Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih reagovao na sve netačnosti u izlaganju prethodnika da nije bilo one najveće, a to je da se SRS plaši političke volje, glasova ili izbora. Spominjali ste stranku direktno na drugim mestima, a ovde je dovoljno jasno svakome da ste govorili o SRS, ako se ne varam, a vi me ispravite. Dakle, da se plašimo glasova naših ljudi u dijaspori.
Ne plašimo se uopšte i to smo desetinama puta sa ove govornice izrekli. Dakle, ne da se ne plašimo, već sa nestrpljenjem očekujemo rezultate glasanja, ali se nadamo da će to glasanje proteći na fer i korektan način i da te glasove neće brojati ni Vuk Drašković, ni Goran Svilanović, ni bilo ko drugi, već da će političke stranke imati svoje kontrolore na svakom biračkom mestu.
Ako političke stranke budu imale svoje kontrolore na svakom biračkom mestu i ako prihvatite naš amandman da na svakih 100 kilometara imate po jedno biračko mesto, da se time omogući ljudima na najbolji mogući način da glasaju, da suštinski glasaju, da im se tako olakša pravo izbora, pravo da pruže svoj glas, podršku i političko poverenje nekom od kandidata za predsednika Republike ili nekoj od političkih stranaka, ukoliko budu raspisani parlamentarni izbori, budite sigurni da neće biti ni jedno jedino biračko mesto u svetu, ni jedno jedino biračko mesto na kugli zemaljskoj, na kojem neće pobediti, i to ubedljivo, SRS. Nigde ga nećete naći, ni u Africi, ni u Aziji, ni u Evropi, ni u Severnoj, ni u Južnoj Americi. Ako negde budete otvarali, i na Antarktiku ćemo vas pobediti. Što se toga tiče, uopšte ne morate da brinete.
(Dobacivanje iz sale.)
Ne, pingvini će za vas, ali to su nevažeći listići, a pobedićemo i nevažeće listiće.
Na još jednu stvar bih želeo da ukažem. Pošto govorite o stalnom otklanjanju onoga što su prethodnici uradili, slažem se, a i desetinama puta su poslanici srpskih radikala sa ove govornice izrekli i pokazali svoj odnos prema lopovluku u Skupštini Srbije. Ali, mislim da se nezakonito ponašanje ili direktno suprotstavljanje pojedinih akata Ustavu i zakonu ne može pravdati nečijom ranijom krađom.
Još jedanput vas pozivam da razmislite, posebno zbog onoga što se događalo u prethodnom periodu i zbog činjenica koje smo saznali, a vezano za kriminal ove organizovane mafijaške grupe Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića i ostalih, ali i zbog svega protivzakonitog i nezakonitog u delovanju Radovana Jelašića i ljudi iz G17, da se upravo to ne prihvati, da bismo zajedno poštovali zakon i da bismo zajednički mogli da im ukažemo na to da njihova politička volja ne može da bude jača od pravnih akata koji čine pravni poredak Republike Srbije. To je važnije i od vas i od nas i od svake druge političke stranke.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a posle njega narodni poslanik Stevica Deđanski.
Pošto su do kraju ostali kao najavljeni govornici predstavnici SRS, koristim priliku da ih obavestim da ukupno imaju još 67 minuta, da biste odlučili kako ćete da rasporedite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se prvi put javljam i prvi put izlazim za govornicu, moje ime je Momir Marković, sa poslaničke sam liste SRS. SRS je 4. februara skupštinskim službama predala Predlog zakona o izmeni Zakona o izboru predsednika Srbije. Desetak dana posle toga DSS je takođe dala Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Srbije. Čule su se ovih dana reči o tome da su kompatibilni, da jedan drugog ne dopunjuju, a ja bih o tome nešto malo kasnije.

