Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo zanimljivo ali netačno izlaganje predstavnika Demokratske stranke. Dakle, zanimljivo je da je gospodin Jevtić za ovom govornicom rekao da je Srpska radikalna stranka prećutnom amnestijom abolirala nekoga ko je doneo pobedu Milanu Milutinoviću. Naime, gospodin Jevtić bi morao da zna ko donosi amnestiju, aboliciju, da su to različiti pravni instituti, a morao bi da zna da nismo bili nadležni da učinimo ni jedno, ni drugo, sve i da smo hteli.
Sa druge strane, ako je mislio u moralno-političkom smislu, Srpska radikalna stranka to nikada nije učinila. Dakle, po formiranju Vlade Republike Srbije 24. marta 1998. godine, u nekoliko izdanja našeg stranačnog lista objavili smo tekstove o velikoj krađi, a sve do septembra meseca 1998. godine vodili smo postupak pred Saveznim ustavnim sudom. Lično sam zastupao Srpsku radikalnu stranku i borili smo se da istina ispliva, ali šta da radimo kada su nam "dokazali" da su u Donjem Prekazu izašla 742 čoveka i da su glasali za Milana Milutinovića. Donje Prekaze, ako se sećate, uporište je Adema Jašarija.
Postavlja se pitanje šta smo to mogli da uradimo, šta je to trebalo da učinimo osim da ukažemo javnosti na tu činjenicu. Da li je trebalo da krenemo bagerima, buldožerima na Skupštinu, na Televiziju Srbije, da li je trebalo nekoga da ubijemo, da li je trebalo nešto da spalimo, srušimo, kao što ste to vi učinili? Da li je to trebalo da uradimo, pa da dokažemo onda svoju opredeljenost za istinu, pravdu i pravičnost?
Srpska radikalna stranka je svoju želju i volju za istinom, pravdom, pravičnošću i poštenim izborima dokazala još od 1990. godine. Gospodinu Šešelju su 1990. godine zabranili da se pojavi na izborima, a od 1991. godine na svakim izborima učestvuje i danas je, rekao bih, izborni štab Srpske radikalne stranke osnovni politički parametar koji slušaju i poštuju svi mediji, ali i svi građani Srbije, zato što znaju da iz tog izbornog štaba nikada nijedna laž nije izašla, da kada gubimo izbore kažemo – građani Srbije, žao nam je, teško nam je, ali gubimo izbore i čestitamo našim političkim protivnicima. Kada pobeđujemo na izborima takođe građane Srbije jednako revnosno sa tim upoznajemo.
Dakle, čini mi se da je Srpska radikalna stranka po tom pitanju do sada najjasniji i najpošteniji odnos imala i nikada nikome nismo ukrali nijedan mandat, ni u jednoj skupštini, bili vlast, bili opozicija, ama baš nikada. Mislim da takav primer nećete naći.
Što se tiče vođenja predsedničke kampanje, naš je posao da se bavimo politikom i to činimo. Meni je zanimljivo zašto vi to kažete. Zato što nema kampanje koju biste mogli da vodite, a da ona bude uspešna. Nema kampanje, nema tog cenzusa do kojeg bismo mogli da vas pustimo, a da vaš predsednički kandidat može nešto ozbiljnije da uradi.
Treća stvar, što se tiče zemalja kojima inklinira Srpska radikalna stranka, hoćemo da sarađujemo sa svima. Da li volimo Rusiju, da li poštujemo rusku vlast, rusku državu? Da, naravno. Ali, znate, oni kojima vi ne inklinirate, nego oni koji su vam (ili neke njihove službe) izdavali naloge u nekom prethodnom periodu, Sjedinjene Države, Nemačka, Francuska, OEBS, tražili su da se ukine cenzus za izbor predsednika Republike. Izgleda da to niste pročitali u novinama, izgleda da o tome niste vodili računa. Nemojte da vas mi za ruku uhvatimo i da vas vodimo u Evropu; mi hoćemo Srbiju i građane Srbije, ali ne moramo vama takve stvari da objašnjavamo. Nadam se, a ne brinite za predsedničku kampanju, nemojte mnogo da se zamarate, da trošite resurse, da trošite novac. Čuvajte, biće vam potreban. Borili se vi, ne borili se, kandidovali se, ne kandidovali, ubedljivo ćemo vas pobediti.

