Hvala vam. Izvolite gospodine Cvetkoviću. Sledaća je gospođica Nataša Jovanović.

Dame i gospodo, svedoci smo mnogo žestine oko dva predloga zakona koji su kompatibilni, mnogo žestine i mnogo političkih govora, koji su u ovom trenutku nepotrebni.
Biću slobodan da ocenim da je upravo ovo nastojanje pojedinih poslanika za isticanjem navodnih potreba, za isticanjem istovetnosti ljudi koje je nemoguće uporediti, želja za korišćenjem ove govornice za političku kampanju, odnosno, rekao bih, jednu već vidljivo očekivanu predizbornu kampanju.
Predlog izmena i dopuna zakona koji je dala SRS je u skladu, nije nespojiv, odnosno nije inkompatibilan sa Predlogom za dopunu Zakona o izboru predsednika koji je dala DSS. Gospodin Aligrudić je ukazao na odluku Ustavnog suda, kao i na odredbe Zakona o izboru predsednika i odredbe Ustava, zbog čega je potrebno i nužno morala da usledi ova intervencija DSS i davanje predloga o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.
Stoga ovaj problem treba posmatrati u osnovi kao nastojanje DSS da se jedan pravni problem, pravna praznina, na adekvatni način otkloni, a da ne dođe do novih povreda Ustava. Kao što ste čuli i kao što stoji, u momentu stupanja na funkciju predsednika Skupštine Srbije, gospodin Dragan Maršićanin nije bio u mogućnosti da odmah raspiše izbore za predsednika Republike, s ozbirom na odluku Ustavnog suda.
A i da je raspisao, da je protivustavno u tom slučaju raspisao izbore za predsednika, to bi bili samo izbori u nizu izbora koji nisu uspeli. Tu prvo nema racionalnosti, nema ekonomičnosti, jer bi morao da raspiše izbore po postojećem zakonu, gde se traži cenzus, što znači izvesno, sa velikom verovatnoćom, izbori ponovo ne bi uspeli, došlo bi do novog nepotrebnog, rekao bih i štetnog, trošenja para iz budžeta.
Nastavilo bi se sa politikom razgradnje institucije, koju je prethodna Republička vlada dosledno sprovodila sve tri godine svog mandata i ne bi se postiglo ništa, nego bi čak postojala mogućnost da ne bi imao ko da raspiše nove parlamentarne izbore, ukoliko su potrebni. Sve su ovo hipotetičke pretpostavke. Zbog toga i zbog svih tih mogućnosti koje su mogle da nastanu, mi smo, DSS, iako smo u toku cele prošle i pretprošle godine predlagali, insistirali i davali predloge i amandmane da se ukine cenzus za izbor predsednika Republike, što normalno ili nenormalno, nije nailazilo na podršku Republičke vlade i navodne većine DOS-a.
Tako smo, zbog tog ponašanja vršioca dužnosti predsednika Republike, izbegavanja raspisivanja izbora, upravo došli u ovu situaciju koja je sve više nepravna situacija, koju je moguće izbeći samo izmenama Zakona o izboru predsednika Republike. Definitovno i konačno je potrebno da ova država ima predsednika Republike, da bude izabran na demokratskim izborima, koji će vršiti svoja ustavna ovlašćenja.
Definitivno je neophodno i krajnje je vreme da se u ovoj državi dosledno, prema Ustavu, sprovede podela vlasti na sudsku, izvršnu i zakonodavnu, jer smo takođe svedoci da je u proteklim godinama jedan deo vlasti pokušavao da upravlja i praktično kontrolisao druge oblike vlasti; tu prevashodno mislim na Vladu Republike Srbije i parlament, koji je bio oruđe u rukama Republičke vlade.
Svi koji su bili u ovom parlamentu, koji su pratili rad parlamenta u prošlom sazivu, to su vrlo lako uočili, da je odlučivanje, odnosno da je donošenje odluka bilo izmešteno iz parlamenta Republike Srbije, da su odluke donošene na nekom drugom mestu, da su predlozi zakona i zakoni usvajani na nekom drugom mestu, a da ovde u parlamentu Republike Srbije u većini slučajeva nisu mogli da budu usvojeni na način utvrđen Ustavom, Poslovnikom i na demokratski način, da su na ovom mestu izmišljani razni načini daljinskog glasanja ili podrške potpuno nelegalnih poslanika, rekao bih grupe građana, koji su u jednom trenutku bili ovde, donosili odluke i glasali u ovom parlamentu.
Nadam se da neću pogrešiti, u jednom trenutku je, prema izveštajima, mada je to bilo teško utvrditi, u ovom parlamentu bilo oko 305 ili 306 poslanika. Moguće je da sam pogrešio oko brojke. Znači, u takvoj jednoj situaciji su donošene odluke i u takvoj jednoj situaciji je, pored ovog parlamenta, i sama institucija predsednika Republike. U ovom trenutku ograničio sam se na ove dve institucije, a ovo ponašanje bi bilo potpuno namerno i sračunato na razgrađivanje tih institucija.
Svima onima koji traže i koji kažu da je izbore trebalo raspisati u momentu stupanja na dužnost predsednika parlamenta, gospodina Dragana Maršićanina, kratko odgovaram i ponavljam da bi izbori morali biti raspisani po starom zakonu, sa cenzusom, da bi to značilo nove neuspele izbore u nizu neuspelih izbora i da se time ne bi ništa postiglo, nego bi se država dovela u još veće probleme, još veću pravnu situaciju, bezizlaznu.
Stoga, ne mogu razumeti odbijanje nekih da prihvate Predlog dopune Zakona o izboru predsednika koji je dala DSS, zahtevajući argumentom da je odmah nakon neuspelih izbora neophodno raspisati nove izbore.
To znači – juče neuspeli izbori, danas novi izbori.
Pored toga, tu je argumenta koji je gospodin Aligrudić dao, da time oduzimamo pravo predsedniku Skupštine, odnosno stavljamo ga u poziciju da nema diskreciono pravo da ceni u kom je trenutku, s obzirom na objektivne okolnosti, kada su u izgledu izbori na drugim nivoima, npr. parlamentarni, celishodno održavanje (datum) izbora. Tako bi predsednik Skupštine bio organ koji praktično ništa ne odlučuje i u praksi to bi moglo da znači da nije ni potrebno da on određuje dan ponovljenih izbora, jer bi se mogao primenjivati automatizam.
Što znači – neuspeli izbori po zakonu; moraju odmah novi izbori, na taj i taj dan, u tom i tom roku. Znači, nema potrebe za donošenjem odluke o raspisivanju izbora.
Ova dopuna zakona od strane DSS-a upravo ovu situaciju u kojoj smo trenutnio želi da promeni i nadam se, kao i stranka DSS-a, da nećemo više doći u takvu neodgovornu situaciju, da nećemo imati odlazeću vladu, da u ovakvu situaciju država više neće dolaziti, pa bi se stoga i ova dopuna mogla, usko tumačeći, smatrati jedinom dopunom za izlazak iz ovog trenutnog, nelegalnog i protivustavnog stanja.
U svim ostalim slučajevima, do primene ove odredbe, odnosno primene Zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike ne bi moglo doći sem u teoriji, a teško je očekivati da će u kratkom vremenu ponovo doći tako neodgovorna vlada, kao ova dosadašnja, odlazeća.
Stoga apelujem na Radikalnu stranku - koja je dala Predlog zakona o izmenama i dopunama, Predlog njihovog zakona je upravo ono što je DSS predlagala proteklih godina - da prihvati ovaj predlog za dopunu Zakona koji je dala DSS, jer se time jedno protivustavno i nepravno stanje svodi na zakonito ponašanje.
Time će se stvoriti mogućnost, usvajanjem ova dva predloga zakona, da predsednik Republičke skupštine odmah raspiše izbore, koji će se obaviti po novim usvojenim zakonima, odnosno po izmenama, i time ćemo dobiti, normalno, na demokratskim izborima predsednika Republike i dovesti instituciju predsednika Republike u mogućnost da vrši svoja ustavna ovlašćenja. Hvala.