I jedan i drugi predlog nose oznaku hitno, znači, hitan postupak. Zašto hitan postupak? Sve poslaničke grupe, sve relevantne političke stranke u Srbiji su u predizbornoj kampanji govorile da će Srbija onog trenutka kad se izbori završe dobiti sve institucije, i to što hitnije. I jedan i drugi predlog predviđaju ukidanje cenzusa.

Čula su se u četvrtak i petak, a i danas, mišljenja da cenzus ne bi trebalo ukinuti i da cenzus tek omogućuje većinu i izbor predsednika Republike. Svedok sam i prvih i drugih predsedničkih izbora 1997. godine. Godine 1997. smo mi iz SRS organizovali, pošto je Srbija bila jedna izborna jedinica, čuvare biračkih kutija, odnosno članove biračkih odbora iz Srbije i doveli ih na Kosovo. Tada je predsednik SRS prof. Vojislav Šešelj do nogu potukao Lilića, ali nije bilo izlaznosti od preko 50%. Dakle, cenzus je sprečio da Srbija još tada dobije predsednika.

Ne bih mnogo o drugom izbornom ciklusu, u kome je prof. dr Vojislavu Šešelju protivkandidat bio Milan Milutinović, samo nekoliko reči. Gospodin Aleksandar Vučić je pomenuo selo Prekaze, gde su svi glasali za Milana Milutinovića, a da tamo srpska noga od rata 1941. naovamo nije kročila. Obzirom da sam bio u izbornom štabu u Prizrenu iz sela Žur je stiglo 6.500 glasova za Milana Milutinovića. Naravno, u popodnevnim časovima je policija pohapsila sve članove biračkog odbora ispred SRS i dovela ih u Prizren. Mogu da vam kažem da je samo za Prizren i sela koja njemu gravitiraju 17 članova biračkih odbora tog dana bilo pohapšeno i dovedeno dole, sklonjeno sa biračkih mesta. Ni tada sigurno nije bilo cenzusa, ukoliko se ne računaju ovi glasovi koje su socijalisti zdušno gurali u biračke kutije. Vi znate da nam je i tada 12 poslanika pohapšeno u Peći, ali o tom potom. Zbog toga treba ukinuti cenzus.

Što se tiče kompatibilnosti ova dva predloga, smatram da je bilo normalno, da je bilo parlamentarno, s obzirom da je prvi u skupštinsku proceduru stigao predlog SRS, da DSS pokuša amandmanima da izmeni i dopuni ovaj predlog i onda bi se ova dilema između dva predloga, koja su maltene identična, a nisu identična, prevazišla.

Predlog SRS kaže da se odmah pošto se zakon usvoji otvara mogućnost da se izbori raspišu i da se predsednik u vrlo kratkom roku izabere. Predlog DSS-a podrazumeva mogućnost da onaj ko treba izbore da raspiše, dakle predsednik Narode skupštine, razmišlja 60 dana.

Čula se u petak konstatacija da izbori po našem predlogu ne bi uspeli. Ako mi danas usvojimo zakon i skinemo cenzus, i ako se sutra izbori raspišu, i ako je rok od 30 do 45 dana od dana raspisivanja do dana održavanja, mi bismo već za 45 dana imali izabranog predsednika i dok bi teklo ovih 60 dana, koliko je ostavljeno predsedniku da razmišlja, predsednik bi već mogao sve ingerencije i prerogative vlasti koja mu po Ustavu pripada da preuzme.

Jedno pitanje koje je ovde provejavalo je pitanje omogućavanja glasanja dijaspori. SRS je naravno za to da se svim građanima Srbije koji imaju pravo glasa omogući da glasaju. Dijaspora je 28. decembra dobrim delom glasala, zahvaljujući baš tome što je 28. decembar i što je dolazila Nova godina i što su, pogotovu iz ovog evropskog dela, mogli da dođu na praznike; SRS je zahvaljujući upravo tome dobila ogroman broj glasova i mislim da nas, pored ostalog, zato i ima ovoliko u parlamentu.

