Ne možemo govoriti govorom mržnje mi koji znamo mađarski jezik i koji smo odrasli sa Mađarima. Govorio sam istorijske činjenice, a jedna je ta da u Sent Andreji ima pet srpskih crkava, a nema nijednog Srbina tamo.

Replika, gospodin Pajtić.

(Priča na mađarskom jeziku: Dragi gospodine Smiljaniću, ja sam iz Sente, tako da govorim mađarski tačno i ispravno.Učio sam mađarski jezik u osnovnoj i srednjoj školi.)
Vaš je problem sledeći, što je razlika između eparhije i parohije ogromna. Dakle, tačno je da su postojale dve parohije Srpske pravoslavne crkve u Temišvaru, a nikada dve eparhije. Knjiga Mihajla Pupina zove se "Od pašnjaka do naučenjaka".

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković, posle njega narodni poslanik Nataša Jovanović.

Obratiću se na maternjem srpskom, neću govoriti na jezicima manjina i vratio bih se na temu koja je na dnevnom redu, a tema je izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika.
Dve su grupe izmena i dopuna ovog zakonskog predloga, koje Demokratska stranka Srbije predlaže. Prva grupa su, uslovno govoreći, ali krajnje uslovno govoreći, tehničke izmene i dopune Zakona, a druga grupa su suštinske izmene i dopune Zakona. Tehničke zato što suštinski neće uticati na izmene u našem izbornom zakonodavstvu. Mislimo da će ga kvalitativno popraviti, mislimo da će izbori da se odvijaju na efikasniji i evropskim državama primereniji način, ali ovim drugim grupama izmena i dopuna smo precizirali neke suštinske izmene.
Što se tehničkih izmena i dopuna tiče, one u naše izborno zakonodavstvo uvode ponovo i posebno tretiraju omogućavanje glasanja sprečenim i nemoćnim licima, licima sa određenim stopama invaliditeta i licima koja su na izdržavanju zavodskih i zatvorskih kazni. Takođe, tiču se određene problematike vezane za biračke spiskove, o čemu smo mnogo više jutros i juče govorili.
Ne verujem da je zakonopisac, odnosno prethodna skupštinska većina, koja je usvojila ovaj i ovakav zakonski predlog, namerno izostavila ove izmene i dopune koje sada predlažemo. Mislim da se to desilo slučajno, ali te slučajnosti su, pogotovo na predsedničkim izborima 2002. godine, prouzrokovale mnoge zloupotrebe.
Mi smo razmišljali još o nekim kvalitativnim detaljima koji bi mogli da poprave naše izborno zakonodavstvo: Međutim, nažalost treba priznati da Srbija i srpska izborna praksa danas nisu spremne na tako nešto. Tu mislim na glasanje putem Interneta, odnosno elektronskom poštom, glasanje putem pisma, odnosno dopisno glasanje ili glasanje putem telefona. To postoji u nekim razvijenim demokratijama, u državama Zapadne Evrope.
Nažalost, bili smo mišljenja da bi uvođenje takve procedure glasanja kod nas moglo da proizvede mnogobrojne zloupotrebe. Srbija, nažalost, još uvek nije zrela za tak nešto. Nadamo se da će biti uskoro, a u interesu je Demokratske stranke Srbije, sve dok bude imala većinu, odnosno obezbeđivala većinu za podršku Vladi, da svaki naredni izbori budu organizovani maksimalno korektno, u dogovoru sa ostalim strankama, da nijedna jedina zloupotreba ili falsifikovanje ne bude zabeleženo na bilo kojim narednim izborima, a prvi koji slede su predsednički izbori.
Normalno, pišući zakone, odnosno izmene i dopune ovog zakona, napravili smo neke sitnije propuste. Zbog toga ćemo prihvatiti određene amandmane Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke. Hvala im što su nam ukazali na to. U interesu i nas i njih, a i svih ostalih parlamentarnih stranaka, jeste da izbori prođu najregularnije moguće, svaki naredni, jer je to dokaz zrelosti demokratskog društva.