Replika, gospodin Dačić.

Dame i gospodo poslanici, javio sam se povodom izlaganja gospodina Jevtića iz Demokratske stranke. Prošli put sam objašnjavao i govorio o tome kako je Srpska radikalna stranka prihvatanjem da uđe u Vladu Republike Srbije, kojoj je mandat dao Milan Milutinović, prihvatila legalnost izbora Milana Milutinovića i ne bih se na to vraćao.
Demokratska opozicija Srbije takođe od istog Milana Milutinovića dobila je mandat za formiranje prošle Republičke vlade. Gospodin Zoran Đinđić je dobio od njega mandat za formiranje Republičke vlade u januaru 2001. godine. Dve godine je Milan Milutinović bio predsednik Srbije u vreme kada ste vi bili na vlasti i nemojte vi sada drugome spočitavati za neku krađu, a pre toga na prošloj tački dnevnog reda ste se upinjali svim silama da potvrdite da se ne može navodno smenjivati ili poništavati odluka koja je očigledno doneta uz krađu glasova u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne možete svoje krađe sakriti time što ćete ih prebacivati nekome drugome u prošlosti.
Uostalom, pošto je gospodin novi potpredsednik Demokratske stranke malopre govorio o partiji Slobodana Miloševića, videli ste kako izgleda kada Slobodan Milošević, Socijalistička partija Srbije i njegova lista nekoga podrži. Tako je i bilo na izbornoj skupštini.

Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić, a posle njega narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije, kao odgovorna stranka pred svojim biračima i pred građanima Srbije, podržaće Predlog zakona o izmenama Zakona za izbor predsednika Republike, koji je predložila poslanička grupa SRS, u delu koji se odnosi na ukidanje censuza, da Srbija konačno dobije predsednika države i posle 14 meseci izađemo iz v.d. stanja.
Prethodna vlast je činila sve da predsednički izbori ne uspeju, od neažurnosti biračkih spiskova do neukidanja cenzusa za izbor predsednika, verovatno zbog nemogućnosti da pronađu sopstvenog predsedničkog kandidata i svesni činjenice da će te izbore izgubiti, a pri tome pričajući o Srbiji kao modernoj državi koja treba da uđe u Evropu. Nisam siguran da se takvim ponašanjem, kršenjem Ustava i zakona može ući u Evropu.
Opšte je poznato naše zalaganje i priča o neophodnosti izgradnje institucija u Srbiji da bismo postali zaista jedna moderna i uređena evropska država. Nakon sprovedenih izbora konstituisana je Skupština Republike Srbije, izabran je njen predsednik i nadam se da ćemo za par dana dobiti jednu odgovornu vladu koja će krenuti u rešavanje nagomilanih problema i stvaranje jedne pravne sigurnosti i pozitivnog ambijenta za investitore koji su zainteresovani da investiraju ovde, i za par meseci ćemo dobiti novog predsednika države.
Smatramo da bi bilo krajnje neodgovorno raspisivati predsedničke izbore pre ukidanja cenzusa, jer bi eventualni neuspeh tih izbora naše poreske obveznike koštao nekoliko stotina miliona dinara, a to je, složićete se, luksuz i za mnogo bogatije države od nas. Zbog svega ovog ponavljam da Demokratska stranka Srbije podržava ovaj predlog zakona.
Nema razloga za brigu da predsednički izbori neće biti skoro raspisani, po donošenju ovih zakona i njihovom stupanju na snagu. Izbori će biti raspisani i iskreno se nadam da će naš kandidat, kao i do sada, na njima pobediti.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, a posle njega narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu sednice ovog visokog doma danas je Predlog zakona o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike,  koji je podnela poslanička grupa SRS. S obzirom da su se stekli uslovi, zakonski uslovi i uslovi iz Ustava član 73. i član 87. koji regulišu način izbora predsednika Republike, a to je zakonom, poslanička grupa SRS podnela je ovaj predlog zakona.
