U svojstvu predstavnika poslaničke grupe. U ovom svom završnom izlaganju neću praktično ponavljati mnogo od onoga što sam rekao u uvodnom izlaganju, kada smo obrazlagali predlog ovog zakona, nego će biti par osvrta na ono čime je bila protkana diskusija ova dva dana dok smo diskutovali o ovom predlogu zakona.
Podsetiću na jednu stvar. Mi smo u izlaganju prethodnika imali prilike da čujemo da Ustav poznaje samo dve mogućnosti: jedna je da imamo predsednika Republike, a druga je da ga nemamo. Te, ako nemamo predsednika Republike, prirodno je da se izlaz traži u raspisivanju izbora za predsednika Republike. To je potpuno nesporno.
Međutim, podsetio bih na nešto drugo. Kada čitamo tekst Ustava, moramo da ga čitamo tako da povezujemo odredbe između sebe i da povezujemo stavove u jednoj odredbi Ustava. U članu 87. Ustava, gde smo našli ustavni osnov za podnošenje ovog predloga zakona, stoji izričito: "Postupak izbora i opoziva predsednika Republike uređuje se zakonom".
Šta znači ova odredba Ustava? Ona kaže eksplicitno da se sve ono što nije rečeno neposredno u Ustavu o postupku izbora predsednika Republike uređuje zakonom. U ovom Ustavu ne postoji ni jedna jedina reč, ni slovo o situaciji koja se zove neuspeli izbori za predsednika Republike. Prema tome, veoma jasno možemo da protumačimo šta je htela odredba člana 87. poslednjeg stava, stava 7. kada ovo kaže, da se postupak izbora za predsednika Republike uređuje zakonom.
Koji su to zakoni? To je, pre svega, Zakon o izboru predsednika Republike, koji neposredno uređuje materiju izbora predsednika Republike. Tu je još jedan zakon - Zakon o izboru narodnih poslanika, čije se odredbe supsidijarno primenjuju na izbor predsednika Republike, jer Zakon o izboru predsednika Republike ne sadrži sve odredbe koje regulišu postupak izbora. Dakle, shodno primenjujemo još jedan zakon u postupku izbora predsednika Republike.
Ponoviću vrlo kratko, Ustav ne predviđa mogućnost neuspeha predsedničkih izbora, a najbolji dokaz za to je kada je prvi put donošen ovaj zakon o izboru predsednika Republike, koji je kasnije menjan izmenama i dopunama, tada, takođe, ni u zakonu prvobitno nije bila predviđena mogućnost da predsednički izbori ne uspeju. Tek kasnije, posle izbora, a za koje naše kolege poslanici iz SRS znaju koji su to bili izbori, ova materija se drugačije uređuje, donosi se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike i uvodi se pojam neuspelih predsedničkih izbora u tom zakonu, i propisuje se odredba prema kojoj predsednik Narodne skupštine u roku od 60 dana od dana kada se održe neuspeli izbori odlučuje o raspisivanju predsedničkih izbora.
Podsećam, dalje, došlo je do grube zloupotrebe te odredbe od strane ranijeg predsednika Skupštine Srbije gospođe Nataše Mićić, koja je izvojevala, iz političkih, odnosno politikantskih razloga, da tu odredbu protumači tako da ona diskreciono odlučuje o tome da li će ili neće uopšte raspisati predsedničke izbore, što je naravno bilo nedopustivo. A, da bi se vrzino kolo te rasprave okončalo, Ustavni sud Republike Srbije je u septembru prošle godine stavio van snage, odnosno proglasio neustavnom tu odredbu.
Ono što sadrži Predlog zakona DSS-a, to je ponavljanje tog roka od 60 dana za raspisivanje izbora samo sa brisanjem reči koje unose zabunu u čitavu stvar, a to je - odluka predsednika Narodne skupštine. Izbori se imaju i moraju raspisati u tom roku.
Naravno, pošto ne postoji drugi osnov iz Ustava, neposredan osnov, a Ustav neposredno i izričito upućuje na zakon, onda se zakonom ova materija ima urediti. Ovo je praktično bio jedini način, o tome možemo razgovarati u stručnom smislu koliko god hoćemo, ali po mom dubokom uverenju ovo je jedini način da se ovaj jaz premosti.
