Gospodin Mihajlov, izvolite.

Meni je žao što je gospođa Pop-Lazić izašla, s obzirom da je njena stranka u izbornoj noći 2000. godine objavila da je Vojislav Koštunica pobedio u prvom izbornom krugu, da je tada Vojislav Šešelj čestitao Vojislavu Koštunici za pobedu, i to je tačno i niko nikada nije nelegalno ništa drugo radio. Mi smo se samo izborili za izbornu volju građana. Ako vi smatrate da je izborna volja građana nešto za šta se ne treba boriti, mi ne smatramo. Mislimo da je svaki glas građana Srbije važan. Mi smo rekli da ćemo poštovati volju građana na svakim izborima i poštujemo je, tako smo tražili da se volja građana poštuje na tim izborima 2000. godine, i ako ona za vas tada nije bila važna, za nas jeste.
Kao što ste vi učinili i priznali da je Vojislav Koštunica tada pobedio i poštovali volju građana, mislim da ne možete da osporavate pravo da mi isto tako tu volju građana ispoštujemo i što smo tražili da se ona prizna. To je jedno krajnje legitimno pravo. Ne vidim da tu ima prostora da se oko bilo čega sporimo, kao što nema prostora da se sporimo ni oko dijaspore, ni oko svega što smo slušali ovde.
Mi smo danas najmanje slušali o Predlogu zakona koji je na dnevnom redu. Sam predlagač Gordana Pop-Lazić o svom zakonu ništa nije govorila, jer je ona predložila zakon čiji je prvi stav potpuno besmislen. Meni je žao što nema gospođe Pop-Lazić da možemo pravnički ili stručno da polemišemo o tome, on je potpuno besmislen i ne znam zašto to stoji. Mi smo to rekli, uostalom, u raspravi i o onom zakonu.
Neka ona priča o tim besmislenim odredbama, a kada dođe na red Zakon o izboru narodnih poslanika u ponedeljak, onda možemo lepo da raspravljamo o tome da li treba dijaspora da glasa ili ne. Po gospođi Pop-Lazić ne treba, bez obzira što je vojvoda Đujić, nekada perjanica dijaspore u Americi, proglasio puno radikala za vojvode i što je onda dijaspora bila dobra sredinom 90-tih godina, a sada ne valja.
To je opet političko delovanje pojedinih stranaka i ako neko previše računa na amneziju srpskog naroda, ne mora da računa da ćemo mi koji se bavimo politikom imati tu istu amneziju i zaboraviti šta se u Srbiji dešavalo poslednjih 10-15 godina.

Molim vas, gospodine Vučiću, ovo je bila replika, hoćete repliku na repliku Gordani Pop-Lazić, hoćete vi kao pomenuta stranka da se obratite? Izvolite, izvinjavam se još jednom gospođi Vjerici koju sprečavamo već pola sata. Izvolite, obratite se.

Dame i gospodo, zahvaljujem se, ali ovo je čisto pravo na repliku i nemojte to da nam, nemojte molim vas, sve vreme govori o našoj stranci...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, budite korektni, dobili ste reč, izvolite.)
Dame i gospodo, gospodin Mihajlov nije slušao gospođu Pop-Lazić. Gospođa Pop-Lazić je malopre, dakle pre pet minuta, rekla da nema ništa protiv, kao što smo svi to rekli, da naši državljani koji imaju boravište u inostranstvu izađu i glasaju. Imamo problem zbog samog postupka, načina kontrole, metoda glasanja. Čak sam čuo da ćete i vi neke naše amandmane da prihvatite. U tome je problem. Pitanje je da li taj problem možemo da rešimo.
Mi hoćemo da oni glasaju, jer svaki njihov glas je mnogo više glasova za Srpsku radikalnu stranku nego za bilo koga drugog. Zašto brinete o tome? Nemojte da se sekirate. Meni je drago da vi vodite računa o interesima SRS, ali ste malopre rekli, vaš predstavnik ovde je rekao – nećemo moći da obezbedimo da se glasa u Australiji za prve izbore ili nećemo moći možda u Americi, ali ćemo moći ovde u bliskom okruženju. To je nemoguće. Ne možemo mi da pravimo takvu vrstu diskriminacije. Ili imamo opšte biračko pravo ili nemamo.