Zahvaljujem. Dajem reč gospođici Nataši ... pardon. Po Poslovniku, oprostite, gospodin Pajtić. Izvolite.

Pozivam se na povredu člana 82. Poslovnika Narodne skupšine Republike Srbije, koji se odnosi na elektronsko utvrđivanje kvorma. U osmom redu odnazad, gde sede poslanici G17 plus, čini mi se da je gospođica Karanović, a pored nje još jedna kartica, znači direktnio se falsifikuje kvorum za rad na ovoj sednici, pa vas molim da se na osnovu člana 82. on utvrdi. (Žagor.)

Molim vas, gospodine Pajtiću, zahvaljjem. Vaša kompetencija je nesumnjiva, zbilja. Molim vas, hajdemo da utvrdimo kvorum. Molim sve poslanike da stave svoje kartice.

Molim vas, određujem pauzu od 15 minuta, da se prikupi kvorum.

(Posle pauze – 17,35)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za nastavak rada.

Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.

Nastavljamo raspravu o 4. tački dnevnog reda.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Boško Ristić.

Gospodine predsedavajući, budite ljubazni da usmerite kolege iz vaše poslaničke grupe da ne dobacuju, da pogledaju šta se dešava u poslaničkim jedinicama i ubuduće ih privedite redu da revnosnije obezbeđuju kvorum, ako ste već namerili da vladate Srbijom, u šta ne verujem, kao ni celokupni srpski narod koji nema poverenja u vas.
Inače, što se tiče ove tačke dnevnog reda, nastaviću o onom o čemu su govorile kolege poslanici SRS, a tiče se predloga koji je stigao od poslaničke grupe DSS-a, potpisao je Dejan Mihajlov, datiran je sa 14.februarom ove godine.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, da je SRS, a o tome će se govoriti pod tačkom 5, predložila izmenu Zakona o izboru predsednika Republike deset dana ranije, dakle 4. februara.
Iako smo u vanrednom zasedanju, gospodin Maršićanin - uz sve one predloge koje smo dostavili Narodnoj skupštini, smatramo da su to goruće teme o kojima treba da razgovaramo, a pre svega o tome da promenimo Zakon o privatizaciji i mnoge druge predloge - treba da razmišlja o tome da mu neka elementarna logika nalaže da prvo u dnevni red za ovaj saziv ide tačka koju je predložila SRS, a onda DSS. Tako se ne bi neki koji su vršili vlast neustavno i nezakonito u Srbiji iščuđavali i aludirali na to da Koštunica ima neke telepatske veze sa nama.
Ne, to uopšte nije tačno, jer vidite i sami po predlogu koji je dala SRS i koji je jedino moguć da se prevaziđe ova institucionalna kriza, a tiče se institucije predsednika Republike, Dejan Mihajlov je stalno to sledio na jedan nakaradan način, zakasnivši deset dana, kasnije je dao svoj projekat, odnosno svoje poslaničke grupe, koji je za nas apsolutno neprihvatljiv.
Neprihvatljiv je iz razloga što se ispostavilo da smo mi srpski radikali bili u pravu. Za ti godine vladavine DOS-a i za sve ono vreme ponašanja Demokratske stranke Srbije i Vojislava Koštunice kroz stvaranja nekog mita o tome da su oni poštovaoci Ustava, zakona, legalisti, došlo se do toga da su maske pale, da je ogoljena ta politika, što se pokazalo i brojem glasova koji su dobili na izborima, da ne govorim o ovim drugim strankama DOS-a.
Ispostavilo se da Srpska radikalna stranka, kao najjača stranka danas u Srbiji, od početka zagovara da se o institucijama sistema, izgradnji pravne države i demokratskog društva razgovara ako je to moguće kroz dogovor svih relevantnih političkih stranaka i mi smo smatrali, iako ste grubo prekršili neka osnovna načela parlamentarne demokratije, uskrativši mogućnost gospođi Pop-Lazić da bude predsednik ovog najvišeg zakonodavnog tela, da je najnormalnije da se o Zakonu o izboru predsednika Repbulike i o Zakonu o izboru narodnih poslanika razgovara, pre svega, sa najjačom političkom strankom, jer je nama narod ukazao najveće poverenje.