SRS je za to da se svim građanima Srbije koji imaju pravo glasa omogući glasanje. Ostaju problematične dve stvari. Prvo, prethodna vlast nije, a s obzirom na šarenilo ove vlasti ne vidim da će biti dobre volje da i ova vlast uradi jednu elementarnu stvar, da se obezbedi jedinstveni birački spisak za građane u Srbiji i da se obezbede čisti, jasni i tačni spiskovi za građane u dijaspori, za sve naše građane koji se nalaze na privremenom radu u Evropi, ali isto tako i u Americi i u Australiji. Dok to ne obezbedimo ne možemo deliti dijasporu na – dijaspora manje i dijaspora više. Svi su oni naši građani i svima morate obezbediti mogućnost da izađu i da glasaju.

Pitanje koje je takođe bitno, vezano za glasanje u dijaspori, jeste ko će čuvati biračka mesta, ko će kontrolisati izbore, ko će brojati glasove. Nećemo valjda dozvoliti da nam Goran Svilanović i njegovi, koji se nalaze u konzulatima, predstavništvima, ambasadama, prebrojavaju glasove.

Takođe morate da razmišljate i o tome da sve relevantne stranke koje imaju kandidate, i čiji su kandidati na listama, moraju da imaju predstavnike biračkih odbora koji se nalaze na mestima određenim za glasanje, da li je to konzulat, ambasada, predstavništvo itd. Bez toga nema sigurnosti da su ti glasovi koji su dati, ja se nadam, srpskim radikalima, ali biće neki i za DSS, verovatno će biti po neki glas i za druge, da su ti građani upravo tako glasali i da su ti glasovi stigli ovde.

Uostalom, imate slučaj da se u Republici Srpskoj glasa u inostranstvu, pa puni džakovi glasova dođu ne za one kandidate za koje su verovatno tamo dali i pitanje je koliko se ... dabome.

E, sad dolazimo na pitanje zašto 60 dana. Bez namere da se ubeđujemo otvara se pitanje da li je onda to mesto predsednika Srbije ostalo kao moneta za vaše interkoaliciono potkusurivanje, razračunavanje, pa – ja ću dati predsednika Skupštine, a ovaj će dati ovo, a vi ćete dati predsednika Srbije.

Mi nemamo ništa protiv da se vi dogovarate i da izbacite jednog kandidata na listu, ali ga onda spremite odmah i odmah izađite sa njim. Da možda ne pripremate neke zakone koji moraju da prođu proceduru, pre nego što se izabere predsednik, jer se bojite da će neko sutra, ko bude predsednik Srbije, a ne bude iz vaših redova, onda vratiti taj zakon, pozvati pred TV kamere podnosioce zakona, ministre da građanima Srbije pred TV kamerama objasne zašto su upravo takvi zakoni doneti.

Vi znate da ukoliko bi naš kandidat pobedio na predsedničkim izborima, a mi se nadamo da hoće, on bi pozvao sve ministre i celu vladu upravo pred kamere pa da građani Srbije znaju zašto se određen zakon vraća u ponovnu proceduru i zašto će se glasati ponovo u Skupštini za takav zakon.

Da nije možda u pitanju razmišljanje o nekom novom vanrednom stanju, čega Srbija stvarno treba da se boji, pa vam treba tih 60 dana da razmislite šta da uradite? Da je Srbija imala predsednika i da je predsednik bio iz SRS sigurno vam ne bi prošao, govorim o prethodnoj vladi i prethodnoj, bivšoj vlasti, Zakon o radu, gde je nekoliko stotina hiljada ljudi ostalo na ulici. Ne bi prošao onakav zakon o burazerskoj privatizaciji, gde su iz podzemlja, iz kriminalnog miljea ljudi pokupovali najjače i najisplativije resurse po Srbiji, za dva-tri evra šećeranu, za pet evra klanicu, poput "Karneksa" itd. Sigurno bi se taj zakon našao upravo pred građanima Srbije.