Što se tiče druge grupe izmena i dopuna Zakona, koje sam okvalifikovao kao suštinske, dve su kojima će naše izborno zakonodavstvo prvi put biti obuhvaćeno: prvo, omogućavanje glasanja naših državljana koji žive u inostranstvu; i drugo, uvođenje tzv. principa pozitivnog praga za stranke nacionalnih manjina.
DSS, zajedno sa ostalim parlamentarnim strankama koje ove naše predloge podržavaju, poziva dijasporu, zato što će im ovim zakonom to biti omogućeno, da na prvim narednim izborima, a to su izbori za predsednika Republike, glasaju, i tako utiču na formiranje institucija u Srbiji; da politički utiču na formiranje institucija u Srbiji.
Normalno, otvoriće se mnogi organizacioni problemi, toga smo svesni. Prvi put se naša država sreće sa ovakvom praksom i u svim državama u kojima je davano pravo glasa dijaspori bilo je određenih organizaciono-tehničkih problema. Bitno nam je da na prvim narednim izborima, kada usvojimo ovaj zakon, budu otvorena mesta za glasanje u svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, da se u proces konrole glasanja dijaspore uključe sve zainteresovane stranke, sve partije koje na tim ili predsednički kandidati koji na tim izborima budu učestvovali. Bitno nam je da ti izbori prođu korektno.
Nismo ovim zakonom predvideli zato što se to predviđa drugim aktima da na primer biračko mesto bude otvoreno u Kaliforniji ili Štutgartu, gde živi više hiljada Srba, a naša država nema diplomatsko-konzularno predstavništvo. To se rešava međudržavnim ugovorima, to se rešava dogovorom zainteresovanih strana u izbornom procesu i nećemo nijednu zainteresovanu stranu u tom procesu mimoići.
Ukoliko se saglasimo sa ostalim strankama, otvorićemo biračka mesta gde god to bude moguće i na takav način uključiti što je moguće veći broj naših ljudi iz dijaspore da učestvuju u proces donošenja odluka. Što se političke opravdanosti tiče, donošenje ovakve odluke politički je apsolutno opravdano. Ovo je prvi korak, a biće ih još mnogo, u jačanju veza između dijaspore, odnosno našeg rasejanja i matice.
Ovim svojim potezom mi želimo da uključimo dijasporu u proces donošenja odluka u Srbiji i mislimio da ćemo u narednim koracima govoriti ne samo o pravu glasa i o načinu sprovođenja glasanja u inostranstvu, nego i o njihovom aktivnijem uključivanju u naš privredni život, u jače kulturno, prosvetno povezivanje.
A takođe ovo je naš prvi korak u pokazivanju opredeljenja da kao instinski zagovornici sprovođenja Dejtonskog sporazuma iskoristimo sve što nam Dejtonski sporazum omogućava, uz ostala proceduralna pitanja koja ćemo u narednom periodu rešiti; da dozvolimo svima onima u Republici Srpskoj koji su zainteresovani da glasaju, a imaju naše državljanstvo, da učestvuju na izborima u Srbiji. DSS hoće da Srpska glasa za izbore u Srbiji. Mi se toga ne stidimo da kažemo, mi se ne plašimo da to sprovedemo, na isti onaj način na koji je to omogućeno Hrvatima u Herceg-Bosni, biće omogućeno Srbima u Republici Srpskoj.
Druga stvar koja suštinski menja dosadašnji zakon jeste uvođenje principa tzv. prirodnog praga za stranke nacionalnih manjina. Najbanalnije predstavljeno to bi značilo da se cenzus skoro trostruko smanjuje za stranke nacionalnih manjina. Mi smo pribegli ovakvom rešenju ne samo zbog toga što je to jedna od preporuka Saveta Evrope, već zbog obaveze da manjine obavezno budu predstavljene u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kažem obavezno, zato što se to do sada dešavalo po pravilu, nije uvek, i sada nemamo predstavnike nekih nacionalnih manjina, nažalost, u parlamentu.
