Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić, posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, najpre moram da kažem da Socijalno-liberalna partija Sandžaka pozdravlja ovaj predlog zakona i što se tiče naših birača mogu da kažem da smo održali obećanje, naravno ovaj put uz podršku  predlagača, što nam je zaista drago.
U predizbornoj kampanji smo obećali da će jedan od prvih zakona za koji ćemo se mi založiti, tražiti da se izmeni, to je Zakon o izboru narodnih poslanika. Drago nam je da to danas činimo i naročito zbog toga što je naša dijaspora bila, do sada, lišena tog prava da glasa. Sada će to biti omogućeno, a naročito zbog toga što će manjine dobiti priliku da na lakši način uđu u parlament.
Što se tiče mnogih diskusija na ovu temu, najpre bih komentarisao stav prethodnih diskutanata da je jedan od razloga da se ovaj zakon donosi po hitnom postupku što manjine nisu predstavljene u ovom parlamentu. Mislim da to ne stoji. To je posledica onih pet ili šest emisija o tužnoj situaciji; kako, navodno, dva službenika, jedan republičke a jedan savezne vlade, i njihove stranke nisu ušli u ovaj parlament.
Ako pogledate izborne rezultate iz našeg regiona, možete da vidite da su lista DS i stranke koje su tu bile, a i moja stranka je bila na toj listi, dobile apsolutnu podršku. Upravo ti rezultati i govore još o nečem drugom, a to je o jednoj demagogiji koja se čuje ova dva dana ovde, o pojmu - getoizacija. Da se ne radi o getoizaciji upravo svedoči primer dve sandžačke stranke koje su na listi Demokratske stranke.
Nisu u pravu oni koji žele da od slobode naprave neizbor, a ne izbor; pojam slobode sadrži pojam izbora. To što će manjine dobiti mogućnost da biraju da li će glasati za neku stranku većinskog naroda ili za neku stranku koja je od RIK proglašena za stranku nacionalne manjine, to je minimum slobode koji treba da postoji u ovoj zemlji. Tu se radi o pravu, a ne o obavezi. Kada bi se radilo o obavezi, značilo bi to da manjine moraju da se stavljaju u geto i da moraju po sili zakona da glasaju za nekoga. Oni ovim predlogom zakona samo dobijaju mogućnost da biraju i imamo dobru situaciju da će se sada utrkivati većinske stranke da svojim programima učine to da pozovu predstavnike manjina da glasaju za njih.
Moja stranka se zove Socijalno-liberalna partija i zalažem se za manjinsku listu, što ne znači uopšte da će moja stranka izaći na sledećim izborima na toj manjinskoj listi ili biti proglašena za stranku nacionalne manjine.
Ono što želim da kažem u tom smislu, jeste ovo: postojanje i proglašavanje neke stranke za, uslovno rečeno, predstavnika nacionalne manjine, što će se konstatovati, mada nije reagovao pravilno Zakonodavni odbor ne uvažavajući ono što smo mi hteli, da se ta vrsta arbitrarnosti otkloni pravnom prazninom koja je ovde očigledna, kada se kaže da će RIK, mi ne znamo na osnovu kojih kriterijuma, zaključiti da se radi o stranci koja će zastupati nacionalnu manjinu ili ne.
Tu se doslovno ne kaže, mi smo dodali da treba da stoji – a na osnovu uvida u program i statut te stranke. Ako to ne stoji, mi ne znamo na osnovu kog kriterijuma će to da se uradi.
Da je to vrlo loše, pokazuje još jedna činjenica. Videli ste da se u našoj javnosti, to su i prethodnici ovde govorili, stvorila lažna dilema o tome kako manjine nisu predstavljene u ovom parlamentu, ili nisu na adekvatan način. Na prošlim izborima bila je jedna koalicija koja se zvala «Koalicija za toleranciju» i svi su mediji u ovoj zemlji nju proglasili apriori za tzv. manjinsku listu ili pozivali hronično svaki dan da se glasa, navodno, jer na toj listi su predstavnici manjina.
Da vas podsetim, nosilac te liste, prvi na listi je bio Branislav Cole Kovačević iz Kragujevca. Moj je prijatelj, mnogo ga cenim, ali nisam čuo da je promenio nacionalnu pripadnost. Gledali smo i onih sedam emisija na Pinku, na RTS, i tamo su se na neki način ljudi žalili zbog toga što oni nisu ušli.
