TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 24.02.2004.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

6. dan rada

24.02.2004

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:30 do 18:55

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragutin Perić, posle njega narodni poslanik Svetislav Krstić.

Dragutin Perić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika u samom startu upućuje na zaključak da je namera koalicije da sklopi vladu, da se u startu, na izvestan način, dodvorava kategorijama biračkog tela koje do sada nisu bile obuhvaćene Zakonom o izboru narodnih poslanika. Na ovaj način se samo pokušava da se obmane to biračko telo da će da bude u stanju da ostvari svoje biračko pravo.
Na primer, ako pogledamo predlog zakonskog rešenja, Ministarstvo za spoljne poslove predlaže za predsednika biračkog odbora diplomiranog pravnika zaposlenog u toj ambasadi ili konzulatu gde se izbori održavaju. Dalje, poslove sređivanja tih dopunskih biračkih spiskova za dijasporu vodi činovnik zaposlen u diplomatsko-konzularnom predstavništvu. Očito je da samo Ministarstvo za spoljne poslove, preko ambasada i činovnika, ima upliva u predizborne radnje i može da ima upliva na sam tok glasanja.
Takođe, novina je kod predloženog zakona i to što se sada uvodi jedna nova kategorija birača kojima se omogućuje biračko pravo, ali na taj način samo da mogu da učestvuju u glasanju, a to se odnosi na kategoriju lica koja izdržavaju zatvorsku kaznu i pritvorena lica.
Međutim, ni pomena o tome da oni mogu da učestvuju, tj. da budu članovi biračkih odbora, pogotovo se tu ne pravi razlika između lica koja izdržavaju zatvorsku kaznu i pritvorenih lica. To upućuje na jedan zaključak – da nije to potpuno izborno pravo za tu kategoriju, pošto im se ne daje pravo u startu, zakon to ne predviđa, da uzmu učešće u biračkim odborima. Ono je suženo, pogotovo kada se tiče ove kategorije pritvorenih lica.
Ranije rešenje Zakona o izboru narodnih poslanika dozvoljavalo je da članovi biračkih odbora mogu da obilaze birače kod svojih kuća, kako bi im se omogućilo biračko pravo. Međutim, kasnije je ta zakonska odredba ukinuta, dok sada ponovo pokušavate da ovo zakonsko rešenje uvedete kroz ovaj predloženi zakon.
Međutim, ne ističe se kroz predloženi zakon samo to da su u pitanju hendikepirana i nemoćna lica i iz samog Predloga zakona može se uočiti da se tu koristi termin "sprečena lica". Na koji način može konkretni birač da bude sprečen, tu ne dajete nikakva pojašnjenja, pa, primera radi, može da se desi da izbori budu raspisani u vreme kada zavlada velika epidemija gripa, onda se ostavlja mogućnost biračkim odborima da oni sami za to biračko mesto procenjuju koji je birač sprečen.
Na taj način može da dođe do manipulacije od strane samog biračkog odbora, tj. konkretno od predsednika biračkog odbora prilikom obilaska lica koja su, kako kažete kroz Predlog zakona, sprečena.
Takođe, kod glasanja, što se tiče ostvarivanja biračkog prava dijaspore, da li može da se otvori toliko biračkih mesta u nekoj stranoj zemlji gde postoji srpska dijaspora, obzirom na zakonsko rešenje - do 2,5 hiljade birača po biračkom mestu. Koliko bi to trebalo otvoriti u pojedinim zemljama gde bi trebalo dijaspora da glasa, da bi stvarno na potpun način i ravnopravno svi birači u dijaspori mogli da ostvare svoje biračko pravo.
Po pitanju takozvane, kako je vi oslovljavate, pozitivne diskriminacije, najbolje rešenje prohodnosti nacionalnih manjina u parlament Republike Srbije bilo bi da se sprovede na taj način što bi se uveo cenzus od 3% za sve izborne liste.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Svetislav Krstić, a posle njega narodni poslanik Stefan Zankov.

