Reč ima narodni poslanik Živorad Smiljanić, a neka se pripremi Dragan Čolić.

Poštovani poslanici, pošto je mnogo govoreno, govoriću samo o članu 12. ovog zakona, gde se smanjuje cenzus za ulazak nacionalnih manjina u parlament. Srbija u Ustavu koji sada važi, to smo već više puta čuli, napisala je da je Srbija država svih ravnopravnih građana koji žive u njoj. Za razliku od svih susednih država, gde je Mađarska država mađarskog naroda, Hrvatska država hrvatskog naroda, Francuska država francuskog naroda, već time što smo u Ustavu rekli da su svi građani ravnopravni, mi smo time dali do znanja da svi imaju jednaka prava u ovoj državi i da ona ne smeju biti, na neki način, ukinuta.
Kako će to izgledati na političkoj sceni u Vojvodini, gde ima 26 nacionalnih manjina i etničkih grupa? Mađara živi danas u Vojvodini negde oko 300 hiljada. Ako se dobro organizuju u jednu nacionalnu stranku, po ovom zakonu gde je limit 14 hiljada, moglo bi ih biti 20 u parlamentu. To znači da nacionalne manjine po ovom zakonu mogu da budu mnogo više zastupljene nego što mi pretpostavljamo, ako govorimo o cenzusu.
Neke zemlje su demokratske. Imali smo priliku da sada vidimo izbore u Hrvatskoj, da su tri Srbina ušla u parlament i oni su ispoštovali sve norme demokratske Evrope, a prethodno isterali 700 hiljada Srba iz Hrvatske.
Vidimo vulgarizaciju upravo u Hrvatskoj, gde u gradu Zagrebu, kada su glasali za Skupštinu grada Zagreba, jedan Italijan je izašao, prijavio italijansku stranku, sebe prijavio za tu stranku, sam glasao za sebe i izabran je u Skupštinu grada Zagreba, iako tamo živi negde oko 150 Italijana; on je sam za sebe glasao i po ovakvom nekakvom zakonu postao odbornik.
Hoću da kažem – da li mi ovim zakonom vršimo getoizaciju ili teramo nacionalne manjine u nacionalne stranke i na taj način ih teramo u nekakve rezervate; ne znam, ali mislim da to ne valja. Ne valja zato što je svaka nacionalna stranka u datom momentu i nacionalistička.
To smo imali prilike da vidimo kada je izbio rat na prostorima bivše Jugoslavije, kada je Jugoslavija napadnuta. Jedno su govorile nacionalne vođe, a drugo je govorio narod. Govorim o Mađarima. Nikad se Kasa nije oglasio i osudio bombardovanje, ili osudio što bombarderi poleću iz Mađarske, ali Mađari su se odazvali listom na mobilizaciju. Znate li ko je srušio onaj nevidljivi avion, čuvenog sivog sokola, američkog, što je bilo čudo za Ameriku i ceo svet? Potpukovnik Jugoslovenske vojske, Mađar, video ga golim okom i skinuo ga raketom.
Drugo, da vam kažem, kada smo u istoj ovoj zgradi, ali kao savezni parlament, usvajali Zakon o nacionalnim manjinama, jednoglasno smo ga usvojili. Time smo se ponosili, ali sam imao prilike da slušam kako smo mi socijalisti ugrožavali nacionalne manjine i, naravno, pojavile su se tvrdnje, Kasa je to pričao, kako nisu imali prava.
Onda sam postavio jedno pitanje – da li ljudi znaju istorijske činjenice? Istorijska činjenica jeste da je 1918. godine, kada je napravljen popis, u Vojvodini živelo 250 hiljada Mađara, a u Mađarskoj 250 hiljada Srba. Na popisu od 1991. godine u Vojvodini živi 300 hiljada Mađara, a u Mađarskoj šest hiljada Srba, od čega samo dve hiljade govori srpski. Prema tome, ko je vodio poštenu politiku prema nacionalnim manjinama?
Od Kraljevine Jugoslavije do danas smo vodili uvek poštenu politiku. Komunisti su imali strukturu, ključ. Mi smo u ono vreme morali da stvorimo političara Mađara, ako ga nemamo. Po onom sistemu, našem, o kojem sada svi govore – jednorežimski, mračni sistem, u Vojvodini dva Mađara su bili predsednici Skupštine Vojvodine, Andraš Mora i Vilmoš Molnar. Po ovom zakonu to ne mogu nikad da budu.