Mogli smo razgovarati o tome da taj rok bude 30 dana, 15 dana, on je 60 dana iz prostog razloga, to ne treba zaboraviti, predsednik Narodne skupštine nije izabran juče ili danas, on je izabran pre izvesnog broja dana. Kada govorimo o ovom roku, mi već moramo utvrditi da je jedan dobar deo ovog roka protekao. Kada ovaj zakon stupi na snagu, mi ćemo, maltene, biti na polovini ovog roka. Nema opasnosti od odlaganja predsedničkih izbora. To je prva i osnovna stvar.
Međutim, a ovim ću praktično završiti, ovde su se čule rečenice predizborne kampanje za izbor predsednika Republike pre nego što su izbori raspisani. U žaru te predizborne kampanje za jednog od, evo, čuli smo, gotovo sigurnih kandidata za predsednika Republike Srbije, druga strana je optuživana, tj. strana predlagača, da je imala nekakve čudne ili zle političke namere prilikom podnošenja ovog predloga zakona, te da je, tobož, htela da učini da mandat njihovog kandidata na mestu potpredsednika Narodne skupštine traje dovoljno dugo da se neki drugi kandidat, koji bi potencijalno pobedio na tim izborima, onemogući da vrši svoju ulogu. To nije tačno. Ovde motiv nije politički u tom smislu.
A ako političkog motiva ima, a otkrio sam da ga ima ovde u našem predlogu, ovde ću vam ga priznati danas. U čemu se on sastoji? U tome što treba da sutradan raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, čije se odredbe supsidijarno primenjuju, odnosno shodno primenjuju na izbor predsednika Republike. To su prvi izbori koji nam dolaze. U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika mi smo predložili, kao DSS, određene novine, a te novine se tiču proširenja kruga lica koja imaju pravo da glasaju, kojima je to pravo bilo do sada onemogućeno. Imeđu ostalog, to je dijaspora.
Tamo je predviđeno u tim odredbama da će se napraviti posebna evidencija tih birača. Predviđen je postupak pravljenja te evidencije. Predviđena je prelazna odredba koja govori o tome šta će se desiti ukoliko izbori budu raspisani pre nego što se posebna evidencija sačini. Taj postupak traje određeno vreme. Prema tome, kada bismo prihvatili predlog onih poslanika koji se zalažu za to da izbori budu raspisani odmah za odmah, onda bi nam se ostavilo vrlo malo vremena da uskladimo ove dve norme. Ne kažem da će se sigurno i dogoditi, ali moglo bi da se dogodi da na taj način sprečimo naše državljane, naše građane u inostranstvu, našu dijasporu da ostvari pravo glasa.
To je jedini pravi politički motiv, ozbiljan politički motiv koji je DSS imala kada je razmišljala o roku od 60 dana za raspisivanje ovih izbora. Moguće je da je taj rok dat toliki i opreza radi, moguće da bi se ova stvar mogla spakovati u kraćem roku, ali on je dat samo iz tog razloga, iz razloga tog motiva. Nijedan drugi politički motiv u ovom slučaju nije postojao.
Ako se razlikujemo u pogledu stava da li treba ili ne treba dijaspori omogućiti pravo glasa na izborima, to je onda drugo pitanje. Oko toga se možemo razlikovati i onda to valja i reći narodu, pa da se zna da se DSS zalaže za opšte pravo glasa, jednako pravo glasa, i to opšte i jednako pravo glasa baš među svim građanima Srbije i među onim našim građanima koji nisu u prilici da glasaju, jer nisu trenutno u našoj zemlji.
Prema tome, molim vas da se ne vodi predizborna predsednička kampanja za ovom govornicom, nego da se razmisli o stvarnim razlozima podnošenja ovog predloga zakona, o tome da on jeste i ustavan i u skladu sa pravnim sistemom, da je određena vrsta nadopune radikalskog predloga zakona, za koji će DSS glasati. Molim vas da za ovaj predlog zakona glasamo, jer ćemo na taj način ne samo zatvoriti rupu u pravnom sistemu, nego ćemo pomoći da se i dalje izborni postupak u Srbiji odvija nesmetano i u interesu svih građana Srbije koji imaju pravo glasa i onih koji nemaju.

Zahvaljujem, replika, gospodin Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušali smo, rekao bih, ceo dan kako su poslanici DSS-a odgovarali na primedbe srpskih radikala i evo, tek na kraju, u izlaganju predstavnika predlagača čuli smo pravu informaciju i nešto na šta su srpski radikali ukazivali, a to jeste, ako već određujete takav rok, zašto taj rok nije tri dana ili sedam dana, zašto je 60 dana. Ni od koga drugog  do sada nismo čuli zašto bi taj rok bio 60 dana, zašto bi se prolongiralo.