Svetislav Krstić

Socijalistička partija Srbije
Uvažene kolege narodni poslanici, želim da kažem da SPS podržava Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika iz više razloga.
Pre svega, ubeđeni smo da ovo što je predloženo predstavlja poboljšanje postojećeg zakona. Sa druge strane, sve što je rečeno je u skladu sa našim programskim opredeljenjima, tako da mi zaista imamo puno razloga da podržimo ovaj zakon.
Međutim, naša podrška je ipak oprezna, obzirom da, tokom rasprave smo čuli mišljenja pro et contra, postoje neke stvari koje u Predlogu ovog zakona ipak nisu do kraja dorečene. To je definicija stranake koje mogu da se predstave kao stranke nacionalnih manjina. Po onome što je rečeno u tom članu Predloga zakona, to mogu da budu gotovo sve stranke, tako da bi tu trebalo da se da opsežno tumačenje šta se podrazumeva pod strankama nacionalnih manjina. Evo jednog primera; po zadnjem popisu iz 2001. godine, u Vojvodini se 10,15% građana izjasnilo da su Vojvođani. Da li su Vojvođani nacionalna manjina i koje to stranke mogu da u ovom slučaju budu stranke nacionalnih manjina?
Mi podržavamo princip pozitivne diskriminacije koji je ugrađen u Predlog ovog zakona i, obzirom da dolazim iz Vojvodine, želim da skrenem pažnju da je Vojvodina primer kako se u praksi primenjuju pozitivni propisi koji regulišu status i prava nacionalnih manjina.
Međutim, pored toga, činjenica je da u Vojvodini postoji veoma snažan separatistički pokret, čiji je cilj secesija Vojvodine od Srbije. Otkako je DOS pomogao takozvanim autonomističkim strankama, kako se sada nazivaju, da dođu na vlast pre tri godine, počelo je intenzivno da se radi na pripremi političke klime i donošenju formalno-pravnih akata koji će omogućiti secesiju Vojvodine od Srbije.
Više nema one čuvene Čankove – di su naši novci - obzirom da su Omnibus zakonom prenete mnoge nadležnosti sa republike na pokrajinu, dosta novca se slilo u pokrajinu, ali i pored toga autonomisti nisu imali problema sa novcem. Naime, iza njih stoje mađarski, pardon američki milijarder Đerđ Soroš, alijas Džordž, zatim Oto fon Habzburg; kada on dolazi u Vojvodinu, konkretno u Kanjižu, bude dočekan slično poput njegovog pradede Franje Josifa i tako dalje.
Upravo ovih dana, koristeći predzborni, izborni i ovaj sadašnji postizborni interegnum, autonomističke stranke vrlo intezivno rade na donošenju svečane pesme ili himne Vojvodine, kao i zastave Vojvodine. O tome ste verovatno obavešteni iz sredstava informisanja. Želim da podsetim da su već doneseni grb Vojvodine, odnosno da je doneta odluka o formiranju Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Dakle, polako ali sigurno Vojvodina poprima neke prerogative državnosti.
Međutim, u martu se očekuje sednica Skupštine Vojvodine, na kojoj će biti razmatran takozvani osnovni zakon Vojvodine, odnosno ustav Vojvodine, u kome će, ako bude usvojen, Vojvodina postati ravnopravni partner sa Srbijom ili ostatkom Srbije, odnosno zaokružiće proces dobijanja sudske, izvršne i zakonodavne vlasti. Jednom rečju, Vojvodina će na taj način dobiti prerogative države.
Istovremeno, na predlog Izvršnog veća, biće razmotrena na Skupštini rezolucija o povratku prognanih u periodu od 1990. do 2000. godine, kao da je, ne znam, neko za tih 10 godina iz Vojvodine prognan, kada svi znamo da je nekoliko stotina hiljada izbeglica iz bivših republika bivše SFRJ došlo u Vojvodinu.