Da vas podsetim, na prethodnim izborima, par državnih službenika, kada su njihove stranke ušle u parlament, govorili su da su manjine predstavljene u parlamentu.
Da vas podsetim, po zadnjem popisu stanovništva, ovo je izvod od zvanične institucije, Republičkog zavoda za statitiku, i tu se kaže da postoje 23 ili 24 manjinske zajednice u ovoj zemlji.
Znači, nisu dva službenika u parlamentu u pravu da nema manjina, to nije tačno.
Ta teza o pozitivnoj diskriminaciji je u ovom slučaju delimična. Zašto delimična? Ona bi bila potpuna kada biste vi omogućili, kao u nekim susednim zemljama, neću danas govoriti o tome, imam par primera izbornih zakona u kojima, da tako kažem, pripadnici većinskog naroda, kako se zna da kaže, u rasejanju, izvan ove države, imaju zagarantovana mesta u parlamentu, pa bilo da izađe na izbore hiljadu njih ili da izađe 120 hiljada.
Da li se garantuje ulazak manjinama u parlamentu? Garantuje se delimično. A zašto? Ako određena manjina ima 15 stranaka i glasači glasaju za svih 15 stranaka, jednoj će dati 3.000 glasova, drugoj 2.000, petoj 6.000 i ni jedna neće osvojiti onaj prosečni zbir glasova koji je neophodan na poslednjim izborima, 14 ili 15 hiljada.
Prema tome, ne postoji automatski način da se dođe do izbora toga ko je bio na listi nacionalne manjine i zbog toga je to lažna dilema, da se garantuje apriori manjinama da će biti zastupljene.
Znači, nije tačno. Tačno bi bilo kao u jednoj susednoj zemlji gde postoje tri zagarantovana mesta za pripadnike nacionalnih manjina, a neću imenovati zemlje, da ne bi širili tu raspravu, imamo mnogo takvih primera i tu se kaže, vi imate manjinsku listu, izašli tamo se broje, ima 15 stranaka, a prva stranka je dobila na toj listi 3.500 glasova, ona će dobiti poslanika, zato što oni imaju ugrađenu kvotu za određeni broj nacionalnih manjina, a to ovde nije slučaj.
Mi pozdravljamo ovaj zakon, jer on zadovoljava u principu olakšavanje manjinama da uđu u parlament; olakškava, ne garantuje. Prema tome, oni koji su ovde tvrdili da je ovo neko superpravo, zapravo nisu u pravu.
To da li manjine treba da budu diskriminisane, to je evropski princip, to nije princip koji ćemo mi ovde da izmislimo, to treba malo da pratimo šta od nas traži Savet Evrope, šta traži OEBS i šta traže međunarodne institucije. I da vidimo da smo napravili samo jedan prvi korak da se što veći broj pripadnika nacionalnih manjina nađe u parlamentu. Ono što želim da kažem, svaka zemlja treba da bude srećna kada se pripadnici manjinske zajednice utrkuju da uđu u taj parlement. Ulaskom u palament oni pokazuju stepen lojalnosti toj državi.
Stepen lojalnosti toj državi je sama činjenica ulaska u parlament, i normalno bi bilo da se kvalifikuju za još nešto što je jako bitno, a to je da uđu u ostale državne institucije.
U Ustavnoj povelji je usvojen stav da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da učestvuju i da imaju određeno učešće u državnim institucijama.
Po ovom popisu, milion građana Srbije ne pripada većinskom narodu. Ako bi analizirali koliko u Vladi Srbije procentualno ima pripadnika manjina, koliko ih ima u diplomatiji, koliko ih ima u svim ostalim državnim institucijama, videli biste da nema nikakvog razloga za neku vrstu sumnje i bojaznosti što će se manjine naći u parlamentu.
Kažem još jednom, država treba da bude srećna kada se manjine utrkuju i kada mogu na što lakši i kvalitetniji način da budu zastupljene u parlamentu.
Države koje imaju manjine izvan parlamenta, iz bilo kog razloga, treba da se zabrinu, jedan bih spomenuo i to je najgori slučaj, a to je kada manjine iz različitih razloga ne žele da uđu u ni jednu državnu instituciju.