Sada, da vidimo šta je rekao gospodin Aligrudić. To je zbog činjenice da moramo da napravimo posebnu evidenciju, spiskove birača u inostranstvu i da vidimo gde, kako i drugi tehnički poslovi da budu obavljeni oko glasanja onih koji žive u dijaspori. O tome ćemo govoriti povodom Zakona o izboru narodnih poslanika.
Prvo, otkud znate kako, na koji način i koliko vremena je potrebno da se naprave ti birački spiskovi; kako i na koji način će da se reši kontrola? Kažite mi ko će da kontroliše to, ako se glasa isključivo na onim mestima i uz kontrolu diplomatsko-konzularnih predstavnika itd. Ako to bude sve tako, ako mislite da vam Goran Svilanović, Vuk Drašković ili bilo ko drugi šalje te spiskove ili koverte, onako kako su nekada stizale iz kasarni i iz zatvora, onda to nećemo i ne možemo da prihvatimo ni na koji način. Zato mislimo da ovaj rok nije trebalo prolongirati, pa neka se predsednički izbori održe po ovakvim pravilima, uz smanjeni cenzus. Bilo bi mnogo logičnije i pokazalo bi kako i na koji način možemo da uspostavimo institucije u Republici Srbiji i kako to može da funkcioniše neuporedivo bolje nego što je do sada bilo.
Još jednu stvar da vam kažem, stalno govorite o poslanicima SRS kao o nekome ko vodi izbornu kampanju za svog predsedničkog kandidata. Da, tačno je, mi imamo predsedničkog kandidata od kojeg očekujemo pobedu. Naravno, očekujemo to poverenje od građana Srbije i to ne krijemo. Ali, sve vreme su i vaši poslanici vodili kampanju za svog predsednika stranke, ili ne znam šta će biti mandatar ili predsednički kandidat, mi se nadamo, i sve vreme nisu govorili o Predlogu zakona, nego su sve vreme govorili o SRS. To im je bila jedina meta i jedina tema. Mi nemamo ništa protiv toga. Nama se jasno pokazuje i jasno vidimo ko je vaš politički problem, sa čim ćete se sučeljavati i sa kim ćete se sukobljavati u političkom smislu i ne bežimo od toga.
Nemojte da zamerate opoziciji, a očigledno je da ste formirali vladajuću većinu u ovoj skupštini od DSS, G17 plus, SPO-NS i SPS, a za ovaj zakon i DS.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, možemo li da se držimo vremena?)
Završavam. Dakle, možete to da radite, ali nama nemojte da zabranjujete da ovo koristimo i kao govornicu za političke istupe. To je naš posao, ljudi. Mi se time bavimo. Izbori su završeni, spremamo se za sledeće izbore; naš program, naše zakonske projekte, naše amandmane, sve to objašnjavamo sa ove govornice. To nam je posao, to smo radili i to ćemo uvek da radimo.
Mi vas pozivamo da ovaj zakonski projekat ne bude prihvaćen. Žao mi je što nam je gospodin Marković uskratio pravo da koristimo ostatak našeg vremena, zato što nam je to juče dozvoljeno. To nam je dozvoljavala čak i Nataša Mićić, ali šta da radimo, takva su vremena došla, demokratija izgleda pobeđuje na različite načine. Svejedno, želim još jedanput da pozovem sve poslanike u Skupštini Srbije da glasaju protiv ovog predloga, jer onda bismo valjda naterali gospodina Maršićanina da raspiše izbore, a i Srbija bi konačno dobila domaćina na njenom čelu, koji bi je predstavljao i u zemlji i u svetu i, naravno, gospodine Prorokoviću, biće to Tomislav Nikolić.

Gospodin Proroković, replika, pa gospodin Mihajlov.
Gospodine Vučiću, molim vas još jednom, nemate nikakav povod da obmanjujete javnost. Došla je malopre gospođica Jovanović i tražila da se dodatno upiše, mimo pravilnika, da se iskoristi diskreciono pravo predsedavajućeg. Juče sam to već uradio. Evo, ovde piše latinicom, to je Gordana Pop-Lazić, ali je ona odustala, jer danas ima amandman. Kada jedna poslanička grupa, ne odnosi se na SRS, ma koja, iskoristi svoje vreme, jer ga taktički nije dobro rasporedila, stvarno nemam nameru da naknadno iz političkih interesa kršim Poslovnik i neću koristiti svoje diskreciono pravo da omogućim ma kome političku kampanju.