Takvu vrstu diskriminacije ne možemo da imamo, ali ne brinite, ako to uspete da uradite i ako uspeju da se poštuju ovi elementarni uslovi na kojima insistira SRS, onda ćete videti kako to lepo izgleda: u Los Anđelesu Srpska radikalna stranka 90%, u Brizbejnu 90%, u Johanesburgu 90%, u Minhenu i Berlinu 90%, a u Ševeningenu kod srpskih patriota 100%, i to će nam biti najdraža pobeda.
Što se tiče priča o vojvodi Đujiću, on je samo jednog vojvodu izabrao u Srbiji, gospodina Šešelja. Nije više njih nego jednog jedinog. To je što se toga tiče, gospodine Mihajlov, da znate.
Svuda tamo gde žive naši ljudi moramo da nađemo ozbiljna rešenja kojima možemo da garantujemo ozbiljan, ispravan, logičan i normalan izborni postupak. Ako to uspemo, bio bi to veliki pomak napred, ali se plašim da u tome nećemo uspeti. Plašim se da će biti mnogo nedostataka, da će biti ostavljanja brojnih mogućnosti za zloupotrebe, mahinacije, izborne krađe.
Tih smo slučajeva u prethodnom periodu imali mnogo, znate kako je to bilo ranije u kasarnama, pa oni koji su direktno postavljani od strane režima ...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću, po ko zna koji put danas.)
Hvala vam po ko zna koji put gospodine Markoviću, ne morate baš na mom primeru da budete tako revnosni.
(Predsedavajući: Puštao sam vas po dva minuta duže na repliku od tri minuta. Budite tolerantni prema drugima, pre svega prema poslaniku Srpske radikalne stranke koji već pola sata čeka da dođe na red.)
Gospođa Radeta sa velikim strpljenjem čeka i ona će vrlo mudro i pametno da govori, kao i svi radikali. Dakle, gospodine Mihajlov, organizujte gde hoćete i kako hoćete, ali da to bude u skladu sa zakonom i da može da se kontroliše. Onda uopšte nemojte da berete brigu, uputićemo vam posle izbora pravu, veliku zahvalnicu, znate kakvu mi u Srpskoj radikalnoj stranci pravimo, za to što nam je doprinelo da umesto 130 imamo 140 poslanika i na tome ćemo vam biti izuzetno zahvalni.
Predsedavajući: Gospođo Radeta, imate reč. Još jednom molim, koliko god tolerisali, kradete vreme svim poslanicima. Molim vas, svaki put najmanje dva minuta produžetka. Budite ljubazni, poštujte, barem u toku replike.
(Igor Mirović, sa mesta: Kakva je to reč – krademo? Vi ste potpredsednik Skupštine. Meni to nemojte da kažete ni slučajno.)
Gospodine Miroviću, molim vas ne dobacujte.
Reč ima gospođa Radeta.

Dame i gospodo, 16. januara ove godine istekao je krajnji rok kada su u Srbiji morali da se raspišu predsednički izbori. Ta obaveza je proistekla iz Ustava i iz odluke Ustavnog suda, koju očigledno niko do sada ne želi da poštuje. Bilo je to moguće bez obzira na činjenicu što smo u tom momentu bili država bez države, država bez jedne institucije. Danas imamo samo Narodnu skupštinu i očigledno nemamo volju da dalje ove institucije uvedemo onako kako nas Ustav obavezuje.
Mogli su i tog 16. januara da se raspišu predsednički izbori i nemam nameru da ovde polemišem sa kolegama pravnicima, jer je to tema za okrugli sto stručnjaka pravnika, ali je očigledno da nije bilo političke volje da se tako nešto uradi i nije danas možda interesantno zato što nije aktuelno. Kako stvari stoje, ne možemo biti sigurni da se ta situacija neće ponovo aktuelizovati. Ko zna šta može da se desi u narednih 60 dana po pitanju formiranja vlade, po pitanju eventualnog raspuštanja ove skupštine, ali ako to bude aktuelno tada ćemo o tome.