Ne bi prošao ni zakon o lustraciji, koji vam je poslužio i verovatno će i dalje služiti, ukoliko ne usvojite predlog SRS da se taj zakon ukine, za progon političkih neistomišljenika; jer, svi koji su sadašnji već sutra mogu da budu bivši, kao što je vlast do 2000. godine za DOS-ovsku vlast bivala bivša sada je DOS-ovska vlast za ovu novu vlast koja se formira bivša, i svima se onda otvara mogućnost da čim ih skinete sa vlasti onda počne politički progon.

Udružite se svi i kandidujte jednog, ali hajde da usvojimo zakon, da otvorimo mogućnost izbora predsednika Republike, kandidujte svog čoveka. Mi SRS se nadamo, čak smo ubeđeni da će naš kandidat ubedljivo pobediti, bilo koga da kandidujete. Nemojte da dozvolite sebi da sada zaustavljate volju građana, a volja građana je i na izborima 28. jasno definisana.

Replika, gospodin Ristivojević.

Uvaženi narodni poslanici, replika na izlaganje uvaženog kolege Markovića, to je da je u jednom delu svog teksta pokušao da podmetne kako se DSS zalaže protiv jedinstvenog biračkog spiska. Citiraću član 12. st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji kaže – birački spisak je jedinstven i stalan.
Znači, ni DSS, ni bilo ko drugi ne može da se zalaže ovde protiv jedinstvenog spiska. On to već jeste ovim Zakonom o izboru narodnih poslanika, koji mi pokušavamo da popravimo i mi nikakve amandmane na ove odredbe nismo imali. Znači, uopšte se u njih ne dira.
Ono što je bio problem, gde mogu da razumem gospodina Markovića, uvaženog kolegu, što on možda ne zna, 2002. godine smo zaista imali ogromnu muku u RIK-u pokušavajući da taj i takav jedinstveni birački spisak pretražimo softverskim alatom, koji će biti u stanju da poredi duplo upisane ili one koji nisu upisani, ili one koji su upisani a ne treba da budu u biračkom spisku i slično.
Na taj način većina u RIK-u onemogućavala je da se pretraži taj spisak i da on funkcionalno bude jedinstven. Ali, on jeste jedinstven. Uopšte nije bitno da li je to šest miliona ljudi, od prvog do šestomilionitog ili je to spisak birača po opštinama. Bitno je da vam niko ne sprečava da softverskim alatom ukrstite te opštine, ukrstite imena birača i da proverite da li ima duplo upisanih, da li ima lažno upisanih, da li ima onih koji nisu upisani i sl. Toliko, hvala.

Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski, posle njega narodni poslanik Zoran Anđelković, koji je mojom greškom propušten da bude prozvan na samom početku sednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je predložila ove izmene Zakona zbog toga što je narod Srbije, a i mi kao stranka, imao štete na predsedničkim izborima, jer i pored ubedljive pobede gospodina Tomislava Nikolića Srbija nije dobila predsednika. Ne sme da se dozvoli situacija da predsednik Skupštine, kao što je to radila Nataša Mićić, trguje sa raspisivanjem izbora ili da ih ne raspisuje, jer joj se sviđa, tj. predsedniku Skupštine se sviđa da ostane v.d. predsednik Skupštine i dok mu se sviđa nema izbora. To nije u redu i ne može tako ni da bude.

Da bi se to izbeglo, izbori moraju u slučaju neuspeha da se po automatizmu raspišu odmah i da se održe u roku od 15 dana i da onaj kandidat koji dobije većinu glasova postane predsednik Srbije. Znate, ako vam je interes dobrobit građana Srbije, kao što volite da pričate, kao što nama zaista i jeste, Skupština će usvojiti naš Predlog izmena zakona i to jednoglasno.