Gospodine Prorokoviću, izvolite.

Gospodine Vučiću, ne bih želeo dalje da polemišem sa vama. Rekao sam nešto što je, čini mi se, prvi put rekao neko od poslanika ko pripada stožeru koji formira vladajuću većinu. Rekao sam, pod jedan, da manjina ima pravo da bojkotuje rad ove skupštine, jer je to dozvoljeno u većini parlamenata u Evropi, a da isto kao što manjina ima to pravo, većina ima obavezu da obezbedi kvorum. Stranka kojoj pripadam nikada vam neće zamerati ono što su vam zamerale prethodne vlasti kada ste bili u opoziciji, od Miloševića do Živkovića. Nema nikakvih problema, sa nama ćete tu imati korektan odnos.
Rekao sam i nešto drugo: ova stranka vas nikada neće pokrasti na predsedničkim izborima. Ko pobedi na predsedničkim izborima, nećemo vršiti ni opstrukciju njegovog inaugurisanja, nećemo vršiti ni opstrukciju izborne procedure. Pružićemo vam ruku ako pobedi gospodin Tomislav Nikolić, a da li će biti, to ćemo videti, o tom potom, izbori će se raspisati, kampanja će ići. Pružićemo vam ruku, pozvati vas na konstruktivnu saradnju u interesu svih parlamentarnih stranaka i države. Korektan stav DSS, molim vas, nemojte zloupotrebljavati za vašu jeftinu političku propagandu.

Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika želi reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Vi želite posle pretresa u pojedinostima ili sada?
Kao predlagač, gospodin Dejan Mihajlov.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Ko je predlagač, Aligrudić ili on?)
Gospodin Aligrudić je kao predstavnik poslaničke grupe, a predlagač ovog akta je gospodin Dejan Mihajlov.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Rekli ste da je Aligrudić predlagač.)
On je predstavnik poslaničke grupe po tački 4. Juče je na početku sednice obaveštenje podeljeno svima, a odnosi se na gospodina Pajtića, gospodina Aligrudića. To su bila dva obaveštenja koja su data na početku sednice.
Gospodine Mihajlov, izvolite.

Ako smo ispravili ovaj mali nesporazum, hteo bih da konstatujem da je ova rasprava pokazala da može da se nađe odgovor na pravnu prazninu koja postoji u našem Ustavu, a to je kako rešiti pitanje neuspelih predsedničkih izbora. Ova rasprava, koliko god se neki upirali da ospore nepostojanje mehanizma u postojećem Ustavu za rešavanje ovog problema, pokazala je da taj mehanizam ne postoji i da rešenja koja su nuđena od strane drugih nisu adekvatna i ne daju odgovor na pitanje šta radimo kada imamo tri kruga neuspelih predsedničkih izbora, da li idemo u četvrti krug i trošimo još para, gubimo još vremena ili ćemo naći odgovor na to kada se i u kom roku raspisuju predsednički izbori nakon neuspela tri kruga.
S obzirom na sve okolnosti koje su vezane za politički život u Srbiji, da stranke koje nemaju kandidata pozivaju na bojkot i time opstruiraju uspeh predsedničkih izbora, dolazimo u situaciju da je u ovom trenutku najbolje rešenje ono koje je prisutno u mnogo susednih država koje imaju neposredni izbor predsednika, a to je da nema cenzusa za izbor predsednika u prvom krugu.
Naš zakon rešava pitanje u kom roku, kada i ko raspisuje izbore nakon neuspelih izbora. Ovim predlogom zakona definisano je da predsedničke izbore raspisuje predsednik Skupštine u roku od 60 dana od konstituisanja Skupštine i njegovog izbora.
DSS ovim zakonom rešava pravnu prazninu i ovim zakonom omogućavamo da Srbija konačno dobije predsednika, da posle 14 meseci agonije u kojoj se Srbija nalazi, silnih zloupotreba i kršenja Ustava i zloupotreba prava, Srbija dobije izbore na kojima će dobiti predsednika. Ko će to biti zavisi od volje građana i DSS tu volju građana uvek poštuje, išlo joj na ruku ili ne, ali volja građana se mora poštovati.