Drugo, govorim o pravima nacionalnih manjina. Ja sam u funkciji predsednika Skupštine Vojvodine primio Remzi Klarka, bio je savezni tužilac Amerike. On je došao, onda je bilo zabrana, onda je bio protiv politike Amerike, bombardovanja, onda je održao jednu konferenciju za novinare. Jedan njegov saradnik je ispričao istinitu priču.
U Americi su organizovali okrugli sto o kršenju ljudskih prava u Srbiji, mnogi stručnjaci su bili i u jednom momentu se javlja jedan čovek i kaže: «Slušajte vi ovde, ja sam Mađar iz Vojvodine, iz Srbije, završio sam osnovnu, srednju školu i fakultet na mađarskom jeziku u toj Srbiji; kada će ovde u Americi moći neki Meksikanac da završi bar osnovnu školu na svom jeziku; prema tome, nemojte govoriti o ugroženosti ljudskih prava.»
Dalje, šta nam se dešava sada na političkoj sceni Vojvodine? Mi sada imamo u Subotici Sabor vojvođanskih stranaka. Kakav je to sabor? Zašto se sada pravi problem Vojvodine i internacionalizacija Vojvodine? Do juče to uopšte nije bio problem, niti je problem bio ovaj zakon, niti su bili nekakvi problemi u Vojvodini. Onog momenta kada je jedna grupa ljudi izgubila vlast i otišla sa političke scene, odjednom se pravi veliki problem.
Prema tome, hoću da kažem – mi smo poštenu politiku vodili prema nacionalnim manjinama u Srbiji. Ne govorim o Srbima u Mađarskoj. U Temišvaru su imali dve srpske eparhije. Gde su Srbi sada tamo? Nigde ih nema. Mislim da ovaj zakon, po meni, ne valja, ali smo se kao partija dogovorili da ćemo ga podržati i glasaću za njega, ali videćete, teramo nacionalne manjine u getoizaciju, odnosno u rezervate, gde je svako ko nije u toj stranci izdajnik svog naroda i oni će se tu i te kako organizovati, imaće više štete.
Na kraju da kažem, od tih nacionalnih stranaka imaju korist lideri, a manjine nemaju nikakvu korist od toga. U Apatinu sam morao da obezbeđujem pare u mađarskim selima i za škole, i za sve. Ali, pred izbore dođe Kasa, počne da priča da Trijanon više ne važi, da će ponovo biti revizija granica i da će ponovo biti neka velika Mađarska. Oni glasaju za to, iako je to najobičnija laž.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, a neka se pripremi narodni poslanik Snežana Stojanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle rezultata parlamentarnih izbora 28. decembra stranke koje su dobile najviše poverenja, najviše glasova birača, građana Srbije, a to su SRS i DSS, trebalo je po valjanom, opravdanom, argumentovanom predlogu srpskih radikala da formiraju zajedno vladu i da ta vlada krene u rešavanje egzistencijalnih problema građana, jer Srbija više nema vremena da čeka.
Građani Srbije žive u agoniji, u uslovima velike ekonomske krize i socijalne bede. No, nije krivica srpskih radikala što do toga nije došlo i što sada već par dana raspravljamo o nekim trivijalnim problemima, o nekom trivijalnom predlogu izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, a važeći zakon nije smetao našim političkom konkurentima da osvoje 50, 20, 30 ili više mandata. Sada treba malo preko hleba pogače, pa da raspravljamo o ovome što nije možda mnogo bitno za egzistenciju građana Srbije.
Čini mi se da intencija predlagača zakona nije u stvari bila da se eventualno isprave negativne posledice u izbornom postupku, no da se predlagač dodvori na bilo koji način određenim kategorijama birača i to me na neki način asocira na one političke stranke koje se, u nedostatku argumenata i snage svojih političkih programa, vezuju za stranke kao što su stranka penzionera, stranka radnika, stranka deviznih štediša, i tako dalje.