Međutim, juče skoro ceo dan i danas nekoliko puta narodni poslanici Demokratske stranke Srbije pokušavali su da pogrešno predstave javnosti Srbije sa ove govornice da poslanička grupa Srpske radikalne stranke ne zna šta hoće, jer kao hoćemo predsedničke izbore odmah, sa druge strane hoćemo ukidanje cenzusa za izbor predsednika, pa kao mi ne znamo šta hoćemo. Znamo, gospodo, šta hoćemo.
Naš predlog o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike predat je u skupštinsku proceduru 4. februara 2004. godine. To znači da je gospodin Dragan Maršićanin onog momenta kada je izabran za predsednika Skupštine mogao i trebalo je da napravi kratku pauzu u radu, da se dogovori sa predsednicima poslaničkih grupa, da se postigne konsenzus i da ovaj naš zakon, o kojem tek danas raspravljamo, bude odmah na dnevnom redu. U tom slučaju bi zakon bio usvojen, već odavno objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije", već odavno bi bili objavljeni predsednički izbori i već bismo bili u predsedničkoj kampanji.
Međutim, volje za tako nešto niti je bilo tada, niti ima sada. Već 14 meseci, dame i gospodo, Srbija nema predsednika. Znamo svi, spominjano je to ovde, da je gospođa Nataša Mićić uzurpirala tu funkciju i da je, što je još gore, u obavljanju te uzurpirane funkcije predsednika države učinila niz zloupotreba i niz kršenja zakona. Pomenuću dva najdrastičnija. Jedan je uvođenje vanrednog stanja, o kojem je ovde bilo govora, a drugi, koji mi je ostao u vrlo ružnom sećanju, gospođa Nataša Mićić je u funkciji predsednika države primila Džordža Soroša u zvaničnu posetu kada je došao da joj kaže da je ovde da bi iskazao da se zalaže za samostalno Kosovo, odnosno Kosovo republiku.
Gospodo iz Demokratske stranke Srbije, ničim nas niste ubedili da se razlikujete od Demokratske stranke i da se Dragan Maršićanin razlikuje od Nataše Mićić. Ja zato ne bih više o Nataši Mićić. Ono što je ona radila biće predmet, nadam se, rada pravosudnih organa. Ako ne sada, onda u skoroj budućnosti sasvim sigurno.
Zašto kažem da nas niste ubedili da se razlikujete od Demokratske stranke? Prvo, svi ste vi DOS bili i ostali, i videćemo to posle nekoliko dana kada prođe ova skupština Demokratske stranke, ponovo će se potvrditi ono što nikada nije ni bilo prekinuto. Već dva meseca pokušavate da obmanjujete građane Srbije. Prvo se vaš predsednik
samoproglasi mandatarom, pa se vi onda samoproglasite pobedničkom strankom na parlamentarnim izborima. Rekoh vam pre neki dan i danas ponavljam, niste bili na času matematike kada je trebalo da predaju da je 53 manje od 82.
Vi, gospodo iz DSS-a, obmanjujete javnost Srbije pričom da ste vi legalisti, a kršite Ustav, zakon, Poslovnik, i to ste pokazali najslikovitije u zakazivanju i utvrđivanju dnevnog reda Trećeg vanrednog zasedanja ovog parlamenta. Vi kažete da se zalažete za vladavinu prava, za pravnu sigurnost; gospodo, prvom i drugom tačkom dnevnog reda ovog zasedanja pokazujete da u stvari uvodite pravni haos u Srbiju. Odluka Administrativnog odbora sinoć je svakako pokazala da ste sada i vi došli u situaciju sa predsednikom i Savetom i guvernerom Narodne banke da će biti takođe nelegalno izabran zbog onog što niste prekinuli sednicu, kao što je nelegalno izabrana i Kori Udovički.