Prema tome, smatram da je ovo početni korak i izraz političke volje jedne značajne stranke, a vidim da većina stranaka u ovom parlamentu ima želju da se ovaj zakon, ovakav kakav je, usvoji; nije dovoljan, jer on ima puno praznina, ima nedorečenosti, ali se nadam da ćemo, kada se formira ustavna komisija, kada se formiraju ostale institucije u neinstitucionalizovanom društvu, imati prilike da to preciziramo i drugim aktima i na najadekvatniji način regulišemo zastupljenost manjina.
Juče je potpredsednik Skupštine, gospođa Pop-Lazić, uzeo sam stenogram, rekla ovo: «Ovde se očigledno radi samo o dodvoravanju možda muslimanskoj, neću da upotrebim reč bošnjačkoj, ili mađarskoj nacionalnoj manjini, kao brojnim nacionalnim manjinama koje mogu da utiču na ishod parlamentarnih izbora.»
U članu 49. Ustava Republike Srbije kaže se: "Građaninu se jamči sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti". Ali, vi zazirete da upotrebite reč "Bošnjak". Prvo da vam kažem, evo pogledajte zvaničan izveštaj republičke institucije koja se bavi objavljivanjem rezultata poslednjih popisa, i smatram da je jako loše da potpredsednik najvišeg političkog i zakonodavnog tela u ovoj državi ovako postupa i na ovaj način se određuje prema pripadnicima nacionalnih manjina koji učestvuju u ovom parlamentu, čiji predstavnici žele da učestvuju u svim institucijama ove države i društva.
Smatram da je to bio plod umora, jer je govor bio iza 17 časova, a ne neke iskrene želje, odnosno da se na taj način izrazi o pripadnicima bošnjačke nacionalne manjine. Hvala.

Replika, Gordana Pop-Lazić.

Poštovani kolega, pošto ste me imenom i prezimenom prozvali, u svoje ime da kažem, a znam da tako misle i moje kolege poslanici iz SRS.
Mi imamo veoma pozitivan stav prema svim građanima Srbije, bez obzira koje su nacionalne pripadnosti, bez obzira koje su veroispovesti i naročito poštujemo našu braću Muslimane, odnosno Srbe muslimanske veroispovesti, ali zaista ne znam šta znači – Bošnjak. A vi možete da se nazovete kako hoćete, istorijske činjenice govore da ste vi Srbi muslimanske veroispovesti i kao takvog vas, kao svog brata, posmatram i, verujte mi, nema razloga da se uopšte vređate.

Replika je bila, nema replike na repliku.
Vi imate pravo povodom kršenja Poslovnika ako se osećate uvređenim.

Samo da vam kažem, gopođa Pop-Lazić nije ovlašćena da utvrđuje istorijske činjenice i ona nije predstavnik Bošnjačkog instituta iz Sarajeva, da utvrđuje da li je neko pripadnik određene manjine.
Osnovno pravo nacionalne manjine ili građanina, citirao sam taj stav, jeste da kaže kojoj nacionalnoj manjini pripada. Ono što želim da kažem jeste da niko nema pravo, ne postoji institucija koja može da nametne građaninu po sili zakona da se izjasni ovako ili onako. Pokazao sam izvod iz Statističkog zavoda Republike Srbije, gde postoji 136.000 ljudi koji su se tako izjasnili. Zašto su se tako izjasnili, stavite tačku dnevnog reda jedan dan ovde, pa ćemo tražiti stručnjake da nam to objasne. Mislim da je to izlišno da radite. Znam da se pripremate za predizbornu kampanju, ali nema potrebe da na Bošnjacima ubirate te poene.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Gospodine Omeragiću, istorijske činjenice se ne utvrđuju. One su činjenice, što znači da su već potvrđene kao istine, a vaše je pravo da se osećate pripadnikom bilo koje nacije. Za nas vi ste Srbin muslimanske veroispovesti i takav ćete i ostati.
Dame i gospodo, teško je biti originalan i reći nešto novo posle ovih sjajnih govora poslanika Srpske radikalne stranke. Pokušaću u najkraćem da ponovim ono što je već rečeno o ovom predlogu zakona, ne sa iluzijom da ubedim nekog od prisutnih poslanika tzv. skupštinske većine da promeni svoje mišljenje, već sa namerom da našu javnost još bliže upoznam sa onim što ovaj predlog zakona nudi.