Sada, te kategorije koje su po viđenju predlagača ugrožene, e one će da budu zahvalne DSS i kazaće – evo, DSS vodi računa o nama.
Mislim da što se tiče glasanja građana u inostranstvu SRS apsolutno nema nikakvih predrasuda i nemamo ništa protiv toga da ti ljudi, naši građani u inostranstvu, glasaju. Sigurno je da oni osećaju veliku žudnju za Srbijom i da im Srbija često nedostaje, da im nedostaju naši običaji, tradicija i kultura, da veoma često kod nas srpskih radikala dolaze, tražeći srpske oznake, srpske ambleme.
Vrlo često kod mene u sedište Okružnog odbora u Smederevu dođu i traže, upravo ti ljudi koji žive u inostranstvu, srpske grbove. Pitam ih što baš kod srpskih radilaka dolazite da tražite, što ne kod nekih drugih, a oni kažu – pa ti nemaju, neki imaju trouglove, neki ruže, neki cveće, a mi srpski radikali imamo orlove Nemanjića i po tome smo prepoznatljivi.
SRS je pred svake izbore uvek isticala, a to je često bio glas vapijućeg u pustinji, nedostatak jedinstvenog biračkog spiska. Mi nemamo birački spisak u državi Srbiji, sada treba, intencijom predlagača izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, da taj spisak ažuriramo u inostranstvu. Nisam ubeđen da je to moguće, iz prakse znam, a svi smo mi aktivisti naše stranke, mnoge izbore imamo za sobom, imaćemo nadam se i ubuduće, veoma često sam bio svedok toga da članovi i zamenici članova iz redova srpskih radikala rešenja za izbore dobijaju u subotu u 24 časa noću, a izbori su sutradan u 7 časova.
Sada ćemo mi da sredimo sve što treba za izbore u inostranstvu.
Što se tiče glasanja nemoćnih lica, usvajanje ovog amandmana, gde predsednik biračkog odbora ne može da odluči koja će to dva člana da idu, ne znam na osnovu čega bi to uradio, dobro je što je taj amandman usvojen, a inače bilo je jako glupo da se predsedniku biračkog odobra daju neka ovlašćenja, a nemaju ostali članovi biračkog odobra.
Lica na izdržavanju zatvorskih kazni i lica koja se nalaze u pritvoru, sigurno da SRS ima razumevanja za tu kategoriju birača i to je deo ljudskih sudbina, da na takav način i u takvim uslovima glasaju.
Nemamo ništa protiv, ali smo protiv eventualnih zloupotreba kojih je u prošlom periodu bilo i te kako mnogo.
Što se tiče pripadnika nacionalnih manjina, zalažemo se da se taj cenzus smanji sa 5 na 3%, i želim ovde odgovorno u ime SRS da kažem, SRS je pravi i jedini zaštitnik prava svih pripadnika nacionalnih manjina. U redovima srpskih radikala i na odgovornim državnim funkcijama su bili upravo članovi SRS, a inače su pripadnici nacionalnih manjina.
Imali smo narodnog poslanika, bila je Mađarica u jednom sazivu, imali smo pripadnika romske nacionalne manjine, koji je bio član Vlade Republike Srbije, član SRS. Imamo i sada potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, koji sa ponosom kaže da je pripadnik nacionalne manjine, ali da je sa ponosom i član SRS.
Očigledno je da predlagač zakona ima problem, jer sve ono što nas čeka u narednom periodu može samo da bude pobeda najmoćnije, najjače, najsnažnije stranke na srpskoj političkoj sceni, a to je SRS.
Napomenuo bih ovde reči profesora dr Vojislava Šešelja iz knjige "Ideologija srpskog nacionalizma" – da su istina, pravda, sloboda i otadžbina najviše moralne vrednosti sa kojima se čovek rađa, živi i umire i da je SRS bila, da je danas i biće i plamen i luča srpske časti, i srpskog ponosa i srpskog dostojanstva.

Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Veselinović.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanici sa liste G-17 plus podržaće ovaj zakon, zbog toga što veruju da on nudi neka dobra rešenja, pre svega u ovom delu koji se tiče ostvarenja prava žena, manjina i osoba sa invaliditetom.

Mi znamo da ova rešenja nisu idealna i da postoje mnogo bolja. Naravno da bi bilo bolje ako bi osobe sa invaliditetom, makar one koje se kreću uz pomoć pomagala, bile u prilici da dođu do glasačkih mesta, a kada bismo mi bili u prilici da otklonimo građevinske barijere koje ih u tome sprečavaju. Naravno da verujemo da bi bilo bolje da u parlamentu bude 52% umesto 30% žena. Međutim, obzirom da su neka rešenja u ovoj situaciji nemoguća, mi ćemo ovaj zakon podržati kao jedno prelazno rešenje.

Dame i gospodo, posebno ću govoriti o ovom delu zakona koji reguliše neke principe rodne ravnopravnosti. A zašto? Zato što verujem da su to principi koje niko od nas ne može da dovede u pitanje iz jednog osnovnog razloga. To je razlog zbog koga se svi mi pozivamo na neke demokratske principe, na jedan od osnovnih pre svega, a to je onaj gde tvrdimo da predstavljamo sve građanke i građane Srbije.

Neke poslaničke grupe, mogu reći mnoge poslaničke grupe, rado se pozivaju na ovaj princip, govoreći da u svojim redovima imaju predstavnike raznih socijalnih struktura, različitog obrazovanja, različitih zanimanja.

Međutim, zaboravljamo jednu osnovnu činjenicu: pre no što smo počeli da se obrazujemo i da se delimo po socijalnom statusu ili zanimanju, mi smo već bili podeljeni u dve osnovne grupe.

Naime, svojim rođenjem podeljeni smo na dva pola, a u najranijim godinama našeg života počeli smo da usvajamo ponašanja koja su karakteristična za neki od ovih rodova. Zbog toga, dame i gospodo, svako onaj ko ne predstavlja ravnopravno ove dve grupe ne može da pretenduje da predstavlja građane Srbije u celini.

Kako je to trenutno u našem parlamentu? Mislim da smo već čuli podatak da se među nama nalazi svega 25 žena, što je lako izračunati, to čini 10% u ovom parlamentu.

Sa ponosom ističem činjenicu da od ovih 25 dama, 10 nas sedi u poslaničkih redovima G-17 plus, i to, dame i gospodo, nije zbog toga što nas je zakon primorao na to, to je zbog toga što G-17 plus veruje u principe rodne ravnopravnosti, to je zato što su ovi principi ugrađeni u naš statut i što se u našoj stranci žene nalaze u svim stranačkih organima, na visokim stranačkim funkcijama i na svim mestima odlučivanja.

Ovim još jednom G-17 plus pokazuje da zaista radi u skladu sa onim što govori i u šta veruje.

Znam i suprotne argumente. Oni koji dolaze od protivnika pozitivne diskriminacije i koji govore da je pozitivna diskriminacija ipak pozitivna diskriminacija, sve one koji se pozivaju na ove argumente, veoma rado bih videla kako se takmiče u bacanju trojki sa Peđom Stojakovićem. Zaista me interesuje da li bi se mnogi od njih unapred povukli smatrajući da je ovakva utakmica besmislena i da li bi oni koji ipak odluče da u njoj učestvuju mogli da ostvare bilo kakve rezultate ukoliko ne dobiju izvesnu prednost u startu.

To je suština pozitivne diskriminacije. Ne mogu se različite grupe ili pojedinci takmičiti pod istim uslovima ukoliko nemaju iste startne pozicije. Zašto, dame i gospodo, žene i muškarci nemaju iste startne pozicije? Zbog toga što je već vekovima na sceni rodna, odnosno polna diskriminacija.

Da li je to tako? Pozvaću se na par brojki i reći ću vam da u svetu od 1,3 milijarde siromašnih, žene čine 70%, a 66% ženskog rada je neplaćeno, nasuprot samo 25% do 30% muškog. Ženska zarada iznosi od 60% do 70% muške zarade. Prema podacima Ujedinjenih nacija, žene obavljaju dve trećine svetskog rada. One zarađuju samo jednu desetinu svetskog prihoda i poseduju samo jedan procenat svetske imovine.

Reći ću vam da u Srbiji situacija nije bitno drugačija i da jedan značajan dokument, o kome ćemo mi ovde tek razgovarati, a koji je izradila radna grupa prethodne Vlade, Strategija za smanjenje siromaštva, eksplicitno priznaje da su u Srbiji žene više nego muškarci ugrožene siromaštvom.

Osim toga, dame i gospodo, u Srbiji 80% vlasništva stečenog u braku vodi se na muškarce. Naravno, 80% kućnih poslova obavljaju žene, a 80% žrtava seksualnog nasilja u detinjstvu su žene.

Od broja diplomiranih studenata 60% su žene, ali od ukupnog broja univerzitetskih nastavnika samo 15% su žene. Žene čine 60% specijalista i 58% magistara i doktora nauka, ali žene zauzimaju samo 19,3% rukovodećih pozicija.

Naravno, žene čine, kao što svi znamo, 52% biračkog tela, a na mestima odlučivanja ima ih manje od 5%. Kako je u našem parlamentu već smo videli. A kako je u skupštinama opština? Evo, više od polovine opština u Srbiji ima jednu ili nijednu ženu odbornicu, a one koje imaju odbornice u tim opštinskim sazivima zastupljene su sa manje od 5%.

Mislim da su ovo brojke koje slikovito govore o tome da mi nemamo istu startnu poziciju i da na neki način treba ujednačiti našu utakmicu. Na kraju ću citirati Meri Robinson, koja je rekla: "Društvo u kome se ne čuje glas žena nije manje žensko, ono je manje ljudsko".

G17 plus glasaće za ovaj zakon zato što podržava prava žena, osoba sa invaliditetom i manjina, ali glasaće i za sva druga zakonska rešenja koja će omogućiti da se uklone građevinske, jezičke i psihološke barijere, koja će omogućiti osobama sa invaliditetom da ostvare sva svoja ljudska prava. Glasaće za sva zakonska rešenja koja će pomagati deci, slabima, starima, nemoćnima i siromašnima, zato što G17 plus želi da naše društvo bude više ljudsko, zato što G17 plus želi da gradi Srbiju kao državu po meri svih svojih građana.

Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović, a neka se pripremi narodni poslanik Esad Džudžević.

Dame i gospodo narodni poslanici, i prošle i ove nedelje  rasprava o ovim zakonskim projektima liči u stvari na zabavu, jer ne rešavamo nijedan gorući problem naših građana, na primer njihov socijalni problem. Umesto da su se na dnevnom redu našli zakoni poput zakona o privatizaciji, radu, legalizaciji i slično, mi raspravljamo o guverneru Narodne banke, koji već postoji, ili o nekom novom, a jednostavno su istomišljenici, i samo se pogađaju koja će partija da preuzme prevlast nad finansijama.
Danas imamo dopunu Zakona o izborima narodnih poslanika i evo već dva dana se time zabavljamo, a mogu vam reći da ova dopuna samo komplikuje izborni zakon koji već postoji.
Naime, mi srpski radikali, koji od samog početka višestranačke borbe učestvujemo i sprovodimo izbore, znamo dobro šta znači loš izborni zakon. Mi smo najviše to osetili na svojim plećima, od 1990. godine do današnjeg dana. To su onda osetile sve političke partije koje su bile i pozicija i opozicija.
Za razliku od nekadašnjeg DEPOS-a, "Zajedno" i DOS-a, mi srpski radikali smo se borili protiv krađe, iznoseći naše probleme na mitinzima i u sredstvima informisanja, za razliku od vas koji ste zbog izborne krađe morali da slušate mentore u inostranstvu, da pribavite pištaljke, šerpe i kašike, da lupate godinama, kasnije da osnujete Otpor, kao vaše desno krilo, kao vašu pesnicu, i pošli ste u rušilačke pohode kako bi ispravili neku nepravdu.
Danas vi isti predlažete neke zakonske dopune izbornog zakona, gde ima velikih propusta, nedorečenost i manjkavosti. Pre svega, sama dopuna zakona i biračima koji borave u inostranstvu su prilika da se vrši manipulcija i prekrajanje biračke volje građana. Kako? Mi nismo u stanju 10 godina da napravimo jedinstveni birački spisak naših građana na nivou države Srbije, a kamoli da to vi uradite za dva meseca sa biračima u inostranstvu.
U to vam niko ne može poverovati i lično se plašim i strepim da vam se ne desi - kao što je radila Dačićeva pešadija na Kosovu 1993. i 1996. godine, a sada verovatno vi preko vaših ispostava, ambasada i konzularnih predstavništava - da avionima dođu pune vreće glasačkih listića koji neće biti ispravni, što će stvoriti nove probleme.
Kada se radi o nemoćnim licima koja imaju pravo glasanja, to je ponovo veliki problem, a posebno sa odredbom koju ste predvideli da predsednik biračkog odbora odredi dva člana. Da li će biti prihvaćeno sačekaćemo, ali kažem da ne mogu biti određena dva člana od članova biračkog odbora iz stalnog sastava, već od zainteresovanih političkih partija.
Lično sam se uverio na terenu šta se dešava. Ta dva člana, koja izabere predsednik biračkog odbora, ako se radi o seoskom području, dođu do prvog potoka, sednu lepo i zaokruže onoga koga oni hoće. Kada dođu na biračko mesto, ona druga zainteresovana strana želi da vidi šta se radi. Dolazi do otimačine i do lomljenja kutija. To se dešavalo.
Ako se radi o gradu, zainteresovane političke partije unapred pripremaju spiskove nemoćnih lica, unapred pripremaju preko svojih aktivista. Jednostavno, tog dana aktivista čeka red da mu je baba, tetka boelsna, kako bi se otišlo da se glasa u njihovoj kući. To su bili veliki problemi.
Generalno nismo protiv toga, ali se stvarno mora uvažiti naš amandman, gde će morati da budu zainteresovani članovi biračkog odbora, odnosno predstavnici stranaka na biračkom odboru.
Što se tiče glasanja nacionalnih manjina, dame i gospodo poslanici, dobro znate da program Srpske radikalne stranke sadrži u sebi najveća moguća demokratska načela i jednostavno tretira sve građane isto, po najvišim evropskim standardima. Dolazim iz Novog Pazara, gde je višenacionalna sredina i usvajanje ovakve dopune zakona pogađa i nas srpske radikale, jer iz godine u godinu sve više glasaju muslimani i sve više prilaze našoj partiji.
Lično poslednjih godina imam sve više članova muslimana, a na ovaj način, usvajanjem ovakve zakonske dopune, jednostavno vršimo čistu nacionalnu polarizaciju između nacija i teramo nacionalne manjine da glasaju za svoje liste.
Smatram da to nije dobro. Što se tiče cenzusa, savetovao bih gospodi predlagačima ovog zakona da prihvate ovaj cenzus od 3% iz jednog razloga: desiće vam se da u parlament uđe više predstavnika nacionalnih manjina nego vaših satelita, poput SPO-a, G17 plus i ostalih, jer se može dogoditi da na sledećim izborima ostanete sami. U prethodnim izborima ste isto ostali bez vaših DOS-manlija, pa mislim da ovaj cenzus od 3% bi omogućio da i male stranke na srpskoj političkoj sceni uđu u parlament.

Reč ima narodni poslanik Esad Džudžević, a neka se pripremi narodi poslanik Milorad Mirčić.

Poštovano predsedištvo, poštovane kolege narodni poslanici, Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka će glasati svakako za ovaj predlog zakona Demokratske stranke Srbije iz prostog razloga što smo mi i u predizbornoj kampanji našim građanima obećali da će nam prvi potez u ovom republičkom parlamentu biti ukidanje izbornog cenzusa za manjine.

U tom smislu je predlog DSS-a jedna ohrabrujuća politička poruka upućena svim građanima koji svoj identitet, pored građanskog, osećaju kao pripadnost određenoj nacionalnoj manjini. Želim da kažem da se formula koju smo mi primenili na prošlim izborima, da dve manjinske stranke iz Sandžaka sklope političko partnerstvo sa jednom jakom demokratskom opcijom, kakva je DS, pokazala blagotvornom i ona je blagotvorno delovala upravo u našem regionu, u kojem je za vreme Miloševićeve vladavine donekle poremećen tradicionalno dobar multietnički ambijent između nacionalnih zajednica koje žive u našem regionu.