Znači, pokušava se predstaviti da je bilo i prognanih, što nije tačno. U toku je još proces objedinjavanja autonomističkih stranaka. Sve ono što se dešava poslednjih dana, a vezano za reformističku stranku i još neke druge pojave, u suštini predstavlja homogenizaciju autonomističkih stranaka, koje treba ovih dana na Subotičkoj konvenciji da praktično objedine sve svoje potencijale.
Ono što je takođe veoma važno da naglasimo, već je započet proces internacionalizacije pitanja Vojvodine. Za proces internacionalizacije pitanja Vojvodine je zadužen glavom i bradom gospodin Živan Berisavljević, poznati autonomaš još iz doba Josipa Broza Tita.
Beogradska štampa piše o svim ovim pojavama dosta senzacionalistički, tako da se može steći utisak da to što se dešava u Vojvodini, na čijem čelu se nalazi Čanak, odnosno čiji je on eksponent, sve izgleda tako pomalo groteskno i neozbiljno.
Međutim, secesionizam u Vojvodini nije tako primitivan i agresivan kao onaj na Kosovu i Metohiji, ali nije ništa manje opasan za našu zemlju. Zato želim da ukažem da sve ono što će Skupština uraditi, u smislu da se prava manjina i uslovi za život u socijalnom, ekonomskom i svakom pogledu poprave, sigurno će pomoći da se taj proces zaustavi.
A on je u poodmakloj fazi, bilo bi dobro da radimo efikasnije i da sva ta pitanja i te probleme vrlo brzo stavimo na dnevni red Skupštine. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima Stefan Zankov, a posle njega narodni poslanik Takač Ištvan.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS glasaće protiv Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika. Jednostavno, smatram da je ovaj zakon toliko neozbiljno pripremljen da će njegova eventualna primena dovesti do katastrofalnih posledica u Srbiji u političkom smislu. Nekoliko stvari koje su meni ovde najproblematičnije pokušaću sada da vam izložim.
Prvo, što se tiče glasanja naših državljana u inostranstvu, protiv čega načelno nismo, postoje dva problema organizacione prirode. Njpre se postavlja pitanje višepartijske kontrole izbornog procesa u inostranstvu, a slažete se sa tim da bi svaki takav proces trebalo da prođe bez ikakvih mogućnosti da kasnije neko izrazi sumnju što se tiče izbornih rezultata i same procedure.
Mene jednostavno niko ne može da ubedi da će neko, poput sadašnjeg ministra inostranih poslova, Gorana Svilanovića, čije namere sigurno nisu dobre ne samo prema srpskim radikalima, učiniti sve da izbori prođu bez problema. On ovde u članu 11. ima dosta velika ovlašćenja, gde se kaže da članove biračkog odbora u stalnom sastavu u inostranstvu imenuje Republička izborna komisija na predlog ministarstva nadležnog za inostrane poslove. To je toliko neprihvatljivo, jer ko može da veruje jednom Goranu Svilanoviću koji će, zajedno sa svojim ambasadorima, konzulima, činovnicima. sprovoditi taj izborni postupak.
Predstavnik predlagača kaže da će birački odbori biti formirani u inostranstvu kao i u zemlji. To jednostavno nije tačno. Mi kao stranke nemamo stranačku infrastrukturu u inostranstvu. Postavlja se problem kako će naši članovi otići do biračkih mesta, a predstavnik predlagača verovatno računa da će, ako bude vlast, kako se od juče izjašnjavanju ovde, moći da koriste državnu infrastrukturu za svoje potrebe. Zato je to za nas praktično neprihvatljivo.
Takođe, kaže – neće ambasador direktno u tome učestvovati. Neće ambasador, ali hoće njegovi najbliži saradnici, pa će oni da se utrkuju ko će više da ukrade glasova, da se njemu dodvore i posle dobiju veće privilegije sa njegove strane. To je takođe neprihvatljivo.