Predlog zakona, kao što vam je poznato, ukida cenzus u prvom krugu i to je najbitnije, zato što postojeći Zakon o izboru predsednika Republike do sada nije pokazao rezultate u praksi. To ovi pravnici, praktičari, dobro znaju, da je dobar samo onaj zakon koji je primenljiv, koga praksa nije demantovala i može da zaživi u svakodnevnom životu.
Želeo bih da vas podsetim, ovaj zakon je donet 1990. godine. Dva puta je menjan, i to 1992. i 2000. godine. Po ovom zakonu raspisivani su izbori tri puta: dva puta u 2002. godini i jedanput u 2003. godini. Nijedanput nije izvršen izbor predsednika Republike po ovom zakonu. Zašto? Zato što nije bila obezbeđena većina određena zakonom.
Sada ću ponovo da vas podsetim šta se tada dešavalo. Tadašnji vršilac dužnosti predsednika Republike jednostavno nije hteo da raspiše izbore za predsednika Republike. Praktično, od njene volje zavisilo je da li će naša republika imati predsednika ili ne. Uzalud su poslanici SRS-a tada ukazivali da se poštuje zakon, uzalud su slali glasove razuma. To je, valjda, trebalo da im budu zvona za uzbunu da se poštuje zakon. Međutim, to jednostavno bivši DOS nije hteo da čuje. Znate zašto? Zato što je tada bilo uzaludno šaputati gluvome, uzalud je bilo namigivati slepom. Tada je DOS-ovska većina radila nezakonito. Zamislite, krala je u Skupštini, ponašali su se bahato, nedemokratski, iako su tzv. DB. Upravo, ponašali su se autokratski, pa ih je narod, kao vrhovni sudija, kaznio na izborima. Zato je nagradio odgovornu, poštenu i časnu politiku SRS-a.
Srbija mora imati institucije, mora imati predsednika Republike. Zato apelujem i zato sam izašao za ovu govornicu da vas ubedim da je ovaj zakon dobar i da ga usvojite. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, a zatim Momir Marković.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, na početku ovog zasedanja nismo pokazali dovoljno ekonomičnosti. Naime, četvrta i peta tačka dnevnog reda ove vanredne sednice, a to su predlozi zakona o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike, koje su predložili DSS i SRS, morale su i mogle su da budu objedinjene u jednu tačku dnevnog reda. Ti zakoni su međusobno uslovljeni, rešenja u njima su međusobno povezana. Oni jesu kompatibilni i, nadam se, samo zajedno rešavaju jedan problem o kome se u Srbiji već godinu i po dana raspravlja - kako otkloniti pravne prepreke za izbor predsednika Republike.
Ovih dana sa ove govornice se govorilo da se raspravom o ovim predlozima zakona koji su na dnevnom redu vanredne sednice troši vreme i da nikog ovi zakoni ne interesuju, osim nas političare ili narodne poslanike, ali istina je nešto drugo, da trošimo vreme raspravljajući o ova dva kompatibilna predloga zakona u okviru dve tačke dnevnog reda, a ne u okviru jedne, kako je DSS predlagala.
To je zato što su neki, gonjeni čudnim nestrpljenjem, krenuli u predsedničku predizbornu kampanju, gradeći neke projekcije na neimenovanim istraživačima javnog mnjenja. Zato se sa ove govornice više govorilo o prognozama i istraživanjima javnog mnjenja, a malo i vrlo malo o kvalitetu predloženih zakonskih rešenja.
DSS će podržati ovaj predlog zakona SRS-a, jer mi time potvrđujemo svoju doslednost da je potrebno otkloniti sve prepreke koje sprečavaju građane Srbije da izaberu predsednika. O tome govorimo od 2002. godine. Zakonodavac mora da interveniše kada se promene okolnosti i mora da omogući da ustavni sistem funkcioniše. Upravo ukidanje cenzusa za izbor predsednika Republike jeste odgovor ove skupštine na te okolnosti koje nema potrebe posebno nabrajati, već su više puta istaknute: nesređeni birački spiskovi, veliki broj prinudnih apstinenata i tako dalje.
