine, a to je da odredi dan kada će raspisati izbore i dan kada će se izbori održati u okviru roka datog zakonom i Ustavom.
U Ustavu Republike Srbije postoje samo dva člana koja se načelno bave razlozima raspisivanja izbora. Jedan je član 86. Ustava Republike Srbije. U tom članu se govori o redovnom prestanku mandata predsednika Republike i kaže se da se izbori moraju održati najkasnije 30 dana pre isteka mandata.
Kada se pogleda taj član i pogleda član 4a Zakona o izboru narodnih poslanika, koji ovde nigde nije osporen, jasno je da predsednik ima diskreciono pravo da pre tog roka u određenom trenutku raspiše izbore i to za dan koji mora pasti pre 30-tog dana od dana prestanka mandata predsednika Republike.
Imate sledeći stav u tom članu, kasnije, koji govori o produženju mandata predsednika Republike. Ustav o tom slučaju ništa ne govori, ne predviđa nikakav mehanizam. Imate član 87. koji je posebna odredba, koji govori o jednom posebnom slučaju, to je prestanak mandata pre vremena zbog ostavke ili opoziva predsednika Republike. I tada ustavotvorac kaže da su to izuzetne okolnosti zbog kojih ne treba čekati duže od 60 dana na održavanje izbora.
Nije negirano diskreciono pravo predsednika Narodne skupštine da i u tom slučaju odredi dan kada će raspisati izbore i dan kada će se održati izbori, a da ne prekrši rok dat članom 87. Ustava.
Član 5i Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je proglašen neustavnim, odnosno njegov stav 3, govorio je o tome da predsednik Narodne skupštine, sad se vraćam na to, može doneti odluku u roku od 60 dana. Donošenje odluke je bilo neustavno u tom čitavom stavu, a kada se nešto proglašava neustavnim, proglašava se čitav stav, ne može se proglasiti neustavnim deo stava ili jedna reč.
Prema tome, šta smo mi uradili? Mi smo prepisali odredbu od 60 dana roka za raspisivanje izbora, jer je to poseban osnov neutvrđen Ustavom, nigde se u Ustavu ne pominje. Zatim smo rekli u drugom stavu, da zbog vanrednih okolnosti, zbog vanrednih parlamentarnih izbora i zbog toga što se taj rok od 60 dana nije mogao održati, nije se mogao ni dogoditi iz razloga koje sam vam opisao, onda taj rok, prirodno, zbog novog saziva parlamenta, mora da počne da teče od momenta izbora predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u novom sazivu i to je kompletno i celovito objašnjenje ove situacije.
Kada bi se prihvatila primedba da se izbori moraju raspisati odmah, onog trenutka kada predsednik parlamenta bude izabran, sa takvom primedbom došli bismo u situaciju da predsednik Narodne skupštine raspiše izbore po izbornom cenzusu u prvom krugu, jer ne bismo stigli da izmenimo Zakon o izboru narodnih poslanika.
S druge strane, ako se dogodi da imamo tu situaciju, onda bismo mi praktično morali da dođemo ponovo u cirkulus viciozus izbora, koji se moraju ponovo i ponovo raspisivati i ponavljati. Upravo je ovaj predlog kompatibilan sa predlogom SRS i zbog toga ga treba prihvatiti.
Ako negiramo u potpunosti diskreciono ovlašćenje predsednika Skupštine, dolazimo u drugu opasnost. To diskreciono ovlašćenje ne postoji tek tako. Ono postoji zbog toga da bi izbori, u situaciji kada su raspisani na više nivoa u malom vremenskom razmaku, mogli da se usklade, da bi se zbog ekonomičnosti i racionalnosti mogli održati u istom danu.
Kada bi ovde naredili predsedniku parlamenta da mora određenog dana da raspiše izbore, onda bi suzili taj manevarski prostor predsedniku Narodne skupštine i praktično ne bi išli u prilog razvitka parlamentarnog duha i demokratije u Srbiji i dogovaranja političkih subjekata o vremenu i datumu održavanja parlamentarnih, predsedničkih ili lokalnih izbora.
Zato smatram da ovaj predlog ima svoju utemeljenost, pre svega, u ogromnoj i nespornoj, eklatantnoj pravnoj praznini koju sadrži Ustav Republike Srbije, ali ima i svoj osnov u potrebi da se popuni pravna praznina nastala proglašenjem neustavnim stava 3. člana 5i Zakona o izboru predsednika Republike.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi ovde nemamo drugog izbora osim da donesemo ovakvu odluku kakvu smo predložili. Molim vas da o tome razmislite, a da se pitanja politike manemo u ovom slučaju.

Zahvaljujem. Nema više predstavnika poslaničkih grupa ili predsednika koji se javljaju za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke.
Dajem reč narodnom poslaniku Milanu Markoviću iz poslaničke grupe Demokratske stranke.
U međuvremenu neka se pripremi gospodin Ljubomir Kragović iz Srpske radikalne stranke.

Poštovane koleginice i kolege, mi sad ovde imamo dva zakona. Jedan je samo sa dopunama, drugi piše o izmenama. Nije bitno, dva zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike.
Ono što je, moram priznati, mene malo zbunilo, to je redosled kojim su se oni našli na dnevnom redu. Naime, ovaj zakon koji je podnet deset dana pre ovog drugog nalazi se iza tog drugog na dnevnom redu. Naravno, Poslovnik nema nikakvu odredbu kojom bi utvrdio kojim će se redosledom praviti taj dnevni red, ali iz samog duha Poslovnika jasno proizilazi, iz nekih drugih odredbi Poslovnika, da bi trebalo da se poštuje vreme podnošenja predloga, pogotovo kada se ti predlozi odnose na isto pitanje, kao što je u ovom slučaju danas, pred nama, na dnevnom redu.
Sitničavo bi bilo sada govoriti o tom redosledu. Ne pominjem taj redosled radi isterivanja maka na konac, nego zbog toga što imamo dva predloga zakona koji bi, ukoliko se oba usvoje, stvorili izvesnu konfuziju. Dakle, ako bismo usvojili predlog zakona DSS-a, a nakon toga usvojili predlog zakona SRS-a, došli bismo u jednu pravno nemoguću situaciju, ili bar u situaciju koju bi neko trebalo da nam objasni, šta će se primenjivati.
Reći ću vam o čemu je reč. Dakle, ako usvojimo predlog zakona DSS-a, trebalo bi da se primenjuje da predsednik Skupštine raspisuje nove izbore u roku od 60 dana.
Ako nakon toga usvojimo i Predlog zakona Srpske radikalne stranke, tamo jasno stoji da se izbori za predsednika raspisuju onog momenta kada se stvore uslovi predviđeni Ustavom Republike Srbije, to je čl. 86. i 87, a normalno, da to ne bih citirao, sada svi znamo koji su to uslovi.
Drugim rečima, ako već postoji ideja DSS-a da prihvati predlog SRS, onda je zaista trebalo, bez obzira na stranačku sujetu ili ne znam šta već, da povučete ovaj predlog i da jednostavno svima uštedite vreme, i vama i nama, i da samo raspravljamo o predlogu SRS.
Još jedna mala nelogičnost tu postoji. Pazite, ukoliko bismo usvojili predlog SRS, znači predlog koji sledi opet nakon ovog predloga koji sada raspravljamo, postavlja se pitanje koji su to izbori neuspeli. Jer, kako možemo imati neuspele izbore ako nemamo cenzus, onda su izbori uspeli makar da je izašao i jedan glasač. A predlog DSS-a upravo govori o neuspelim izborima.
Znači, mi jednostavno imamo situaciju da imamo dva zakona koji su, u najmanju ruku, naopakim redosledom stavljeni na dnevni red. Ako ništa drugo trebalo je staviti prvo radikalski, a nakon toga predlog DSS-a.
Što se tiče samog predloga DSS-a, on je vrlo racionalno objašnjen, potpuno je jasno da je nastala pravna praznina onog momenta kada je Ustavni sud doneo odluku. Odluke Ustavnog suda su izvršne. Ona odredba na koju se odnosi odluka Ustavnog suda uklanja se iz pravnog poretka. Stvar je potpuno jasna i s tog aspekta predlog DSS-a jeste prihvatljiv za poslanički klub Demokratska stranka – Boris Tadić.
Izvesno nerazumevanje se odnosi, i prosto mislim da se kod samog predlagača potkrala nepreciznost, pošto dosta ljudi poznajem iz DSS-a, na stav 2. Znači, vi ste taj stav 2. podneli kao posledicu nekog vašeg tumačenja, pogrešnog, o tome kada prestaje mandat, a kada se raspušta Skupština.
Mislim da ste pomešali te osnovne pojmove oko raspuštanja Skupštine i prestanka mandata. To nije jedno te isto, o tome jasno govori Ustav Republike Srbije. To je član 75. stav 3. koji jasno kaže kada prestaje mandat. Mandat prestaje verifikacijom poslanika novog saziva, a ne raspuštanjem Skupštine, tako da bi se tu mogla staviti primedba vašem predlogu zakona.