To je kao kada biste sada rekli da članove biračkog odbora u zemlji imanuje Republička izborna komisija na predlog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove. To tako dođe, pa bi onda ministar unutrašnjih poslova sa svojim saradnicima vodio taj izborni proces, kao što imamo iskustva kako je to rađeno kada se policija mešala na Kosovu 1997. godine i slično. To vodi stvari u tom pravcu i zato je to za nas neprihvatljivo.
Drugi problem kod glasanja u inostranstvu za nas srpske radikale je pitanje kako ćete omogućiti svim našim državljanima u inostranstvu da glasaju? Ne znam kako ste to predvideli. Ne možete da ih evidentirate, a kamoli da glasaju. Postoje velike razdaljine na kojima ljudi žive, pa ćete verovatno reći – tu gde se nalazi ambasada, tu je stotinak građana, oni će glasati, a nekoliko stotina kilometara dalje se nalazi nekoliko naših državljana, njih je manje i nije nam bitno za tih nekoliko. Ne, mora princip da bude isti za sve: ili će glasati svi, ili neće glasati niko.
Što se tiče ove kontrole glasanja, u članu 10. kažete da dva člana biračkog odbora, koje odredi predsednik biračkog odbora, odlaze kod birača koji je sprečen, iz nekog razloga, da dođe do biračkog mesta. Tu takođe načelno ništa nemamo protiv, ali mora i tu da se uspostavi mnogo sigurnija višepartijska kontrola glasanja van biračkog mesta.
Zašto niste jednostavno rekli da će otići tri člana, pet članova i odmah da navedete da će to biti članovi iz različitih političkih stranaka, odnosno predstavnici različitih izbornih lista. To je najlakše u ovom zakonu da se promeni i da se sprovede. Načelno nemamo ništa protiv. Smatramo da treba i oni da glasaju, ali uz veliku opreznost. To ranije nije bilo omogućeno.
Drugi deo moje diskusije posvetio bih ukidanju cenzusa za tzv. stranke nacionalnih manjina. Kažem tzv. jer se ovde uvodi nepoznata, neka nova kategorija, kategorija političkih partija - stranke nacionalnih manjina. Sve to na osnovu jedne definicije koju dajete u Predlogu zakona, a
ostavljate pravo Republičkoj izbornoj komisiji da tumači tu definiciju i određuje koja je stranka zaštitnik interesa nacionalnih manjina.
U članu 12. kaže se: "Političke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih manjina, u skladu sa međunarodnopravnim standardima".
Srpska radikalna stranka je stranka čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine, zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih manjina, u skladu sa međunarodnopravnim standardima. Ko može meni da kaže da to nije tačno? Jednostavno niko.
To je sada ključni problem i ovde protivustavno delite građane i političke partije u dva tabora. Ne znam da li hoćete da budu suprotstavljeni, ali delite ih u dva tabora. Kao što je nedopustiva negativna diskriminacija, tako nije dobra ni pozitivna diskriminacija.
Imaćemo praktično situaciju da će dve političke stranke sa istim brojem glasova na izborima proći na različite načine. Jedna će ući u parlament, samo zato što je neko u Republičkoj izbornoj komisiji, a pitanje je ko će kada da sedi, procenio da je to stranka koja štiti interese nacionalnih manjina. Druga neće, jer za nju nije procenjeno da će tako da bude.
Za nas srpske radikale to nije važno. Mi ćemo cenzus uvek preći i to nije sporno, ali postoji mogućnost velikog broja zloupotreba. Videćete koje su vam stranke naklonjene, ako ne mogu da pređu cenzus, vi jednostavno kažete da su to stranke koje štite interese nacionalnih manjina i ubacite ih u parlament. Posle oni sa vama tu rade šta rade, nije to ni bitno sada.
Vi ovakvim predlogom zakona jednostavno gurate pripadnike nacionalnih manjina u izolaciju, u getoizaciju, kako hoćete. Sa ove govornice pozivam ih da se učlanjuju u Srpsku radikalnu stranku, biće uvek kandidati na izbornim listama Srpske radikalne stranke i odatle će biti birani na najviše državne funkcije. Lično svojim primerom dokazujem da je Srpska radikalna stranka jedina principijelna politička partija što se tiče zaštite prava nacionalnih manjina, koja štiti prava svih nacionalnih manjina.