Takođe, gospodo, obmanjujete javnost da ste vi stranka koja se zalaže za jačanje institucija. Nije tačno. Ne zalažete se. Da se zalažete za jačanje institucija, onda biste sigurno već do sada raspisali predsedničke izbore i Srbija bi konačno dobila izabranog predsednika. Naravno, osim ako vi pod jačanjem institucije predsednika ne mislite na jačanje institucije predsednika u liku Dragana Maršićanina. Juče je gospodin Maršićanin bio nešto ljut i uvređen što su narodni poslanici, nekoliko njih, rekli da se on ni u čemu ne razlikuje od gospođe Nataše Mićić. Nije danas tu, ali, evo, poručite mu, razlikuje se ipak - on ne nosi tašnu o ramenu.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas da se držite teme i da ne vređate predsednika Skupštine. Molim poslanike da ne dobacuju. Izvolite.)
U redu je. Dame i gospodo, ukidanje izbornog cenzusa i raspisivanje predsedničkih izbora bilo je predizborno obećanje svih stranaka u poslednjoj predizbornoj kampanji. Kao uvek, jedina SRS ispunjava obećanja data u predizbornoj kampanji. Upravo zato smo mi i predložili ovaj zakon, da se ukine cenzus i da se odmah raspišu predsednički izbori i da Srbija konačno dobije predsednika. Mislimo da naš zakon, u odnosu na ovaj predlog zakona DSS-a, zaista ima onaj krajnji cilj, a to je da se izabere predsednik, i da je ovo celovitiji predlog. Cenzus je prevaziđena kategorija i nije poznata u uporednom pravu i zato mislimo da nema razloga da svi narodni poslanici u ovom parlamentu ne glasaju za naš predlog zakona.
Znam za problem koji vas muči i zašto je vama stalo da ovo traje možda još 60 dana ili nekoliko puta po 60 dana, zavisi od toga kako ćete se i da li ćete se dogovoriti u vezi sa formiranjem vlade. Vaš problem, gospodo, jeste u tome što je sigurno komplikovano da nađete zajedničkog kandidata DSS, SPS, G17, NS, SPO; zaista vam nije lako u toj kombinaciji izabrati jedinstvenog i pravog, ali vam poručujem da je to vaš problem i da to nije problem građana Srbije.
Problem građana Srbije, gospodo, jeste da počne da funkcioniše Vlada. Rekli ste da možete da obezbedite većinu; obezbedite, dajte Vladu i pokažite građanima Srbije šta znate, pokažite građanima Srbije da ćete zaustaviti otpuštanje radnika, da ćete zaposliti nezaposlene, da će prestati rušenje kuća.
Pokažite da će prestati uticaj na sudove, kao što je ovih dana aktuelan uticaj predsednika Okružnog suda, člana DSS-a, pa evo, požurio da za 3. mart zakaže iseljenje SRS-a iz prostorija koje potpuno zakonito koristi.
Pokažite građanima Srbije, gospodo, šta ćete uraditi da smanjite broj gladnih, jer građani u Srbiji nemaju šta da jedu i verovatno im je muka od ove naše priče ovde i nije ih mnogo briga, verovatno, da li ćemo mi doneti ovaj zakon ili ćemo doneti onaj koji ste vi predložili. Sigurno da ih jako interesuje kada ćemo staviti na dnevni red predlog SRS-a da se stavi van snage Zakon o planiranju i izgradnji, tzv. zakon o legalizaciji, kada ćemo raspravljati o stavljanju van snage Zakona o radu, o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kada ćete zaustaviti lopovsku privatizaciju.
Sve ste to, gospodo, obećavali u predizbornoj kampanji, a ništa od toga očigledno niste spremni da uradite. Kada pokažete, gospodo iz DSS-a, građanima Srbije šta znate u ovim oblastima koje sam nabrojala, onda budite sigurni, a što reče danas jedan vaš poslanik, da na predsedničkim izborima može da pobedi Marijan Rističević, sigurno će moći da pobedi i Vojislava Koštunicu i Vuksanovića.

 Replika, izvolite.

Samo treba odgovoriti na jednu logičku besmislicu. Prvo, gospođa Radeta kaže - da je Dragan Maršićanin pravi predsednik Skupštine, on bi odmah raspisao predsedničke izbore. Ti izbori opet ne bi uspeli, jer je cenzus 50%. Onda kaže - mi imamo zakon koji smanjuje taj cenzus od 50%. Onda kažete - nema osnova za raspisivanje izbora. Šta vi hoćete? Da li hoćete da bez osnova Maršićanin po starom zakonu koji daje cenzus od 50% raspiše izbore, a ovamo ste predložili zakon da se ukine cenzus od 50%?