Upravo je naše partnerstvo sa DS-om uputilo jedu direktnu političku poruku ne samo građanima našeg sandžačkog regiona, nego i građanima čitave zemlje, da zapravo treba da pravimo partnerske odnose između države, odnosno državotvornih stranaka i stranaka nacionalnih manjina.

Verujte, to smo mi videli u predizbornoj kampanji, mi smo naime držali naše skupove u svim gradovima u Sandžaku upravo pred multietničkim sastavom. Takva formula, u nedostatku adekvatnog izbornog zakona, veoma je blagotvorno delovala i u našem regionu, a kažem politička poruka je poslata i šire.

U tom smislu je DS, naš koalicioni partner, uputila direktnu političku poruku upravo o potrebi da se pravi partnerski odnos između velikih državotvornih stranaka i stranaka nacionalnih manjina i na taj način DS je uvela evropske principe iz tzv. manjinskog korpusa u ovaj parlament.

Naravno, žalosno je što je to učinila samo sa pripadnicima jedne nacionalne zajednice, ali je kao eksperiment, kao jedna formula zaista novi politički kvalitet na čitavoj političkoj sceni u našoj državi.

Predlog poslaničke grupe DSS je veoma ohrabrujuća politička deklaracija, koja je zapravo ostala samo na nivou političke deklaracije; ona traži razradu, da bude stabilna pravna norma i mi smo, razmišljajući o tom predlogu, imali na umu čitav set rešenja koja postoje u našem okruženju, od Rumunije, Mađarske, do Hrvatske i Crne Gore, koji na drugačiji, veoma eksplicitan i veoma stabilan način, reguliše ovu materiju.

Mi ćemo, i Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka i druga stranka koja ovde predstavlja manjinsku nacionalnu zajednicu, pripremiti celovit zakonski projekat, koji će na jveoma adekvatan, eksplicitno evropski način, regulisati izborno zakonodavstvo. Ono je predmet mnogih konvencija, povelja, preporuka OEBSA, Saveta Evrope, Evropske unije i drugih međunarodnih institucija.

Naravno, ovde bih želeo da pozdravim i odredbe koje se tiču mogućnosti da ljudi u dijaspori glasaju, što je takođe jedan novi politički kvalitet. Bošnjaka ima tri puta više u inostranstvu nego u samom regionu, odnosno u Srbiji. Na taj način i to će dati novi politički kvalitet, ispraviti nepravdu koja je činjena putem izbornog zakonodavstva prema ljudima koji su vani, a koji ovu zemlju osećaju kao svoju.

Takođe, još jedan manjak, nedostatak koji postoji kod ova tri stava Predloga zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika svakako je i ta stvar da tzv. prirodni prag, koji uvodimo kao načelo ovim predlogom zapravo, samo obezbeđuje Mađarima i Bošnjacima da mogu participirati na direktan način u ovom parlamentu. Ostale 22 nacionalne zajednici to pravo ovim predlogom zakona zaista ne mogu steći.

Velika je manjkavost svakako davati prevelike ingerencije RIK-u, koji će izdavati sertifikate onim izbornim listama koje se prijave, da li neka zastupa manjinske interese ili ne, i mislim da to treba precizirati jednom prostom odredbom koja takođe nije idealna, a to je da se to čini uvidom u statut i program određene stranke nacionalne manjine ili njihove koalicije. Na neki način, makar u izvesnoj meri, to će biti prepreka nekim drugim zloupotrebama.

Želeo bih da pozdravim i predlog, odnosno mogućnost da se uvede evropsko načelo da 30% žena participira u svim parlamentima, od lokalnih, regionalnih, pa do nacionalnih. To Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka pozdravlja kao veoma važan pomak, važno približavanje evropskim standardima u ovoj oblasti.

Želim na kraju da kažem – mene ne zabrinjava što je gospođa Gordana Pop-Lazić uvredila pripadnike mog bošnjačkog naroda, mene brine što je to uradila sa mesta institucije koja se zove potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije.