Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević,  posle nje Vjerica Radeta.

Gospodine predsedavajući, molila bih vas da me ubuduće najavljujete punim imenom i prezimenom. Moje ime je Snežana Lakićević-Stojačić.

Kako je otkucano, tako sam pročitao.

Samo sam želela da vama ili službi skrenem pažnju na to. Dame i gospodo poslanici, prvi put se obraćam sa ove govornice i nadala sam se da u svojoj prvoj rečenici neću morati da konstatujem da, nažalost, imam priliku da i u ovom sazivu čujem određeni govor mržnje sa ovog mesta.
Poslanici SPS koji dolaze iz Vojvodine, potpuno neopravdano i bezrazložno, uputili su niz kritika stanovnicima i biračima iz Vojvodine, obrativši se i strankama iz Vojvodine regionalnog karaktera, ali strankama koje zastupaju interese nacionalnih manjina, iako znaju da njih u ovom trenutku u ovom parlamentu nema i ne mogu da repliciraju.
Autonomija je Ustavom zagarantovano pravo i ne treba deliti stanovnike i birače Vojvodine na lojalne i nelojalne građane Srbije. Svi oni jesu stanovnici Srbije i, koliko znam, niko od nas koji smo predstavnici građana Vojvodine u ovom parlamentu, ovog trenutka, ne razmišlja ni o secesionizmu, ni o internacionalizaciji, niti o pravljenju bilo kakvog problema ni Skupštini Srbije, a pogotovo ne državi Srbiji. Volela bih da ubuduće, ukoliko dođe do ovakvih izlaganja, gospodin predsedavajući upozori one koji se na takav način obraćaju biračima sa severa Srbije.
Naravno da će Demokratska stranka i lista Boris Tadić, kako je rekao naš šef poslaničke grupe, podržati zakon koji je predložila DSS, ali moram da skrenem pažnju na određene probleme koje smo primetili i na određene nepreciznosti koje se, u svakom slučaju, pojavljuju u ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika.
Moje lično uverenje, ali i uverenje pretpostavljam većine poslanika, jeste da je stepen međusobne povezanosti ljudi u Srbiji, u Vojvodini, u višenacionalnim sredinama mnogo veći nego što se kroz ovaj zakon to može videti i predvideti. U obrazloženju člana 12. Predloga stoji da nova postavka zahteva precizno definisanje pojma «stranka - nacionalna manjina». Takva definicija je data. Kada neko teži da definiše nešto što predstavlja pravno pitanje, ali i suštinsku stvar, po pravilu tu definiciju nikada ne može da uradi precizno i, naravno, uključuje moguće greške. Tako je i u ovom slučaju.
Prema Predlogu, stranke nacionalnih manjina su one stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje manjina i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih manjina. Time je osnovni cilj stranke nacionalnih manjina zakonom propisan i neopravdano ograničen.
Za ovom govornicom se govorilo o tome da to predstavlja ekskluzivitet stranaka nacionalnih manjina. Ne mislim tako. Naravno, mislim da sve stranke imaju pravo i obavezu da zastupaju interese nacionalnih manjina, pre svega zbog toga što, po pravilu, nacionalna većina uvek opredeljuje status nacionalnih manjina. Svima nama je u interesu da, saglasno međunarodnim pravnim standardima, taj status nacionalnih manjina bude saglasan evropskim standardima. Ali, pravi ograničenje tim strankama.
Da li to znači da stranka nacionalnih manjina ne može imati drugi osnovni cilj: ekonomski, ekološki, politički, jer tada neće ispunjavati uslove iz zakona, time ni pravo da učestvuje u raspodeli mandata, nezavisno od cenzusa.
Predlagač je svestan da oko ove definicije može doći do nesporazuma, naročito kada unutar jedne nacionalne manjine ima više stranaka i rešenje nalazi u tome što izbornoj komisiji daje pravo da odlučuje o tome da li i koja lista ima položaj političke stranke nacionalne manjine, odnosno koalicije stranaka nacionalnih manjina.
Dakle, komisija će, saglasno ovlašćenju u zakonu, utvrditi, da upotrebim u neku ruku sindikalni izraz, reprezentativne stranke unutar jedne nacionalne manjine ili grupacije koje će ovo pravo preuzeti, koje te uslove ispunjavaju ili ne ispunjavaju, saglasno diskrecionom pravu Republičke izborne komisije.
Ova odluka, svakako, smatramo da ne može biti u nadležnosti komisije. Komisija, u skladu sa zakonom, ima u svom delokrugu veliki broj značajnih organizacionih, administrativnih i tehničkih poslova koji omogućavaju uspešno sprovođenje izbora. Međutim, ona ne može donositi odluke koje se tiču pravnog i političkog sistema i njegovog funkcionisanja, a po našem uverenju u konkretnom slučaju radi se upravo o takvoj odluci. Želela sam da skrenem pažnju na ovu manjkavost.
Želela bih da se osvrnem na još jedan amandman koji je predložila Demokratska stranka – Boris Tadić. To je amandman o zastupljenosti žena, odnosno manje zastupljenog pola na izbornim listama. Kao što znate, naša zemlja je još u novembru 1981. godine potpisala međunarodni ugovor, kojim se obavezala, odnosno prihvatila Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. Postoje tri načina da se to na odgovarajući način reguliše. To su ustavne kvote, kvote u zakonu o izborima ili odredbama nacionalnog parlamenta i kvote političkih stranaka.
Predloženo rešenje umnogome je slično rešenju koje se predlaže u izborima za organe lokalnih samouprava. O tome ćemo nešto više govoriti kada taj amandman dođe na dnevni red, ali apelujem na poslanike da razmisle o tome, jer kao što imate priliku da vidite, nažalost, pretpostavljam i pripadnika većinski zastupljenog pola u Skupštini, u ovom parlamentu ima neoprostivo malo žena.

Po Poslovniku, izvolite, uz samo jednu napomenu – ne snosim odgornost za skraćenje vašeg imena i prezimena, već predsednik vaše poslaničke grupe, koji vas je tako prijavio.

Poštovane kolege narodni poslanici, izašao sam da repliciram u ime poslaničke grupe SPS, s obzirom da je prethodni govornik gospođa Lakićević pomenula govor mržnje i dovela ga u kontekst sa SPS-om i izlaganjem dr Krstića.
Moram reći da oni koji su razumeli šta je gospodin Krstić rekao, shvatiće to kao dobronamerne primedbe i primere onoga lošeg što se dešava u AP Vojvodini, jer je ukazao na ljude koji su nosioci nečeg lošeg i sigurno ne doprinose dobrim međunacionalnim odnosima. Naravno, on je pomenuo i naš odnos prema ovom zakonu.
Apsolutno nije korektno da nam gospođa Lakićević drži predavanja i da ona pominje govor mržnje, jer bi trebalo malo bolje da pogleda šta su njene kolege, poslanici iz partije kojoj pripada, govorili nama, članovima SPS-a, u ove prethodne tri godine, pošto su imali ekskluzivno pravo da budu tumači govora i izlaganja poslanika, pa je predsednik Narodne skupštine u to vreme pominjao i crveno-crnu koaliciju, antireformske snage i predstavnike prethodnog režima. Da ne pominjem šta je sve bilo rečeno u vreme vanrednog stanja, koje je neustavno uvedeno.
Ovo pominjem zbog toga što se koriste dvojni standardi. Nisam primetio da je iko iz te partije, za poslednje tri godine, želeo da se prikaže kao predstavnik svih građana Srbije i da se neko ko govori u ime nazovitolerantne Srbije makar javno oglasio da protestuje, recimo protiv izlaganja Nenada Čanka pre tri-četiri nedelje na televiziji, kada je članove SPS nazvao fašistima. To je bio flagrantan primer govora mržnje, ali niko, ama baš niko, s obzirom da su oni bili glasnogovornici svega nazovitolerantnog i za Srbiju prihvatljivog, nije se izjasnio.
Prema tome, ako ste razumeli šta je gospodin Krstić rekao, shvatićete da je to dobronamerno. Mi smo istakli da ćemo glasati za ove izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, a kada bude naš predstavnik govorio u drugom delu pomenućemo i one pozitivne primere vezano za manjinsku politiku, pa prema tome nema razloga da nam o tome pričate.