Glavno i najvažnije u svemu tome je da ovaj predlog obezbeđuje izbor predsednika Srbije u prvom ili u drugom krugu. Građani Srbije će ovim zakonom dobiti svog predsednika, a oni koji to ne žele i dalje će raditi kao i ranije. Iz kojih interesa, moraće da objasne sami.

Postavlja se pitanje zašto je hitan zakon. Hitnost zakona, izmena ovog zakona je uslovljena time što je ova godina izborna, što moraju da se održe lokalni i pokrajinski izbori, a gotovo sigurno i parlamentarni. Ako ima dobre volje i pameti među vladajućom većinom, lokalni i pokrajinski izbori biće održani zajedno sa predsedničkim izborima, jer će tako narod Srbije uštedeti i muku i novac, a i vama će biti lakše da padnete odjednom, nego da pomislite da ćete da se oporavite, pa opet da padnete i tako u narednih 20-tak godina, na šta ćete posle toga da ličite?

Složićemo se da je narodu najvažnije da rešava problem zapošljavanja, da ima hleba da jede, da se pokrene privreda. Ako se većina nas složila oko toga, a narod je pokazao da tako misli, da je DOS-ovska vlast mahinacijom uništavala institucije Republike Srbije, evo vam prilike da podržite predlog SRS i spasite svoj obraz, ko ga ima, a ko ga nema, mi tu ništa ne možemo, ko što narod kaže – obraz kao đon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, posle njega narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