Dajte jednom, gospođo Radeta, kažite šta hoćete. Dajte da čujemo šta vi hoćete. Da li hoćete da izbori uspeju, da li hoćete da izbori ne uspeju, da li hoćete da imate kandidata, nećete da imate kandidata, kažite, gospođo Radeta. Vi ovde u jednom delu izlaganja kažete - Dragan Maršićanin je trebalo još pre sedam dana da raspiše izbore ili kada je izabran trebalo je da raspiše izbore sa cenzusom od 50%. Onda kažete - nije trebalo da raspiše izbore, jer ti izbori ne bi uspeli, a zato smo mi podneli zakon da smanjimo cenzus od 50%.
Mislim da je vrlo teško pratiti šta vi govorite u jednom izlaganju od 10 minuta, s obzirom da se ne zna ni gde je glava, ni gde je rep. Činjenica je da je jedno tačno, da vi hoćete izbore. Izbore ćete dobiti i mi od tih izbora ne bežimo, izbore bez cenzusa, pa ćemo onda da vidimo kako će se ti izbori završiti. Niko ovde u ovoj skupštini niti se plaši bilo koga, niti od bilo kojih izbora beži.
Izbora će, hvala bogu, ove godine biti. Formiraće se Vlada Srbije. Videće se ko je na ovim izborima pobedio, ko je dobio i ko je formirao Vladu.
Nakon toga ćemo videti ko je kako raspolagao glasovima koje su mu građani dali, pa ćemo imati predsedničke izbore, ali vi jednom kažite, gospođo Radeta, da li hoćete izbore sa cenzusom od 50% i da ih Dragan Maršićanin raspiše danas, da ostane cenzus na snazi, s obzirom da zakon još nismo usvojili. Može Dragan Maršićanin da raspiše izbore i da odgovornost bude na vama što ti izbori neće uspeti, pa onda vi, gospođo Radeta objasnite građanima Srbije zašto ste dodatno tražili da se potroši 10 miliona evra na izbore koji neće uspeti po zakonu, jer ste vi tražili da se raspišu izbori. Vi to objasnite. Da li ćete vi iz vašeg džepa da date 10 miliona evra za te neuspešne izbore?

 Kao šef poslaničke grupe, gospodin Vučić želi kao ....
(Aleksandar Vučić: Pominjana je stranka.)

 Nijednom, molim vas.  
Molim vas, ova skupština radi po pravilima, poštuje pravila i svi će doći na red. Reč "radikali" nije upotrebljena. Reč je bila o ličnom persiranju i upotrebljena je reč "vas". Proverićemo u stenogramu.
Na redu je gospodin Milan Marković, a neka se pripremi Zoran Nikolić.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, najpre moram da izrazim neko svoje saznanje nakon ova dva dana, a to je da ova formirana poslanička i već sad politička većina u Srbiji ima problema sa vođenjem Skupštine, i to u dva aspekta. Prvi aspekt je efikasnost rada. Izuzetno cenim i gospodina Markovića i gospodina Maršićanina. Posebno kada je u pitanju gospodin Marković, tolerancija je lepa stvar, ali ovde treba da se primenjuje Poslovnik. Ako bi smo radili onako kao što se dešavalo u prethodna dva sata, mislim da bismo došli do tog nivoa efikasnosti da bi se izgubio svaki smisao daljeg sedenja u ovom parlamentu.
Drugi aspekt jeste način na koji se utvrđuje dnevni red. Ja sam na to juče upozorio. Ako pogledate dnevni red po kojem smo radili ove nedelje, prve dve tačke dnevnog reda su, u najmanju ruku, sporne. To ne možete osporiti. One su sporne sa aspekta Ustava, zakona i načela pravne sigurnosti. Onda smo došli do 4. i 5. tačke, i juče sam vam rekao da te tačke imaju pogrešan redosled. Tada sam rekao da ne tvrdim to zbog toga što to piše ili ne piše u Poslovniku, nego imaju pogrešan redosled zbog toga što se odnose na isto pitanje. Jedan predlog je podnet deset dana ranije, a imaju norme koje su kontradiktorne, koje jedna drugu isključuju i u najmanju ruku su inkompatibilne.