Bitno je zato što većina, a u ovoj državi je većina srpski narod, mora pružiti ruku manjini, mora uključiti sve predstavnike manjinskih stranaka u institucije sistema, da u institucijama sistema rešavamo probleme, o njima razgovaramo, da ne rešavamo naše međuetničke nesuglasice preko nišana i rovova, što je na našim prostorima do sada bio slučaj.
Voleo bih da danas u ovom domu imamo predstavnika partije gospodina Rize Halimija, predstavnika Albanaca sa juga Srbije, da otvorimo pitanje rovite bezbedonosne situacije u opštinama Bujanovac i Preševo, da se dogovorimo kako te malignosti da lečimo, kako da određene želje za narušavanjem ustavnog poretka u ovoj državi sankcionišemo.
Nemojte da samo većina odlučuje o tome, nemojte da posle sva odgovornost padne na nas. Hajde da o svim tim pitanjima podelimo odgovornost sa predstavnicima manjinskih stranaka, isto onako kao što Srbi u nekim drgim državama, koristeći ova prava, koristeći pravo pozitivne diskriminacije, rešavaju probleme sa većinskim narodima. Kao što Srbi u Hrvatskoj rešavaju svoje probleme kroz institcije Republike Hrvatske, kao što Srbi u Makedoniji rešavaju svoje probleme kroz institucije Republike Makedonije, kao što Srbi u Rumuniji rešavaju svoje probleme kroz institucije Republike Rumunije.
Ukoliko neko to ne želi, neka onda izađe ovde i iskreno kaže – hoćemo da se manjine, i pored svih okolnosti u kojima živimo, integrišu u velike stranke; ali, onda budite iskreni pa recite neka se Srbi iz Hrvatske učlane u HDZ, neka se Srbi iz Makedonije učlane u VMRO, pa neka kroz većinske stranke traže da ostvaruju svoja prava.
Ne, DSS je zbog svih okolnosti koje su se dešavale na ovim prostorima pozvala Srbe iz Hrvatske da se politički institucionalizuju, okupljajući se oko Samostalne srpske demokratske stranke. Pozvali smo Srbe iz Makedonije da se politički institucionalizuju, okupljajući se oko Demokratske partije Srba u Makedoniji. Pozvali smo ih da po principu pozitivne diskriminacije iskoriste svoje pravo, uđu u parlament i rešavaju sve svoje probleme u institucijama sistema.
Isto tako pozivamo sve manjine da izađu na sledeće izbore, da iskoriste svoje pravo pozitivne diskriminacije, da uzmu svoja mesta u Narodnoj skupštini i da počnemo zajedički da rešavamo sve probleme.
DSS ovakvim rešenjima želi da ponudi našim sugrađanima drugih nacionalnosti i našim sunarodnicima koji žive u rasejanju da učestvuju u političkom životu Srbije i zajedno sa nama, većinskim narodom, Srbima, pospeše dalje regionalne i kontinentalne integracije.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Nadica Momirov.

Dame i gospodo narodni poslanici, DSS kao buduća vodeća stranka u koaliciji ne više DB, kako se možda vi nazivate ili kako su vas neki politički oponenti nazvali, već 3K, kako vas narod zove.
Trojna koalicija, skupljena s kolca i konopca, krenula je sa nekim rizičnim zakonskim projektima, ni sama ne znajući kakav će ishod glasanja biti u Skupštini sve do momenta dok zakon nije ušao u proceduru. Tako je bilo i sa Zakonom o dopuni i izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Podsetiću vas na to da su Vojislav Koštunica i ostali čelnici DSS-a, koliko još pre 10 dana, bili ubeđeni da će ove nedelje Dragan Maršićanin raspisati prevremene parlamentarne izbore i brže-bolje su potrčali da sa ovako nakaradnim predlogom Zakona o izboru poslanika, stavljanjem na dnevni red, u proceduru, krenu sa tretiranjem ovog veoma važnog političkog pitanja, koje se ne tiče toliko građana Srbije suštinski za njihov ekonomski i socijalni boljitak, ali svakako za unapređenje demokratskih procesa.