Ono što želim ovde da istaknem je činjenica da ovaj predlog zakona, tačnije član 1. predloga ovog zakona koji menja član 4. Zakona o izboru predsednika Republike, ne rešava problem trenutka raspisivanja predsedničkih izbora. Prosto, on se poziva na članove 86. i 87. Ustava Republike Srbije, koji ostavljaju pravnu prazninu upravo za ovu situaciju u kojoj smo se našli. Kada se ovde traži trenutno raspisivanje predsedničkih izbora, ignoriše se činjenica da još nije ukinut cenzus i da je protekao rok od 60 dana od neuspelih izbora u novembru mesecu, kada nismo imali predsednika Skupštine koji bi te izbore raspisao. Taj rok je protekao, ali on i dalje figurira i može se analogijom primeniti na ovu potpuno novu situaciju, a to je da novi predsednik Skupštine raspiše izbore u roku od 60 dana od dana njegovog izbora u Narodnoj skupštini.
Znači, prvi član ovog predloga zakona ne rešava problem trenutka raspisivanja izbora. Zato je DSS predložila zakon o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike, koji jasno definiše kada treba raspisati predsedničke izbore. Zato je neophodno ova dva predloga zakona usvojiti zajedno. Ističemo da smo na ovoj vanrednoj sednici predložili dva predloga zakona: znači, ovaj zakon o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike i zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, i time je DSS pokrenula postupak stvaranja uslova za izgradnju institucija u Srbiji.
Za žaljenje je što se mi na ovoj vanrednoj sednici već na početku moramo baviti otklanjanjem nezakonitih odluka o izboru guvernera i Saveta Narodne banke, popunjavanjem pravnih praznina, otklanjanjem svih prepreka u izboru predsednika Republike, stvaranjem pravnih uslova za učešće svih naših građana u izbornom procesu i omogućavanjem nacionalnim manjinama da budu zastupljene u ovom najvišem domu Republike Srbije.
Mi smo građanima Republike Srbije to obećali u toku kampanje, da ćemo ovaj pravni i institucionalni haos koji smo nasledili od prethodne neodgovorne DOS-ove vlasti početi rešavati. Ako se taj pravno-institucionalni haos promptno ne otkloni, neće biti moguće suočiti se sa nagomilanim privrednim i socijalnim problemima.
Ono što je interesantno nakon svih ovih diskusija uočiti jesu stavovi pojedinih političkih stranaka, koje su se deklarisale u Narodnoj skupštini kao opozicione, po pitanju ovih predloga zakona, a nadasve po pitanju predstojećih predsedničkih izbora. Kod jedne poslaničke grupe zapaženo je da se plaši glasova koji će doći iz dijaspore, i to sad uoči izvesnih predsedničkih izbora. Otuda i toliko snažan zahtev da se ti izbori odmah raspišu, pre usvajanja zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji omogućuje našim sunarodnicima u rasejanju da uzmu učešće u izbornom postupku. Da li je to strah od političkog raspoloženja i objektivnog suda dijaspore o ozbiljnosti i državotvornosti pojedinih političkih opcija u Srbiji?
Kod drugih, koji sada odlaze sa vlasti, a koji su nam ostavili ovaj nasleđeni haos, jasan je strah od uspeha predsedničkih izbora. Zato se oni protive ukidanju cenzusa. Jasno im je, ako se cenzus ukine, da će predsednički izbori uspeti, a oni nemaju pobedničkog kandidata na tim izborima. Još jedan poraz na izborima trajno će ih ostaviti izvan vlasti. Zato je bolje da ti izbori ne uspeju, da se kontinuitet ovog institucionalnog haosa nastavi, da se drugi za to okrive, da se pare potroše po onoj narodnoj "Posle nas potop".
Zato je najbolje rešenje podržati oba predloga zakona, i DSS-a i SRS-a¸ jer samo zajedno usvojeni oni omogućavaju da građani Republike Srbije konačno izaberu prvog domaćina države.

Gospodin Vučić, replika.