Pošto i sada kolege kažu "nije", mi smo na pragu da budu usvojena oba predloga zakona i sada vrlo direktno pitam: ukoliko usvojimo i predlog koji je podnela DSS, za koji će DS glasati, jer mislimo da je umesan i ukoliko usvojimo i predlog SRS, da li će predsednik Narodne skupštine raspisati izbore koristeći svoja ovlašćenja iz predloga DSS – u roku od 60 dana, ili će raspisati izbore prvog narednog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona? Molim vas, takva dva zakona će egzistirati u našem pravnom poretku i vi ne možete sporiti da je to istina.
Nezavisno od toga, amandman je sastavni deo zakona; amandman SRS je, to sam rekao nekim kolegama iz SRS, bio potpuno nepotreban, jer time razgrađuju prvi član Predloga zakona, koji je potpuno jasan, jer ne možete sporiti da je sa ustavnog aspekta apsolutna istina da postoje samo dva stanja, a to je ili izbori za predsednika ili postojanje predsednika. Ono treće stanje je vanustavno.
Znači, ta dilema svakako postoji. Sada bih se vratio na zakon. Ovaj predlog koji je podnela SRS predviđa jednu značajnu novinu u našem pravnom poretku, uvodi ukidanje cenzusa za predsedničke izbore. Bilo je mnogo obrazloženja i mnogo šta iz obrazloženja SRS stoji, a posebno stoji ono što se odnosi na aktuelnu političku situaciju, odnosno na činjenicu da mi nemamo predsednika već duže vreme. Međutim, stav poslaničke grupe Demokratska stranka – Boris Tadić po ovom pitanju je potpuno racionalan i nije promenjen pod pritiskom ovih dnevno-političkih dešavanja.
Mi smo svesni, i nema potrebe da to koristimo kao argumentaciju, da u uporednom pravu i u uporednim političkim sistemima normalno funkcioniše ovaj ili onaj sistem izbora predsednika Republike. Tu nema nikakve dileme, i u Srbiji može da funkcioniše i jedan i drugi sistem izbora predsednika Republike, tako da bismo samu ideju o ukidanju cenzusa mi mogli podržati, ali samo pod jednim uslovom, a to je da se celina sistema postojanja predsednika Republike u našoj državi reguliše. Znači, ne samo jedan segment, ne samo separatno, ne samo način izbora predsednika, nego i ono što je mnogo bitnije, a to je nadležnost tog predsednika i način opoziva predsednika. To su pitanja koja nužno moraju da korespondiraju. To je nešto što je stvar logike.
Podsetiću vas na deo nadležnosti, pošto, nažalost, u dosadašnjem toku diskusije se nije o tome govorilo, a treba, zbog javnosti, da se zna šta sve to može da uradi predsednik Republike Srbije. To je Ustav Republike Srbije, član 83.
On predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade; kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda; ukazom proglašava zakone - ali to podrazumeva i pravo suspenzivnog veta. Predsednik Republike kod nas ima pravo suspenzivnog veta.
Zatim, obavlja poslove iz oblasti odnosa Republike Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama; rukovodi oružanim snagama i u miru i u ratu; naređuje opštu i delimičnu mobilizaciju; kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, on utvrđuje postojanje neposredne ratne opasnosti ili proglašava ratno stanje, po prethodno pribavljenom mišljenju Vlade; na predlog Vlade, kada su na delu teritorije Republike Srbije ugroženi bezbednost Republike Srbije, slobode i prava čoveka i građanina ili rad državnih organa, proglašava vanredno stanje. Zatim, ima ova protokolarna ovlašćenja koja je pomenuo i jedan od kolega: daje pomilovanja; dodeljuje odlikovanja i priznanja utvrđena zakonom; obrazuje stručne službe itd.
To je sve ono što čini jedan kapacitet te funkcije predsednika Republike. Zamislite da mi takvog predsednika Republike treba da biramo, kao da biramo predsednika mesne zajednice ili predsednika skupštine stanara. Pa i oni zakoni o stanovanju i održavanju stambenih zgrada propisuju strože uslove kada neko želi da izabere svog predsednika skupštine stanara, nego što bismo mi sada da predvidimo kao uslove za izbor predsednika Republike.
Posebna priča je opoziv predsednika Republike i o tome manje – više svi već znamo. Znači, potrebno je dve trećine narodnih poslanika da se najpre izjasni o tome da je on povredio Ustav, a zatim je potrebno, ne polovina birača da izađe, nego je potrebno da polovina birača glasa za njegov opoziv, što spada u nešto nemoguće. Trebalo bi da 3,5 miliona ljudi izađe i glasa za njegov opoziv, što pretpostavlja izlazak od 90 posto birača, jer logično je da će biti nekih koji će misliti drugačije.
Ne mislim da su ova ustavna rešenja dobra i verovatno se i vi ne slažete sa ovakvim ustavnim rešenjima. Međutim, to je ono što je navedeno u Ustavu, to je tako, to je bilo kritikovano godinama i od političkih stranaka i od raznih drugih organizacija, eksperata, stručne javnosti itd. Međutim, meni se čini da ovde, zarad nekih uskopolitičkih interesa ili nesposobnosti političke elite (nikoga posebno ne apostrofiram) da motiviše birače da izađu na izbore i glasaju za predsednika Republike, mi pribegavamo tome – hajde da promenimo zakon i sve će biti u redu. Prosto mi se čini kao da, bežeći od odgovornosti, od naše obaveze, zatvaramo oči pred našim neuspehom i kažemo – evo, promenićemo zakon, promenićemo pravila igre i sve će biti u redu.
Neki, pak, navode kao razlog za ovakvu izmenu Zakona neažurne biračke spiskove. Nećemo valjda zato što postoji sumnja u ažurnost biračkih spiskova da menjamo Zakon o izboru predsednika Republike? To je samo jedan govornik ovde rekao i ne smatram da je to iole ozbiljan argument.
Pred nama jeste donošenje novog ustava. To je nešto oko čega postoji saglasnost skoro svih političkih aktera u Srbiji. Demokratska stranka će sigurno sve učiniti da se dođe do rešenja koje će relaksirati ovakvu našu političku scenu. Ona sigurno nije najbolja, daleko od toga, vrlo je napeto i neizvesno stanje u Srbiji. Znači, učinićemo sve, pa makar se to ticalo i sistema izbora predsednika Republike. Mi nemamo apriori negativan stav prema tome kako će se on birati, jednostavno, mi smo samo protiv toga da se u nečem interveniše separatno zbog toga da bi danas vaš ili naš kandidat postao predsednik Republike, a da se jedan sistem kao celina pri tome pokvari. Mislimo da se na taj način ne može intervenisati u nečem što bi trebalo da bude jedan pravni sistem ili pravni poredak.
Zakoni se ne donose po meri momentalnih interesa političkih stranaka, zakonodavac treba da ima jednu širu viziju i da zakone donosi po meri onoga što zovemo država i, u krajnjem slučaju, naroda, u koga se non-stop zaklinjemo. Zato poslanički klub DS – Boris Tadić neće podržati Predlog zakona koji smo ovde čuli. Nadamo se da će biti izglasan Predlog zakona DSS-a, da ćemo na taj način popuniti pravnu prazninu, da ćemo nakon toga zajednički svi sve učiniti da po postojećim propisima, u postojećem sistemu, dođemo do novog predsednika Republike, a potom pristupiti novoj promeni ustava. A ukoliko to jeste trend u nekom zapadnom svetu na koji se ugledamo, da se ide na to da se u krajnjem slučaju ukine cenzus i promeni kompletna pozicija predsednika Republike, pa da bude tako kao što je i u nekim drugim zemljama.
Znači, mi nećemo podržati ovaj zakon, ne zato što smo protiv cenzusa, već zbog toga što mislimo da se ovde ipak mora prići malo odgovornije i da je prethodni korak promena Ustava, promena pozicije predsednika Republike, a zatim ćemo se lako dogovoriti oko toga kako ćemo takvog predsednika Republike izabrati.