Na repliku imam pravo iz prostog razloga što se deo diskusije gospodina Krasića odnosio na moju diskusiju, jer sam ja jedini narodni poslanik koji je pominjao nekakav međunarodni dokument u svom govoru.
Kada sam pominjao međunarodni dokument u svom govoru nisam vršio nikakvu manipulaciju, nego sam pokušao, navodeći određene međunarodne dokumente koji govore o pravima nacionalnih manjina, da ukažem na član 16. Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji kaže da su ratifikovani međunarodni ugovori opšteprihvaćena pravila, da imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica. Tu nije bilo nikakve manipulacije.
Ono što se ovde iznosi je krajnja neistina, da ne postoji ustavni osnov za određenje pozitivne diskriminacije. Naveo sam da se taj ustavni osnov nalazi u Ustavnoj povelji, odnosno u Maloj povelji, koja proističe iz Ustavne povelje, deo je ustavnog paketa. Prema tome, to je ustavni osnov za pozitivnu diskriminaciju koja se ovim zakonom uvodi. O tome sam govorio.
Ne radi se ni o kakvoj manipulaciji. A vama, ako vi niste privrženi Ustavnoj povelji i Maloj povelji, kao paketu saveznih ustavnih propisa, nego mislite da to nije bitno i da je to nevažno za države članice, onda je to vaš stav i prema državnoj zajednici. Vama se izvinjavam.

Nema replike na repliku, gospodine Krasiću. Izvolite, gospodine Ristivojeviću.

Kao predstavnik predlagača, samo jednu rečenicu na ovo što je rekao gospodin Krasić. Znam da je to gospodin Krasić rekao slučajno. Pomešali ste, gospodine Krasiću, amandman gospodina Omeragića, koji spominje izborne liste stranaka nacionalnih manjina, a naš predlog zakona uopšte tu kategoriju niti spominje, niti poznaje.
Jedina kategorija koju mi poznajemo je politička stranka nacionalnih manjina, samo u tome intervenišemo u našem predlogu zakona. Nikakve «izborne liste stranaka nacionalnih manjina» ne postoje i to jednostavno nije tačno. Znam da je u pitanju samo greška. Pobrkali ste amandman gospodina Omeragića sa našim predlogom zakona. Dešava se, velika je gužva, mnogo se radi, u žaru govora rekli ste takvu stvar.
Inače, moram da priznam, vaša kritika je bila jedna od retkih konstruktivnih koja se čula za ovom govornicom i čestitam vam. Voleo bih kad bi svaka bila takva. Hvala.

Hvala. Sada imate pravo na repliku. Izvolite.

Moram da citiram gospodina koji je prvi izašao. Pričao sam o međunarodnim dokumentima koje je jedan drugi poslanik pominjao, a on je u replici predstavio Ustavnu povelju...
(Predsedavajući: Nemojte, molim vas, odgovorite na izlaganje predlagača.)
... kao međunarodni dokument. Nažalost, to nisu međunarodni dokumenti.
A što se tiče ove druge intervencije, da nešto nisam shvatio, meni se čini da niste razumeli neke stvari. Nijedan naš propis, niti međunarodni dokument, ne dozvoljava bilo kakvu diskriminaciju.
Kada se priča o nekim posebnostima koje pripadaju pripadnicima nacionalnih manjina, ta tema danas nije na dnevnom redu, ali ako pričamo o Ustavom i svim međunarodnim dokumentima garantovanoj slobodi političkog organizovanja i delovanja, onda tu nema prostora za podele na političke stranke manjina, na neke druge političke stranke, jer to pravo građanin uživa kao pojedinac. To je individualno pravo.
O tome morate da vodite računa, jer na ovaj način delite građane, formirate političku elitu nacionalnih manjina, sa kojima možete da trgujete na svoj način, sebi prepoznatljiv način, a oni su skloni tim trgovinama, za hektar imovine, znate i sami, kod Kase, neki su ga čuvali.
A što se tiče ovog dela koji se tiče obećanja prema dijaspori, to neće biti onaj rasadnik glasova kao što je nekada bilo Kosovo i Metohija. Moram da vas upozorim ...
(Predsedavajući: Upozoravam poslanike da vas ne ometaju.)
... da ste se uhvatili ćorava posla.
Mi ćemo, sa amandmanima, verovatno i da prihvatimo ovaj zakon. Ali, pazite, sa ove govornice smo upozoravali i neku prethodnu vlast da ne čini nešto iz sličnih pobuda, da je ne rukovodi mržnja, da je ne rukovode neki drugi interesi i nagoni koji nemaju pokriće u Ustavu i zdravom razumu, i ta vlast je otišla. Mnogo ste požurili i to nije dobro. Nije dobro, jer ovakav zakon se donosi konsenzusom svih političkih stranaka.
Vi ste požurili, jer ste obećali. Šta da radimo što ste obećali? Nerealno ste obećali, a videćete povodom amandmana kada se budemo javljali kolika je ta nerealnost, koliko nema brige o biračima i koliko vašim predlogom vi forsirate neravnopravnost između građana, što je zabranjeno.
Radikali moraju da čuvaju republiku ovde od Demokratske stranke Srbije, ljudi, zapamtite to.

Reč ima narodni poslanik Miloš Jevtić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Marković.

Poštovano presedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka, odnosno njen poslanički klub podržaće ovaj predlog zakona, pre svega iz razloga koji su civilizacijske prirode.

Smatramo da je Predlog ovog zakona prilično nezavršen i da ima dosta nedostataka. Nadamo se, iskreno, da će neki od njih biti amandmanski korigovani, ali sa druge strane, takođe, mi smo na stanovištu da manjinske stranke, odnosno stranke nacionalnih manjina svakako moraju biti zastupljene u parlamentu, da smo sada suočeni sa činjenicom da one nisu u parlamentu i da upravo iz tog razloga Demokratska stranka podržava ovaj zakon.

Takođe, smatramo da ni jedna od parlamentarnih stranaka koja je dobila poverenje na decembarskim izborima nema prava da monopolizuje pitanje dijaspore, odnosno pitanje stranaka nacionalnih manjina.

Demokratska stranka smatra da dijaspora pre svega treba da se približi matici, a ne da se od matice udaljava. Jedan od načina da to uradimo, svakako, jeste izborni zakon kojim ćemo omogućiti predstavnicima dijaspore da glasaju, ali sa druge strane ima veliki broj drugih pitanja koja se takođe moraju rešiti.

U poslednjih 10 godina, odnosno u poslednjoj deceniji, više od 500.000 mladih visoko obrazovanih ljudi napustilo je našu zemlju, smatram da se radi o jednom velikom ljudskom resursu i da svakako treba omogućiti na određeni način transfer znanja.

Što se tiče problema služenja vojnog roka koji je takođe prisutan, smatram da i to treba rešiti zakonom koji će omogućiti civilno služenje vojnog roka u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

Dakle, sve su to pitanja koja se moraju tretirati u narednom periodu. Naravno, izborni zakon jeste jedan od njih. Što se tiče ovog izbornog zakona, njegova intencija je svakako dobra, on omogućava predstavnicima dijaspore da glasaju, ali smatram da je Predlog zakona takav da je tehnički teško izvodljiv. Navešću nekoliko razloga zašto to smatram.

Pre svega, mora se napraviti jasna razlika ili distinkcija između onih birača koji imaju samo boravište u inostranstvu bez prebivališta, odnosno zadržanog previbališta u našoj zemlji; čak ima i takvih slučajeva gde roditelji nisu zadržali prebivalište u našoj zemlji.

Najbolji primer, koji je već neko od mojih prethodnika naveo, jeste upravo Čikago ili država Ilinois, gde prema nekim podacima ima između 250.000 i 400 hiljada naših građana.

Međutim, veliki broj njih jesu zapravo treća generacija koja se mnogo više uključuje u izbore u Americi i mnogo im je više stalo ko će biti guverner države Ilinois, nego ko će biti predsednik Srbije. Znači, njihova mogućnost da glasaju na izborima u Srbiji i učestvuju u izborima naših organa jeste krajnje diskutabilna.

Što se tiče ostalih građana koji imaju zadržano prebivalište u Srbiji, svakako im treba omogućiti da glasaju. Jedan od predloga u ovom zakonu jeste da se to glasanje izvrši u našoj mreži diplomatsko-konzularnih predstavništava i na takozvanim posebnim biračkim mestima.

Što se tiče naše mreže koju trenutno posedujemo, Srbija i Crna Gora ima 60 amasada u svetu i 25 konzulata u tačno 14 zemalja. Dakle, ima dosta slučajeva koncentracije ekonomske imigracije gde mi nemamo konzulate. Primeri su svakako Bosna i Hercegovina, Makedonija i Mađarska.

Čak i u onim zemljama gde imamo konzulate, a najbolji primer jeste Nemačka, gde imamo pet konzulata - u Minhenu, Štutgartu, Frankfurtu, Dizeldorfu i Hamburgu - oko 740 hiljada naših građana živi u Nemačkoj i upravo na svaki konzulat otprilike dolazi između 150.000 i 160 hiljada naših državljana. Mislim da bi nam, uz sve podatke koje imamo sa naših izbora, gde je prosečna propusnost jednog biračkog mesta oko 1.000 građana dnevno, ako uzmemo da je odziv 50-55%, bilo potrebno oko 55 biračkih mesta da bi svi oni mogli da glasaju.

Sa druge strane, neki od poslanika DSS je govorio o tome da se to može regulisati bilateralnim sporazumima sa određenim zemljama. Mi takav slučaj imamo sa 14 zemalja i postavlja se pitanje šta će se dogoditi ukoliko neka od tih država ne želi sa nama da zaključi bilateralni sporazum, znači, po principu reciprociteta. U tom slučaju, bitno bismo narušili princip ostvarivanja ravnopravnosti, odnosno ostvarivanja biračkog prava. To je jedan od razloga zbog čega je primena ovog zakona prilično problematična.

Znači, ako uzmemo da su to posebna biračka mesta, locirana van diplomatsko-konzularnih predstavništava, ne uzimajući u obzir teoriju eksteritorijalnosti, koja je prilično diskutabilna u ovom trenutku, smatram da bi se time zaista narušila suverenost, odnosno suverenitet države prijema.

Što se tiče drugog dela ovog zakona koji tretira stranke nacionalnih manjina, pre svega bih se osvrnuo na član 12. stav 3. u kome se zapravo uvodi arbitrarnost u odlučivanju RIK-a koja je to stranka nacionalnih manjina, odnosno koja je to lista koja predstavlja ili ima položaj stranke nacionalih manjina ili koalicije stranaka nacionalnih manjina.

Smatram da je vrlo opasna bilo kakva arbitrarnost u ovom poslu i postupku bez ikakvih kriterijuma u odlučivanju i može nas dovesti u vrlo opasan položaj, pre svega može ugroziti međunarodni položaj naše države.

Sasvim čudno koincidira sa procesom formiranja ove vlade, koji je prilično dugotrajan, koji svakako podrazumeva podršku liste SPS – Slobodan Milošević, što je u ovom trenutku zaustavljena izrada Studije izvodljivosti za našu zemlju. Po tome smo zaista karakteristični, jer nijedna zemlja u regionu nije izvan tog procesa, uključujući i Albaniju.

Smatram da predstavnici stranaka koji će činiti vladu moraju voditi računa o međunarodnom pravu i položaju naše zemlje, upravo zbog toga što neke od tih stranaka imaju članove u delegaciji pri Savetu Evrope i da se ovakvim predlgom zakona bitno ugrožava naša pozicija punopravnog člana u okviru Saveta Evrope.

Poslanička grupa Demokratska stranka – Boris Tadić je upravo zbog toga podnela amandman kojim se na neki način ukida ovo arbitrarno odlučivanje što se tiče stranaka nacionalnih manjina ili njihovih koaliciji i omogućava zapravo RIK-u da na osnovu uvida u statut, program ili koalicioni sporazum proglasi listu.

Na samom kraju, završavam time da DS svakako podržava ovaj zakon, uz još jednu opasku da ima dosta nesavršenosti, dosta nedostataka. Mi se nadamo da će neki od njih biti amandmanski korigovani. Znači, svakako manjine moraju biti zastupljene u ovom parlamentu, i to bez cenzusa, i to je najjači razlog zbog čega DS podržava ovaj predlog zakona.

Gospodin Ristivojević, predstavnik predlagača.

Uvažene kolege, samo par stvari oko ovog prethodnog izlaganja.
Što se tiče kriterijuma za određivanje koja stranka jeste politička stranka nacionalne manjine i sledstveno tome, njene mogućnosti da koristi izborni postupak bez cenzusa od 5%, mi smo u članu 12. našeg predloga dali taj kriterijum.
Političke stranke nacionalnih manjina jesu one čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalnih manjina, zaštita i poboljšavanje prava pripadnika nacionalnih manjina, u skladu sa međunarodnim pravnim standardima.
Neće RIK arbitrarno odlučivati koja stranka ovo jeste ili nije, već će odlučivati u prvom redu po zahtevu te stranke. Znači svaka stranka koja želi da koristi ovo pravo sama će da to zahteva od RIK-a i, po prirodi stvari, podneće dokaze koji govore u prilog njene teze. Sigurno je da će to u prvom redu biti program stranke, možda statut ili neki drugi akt, možda neki drugi dokazi o tome kako se ponaša i na koji način.
A normalni prilaz je da će i RIK, ako stranka ne podnese dokaze, već samo zahtev za ovaj status, isto to pogledati da bi utvrdila da li je u pitanju stranka koja se bavi, znači, u prvom redu zastupanjem interesa nacionalnih manjina.
Ne vidim, zaista, šta bi bilo prioritetnije osim statuta te partije koja želi da koristi ovaj status. Mislim da nema potrebe izričito tako nešto navoditi u zakonu. Po prirodi stvari će se takav akt pogledati.
Zatim, želeo bih da naglasim jednu stvar, a to je da ne možete sve staviti u zakone, niti ima potrebe sve stavljati u zakone. Neke stvari su jednostavno za podzakonsku regulativu. Sasvim je moguće da će Republička izborna komisija odgovarajućom podzakonskom regulativom razraditi ovaj zakon, ako ga usvojimo, i da će u njemu regulisati one stvari koje eventualno nisu pomenute.
Što se tiče druge, treće i ostalih generacija birača, koje je uvaženi kolega pomenuo, naglašavam da mi ovde samo naše državljane, bez obzira da li imaju ili nemaju prebivalište u inostranstvu, možemo da vodimo ovde kao birače. Sasvim je moguće da zaista ima naših državljana koji nikada nisu bili u ovoj državi. To je neko dete gastarbajtera koje se rodilo u inostranstvu, koje je tražilo u diplomatsko-konzularnom predstavništvu državljanstvo, ali nikada recimo nije došlo u zemlju, nikada nije imalo ni prebivalište, ni boravište ovde.
Zbog toga u našem Predlogu zakona dajemo mogućnost da se birači popisuju ne samo prema mestu poslednjeg prebivališta, to je onaj gastarbajter koji je npr. otišao iz zemlje, već prema mestu poslednjeg prebivališta jednog od roditelja. Znači, tog riditelja gastarbajtera, na osnovu kojeg je to dete dobilo pravo da se upiše u knjigu naših državljana, a nikada recimo nije bilo u ovoj zemlji, nije imalo boravište, nije imalo prebivalište. Time širimo mogućnosti i to sam već rekao sa ove govornice.
Mi svakom čoveku koji postane naš državljanin, a muškarac je, namećemo obavezu da služi vojsku. Istovremeno, ako se nije upisao u birački spisak ne dozvoljavamo mu da glasa. Ovim predlogom zakona ispravljamo tu nepravdu i tu potpuno nedoslednu poziciju, da od nekog ko u državi nije nikada bio tražimo da služi vojsku, a ne dozvoljavamo mu da glasa. Sada stvaramo mogućnost da može i da glasa. Znači, stvaramo mogućnost da od Ustava ove države ne baštini samo terete nego i dobra, ne samo obaveze nego i prava.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković, a posle njega poslednji prijavljeni Miroslav Martić.