Replika, gospodin Pajtić.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nije se gospođa Lakićević-Stojačić obratila samo u vezi izlaganja gospodina Krstića, nego i u vezi izlaganja gospodina Smiljanića.
Tačno je da su reči gospodina Krstića bile grube, i konstatacije nisu uvek odgovarale stvarnom stanju stvari, ali bih se više osvrnuo na izlaganje gospodina Smiljanića i zašto je gospođa Stojačić o tome govorila. DS, lista Borist Tadić, smatra da je bilo neprimereno izlaganje o kome se govorilo, o poziciji mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini, o podobnosti pripadnika mađarske nacionalne zajednice, pa ne znam - da li je pilot, pa da li je oborio neki avion. To je potpuno izvan teme o kojoj govorimo.
Pripadnici nacionalnih manjina u ovoj zemlji imaju apsolutno jednaka prava, kao i svi drugi pripadnici većinskog naroda, imaju pravo na pozitivnu diskriminaciju, odnosno na ulazak u parlament, jer je to apsolutno u skladu sa svim evropskim standardima i samo u Srbiji takav princip još ne postoji. Zbog toga ćemo podržati ovakav predlog, iako je izrazito manjkav predlog zakona u pitanju i nije u redu vršiti tu vrstu poređenja, kao što je govoreno o 250.000 Mađara u Srbiji i 250.000 Srba u Mađarskoj, zato što se izbegavaju istorijski fakti. Falsifikuju se istorijski fakti i onda se stvara loš međunacionalni odnos.
Istine radi, 1922. i 1923. godine bio je zaključen bilateralni sporazum između Kraljevine Jugoslavije i Mađarske i tada je došlo do velike seobe srpskog življa iz Mađarske, pre svega na teritoriju Vojvodine, ali i u druge krajeve Srbije, i to je u najvećem delu uzrok zbog koga je srpska nacionalna zajednica tada desetkovana, preko 80% pripadnika srpske nacionalne zajednice se preselilo. Jeste, zato što je moja porodica jedna od tih koje su se preselile.
Dakle, prosto je zbog toga došlo do rasipanja, nije došlo zbog toga što je na bilo koji način ugroženo pravo izražavanja nacionalne posebnosti. Vremenom je naravno došlo do prirodne asimilacije, kao što je došlo i kod pripadnika mađarske nacionalne zajednice. Mađarska nacionalna zajednica svakih 10 godina se smanjuje za negde oko 40.000, broj pripadnika mađarske nacionalne zajednice.
I mi smo onoliko Srbi, onoliko pravoslavci, onoliko patriote koliko respektujemo ljude koji žive sa nama, koliko respektujemo naše sugrađane, koliko respektujemo naše komšije i krajnje je neprimereno takvim aršinima da falsifikujemo istorijske činjenice i uspostavljamo neko stanje kakvo smo imali 90-tih godina ovog veka i koje je donelo mnogo zla ovoj zemlji. Hvala.

Povodom primene Poslovnika, gospodin Obradović.

Hvala gospodinu Maršićaninu za mogućnost da kažem nekoliko reči povodom izlaganja gospodina Pajtića. Naime, u načinu izlaganja poslanika o tome da li govore na način primeren ovom domu odlučuje predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, a ne gospodin Pajtić.
Ako mu se ne sviđa ono što je rekao gospodin Smiljanić može to i ovde javno da kaže, a može i sa njim da razgovara. Što se tiče fakta, činjenica je gospodine Pajtiću, sviđalo se to vama ili ne, da je broj Srba u Mađarskoj zanemarljiv, a da ih je bilo i te kako u godinama i decenijama pre. I, kada se već pozivate na fakta treba da znate da su sredinom 19. veka Mađari činili manjinu naroda u tadašnjoj Ugarskoj. A sada ih ima, što se kaže, u apsolutnoj većini i to nije reč o asimilaciji, nego o čisto prirodnom procesu.
Politika koja je vođena u toj zemlji bila je takva da su pripadnici manjina bili jednostavno pretvarani u većinski narod, to treba reći i nemojte zaboravljati ove izjave koje čelni ljudi Mađarske daju, vezano za Mađare, za teritoriju i za Srbiju.
O našoj manjinskoj politici red bi bilo da makar mi, građani Republike Srbije, govorimo o činjenicama. Kada pogledate sve, ali baš sve ove zemlje u našem okruženju, videćete da je jedino prethodna SRJ ili sada državna zajednica Srbije i Crne Gore, država koja je usvojila sva ili gotovo sva međunarodna akta i dokumenta koja se tiču položaja i prava pripadnika manjina. Ona je šampion u tome.
SRJ je 1992. godine napravila Deklaraciju u UN o zaštiti prava etničkih, jezičkih i verskih manjina, ali nam nisu dozvolili tada, zbog poznatih događaja, da prisustvujemo toj sednici Generalne skupštine UN da to usvojimo. Kakva je bila - ona je bila nešto čime je naša država trebalo da se ponosi.
Postoji još jedan podatak koji bolje nego išta govori u prilog tome da je Srbija vodila dobru manjinsku politiku i dobro je što se i ovaj zakon usvaja. To jeste objektivno jedna nadogradnja pozitivne manjinske politike naše države, a to je broj pripadnika manjina u Srbiji i u drugim zemljama koje su u okruženju Srbije. Jedino je Srbija od svih ovih država u okruženju ostala država sa značajnim brojem pripadnika manjina.
Pogledajte fakta. Pripadnici drugih manjina su statistički ubijani, da ne pominjem kako su se sa njima ophodili u praksi i ne treba niko da nam deli lekcije kako se negde drugde u okruženju bolje radi. Pogledajte fakte, pogledajte činjenice i videćete da je naša država neko ko je imao apsolutno kvalitetnu manjinsku politiku.