        Naravno, dame i gospodo, da Srbiji treba predsednik i mislim da to ni u ovoj sali, ni u Srbiji niko ne osporava. Uostalom, da li ima predsednik mnogo nadležnosti ili malo nadležnosti, one su rešene Ustavom; sama činjenica da se od 83. do 89. člana Ustava reguliše pitanje položaja predsednika Republike dovoljno govori o potrebi da imamo predsednika Republike.
Međutim, ovde postoji jedno drugo pitanje – zašto Srbija nema predsednika Srbije, zašto već dve godine u Srbiji nije izabran predsednik Republike Srbije? Mislim da nas ova rasprava može odvesti na to da i građani Srbije pomisle da je zakon kriv što mi predsednika Srbije nemamo. To, u suštini, nije tačno. Tačno je jedno, a to je da je ova odlazeća vlast, sadašnji režim, još uvek aktuelan, još nekoliko dana, ja se nadam, nije bio zainteresovan da Srbija ima predsednika Srbije i svojim postupcima, svojim potezima je činio sve da mi predsednika Srbije nemamo, ne izaberemo ga, ne dođemo do te funkcije, do onoga što je Ustavom predviđeno, da Srbija dobije predsednika Republike Srbije.
Ne mogu se građani Srbije optuživati da nisu bili zainteresovani da izaberu predsednika Republike Srbije, već se mora jasno reći da je vlast učinila sve svojom negativnom kampanjom "za" i "protiv" odgovarajućeg kandidata, ili uopšte protiv izbora za predsednika Republike Srbije, da Srbija ne dođe do predsednika Republike.
Naravno, mi ćemo danas, očito se vidi iz broja poslanika koji će glasati za ovaj zakon, stvoriti uslove da sigurno dođemo do predsednika Republike. Ali, da li mi imamo obavezu i da li mi imamo pravo, kao poslanici, da nalazimo rešenja koja će po svaku cenu omogućiti da do nečega dođemo ili imamo obavezu i kao vlast i kao poslanici da stvorimo atmosferu kojom ćemo doći do presednika Srbije na jedan legitiman način?
Šta sada imamo? Imamo sledeće: ako bismo po postojećem Ustavu rešavali pitanje zastave, grba, himne, za to treba da izađe 50% građana, a za predsednika Srbije, koji treba da poštuje ta znamenja, ne mora da izađe 50% građana, po ovom predlogu zakona.
Mislim da se ovde beži od činjenice da se učinilo sve da ne dođemo do predsednika Srbije. Zašto mi nismo dobili predsednika Srbije 28. decembra? Zato što vlast to nije htela. Zar je moguće da vlast nije predvidela da izbori za predsednika Srbije, taj prethodni ciklus, neće uspeti, pa se dva dana pre saznavanja rezultata za predsednika Srbije raspisuju parlamentarni izbori, kako bi se izgubila fukcija čoveka ili žene, tačnije rečeno, ili v.d. predsednika Srbije, koji će raspisati u tom danu i izbore za predsednika Republike Srbije. Bilo je jasno, u stvari, da se pravi jedna dinamika koja treba da spreči da Srbija dobije predsednika Republike Srbije.
Da li bismo dobili predsednika Republike Srbije 28. decembra? Dobili bismo sigurno. Ako ne u prvom krugu, dobili bismo sigurno u drugom, jer je izašlo više od 50% ljudi. Zašto nismo dobili? Zato što vlast nije bila zainteresovana. Sad zato što vlast nije bila zainteresovana mi tražimo rešenje koje će omogućiti da se po svaku cenu predsednik Srbije dobije.
Razumem predstavnike stranke i predstavnike sadašnjeg režima koji su protiv ovih zakona. Oni su protiv samo zato da bi legalizovali ono za šta su i radili prethodne dve godine, da ne dođemo do predsednika Srbije. Oni nisu iz principijelnih razloga protiv. Meni je zato i žao što smo mi kao SPS protiv zakona, pa ispada da isto mislimo. Ne, mi potpuno različito mislimo. Nikada nećemo isto da mislimo kao oni, zato što je ovo različita stvar.
Oni hoće da legalizuju svoj nerad i svoju aktivnost za Srbiju, da dobiju predsednika Srbije, a mi hoćemo da se poštuje Ustav Republike Srbije. To su dve potpuno odvojene stvari i u tom smislu mislim da treba da se traži rešenje i u drugom pravcu, a to je da se traži rešenje po postojećem Ustavu da se dođe do predsednika Srbije, zato što su građani zainteresovani za njega, a ne zato što po svaku cenu treba doći do predsednika Srbije.
Po postojećem rešenju je moguće da 5% građana Srbije (naravno, neće do toga doći) izabere predsednika Republike Srbije. Pet, šest, 20%, svejedno, čak ne postoji ni donji cenzus koji bi omogućio i sprečio da taj minimalni izlazak Srbije obezbedi izbor predsednika Srbije.
Donji cenzusi postoje u mnogim drugim referendumima, npr. kada se u Mađarskoj glasalo za ulazak u NATO donji cenzus je bio 25%. Ispod 25% je neuspeo referendum, preko 25% je uspeo referendum. Ili ovo što je pomenuto u Rusiji, tamo je čak restriktivnije, ako u prvom krugu ne izađe 50%, u drugom krugu ne mogu isti kandidati da se kandiduju, moraju drugi kandidati, tj. u tom narednom prvom krugu ne mogu isti kandidati, moraju različiti kandidati.
Mislim da je u suštini loše što mi usvajamo froncle od zakona, pa i celo ovo zasedanje se sastoji u usvajanju delova zakona ili froncli od zakona, a ne pođemo od toga da treba da usvojimo jedan celoviti zakon - i ovaj sledeći, kada je reč o izboru poslanika, i ovaj o predsedniku Srbije. A, sve je u stvari u temelju, šta mi hoćemo sa Ustavom Srbije, i to je ono, suština, što smo se zamajavali ovde, što nas je prethodna vlast zamajavala godinu dana, da hoćemo novi ustav, a učinili su sve da do toga ne dođemo i sada smo u poziciji da usvajamo froncle od zakona. Mi smo protiv usvajanja tih froncli. Mislim da treba usvojiti celovito stvari, zato ćemo glasati protiv ovog zakona.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, posle njega narodni poslanik Goran Jocić.