U ovom predlogu zakona nekoliko je segmenata koji su bitni i na koje ću u ovom izlaganju ukazati. Prvi segment odnosi se na biračke spiskove. U članu 4. Predloga zakona govori se ko može da zahteva upis, brisanje ili drugu promenu podataka u biračkim spiskovima, pa se, između ostalog, kaže da brisanje, ispravku ili dopunu biračkog spiska može da izvrši svaki građanin za sebe ili za drugog. Ne može građanin za treće lice da traži izmene u biračkom spisku. To povlači jednu tešku posledicu, jednu mogućnost da građanin dođe u matičnu službu i traži brisanje iz biračkog spiska svih birača za koje pouzdano zna da nisu birači njegove političke opcije. Da li je to legalno i da li to ovaj zakon sme da dozvoli?
Takođe, u istom članu 4. kaže se da od podnošenja izborne liste pravo na uvid i na podnošenje zahteva za izmenu biračkog spiska ima podnosilac izborne liste. Gospodine Ristivojević, ko je podnosilac izborne liste i da li će podnosilac izborne liste moći da dođe u moju Bajinu Baštu, u Pirot ili neko drugo mesto u Srbiji i da zahteva izmene u biračkom spisku? Ne, tehnički je to nemoguće i zato smo predložili amandman koji ovo precizira i koji bi trebalo usvojiti, gde stoji da to radi ovlašćeni predstavnik podnosioca izborne liste. Mislim da je to tehnički jedino ispravno.
Druga stvar koja je bitna u ovom predlogu zakona jeste glasanje nemoćnih lica, lica koja su onemogućena da dođu na biračko mesto na dan glasanja. Ovaj predlog zakona dozvoljava tim licima da glasaju tako što će deo biračkog odbora ići kod birača u kuću i na taj način omogućiti biraču glasanje.
Ono što je sporno ovde jeste formulacija koju je predlagač predvideo, da dva člana biračkog odbora, koje odredi predsednik biračkog odbora, odlaze kod birača. To dozvoljava manipulacije.
Predsednik biračkog odbora je najčešće stranačka ličnost, znači lice koje je pripadnik neke političke opcije koja je zainteresovana za ishod izbora i taj predsednik može da odredi dvoje ljudi iz biračkog odbora koji su pripadnici iste političke opcije ili koalicije, predstavnici iste liste, koji mogu onda da na neregularan način obave posao.
Iz tih razloga podneli smo amandman kojim se predviđa da to budu tri člana biračkog odbora iz različitih političkih opcija, različitih stranaka, da bi to bilo regularno.
Treći segment, na koji se ovaj zakon odnosi, jeste glasanje naših državljana koji privremeno borave, žive i rade u inostranstvu. Odmah da kažem da ovaj zakon vrlo tendenciozno pokušava da kaže da prethodni zakon nije dozvoljavao, odnosno omogućavao našim građanima u inostranstvu da glasaju u Srbiji, što nije tačno.
Prethodni zakon je dozvoljavao i malopre smo čuli da je veliki broj naših građana, koji borave privremeno u inostranstvu, na zadnjim izborima upravo glasao. Zašto? Zato što su bili novogodišnji praznici, ljudi su došli u Srbiju i glasali. Znači, prethodni zakon je omogućavao, ali u prethodnom zakonu nije postojala mogućnost da se glasa u inostranstvu već samo u Srbiji. Ovaj predlog sada nudi mogućnost da se glasa i van Srbije, da se glasa u inostranstvu.
Možda ću upotrebiti težu reč, ali mislim da je ovo čista utopija. Slažem se i prihvatam kao ideju, ali smatram da je ovo tehnički prosto nemoguće korektno izvesti, valjano izvesti, da svi naši građani budu obuhvaćeni, da svi imaju podjednaku šansu da glasaju u inostranstvu.
Lako je ovo napisati, staviti na papir, ponuditi Skupštini i možda je lako obezbediti neku većinu koja će ovo da izglasa, ali sprovesti ovo tehnički biće vrlo teško. Zato upravo pričamo dva dana o svemu ovome. Teško je obezbediti na valjan, korektan, regularan način da svi građani u inostranstvu imaju podjednaku šansu da se izjasne na tim izborima.
Govorio je predstavnik predlagača nekoliko puta i moram opet da to ponovim. Iako postoji neki član u zakonu koji je opšteg karaktera, da birački odbori imaju prošireni sastav, nije zgoreg da se to ovde, na ovom mestu ponovo kaže, da i u inostranstvu na tim biračkim mestima postoji prošireni sastav biračkog odbora, gde su predstavnici svih lista koje su zainteresovane za rezultate izbora, da ne bi bilo nekih nejasnoća i pokušaja da se ovo zloupotrebi.