Na kraju ovog izlaganja, pošto se od juče izjašnjavate kao vlast, iako Vlada još nije formirana, rešio sam da vam dam jedan dobronameran savet, dopustićete mi to. Umesto što pokušavate da delite ljude na ovaj način, donesite neki zakon kojim ćete omogućiti ljudima da rade, da žive od svog rada, a ne da ih zamajavate ovakvih glupostima.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Takač Ištvan, a posle njega narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Ištvan Takač

G17 Plus
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, poslanička grupa G17 plus podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika iz više razloga. Mi smo u osnovnom programu rada i u predizbornoj aktivnosti stalno isticali da želimo istinske promene i da zastupamo sve građane, sve opcije u ovom društvu, u državi Srbiji.

Siguran sam da po statističkim elementima, što je već rečeno za ovom govornicom, nacionalne manjine, što se tiče izbornog prava, nisu u mogućnosti da uđu u Narodnu skupštinu Republike Srbije. U narednom periodu na osnovu ovog zakona svako ko želi da učestvuje u izbornoj trci može da učestvuje i da ima svog predstavnika u parlamentu. Sigurno je jedno, da u narednom periodu, kada Ustav bude drugačije regulisao ovo pitanje, a svaka poslanička grupa u ovoj skupštini je izrazila takvu želju, biće donet set zakona iz ove oblasti. Prema tome, želim da istaknem da ovaj prag od 5% ostaje i dalje, s tim da se ovo pitanje u osnovnom Zakonu o izboru narodnih poslanika u narednom periodu reguliše drugačije.

Predloženo rešenje u članu 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika G17 plus smatra jednim od mogućih rešenje. Međutim, dok nemamo drugo rešenje, predlažemo da Narodna skupština usvoji to.

Isto tako se zalažemo da rodno zastupanje bude podjednako, kao što je u amandmanu već predloženo, i G17 plus ovde i to prihvata.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a posle njega narodni poslanik Snežana Lakićević.

Aleksandar Vučić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS, kao što znate, glasaće protiv ovog predloga zakona. Hteo bih da ukažem na to da su pojedine norme predloženog zakona u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, u suprotnosti sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Član 13. Ustava Republike Srbije kaže da su «građani jednaki u pravima i dužnostima i imaju jedaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lično svojstvo.»
Ovde se, čini mi se, u prvi plan ističe razlika, koja ne bi smela da se ističe, u pogledu nacionalne pripadnosti pojedinih građana Republike Srbije i mislim da takva vrsta razlike koja se na silu pravi prema građanima Srbije ne može da se prihvati ni na koji način i ni po koju cenu, i to nije dovoljan ili dobar argument onima koji bi da kažu da je Nenad Čanak rekao da je u pitanju getoizacija, ne znam šta je Čanak govorio. Čini mi se da se nikada niko iz SRS sa bilo čim o čemu bi taj čovek govorio neće složiti, ali ono što je sigurno to je da nema, ne sme i ne može da bude ni na koji način, a to je da odvajate pripadnike nacionalnih manjina u posebne rezervate i da kažete – e sada, građani Srbije, delite se po tom pitanju.
Mislim da građani Srbije ne treba da se dele po tom pitanju da li su Srbi, da li su Slovaci, da li su Mađari, Rusini, Rumuni ili pripadnici bilo koje druge nacije, oni imaju jednaka prava u skladu sa Ustavom, u skladu sa svim zakonima. Njihova je stvar, njihovo je privatno pravo, da kako god žele upražnjavaju svoja nacionalna osećanja, naravno da time ne ugrožavaju nacionalna osećanja pripadnika drugih naroda.