Tačno je godinu dana otkako je najveći srpski junak i predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj zatočen u antisrpskom Haškom kazamatu. On će tamo da se izbori za svoja prava, da odbrani svoj interes, interese svog naroda, mi smo u to uvereni, ali da ste nešto učili dame i gospodo, i vi koji niste bili u poslaničkim klupama i vi koji ste bili aktivisti raznih strančica koje su danas postale parlamentarne, mogli ste za protelih 13 godina višestranačja i od njega i od srpskih radikala da naučite kako se razvijaju demokratski procesi u jednom društvu.
Ma koliko osporavali nama da smo demokrate, pokazalo se da jedino mi negujemo prave tradicije i demokratske pokrete u ovom parlamentu štitimo i od ovakvog ponašanja, kao što je malopređašnje gospodina Maršićanina, kada je izrekao novčanu kaznu Aleksandru Vučiću.
Mogli ste od prof. Šešelja da naučite da politički akteri, koji trenutno imaju priliku da vladaju u zemlji, ne mogu sami da kreiraju deomkratske procese. To mi moramo da uradimo kroz sučeljavanje mišljenja, političke stranke koje se bore za realizaciju svojih programskih ciljeva.
Naš trajni cilj je bio - od početka, od momenta kada smo imali jednog poslanika, a to je bio profesor Šešelj 1991. godine, a danas smo, biće tako ubuduće i zadugo, najjača politička stranka u Narodnoj skupštini Republike Srbije - da donesemo zakon o izboru narodnih poslanika koji bi bio prihvatljiv opštim konsenzusom i koji bi bio jasno primenljiv.
Ovako nas DSS tek na početku svoje neslavne vladavine u «3K koaliciji» stavlja pred jedan zakonski predlog koji ne može u praksi doslovce da bude implementiran, iz prostog razloga, što su i sami predlagači rekli, jer sadrži pojedine odredbe koje je nemoguće striktno provesti do kraja.
Što se tiče naših državljana u inostranstvu, koje vi nazivate dijasporom, iako to jedino jesu državljani Srbije i Crne Gore koji žive u inostranstvu, i njih ima nekoliko stotina hiljada, a kojima treba omogućiti pravo glasa, pokušali ste, kroz nekoliko dana vaše nekonstruktivne rasprave i ubeđivanja, gospodo iz DSS-a, da nam ukažete na to kako su to, navodno, vaši potencijalni glasači. Nije tačno.
Vi koji se hvalite time da se edukujete na radnim mestima, da koristite računarsku opremu, imate moj predlog da posetite sajt «Srpska dijaspora» i da vidite kako tamo stvari stoje. Ubedljivo najpopularniji predsednik jedne političke stranke sa političkog prostora Srbije, među našim državljanima u inostranstvu, je prof. dr Vojislav Šešelj, ubedljivo najpopularnija srpska politička stranka je Srpska radikalna stranka.
Znate kakva je razlika od vašeg Koštunice do Šešelja ili Tomislava Nikolića? Dva ili dva i po puta manje glasova ima vaš Vojislav Koštunica prilikom izjašnjavanja građana. Prema tome, ne morate uopšte da brinete za njih, a kada se već tako deklarativno zalažete, a naročito vi gospodine Ristivojeviću, kao nekakav pravni ekspert i hvalite se time da ste vi učestvovali u projekciji ovog zakona, morate da nam objasnite kako će to budući prvi policajac Dragan Jočić u roku od mesec dana, od dana usvajanja zakona, da obezbedi svim tim licima da izvrše popis, odnosno da se prijave i da imaju biračka prava.
Sa druge strane, ovaj član koji tretira pitanje nacionalnih manjina je, u najmanju ruku, žalostan, a da nije žalostan, bio bi smešan. Kroz naše dosadašnje ponašanje, ma koliko to vi osporavali uz pomoć medija koji su vam davali kompletnu podršku, SRS je bila zagovornik poštovanja prava nacionalnih manjina i naš predlog i amandman da opšti cenzus bude 3% je najpravičniji za takvo stanje i za mešovitu strukturu stanovništva koju imamo u zemlji.