Sledeća stvar, koja je sa ovim u vezi, a koja je, po meni, nepotpuna, nejasna i želim samo da ukažem i pitam da li je obraćeno dovoljno pažnje na to, a to je veza ovog člana predloga i člana 77. osnovnog zakona. U članu 77. osnovnog zakona stoji da će po utvrđivanju rezultata glasanja birački odbor bez odlaganja, a najdocnije u roku od 18 časova od časa zatvaranja biračkog mesta, dostaviti Republičkoj izbornoj komisiji zapisnik o radu i ostalu dokumentaciju.
Gospodo, ovo vreme od 18 časova na koje zakon obavezuje je kratko i za naše domaće prilike. Znači, to je vreme koje je teško ispoštovati i u Srbiji. Da li će moći za 18 časova da stigne zapisnik iz Čikaga ili iz nekog drugog grada iz inostranstva, da li ste o tome razmišljali kada ste pisali ovaj predlog zakona, da li je usklađeno ovo sa članom 77. osnovnog zakona?
Poslednja stvar, poslednji segment ovog predloga, jeste ono što smo već čuli, što je možda i suština ovog predloga. To je mogućnost koja je data nacionalnim manjinama da se preko svojih političkih stranaka uključe u ovaj parlament na jedan način koji po nama nije ispravan.
Naime, tek se ovim članom 12. Predloga zakona vrši diskriminacija u državi Srbiji. Država Srbija je po Ustavu, koji je još uvek važeći, građanska država, u kojoj su svi građani ravnopravni, svi imaju ista prava, iste obaveze. Zašto ih sada jednim ovakvim predlogom razdvajamo, zašto neke građane favorizujemo ili ih prividno favorizujemo.
Pitanje je da li je to favorizovanje stvarno ili je samo privid; ili je ovo rezultat neke vaše predizborne trgovine, možda i postizborne trgovine, nekog vašeg obećanja da se nacionalne manjine što više zastupe u ovom parlamentu. Nikada do sada u ovih zadnjih 14 godina, ili koliko već ima koliko je višestranačje u Srbiji, ovaj parlament nije bio bez pripadnika nacionalnih manjina.
Uvek su bile prisutne. Da li su bile prisutne na svojim sopstvenim listama ili na nekim drugim listama, možda je nebitno, ali su uvek bile prisutne. Zašto sada vršimo getoizaciju, moram to da kažem, jer to je to u suštini, zašto teramo pripadnike nacionalnih manjina da se regrutuju samo u stranke nacionalnih manjina.
Gospodo, mi u SRS, koja slovi za nacionalnu stranku, imamo pripadnike i drugih manjina. Imamo pripadnike i muslimanske veroispovesti, imamo pripadnike i mađarske manjine, imamo pripadnike i drugih manjina koje su manje zastupljene u Srbiji. Zašto ih sada teramo da se regrutuju i da beže iz naših stranaka, da idu samo u stranke nacionalnih manjina.
Ovaj član za posledicu je proizveo, direktnu posledicu, amandman gospodina Omeragića, u kome u stavu 3. stoji da pripadnik nacionalne manjine može da glasa samo za listu nacionalnih manjina na čijem se biračkom spisku nalazi.
Sada ćemo vršiti i popis pripadnika nacionalnih manjina, imaćemo zasebne liste pripadnika nacionalnih manjina i obavezu birača da glasa samo za listu nacionalne manjine. Pričam o amandmanu koji je posledica Predloga zakona.
I još jedna, možda tehnička ili formalna, primedba na član 12. U članu 12. Predloga stoji ovako – u članu 81. (osnovnog zakona) dodaju se dva nova stava, a navedena su tri. U prvom, čini mi se, piše dva stava, a data su tri. Apsolutno, treći stav ne dolazi u obzir. Ispravite ovo, povucite ovaj zakon, to je ono što je najpametnije ovom parlamentu.

Replika, gospodin Omeragić, zatim predstavnik predlagača gospodin Ristivojević.

Neću duže govoriti, ali ću još jednom da pročitam, pošto neki neće da čuju, član 49. Ustava Republike Srbije; kaže – građaninu se jamči sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti.