Demokratska stranka Srbije je dala svoj puni doprinos po pitanju ove institucije još 2002. godine, dajemo ga i sada, mi uvek štitimo sve institucije. Znači, bez obzira ko će pobediti na narednim predsedničkim izborima, mi dajemo ovaj doprinos. Dali smo i 2002. godine, kada smo predložili ove izmene i dopune tog zakona tada, a tada arogantni DOS, koji je u ostacima danas, nije prihvatio, potpuno bezrazložno, u oktobru te godine, te izmene koje bi dovele do uspeha predsedničkih izbora.
Inače, da vas podsetim - 2002. godine Vojislav Koštunica je u dva navrata pobedio na tim predsedničkim izborima, mi smo tada govorili da je izabran predsednik Srbije, jer je izašlo u oba kruga preko 52% građana, što se na ovim prethodnim izborima 2003. godine nije dogodilo; izašlo je 38% građana.
Da je uvaženo tada 2002. godine, to faktičko stanje i pobeda u oba kruga, ubedljiva i najubedljivija, ne bi se dogodili novi nemili događaji koji su usledili - mnoge smrti, vanredno stanje sigurno, za koje su krivi oni koji su izazvali krizu predsedničke institucije 2002. godine.
Prema tome, oni tome nisu očigledno posvetili mnogo pažnje. Inače, Vojislav Koštunica bi pobedio i u novembru 2003. godine da se odlučio da izađe na izbore, i to ubedljivo, samo što se on teško odlučuje, a kada se odluči, onda uvek pobeđuje.
Međutim, nije bilo potrebe da učestvujemo na ovim izborima, jer ne bi bilo ovih parlamentarnih izbora danas i ne bi bilo ove skupštine, ne bi bilo ovih promena i svega onog što će pozitivno uslediti kada se formira vlada. Mi smo našu pobedu dokazali, dokazali bismo je i ovaj put, sa 12.000 dokaza Vrhovnom sudu.
Nema danas odgovora na određena pitanja – zašto neke stranke nikada neće imati i nemaju kandidata za predsednika, reformske, najdemokratskije itd, zašto nemaju kandidata. Neće ga nikada ni imati.
Nema odgovora na pitanja zašto neki kandidati, koji uporno učestvuju na izborima, nikada ne mogu da pobede na tim izborima? Nema odgovora na ta pitanja.
Ali, ima odgovora na pitanje zašto će jedino Vojislav Koštunica uvek pobediti na predsedničkim izborima, i na sledećim ako se odluči, a o tom–potom, ima vremena. Ima odgovora zašto će se to desiti i zašto se to uvek dešavalo, ako se odluči. Zato što jedino on ima poverenje građana, zato što jedino sa DSS-om svi hoće u koalicionu vladu, o tome malo ko razmišlja, zato što mi svima odgovaramo i zato što smo odabrali da živimo skromno kao narod, a ne besno kao vlast. Čak i kada budemo vlast, tako ćemo odabrati.
Mi smo jedini taj srednji i ispravan politički put u zemlji Srbiji između dva takozvana antipoda, kako sami sebe zovu ovih dana. Oni meni više liče više na neke oktopode, koji su se zagrlili, crni i žuti, pa ne znaju da li da se vole ili da se biju, a kažu – ko se bije, taj se voli. To je funkcionalna opoziciona koalicija, nekoliko nedelja ovde stalno glasaju isto i imaju nekakav čisti egzibionistički oportunizam, oni su protiv svega što je konstruktivno.
Evo, mi ćemo kod sledeće tačke pokazati da nismo lažni oportunisti i glasaćemo za predlog SRS, koji smo pre dve godine i mi predložili.
Mi smo DSS i zato pobeđujemo na izborima i zato će Vojislav Koštunica, ako se odluči, pobediti, jer mi smo državotvorni, umereni i svima prihvatljivi i stabilni.
Mi smo, osim toga, pokazali da u ovoj skupštini hoćemo da gradimo mostove i sa SRS, i sa SPS-om, i sa DS-om i sarađivaćemo sa svima, jer to je jedini put da svi zajedno guramo Srbiju napred, a ne jedni napred a drugi unazad itd.
DSS rešava probleme, mi rekoh, nismo zaludni oportunisti, pokazaćemo to idući put, mi štitimo sve institucije, štitimo instituciju predsednika i to će se pokazati.
Svaka čast onome ko pobedi na sledećim izborima, da li ćemo ti biti mi ili neko drugi; ako budemo učestvovali, pobeđujemo.
Hvala vam.