Ne možete da me ubedite da će Republička izborna komisija, a ona to hipotetički može, da proglasi izvesnog Branislava Kovačevića iz Kragujevca, vođu neke Koalicije za Šumadiju, koji je bio prvi na listi ove Koalicije za toleranciju, koja nije prošla cenzus, da on bude autentični predstavnik nacionalnih manjina. Nije moguće, Branislav Kovačević, koji je osvojio 257 glasova u izbornoj jedinici koja ima 230.000 birača.
Vi ste spremni i to da uradite, svesni činjenice da je vaš rejting opao, pale su sve maske. Jasno nam je kakav je Koštunica, kakvi ste vi, kakvi su vaši koalicioni partneri, oni sadašnji i oni budući. Jasno vam je, bez obzira na to što mi znamo da svi ti birači na celoj zemljinoj kugli, a koji su državljani Srbije i Crne Gore, neće imati jednaka prava, bez obzira na to, i tamo gde budete selektivno otvarali konzularna predstavništva, SRS će glasovima tih ljudi na tim biračkim mestima da vas potuče do nogu.

Najpre, moja replika. Dva puta sam po imenu pomenut. Zatim, gospodin Ristivojević.

Rečeno je ovde da je podnet zakon zbog toga što je bilo planirano raspisivanje izbora. Dakle, ponovo predstavnici SRS računaju na kratko pamćenje. Onaj ko ima malo duže pamćenje ili, makar, ko svesno ne zaboravlja, setiće se da je isti ovakav predlog podnet i pre godinu dana, pa nažalost nije dobio većinu u ovoj skupštini. Nadam se da će ovom prilikom ove stavke, koje se navode ovde kao potrebne za izmenu postojećeg zakona, biti shvaćene i prihvaćene.
Gospođo Jovanović, nazvali ste katastforalnim predlog izmena zakona koji omogućava invalidima da glasaju, koji omogućava dijaspori da glasa i koji omogućava predstavnicima stranaka manjina da budu zastupljeni u ovom parlamentu. Nemam ništa protiv da vi izmene koje ovome vode nazivate katastrofalnim predlogom.
Ali opet, ko ima malo duže pamćenje, setiće se, pa da počnemo i od toga, jer ste vi pomenuli pobedu dr Vojislava Šešelja na Rakovici 1992. godine. To je ono vreme, ko ima malo duže pamćenje, koje će biti zapamćeno po tome što je vašu stranku stvarala Služba državne bezbednosti Jovice Stanišića i od onda do danas vaš put zaista jeste dug i impozantan.
(Dobacivanje iz sale: Opomena.)
(Predrag Marković: Molim vas, bez dobacivanja. Javila se gospođica Jovanović povodom Poslovnika.)
To nije uvreda, to je samo iznošenje istorijskih činjenica. Gospodin prof. dr Vojislav Šešelj je pobedio na Rakovici kandidata DS akademika Pekića. To je nešto što ističu ljudi koji imaju nešto duže pamćenje.
Takođe, ko ima duže pamćenje, pre će moći da katastrofalnim nazove one zakone koji su Srbiju unazadili sto godina, u periodu dok ste zajedno sa vašim partnerima iz onoga što se naziva «prošlim režimom» vlast u Srbiji vršili. Onaj ko ima duže pamćenje, ma kako se to vama ne svidelo, setiće se da je u tom periodu Srbija ekonomski nazadovala, da je u tom periodu Srbija proćerdala sve nacionalne i državne interese, i da je te greške i te posledice danas u ponečemu čak i nemoguće nadoknaditi.
To je za one koji imaju nešto duže pamćenje, a vi se makar setite da je prošle godine isti ovakav predlog zakona, kakav je danas na dnevnom redu, bio predložen od DSS-a.

Povodom primene Poslovnika, Nataša Jovanović.        Izvolite.