Ovako ste vi samostalno istupili, dobili ste otvorenu podršku vaših bivših, budućih, već ko zna kojih koalicionih partnera iz Demokratske stranke koji su rekli da će glasati za ovo i time nam stavili do znanja da vi želite da se navodno ta kriza institucija predsednika Republike prevaziđe jednim ovakvim ad hok zakonom.
Sa druge strane, na sednici skupštinskih odbora, kada se govorilo o zakonu koji je predložila Srpska radikalna stranka, u inicijativi u kojoj se jasno traži da se precizira kada će Dragan Maršićanin raspisati neophodne izbore za predsednika Republike, vi ste izašli, a danas je o tome govorio i ovlašćeni predstavnik predlagača i sam predlagač, sa tvrdnjom da je to neustavno.
Kako je onda ustavno ovo zašta se vi zalažete i kada god nemate šta da kažete, vi Srpskoj radikalnoj stranci, vi, koji ste ćutali na sve dosadašnje načine kršenja Ustava i zakona ili iz prikrajka to posmatrali, govorite – to nije u skladu sa Ustavom.
Ako ćemo ad hok da rešavamo stvari, ako hoćemo da izgradimo moderno i demokratsko društvo, onda treba da razmislite dobro o danu za glasanje i da prihvatite predlog SRS, iz prostog razloga što će on i na najbolji mogući način da osujeti eventualne namere Dragana Maršićanina da ostane na mestu vršioca dužnosti predsednika Republike još ko zna koje vreme.
Tako dobijamo kalifa, umesto Nataše Mićić sada Maršićanina u muškom odelu; onda omogućite da Dragan Maršićanin kao v.d. predsednika Republike bude ravnopravni član Vrhovnog saveta odbrane, omogućićete mu da nastavi da se ponaša na takav način, iako znate vrlo dobro da mi od 16. januara prošle godine nemamo predsednika Repbulike, i da je to strašno, i da je SRS neprestano na to upozoravala. A vrlo dobro znate da je kandidata DOS-a, jer vaš predsednik Vojislav Koštunica nije smeo da izađe na crtu, a neće smeti ni sada, do nogu potukao Tomislav Nikolić.
Budite malo strpljivi, nisam završila još uvek svoje izlaganje. Vi ćete imati pravo eventualno na repliku, ako vam predsedavajući dozvoli.
Dakle, kako bi se demaskirala takva uloga i politika samog Koštunice i Demokratske stranke Srbije, sada kada su došli kao do nekog dela vlasti ispostavilo se da je to na tankim i na staklenim nogama, jer i sami vidite, posle nekoliko dana funkcionisanja parlamenta vi niste sposobni da redovno obezbeđujete kvorum. Kako onda mislite da vladate, kako mislite da širite tu vašu koaliciju i da sklepate tu vladu, a najavili ste je već za sledeću nedelju.
Mi imamo sada situaciju koja jedino na takav načim može da se prevaziđe i da odmah krenemo i završimo sa tim, da izabere Srbija iskrenog i časnog rodoljuba za predsednika Republike, kandidata Srpske radikalne stranke, jer i vi sami znate da je nemoguće da Vojislav Koštunica bude dvostruka ličnost.
Ako ste našli sebi podršku u nekoj manjinskoj grupi da sastavite vladu sledeće nedelje, vi sami znate da onda on ne može da bude, ako već želite da bude premijer, predsednik Republike.
Kada bi to želeo ne bi imao nikakve šanse protiv kandidata Srpske radikalne stranke, a i sve da pronađete ne znam koga, vi i stranke iz bivšeg DOS-a, besmisleno je, jer u ovakvoj situaciji opšteg siromaštva, bede, nemaštine, nepoštovanja Ustava, nepoštovanje zakona, bez izgrađenog demokratskog društva jedini izlaz građani Srbije, i zbog ovakvog vašeg ponašanja u protekla dva meseca, vide u Srpskoj radikalnoj stranci. I budite sigurni da će od sada i u buduće u najvećoj meri glasati za nas, jer smo spremni da im obezbedimo bolji život.
Naš kandidat za predsednika Srbije, koji je pobedio ubedljivo na jesenas održanim predsedničkim izborima, za razliku od vašeg predsednika i kandidata DOS-a, nije se ponašao van Ustava i van zakona.
Obećavao je samo ono što predsednik Republike ima pravo i što on kao Tomislav Nikolić, kao predstavnik većinskog dela srpskog naroda, može da uradi.
Na taj način ne samo da će da obraduje sve srpske rodoljube i patriote, i našeg vojvodu prof. dr Vojislava Šešelja, već će Srbija imati predsednika kakvog zaslužuje.

Replika Dragan Maršićanin, a zatim Miloš Aligrudić kao predstavnik predlagača.

Fascinantna je sličnost između Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke kao opozicionih stranaka u ovom parlamentu. Istovetne su u sledećem (neću da uvredim, samo ću da iznesem činjenice): dok su na vlasti krše zakone, krše Ustav, neprestano, svakodnevno; one koji se zalažu za poštovanje Ustava i zakona, pogrdno misle oni, nazivaju legalistima. To je razlika između nas i vas, jednih i drugih.
Ono što jesmo bili dok smo bili na vlasti šest meseci i dok smo bili opozicija primenjivaćemo i danas kada smo na vlasti. Onda vam kažem, zapamtite ako možete, dok sam na ovoj funkciji predsednika Narodne skupštine neću kršiti zakone i neću kršiti Ustav Republike Srbije.
Zaboravite priču o Nataši Mićić, jer sa nama nema nikakve veze. Upravo mi smo nešto suprotno. Neće biti doživotnih nezakonitih vršilaca dužnosti predsednika Republike, već će onaj ko je predsednik ove skupštine i vršilac dužnosti predsednika Republike - ukoliko sam ja taj u tom roku, a ukoliko ne mislim da mogu da kažem to i za onog ko će posle na ovo mesto doći - raspisati predsedničke izbore, ne berite brigu, u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije.

Za reč se javio gospodin Aligrudić kao predlagač, zatim gospodin Mihajlov kao predsednik, pa gospodin Vučić.