Dakle, o čemu je ovde reč? Ovde se kaže, u članu 12, da su političke stranke nacionalnih manjina one stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine. Sada se postavlja pitanje, a zašto dajete nekome tu vrstu ekskluziviteta, da on ima jedini cilj zastupanje interesa nacionalne manjine. Siguran sam da gospoda Omeragić i Džudžević, ali i svi ostali u Narodnoj skupštini Republike Srbije žele da na isti način zastpaju interese i svih ostalih građana, a ne samo svoje manjine, kao što nije naš posao da jedino zastupamo interese srpskog naroda i to na podjednak način.
Zbog čega mi pravimo ovu vrstu političkog problema? Iz dva razloga.
Prvo, kada ovo uradite, napravićete fragmentaciju političke scene Srbije na nacionalne stranke, na nacionalne srpske stranke i na stranke nacionalnih manjina. To je nešto što ne možemo, nećemo da prihvatimo.
Želimo da to budu stranke koje će se razlikovati u ideološkom pogledu, da budu levičarske, desničarske, partije centra, one koje će biti za liberalni kapitalizam, one koje će biti za državno blagostanje ili možda neke koje će da budu za društvenu svojinu, administrativni način upravljanja privredom, da se po tome dele političke stranke, a ne po tome da li će pripadati određenoj naciji ili ne. To je nešto što SRS ne može da prihvati.
Takođe, to je u suprotnosti sa brojnim međunarodnim konvencijama, paktovima o građanskim i političkim pravima. Mi moramo da uzmemo u obzir i sledeću činjenicu, a to je da smo ovde imali pohvale CeSiD-ovom modelu zakona.
SRS je svoj amandman upravo zasnovala gledajući iskustva iz uporedne pravno-političke prakse, pa čak i taj pomenuti CeSID-ov model nudi isto rešenje, kao što je rešenje SRS-a, s tim što smo mi napravili malo bolje rešenje, jer oni su rekli da to bude 2%, a mi 3%. Zbog čega? To su dva razloga.
Prvo zbog boljeg predstavljanja volje građana Srbije uopšte. Zašto da neke poslaničke grupe, pa i danas koje su greškom ili su igrom slučaja ušle u parlament u ovom trenutku, ali već za dva meseca ili sada da se održe izbori ne bi ušle u parlament, ne bi prešle taj cenzus, ali ako se prihvati ovo rešenje SRS od 3%, onda bi možda jedna od te dve liste mogla da pređe cenzus sa 3,1% ili 3,2%.
S druge strane, videli smo da kada se organizuju oni koji misli da je jedini način kako bi trebalo da se organizuju, ali to je pravo pojedinih političkih grupacija koje žele da sebe predstave kao jedine zaštitnike nacionalnih manjina, da mogu da dosegnu cenzus od 3%, čak i 4%. Znači, to za njih nije neki veliki problem. U čemu je onda problem?
Mislim da ovde postoje dva razloga zbog kojih je predlagač ovo napravio. Naime, predlagač računa da će tzv. prirodnim pragom moći da ima podršku, ali sigurnu, u borbi protiv SRS, jer će pokušati na svaki način da pronađe, da li gospodina Omeragića ili nekoga drugog, ko će da vodi kampanju protiv srpskih radikala i da kaže – oni su protiv nacionalnih manjina. Ne nismo. Naravno da nismo.
Malopre je govorio gospodin Zankov, on je potpredsednik Narodne skupštine, a pripadnik je bugarske nacionalne manjine. Ali, to je suština i to je jedini mogući racionalni razlog zbog čega ovo činite.
Kako je moguće da partija koja dobije 15.000 ili 20.000 glasova ima svoje reprezente u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i kome ćete to objasniti, dok neka partija dobije po 150.000, čak 170.000 glasova, a ne uđe u Skupštinu Srbije.
