Zahvaljujem. Gospodin Dejan Mihajlov; video sam vas, gospodine Obradoviću. Kao predlagač, izvolite.

Mogu da kažem da mi vas nikada preterano voleli nismo i da smo vas doživljavali u jednom trenutku kao manje zlo, dok se nije ustanovilo da ste jako veliko zlo za državu i da ste državu upropastili. To je kao kada gajite guju u nedrima. Mi smo vas u ovu Skupštinu doveli.
Setite se izbora 2000. godine, kako ste plakali da ne izađemo sami na izbore, molili ste nas, jer ste se sakrili iza leđa Vojislava Koštunice.
Samo nešto da vam kažem, setimo se izbora 2000. godine za Saveznu skupštinu i uporedimo dve liste koje su bile: jedna za Veće republika, a jedna za Veće građana. Jednu listu je nosio Vojislav Koštunica, a drugu Zoran Đinđić. Ona lista koju je tada predvodio Zoran Đinđić je dobila 10% manje glasova. Ni tada još niste uspeli da nasamarite puno građane Srbije, neki vam ni tada nisu verovali. Mi smo, nažalost, sa vama bili u koaliciji jedno vreme, jedno kratko vreme, ali smo na vreme videli šta ste sve spremni da uradite da se očuvate na vlasti i od toga ne prezate.
Tako je Branislav Ivković održao na vlasti i izabrao Dragoljuba Mićunovića za predsednika Skupštine državne zajednice i tada vam nije smetalo što počasni predsednik njegove stranke Slobodan Milošević sedi u Hagu. Nije vam smetalo kada ste glasovima Baneta Ivkovića izabrali Kori Udovički, kada ste glasovima Baneta Ivkovića doneli Zakon o lustraciji; verovatno da ga ne biste lustrirali. Kada ste doneli mnoge druge zakone u ovoj skupštini, tada vam Slobodan Milošević nije smetao. Kada ste pravili tajne dogovore sa Banetom Ivkovićem, kada ste mu organizovali kongrese, kada ste mu finansirali stranku, tada vam Bane Ivković nije smetao...

Molim vas, gospodine Mihajlov, govorite kao predlagač, a ne repliku. Budite ljubazni.

Samo bih zamolio da se ovde izbegnu poređenja koja mogu da budu uvredljiva za Dragana Maršićanina, a to je poređenje sa Natašom Mićić. Nataša Mićić je žena koja je više puta prekršila Ustav. Nije raspisala izbore, uvela je vanredno stanje kao ratno stanje, protivno je Ustavu i sve ostalo što je radila. Sva takva poređenja, jednostavno, nisu primerena ovoj Skupštini Srbije.
To nije proizvoljna ocena, to je odluka Ustavnog suda, prema njoj je ponašanje Nataše Mićić bilo protivustavno. Zato, dajte da izbegnemo tu vrstu poređenja, možemo da poredimo neke druge stvari, ali tu vrstu poređenja stvarno ne možemo da radimo, jer u tom slučaju bismo jako uvredili sve nas koji ovde u sali sedimo, a nismo bili saglasni sa tim što je ona radila.

Molim vas, gospodin Obradović, replika u ime poslaničke grupe. Izvolite.

Kolege narodni poslanici, zamolio bih kolege iz DSS-a da konačno prestanu da prave svoj politički imidž na Slobodanu Miloševiću ( oprostite, lapsus, iz Demokratske stranke, razumeće oni).
Slobodana Miloševića su koristili dok su bili opozicija i na tome stvarali političke poene. Slobodana Miloševića su koristili kada su bili vlast: kidnapovali ga i izručili Hagu. Ostalo je samo pitanje ko je dobio pet miliona dolara, a to ćemo utvrditi kada nova vlast dođe na posao, pa ćemo videti ko je dobio tu pare za proviziju.
Sada, u vreme izborne kampanje Demokratske stranke i njene skupštine koja se održava u nedelju, njihovi najjači argumenti su Slobodan Milošević i Slobodan Milošević. Kada su vam usta puna Slobodana Miloševića, onda treba da kažete da ste, zahvaljujući lažnoj poslaničkoj grupi, krađi pet mandata, formiranju poslaničke grupe lažnih socijalista, produžili svoj politički život godinu i po dana, jer, pazite, Slobodan Milošević je bio i njihov počasni predsednik.
Niko od vas nije našao za shodno da povodom toga kaže jednu reč kritike. Zahvaljujući njima usvojili ste budžet za 2003. godinu, zahvaljujući njima dobili smo v.d. predsednika Republike na Ustavnoj komisiji, sa ta dva glasa, koji je potom uveo vanredno stanje protivno ustavu i uhapšeno je 13.000 ljudi.
Zahvaljujući njemu ukrali ste glasove prilikom izglasavanja Zakona o lustraciji. Zahvanjujući njemu i Kori Udovički je lažno izglasana. Tada vam nije smetao Slobodan Milošević, a sada se utrkujete i blatite ime čoveka i stranku.
Budite pošteni pa priznajte sebi, ako nemate druge argumente da pobedite u svojoj izbornoj trci u stranci, onda nešto nije u redu sa kvalitetom koji posedujete, i kao stranka i na drugi način, i prestanite više da koristite SPS i pominjete ga u tom kontekstu.

 Možemo da nastavimo diskusiju. Gospodin Nemanja Šarović, a neka se pripremi Petar Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o dopunama Zakona o izboru predsednika Republike, koji nam je podnet od strane DSS-a, usledio je kao njihov odgovor na odluku Ustavnog suda Srbije da je neustavna zakonska odredba prema kojoj je predsednik Narodne skupštine ovlašćen da 60 dana razmišlja da li će izbore raspisati.
Ova zakasnela odluka, jer podsetiću da je odluka doneta dva dana nakon raspisivanja izbora, kada svakako više nije imala nikakvu težinu, ne bi ni bila potrebna da ste prilikom donošenja ovog zakona slušali predstavnike SRS-a, koji su vas upozoravali da ne dajete takva ovlašćenja u ruke Nataši Mićić, jer je već tada bilo izvesno da će ih zloupotrebiti.
Danas na mestu Nataše Mićić sedi Dragan Maršićanin, ali kao što je nekada pisalo na jednoj beogradskoj fasadi - sve je isto, samo njega nema. Doduše, u ovom slučaju radi se o njoj, ali principijelne razlike između Nataše Mićić i Dragana Maršićanina svakako nema. Ona nije raspisivala izbore, on ne raspisuje izbore.
Zajednički im je razlog zbog koga te izbore ne raspisuju. To je svakako strah od neuspeha na izborima, koji im je zagarantovan. Možda Dragan Maršićanin ne nosi tašne koje su karakterisale Natašu Mićić, ili barem to ne čini javno, ali suštinske razlike između njih dvoje nema. Ovoga puta opravdanje je pravna praznina, po mišljenju predlagača .... (Predsedavajući: Gospodine, ipak molim da se držite teme.)
... nastala donošenjem odluke Ustavnog suda, jer kažu sada ni Ustav ni zakon ne određuju precizno u kom roku moraju da budu raspisani novi izbori. Valjda zbog toga više i ne moramo imati izbore za predsednika Republike. Ali, Ustav Republike Srbije kaže - ili imamo predsednika ili imamo izbore za predsednika Republike.
Međutim, Srbija već 14 meseci nema predsednika. Ni jedan Ustav u svetu, pa čak ni u onim razvijeni zapadnim demokratijama, na koje se tako rado pozivate kada vam to odgovara, ne predviđa do detalja postupak izbora predsednika Republike. To naravno ne čini ni naš Ustav. Postavlja se pitanje zašto smo onda baš mi jedina zemlja koja 14 meseci ne može da izabere predsednika. To je svakako zbog toga što oni kojima su usta puna demokratije, legalizma, odbijaju da te izbore raspišu.
Uostalom, da su poštovana dostignuća razvijenih zapadnih demokratija, predsednik ovog doma bila bi danas Gordana Pop-Lazić iz SRS-a, pa bi vas ovde iz dana u dan podučavala kako se rukovodi Narodnom skupštinom na demokratski način. Izbori za predsednika Republike bili bi raspisani odavno, a danas bi na dnevnom redu bili zakoni koji su od životnog značaja za građane Srbije.
Što se tiče zakona predloženog od strane DSS-a, ne toliko zbog skupštinske većine koja ionako ne obraća pažnju na ono što većina govornika ovde govori, koliko zbog građana Srbije koji ovo gledaju, na konkretnom primeru objasniću kako to izgleda kada DSS bira predsednika po hitnom postupku. Najpre, predsednik Skupštine ima 60 dana da razmisli kada će izbore raspisati. S obzirom na to da vrlo doboro znamo kakva je trenutno ova novoformirana vladajuća koalicija, koliki su njihovi pojedinačni apetiti, rok od 60 dana je izuzetno dugačak.
Ukoliko se kojim slučajem desi da se u međuvremenu, zbog nekog ministarskog mesta ili mesta u nekom dobro plaćenom odboru, posvađaju pa dođe do raspisivanja novih parlamentarnih izbora, koji mogu biti zakazani i 90 dana od dana raspisivanja, nakon toga sledi novi rok od 30 dana za konstituisanje novog parlamenta, zatim novi predsednik Narodne skupštine ponovo ima 60 dana da razmišlja kada će raspisati izbore za predsednika Republike, na šta se još jednom nadovezuje rok od 90 dana u kome treba da budu održani ovi izbori.
Kada se svi ovi rokovi saberu ispada da, ukoliko prihvatimo model koji nam po hitnom postupku nudi DSS za izbor predsednika Republike, možda će trebati i čitavih 330 dana. Pitamo se šta bi tek bilo da zakon nije išao po hitnom postupku i da gospoda iz DSS-a nisu žurila. Da li bi odabrali neko lepo i pametno dete u obdaništu, pa bi onda možda svi zajedno čekali punoletstvo da bi ga proglasili za predsednika.
Zato vas, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam da umesto za predlog Demokratske stranke Srbije glasate za predlog Srpske radikalne stranke, koji na sveobuhvatan način reguliše materiju izbora predsednika Republike i koji ne poznaje kategoriju neuspelih izbora, po kome će predsednik Narodne skupštine biti obavezan da najkasnije narednog dana od dana stupanja zakona na snagu raspiše izbore za predsednika Republike, koji mogu biti održani već za 30 dana.
Nadam se da ste vi izvukli određene pouke iz sudbine onih koji su se prethodno igrali voljom naroda i odbijali da raspišu izbore, čak i onda kada je bilo jasno da narod izbore želi.
Zato vas pozivam da se ne krijete iza pravnih praznina, već da izbore raspišete još danas, pa ukoliko to učinite, možda Tomislav Nikolić neće pobediti vašeg kandidata sa razlikom većom od 400-500.000 glasova, ali ukoliko se oglušite o tu obavezu, naša pobeda na izborima, koji će kad-tad morati da budu održani, svakako će biti još ubedljivija.

Hvala vam, gospodine Šaroviću. Kao predstavnik poslaničke grupe, gospodin Aligrudić. Neka se pripremi Petar Cvetković.

Na mestu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije nemojte porediti gospodina Dragana Maršićanina i gospođu Natašu Mićić. Nikakve sličnosti u tom smislu tu nema.
Kada govorimo o materiji o kojoj ste vi maločas govorili, uočite jednu veoma bitnu razliku – gospodin Dragan Maršićanin, po zakonu i zbog te de fakto postojeće pravne praznine o kojoj smo govorili, nije ni mogao, niti je imao prilike ikad u ovom periodu da raspiše bilo kakve predsedničke izbore, a Nataša Mićić je mogla te izbore raspisati kad god je htela.
U uvodnom izlaganju govorio sam o tome da gospođa Mićić izbore nije raspisala jer je dolozno tumačila odredbu stava 3. člana 5i Zakona o izboru predsednika Republike.
U tome je razlika i nemojte, molim vas još jednom, potencirati tu tzv. sličnost između Nataše Mićić i Dragana Maršićanina, koja de fakto ne postoji.