Upravo uz ovaj predlog zakona, uz predlog zakona SRS-a kojim se ukida cenzus, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika kojim se dovode se u ravnopravan položaj naši državljani koji žive u inostranstvu, omogućuje im se da glasaju, mi dobijamo jedan adekvatan politički sistem, koji će omogućiti da se volja građana na najbolji mogući način ispoštuje, da Srbija dobije predsednika i da svi građani koji jesu državljani, koji jesu birači, budu u prilici da glasaju na tim izborima. Tu mislimo na naše državljane koji su sticajem okolnosti van države. I ovaj zakon jeste prilika da se reši jedan deo problema koji imamo.
Isto tako treba ceniti konstruktivan pristup, pre svega onih koji su u nekim ranijim vremenima onemogućavali izbor predsednika time što nisu hteli da ukinu cenzus, pre svega DS i Borisa Tadića, koji će prihvatiti uz jednu konstruktivnu raspravu da podrže ovaj predlog zakona i na taj način omogućiti da se izbori raspišu u ovom roku od 60 dana. To jeste dobro i to jeste za svaku pohvalu u ovom trenutku.
Ono što takođe treba da dovede do toga da ti izbori kada budu raspisani uspeju, to je usvajanje zakona kojim se smanjuje cenzus; sudeći po ovoj raspravi, očigledno je da će biti dovoljno poslanika koji će glasati i za skidanje cenzusa. Očekujem da bude dovoljno poslanika koji će podržati pravo dijaspore da glasa na ovim izborima i na taj način omogućiti da neke nepravde kojih je bilo ranije budu ispravljene i da onda dobijemo izbore za koje može da se kaže da su demokratski, uz sređivanje biračkih spiskova koji su takvi kakvi su, sa preko 800.000 netačnih upisa u biračkim spiskovima, koje će biti omogućeno i formiranjem nove vlade Srbije, kada će Srbija dobiti domaćina u Vladi Srbije, koliko u narednih desetak dana. Smatramo da ćemo ažuriranjem biračkih spiskova, usvajanjem ova tri zakona doći do najdemokratskijih izbora u Srbiji od uvođenja višepartijskog stanja.
To je nešto što je za DSS prioritet, da se svi ovi uslovi ispune i da kažemo da smo imali jedne najdemokratskije izbore; i ko na tim izborima pobedi, ko zadobije najveće poverenje građana niko to nikada neće moći da mu osporava, bilo da su izašli sa najjačim kandidatima, najslabijim kandidatima, ali ja bih taj obračun sa ove skupštinske govornice kojim se pokušava da se nešto nametne prepustio građanima Srbije na izborima. Oni su to uvek znali, i mada ima onih koji su ih nekada potcenjivali i mislili da mogu da im nametnu ovo ili ono, građani Srbije savršeno dobro znaju koja je njihova politička volja i šta je najbolje za njih. To su uostalom i na ovim izborima pokazali i DSS smatra da je pobednik na svakim izborima onaj ko preuzme vlast posle tih izbora i pravi pobednik na ovim izborima videće se kroz desetak dana.

Zahvaljujem. Pošto nema više prijavljenih po članu 89. Poslovnika, zaključujem načelni pretre        Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Molim predlagača narodnog poslanika Dejana Mihajlova da se izjasni o ovom amandmanu. Ne prihvatate.
Da li Gordana Pop-Lazić želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako je jedan od govornika iz poslaničke grupe DSS ovde spočitavao, kako biste vi to novim govorom rekli, da se zakoni donose u interesu građana, a ne kada kome i kako odgovara i da li je izgledu da će njegov kandidat eventualno pobediti na izboru i da tako ostavljamo utisak banana - države, želim da joj kažem da mi jesmo banana - država, zahvaljujući Vojislavu Koštunici koji se odrekao kontinuiteta i uveo ovu državu u Ujedinjene nacije kao najmlađu državu. To je žalosna činjenica, ali je tako.
Ja sam ovaj amandman podnela na član 1, i molim predsedavajućeg da toleriše, moram malo širu i sveobuhvatniju priču da imam, s obzirom da zakon ima samo jedan član i praktično mora da se govori o celokupnom zakonu, smatrajući da se ovakvi zakoni donose uglavnom političkim konsenzusom ukoliko učesnici u političkom životu imaju dovoljno sluha za to.