Hoćemo li reći da je glas pripadnika nacionalnih manjina 10 puta vredniji nego glas bilo koga. Čini mi se da to ne može da bude rešenje i mi smo se svi zalagali za opšte i jednako biračko pravo. Pripadnici nacionalnih manjina nisu ni bolji, ali ni gori od nas, a mi im pomažemo na taj način što ćemo da spustimo cenzus, što ćemo da umanjimo cenzus na 3%, istovremeno dajući tu priliku i ostalim partijama, svima drugima koji ne mogu na drugačiji način cenzus da pređu. Bićemo bolje predstavljeni u Skupštini Srbije i oni koji bi imali 4%, a nisu ušli u ovu skupštinu, imaće svoje poslanike u najvišem narodnom predstavništvu.
Što se tiče glasova koje vi tobože obezbeđujete ljudima iz dijaspore, da nije reč o najgorem mogućem licemerju ne bismo ni reagovali, ali mi znamo kako to ide. Dođu neki, održi se sastanak, mi smo vama obećali da ćete vi da glasate, ma kako to bilo nemoguće i ma kakve to probleme stvaralo, mi smio sada voljni da to isteramo do kraja.
Konkretnih i korektnih izbornih rešenja u ovom slučaju nema, ali vi ćete istrajati na tome, pokušavajući da zloupotrebite ono što mi svi želimo, ali im se postavlja pitanje na koji način da ostvarimo. Onda ćete reći – aha, nemojte da glasate za SRS, jer oni su bili tobože protiv ljudi koji žive u inostranstvu, oni su protiv njihovih interesa, njima to nešto smeta itd. Ne, nama ne smeta ništa da to još jedanput istaknem i u svim onim gradovima koje ste pominjali, ne znam da li ćete to organizovati u Monroviji, nisam znao da i tamo ima značajan broj naših ljudi koji imaju boravište.
Vidim da su neki zaposleni na Maldivima, lepo je. Prijavljujemo se, hajde svi zajedno da se dogovorimo ko će da ide na Karibe, ko na Maldive, ali ako možemo to na korektan način da obezbedimo. To je jedino moguće po predlogu SRS da na svakih 100 kilometara bude biračko mesto.
Ako imamo u Nemačkoj u Minhenu otvoreno, ne mora onaj da ide u Berlin, bliže mu je Beograd nego Berlin. Dakle, ima smisla ako može da ode umesto do 100 kilometara iz Pasaua do Minhena, a ne da mora da ide u Berlin, u protivnom može da dođe u svoju zemlju. To su rešenja koja moraju da se prihvate da bi zakon bio sprovodljiv i da bismo mogli na bilo koji način da obezbedimo volju naših građana iz dijaspore, da se na pravi način prikaže.
Sa druge strane, postoji ta vrsta opasnosti koju smo ranije imali glasanjem u kasarnama i zatvorima, gde nije bilo višestranačke kontrole. Vi znate da su uvek ti glasovi, više od 90%, dolazili za vlast.
Mi smo upravo zato, i u dogovoru sa DOS-om, u oktobru i novembru 2000. godine predložili ovaj zakon, da bismo izbegli svaku moguću vrstu krađe, svaku moguću vrstu manipulacije.
Da mi ne brinemo o svemu ovome, mi bismo voleli, ako već želite da ostavite cenzus od 5%, nemamo mi tu vrstu problema, mi želimo nekima drugima da pomognemo i ovim strankama o kojima smo govorili. Možete da podignete cenzus i na 25%, jedino bi ga SRS prošla. Dakle, to nije naš problem, o tome moraju drugi da razmišljaju.
Na kraju, zamolio bih vas da ubuduće ne zloupotrebljavate na ovakav način priču o dijaspori, o interesima našeg naroda i naših građana koji žive u inostranstvu. Mi smo njihovi legitimni predstavnici, jer najveći broj glasova smo upravo mi dobili na prethodnim izborima. Budite sigurni da će se taj broj glasova povećavati, baš onako kao što se povećava u svim delovima Srbije i to će možda biti u simboličnom smislu jedna lepa pobeda. Od Amerike do Australije, svuda pobeđuju radikali.