Vi jeste hteli da prevaziđete ovu pravnu prazninu, ali ste sigurno to mogli da uradite mnogo elegantnije i praktičnije, možda na način na koji je to uradila SRS. No, rekao sam da ovaj predlog zakona ima našu podršku, jer za slučaj da ne prođe predlog zakona SRS, potrebno je da se popuni ova pravna praznina. Mislim da nećemo imati problem oko tumačenja toga da u roku od 60 dana predsednik Narodne skupštine raspiše izbore.
Glasaćemo i za ovaj predlog, normalno, jer vam je verovatno poznato – mi nećemo glasati za smanjenje cenzusa, iako načelno jesmo za smanjenje cenzusa, ali nismo za smanjenje cenzusa na jedan separatan način. Smatramo da jedno takvo pitanje treba da obuhvati i pitanje nadležnosti, kao i pitanje opoziva, dakle ceo jedan sistem kada govorimo o predsedniku Republike.
Eto toliko. Voleo bih da se u budućem radu Skupštine malo više vodi računa o ekonomičnosti, da se ne gubi vreme na ovaj način, da se jednostavno uvaži nečiji predlog, koji praktično u potpunosti konzumira predlog onoga koji je imao tu priliku da sastavlja dnevni red na način na koji on to hteo. Hvala na pažnji.

Hvala. Dajem reč narodnom poslaniku Ljubomiru Kragoviću.
Pardon, izvolite, reč ima Dejan Mihajlov kao predlagač.

Samo neke stvari da pojasnim. I mene raduje što ova rasprava stvarno počinje da liči na jednu pravu raspravu o predmetu, a ne da se sve pretvori u dnevno-političko prepucavanje.
Činjenica je, i tu bi sa kolegom Markovićem mogli da se sporimo, da ne postoji član Ustava koji definiše situaciju koju sada imamo, a to je – neuspeli predsednički izbori. To ne reguliše ni član 86, ni član 87, koji se ovde pominju, koji govore u Ustavu Srbije o predsedničkim izborima, odnosno ne definišu ih i nemaju kategoriju neuspelih predsedničkih izbora.
Odredba koju smo mi predložili, ovim predlogom zakona, upravo se odnosi na sadašnju situaciju i ona će jednokratno omogućiti da se izbori raspišu i da Srbija dobije predsednika. Znači, ona će se odnositi na ovaj konkretan slučaj neuspelih predsedničkih izbora i, naravno, kada se ukine cenzus, tih neuspelih izbora više neće biti; taman da izađe jedan građanin na izbore, ti izbori će uspevati. Mi ovde govorimo o činjenici da moramo da rešimo postojeću situaciju, koja nije definisana sadašnjim Ustavom, a to je da smo imali tri kruga neuspelih predsedničkih izbora.
Ustavni sud je, kao što je gospodin Aligrudić pomenuo, stavio odredbu zakona kojom je definisano da predsednik Skupštine odlučuje kada će i da li će raspisati predsedničke izbore van snage, a naša odredba se odnosi na to da predsednik Skupštine mora da raspiše izbore u određenom vremenskom roku, koji je počeo da teče onog dana kada je izabran predsednik Skupštine Dragan Maršićanin. Znači, tog dana je taj rok počeo da teče. On mora u roku od 60 dana da raspiše predsedničke izbore.
Utoliko je naš predlog sa predlogom SRS kompatibilan, jer njihov predlog ne reguliše kategoriju neuspelih predsedničkih izbora. Njihov predlog govori o članu 86. i 87. Ustava, kojima se regulišu drugi načini prestanka mandata predsednika Republike, ali ne i kategoriju neuspelih predsedičkih izbora.
Stoga smo mi samo dopunili, predložili zakon koji rešava to pitanje. Činjenica je da je njihov zakon podnet ranije, ali s obzirom da smo mi predlagali dnevni red, mi smo predvideli ovaj redosled tačaka dnevnog reda, pogotovo što smatramo i predložili smo na početku, što nije usvojeno, da se radi ekonomičnosti o oba zakona istovremeno raspravlja, kako bi se skratila rasprava, da se objedini rasprava o ova dva zakona.
Nažalost, to nije prihvaćeno i moraćemo da raspravljamo o oba zakona, ali po našem skromnom mišljenju ovi zakoni ne isključuju jedan drugog, već jedan zakon dopunjava ono što drugi ne reguliše i samim tim dobijamo adekvatan okvir da rešimo pravnu ustavnu prazninu, to je pitanje neuspešnih predsedičkih izbora.