Mislim da se svi mi igramo strpljenjem građana, jer, verujte, niko u Srbiji nije zainteresovan za ove zakone koje mi imamo na dnevnom redu na ovoj sednici, osim nas političara koji učestvujemo u političkom životu. Šta je onda trebalo da učinimo? Trebalo je da sednemo pre sednice i da se dogovorimo kakve ćemo zakone prihvatiti i da na ovoj sednici to bude puko glasanje, kao što smo glasali o sastavu izborne komisije.
Mi, srpski radikali, načinili smo prvi korak u tom smislu i dostavili vam sve predloge zakona za koje smo smatrali da treba da se nađu na ovoj prvoj sednici, pored ovih izbornih zakona, još neke veoma važne zakone kao što je stavljanje van snage zakona o lustraciji, Zakona o izgradnji objekata (ili, kako se popularno zove, zakon o legalizaciji) i izmene i dopune Zakona o privatizaciji.
Zamolili smo vas da nam dostavite svoje sugestije, da kažete šta vam se ne dopada, šta biste želeli da promenite. Niko nije našao za shodno ni pismeno da nam odgovori, a mogli smo sve to da prevaziđemo i da ne trošimo ovo dragoceno vreme za ovom govornicom i da se nadigravamo i da pričamo o nečemu što, ponavljam, nikoga u Srbiji osim nas ne interesuje.
Kako smo to propustili? Naravno, nastavićemo priču još jedan dan o Predlogu zakona koji je SRS podnela, ali je osnovni motiv za podnošenje ovog amandmana pre svega taj što smo mi nedelju dana pre nego što je DSS podnela ovaj predlog zakona podneli Skupštini Predlog zakona o izmenama Zakona o predsedniku Republike, smatrajući da je već propušten rok za raspisivanje izbora.
Molim vas, ovde se ne postavlja pitanje zašto su izbori propali - o tome ću nešto više govoriti kada budem obrazlagala naš predlog zakona - nego zašto predsednik Skupštine, onaj prošli ili ovaj sadašnji, nije koristio svoja ovlašćenja i zašto nije svoju obavezu ispunio i raspisao izbore? Mi smo 16. januara mogli da konstituišemo Skupštinu. Tog dana smo mogli da izaberemo predsednika. Tog istog dana je predsednik Skupštine mogao da raspiše izbore i da sve ostane u okviru Ustava.
Naravno, ovde ljudi kažu – dva pravnika, tri mišljenja. Mi smo ovde dva dana razgovarali o tome, uglavnom su se kolege pravnici javljali za reč i niko od njih nije hteo da primeti da Ustav praktično predviđa sve ovo što vi tražite Predlogom ovog zakona. Samo je stvar tumačenja. Dakle, ako krenete putem analogije i shvatite šta je Ustav hteo, a Ustav je hteo da imamo predsednika države, Skupštinu, Vladu, Ustavni sud, sudove, javna tužilaštva, mi to moramo u svakom trenutku da imamo.
E, sad, vama treba 60 dana da odložimo raspisivanje izbora – zbog čega? Zbog toga što formirate vladu. Lepo narodu kažite – zbog toga što Vojislav Koštunica ne može u isto vreme da bude mandatar, da vodi predizbornu kampanju i da se kandiduje za predsednika države, jer će ljudi da se pitaju – da li ovaj čovek stvarno može da stane u sve te uloge. Ne može. I vama je to problem. Vi nemate nikog drugog, gospodo, koga biste istakli kao kandidata.
Treba vam dva meseca da vidite prvo da li ćete formirati vladu, da li će eventualno biti prevremenih izbora.
Ako ih ne bude, onda ćete dva meseca uigravati tu novu vladu i odlučiti da li ćete ustupiti gospodinu Labusu mesto mandatara, eventualno, a da Koštunica bude kandidat na predsedničkim izborima.
To su vaše međusobne, međupartijske stvari i dogovori u koje mi ne ulazimo, ali kažite narodu zašto mi godinu i po dana nemamo predsednika države. Svi ste vi ovde, sem nas, bili u toj DOS-ovoj vlasti.
(Predsedavajući: Gospođo Pop-Lazić, samo malo obratite pažnju na vreme.)
.... koji je tu vlast praktično podržavao, gotovo do onog trenutka kada smo oborili Vladu Srbije u parlamentu.
Dakle, mi smatramo da je ovaj predlog zakona potpuno suvišan, imajući u vidu da je SRS podnela mnogo sveobuhvatniji predlog zakona. Zahvaljujem se.

Po Poslovniku, gospodine Pajtiću?