Predstavnik predlagača, gospodin Ristivojević.

Uvažene kolege narodni poslanici, rečeno je par stvari ovde koje ne stoje, par koje stoje. Odmah ću da kažem da nije tačno da je predviđena mogućnost da određena stranka traži da je RIK proglasi strankom nacionalnih manjina i da se na nju odnosi cenzus; to nije obaveza, to je pravo. Ponavljam, može, a ne mora. To sam rekao već više puta i završavam kratko oko toga.
Pod dva, nije tačno da smo ikada tvrdili da su ljudi u inostranstvu pravno onemogućeni da glasaju, oni su faktički onemogućeni da glasaju. U našem objašnjenju zakona su i nazvani faktičkim apstinentima. Znači, ne vredi da nam se to podmeće, iako je to sada ovde od manjeg značaja.
Pod tri, niko ko ima pravni interes ne može da vrši promenu u biračkom spisku; izmene, upis, promene itd, može samo da traži. Znači, ne da vrši, nego da traži. To piše i u ovom zakonu, a pisalo je i u onom, ali sam morao da intervenišem kod vašeg kolege koji nije shvatio tu razliku, traži i vrši.
Ponoviću čisto školski, izmena u biračkom spisku je posao koji radi Ministarstvo za pravdu, a poveren je opštinskim upravama.
Dve stvari koje stoje, oko kojih ste zaista u pravu, odbori su ih i prihvatili. Nije bio samo vaš, bio je i amandman SPS-a, da u slučaju glasanja nemoćnih lica ne određuje predsednik odbora dva člana odbora koji će otići da obave to glasanje, već da se bira. Odbor bira tri člana sa različitih lista, koji će otići kod nemoćnog lica da obave glasanje.
Mislim da je taj amadman prihvatljiv, sasvim je u redu i mogu u ime poslaničke grupe DSS da izjavim da je taj amandman prihvatljiv, da ćemo takođe za njega glasati, bez obzira što ste ga i SPS i vi odvojeno podneli. Sasvim je u redu, u pravu ste, otvara se mogućnost da predsednik odbora odredi dvoje ljudi sa iste liste i da ne može da se u punoj meri iskontroliše kako će nemoćno lice glasati.
Takođe, iako ću ponoviti još jednom, u osnovnom tekstu zakona stoji jasno da su birački odbori sastavljeni od stalnog i proširenog sastava, da predstavnici izbornih lista imaju pravo na prošireni sastav, da se to odnosi i na odbore u inostranstvu i u zemlji. Ako insistirate da se unese posebna odredba, koja će se odnositi i na sastav biračkih odbora u inostranstvu, iako je ona pravno-tehnički nepotrebna, ako insistirate, ako je to vaš uslov za podršku ovom zakonu, u redu, nema problema, podržaćemo i taj amandman, iako pravno-tehnički nije neophodan.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Potrebno je, pošto se samo jedan od prethodnih govornika pozabavio time, da se malo pozabavimo genezom, ali kratko, tj. nastankom ovog zakona, pa ću mu se pridružiti.
Dakle, ovaj zakon je donet tada, a vidi se kada je poglašen – 10. oktobra. Tada su bila teška vremena, izlaz se nazirao i nađen je, ali znamo svi kako je tada bilo. Mi nismo bili u ovoj skupštini kao DSS, zna se ko je taj zakon doneo i koja skupština. Gospodin je rekao, ali je potrebno da znamo ko je taj zakon predložio. Mislim da je gospodin to takođe rekao, predložila ga je SRS.
Nadam se da nemate ništa protiv, to je vaš predlog zakona. Hoću da kažem da je bilo pomalo neoprezno od strane tog gospodina. On je pomenuo da se predlagač zakona privremeno ogrešio o određene kategorije građana i onda je to i obrazložio. Šta to znači privremeno se neko ogrešio o kategoriju koja broji više, kada se sve zajedno spoji sa dijasporom, od milion građana.
O šta se još ogrešio predlagač, osim o te građane? Ogrešio se o Ustav i o zakone. Jer šta je posledica ovog zakona, to je da su tri i po godine određene kategorije građana, koje broje barem milion ljudi, bile uskraćene u svom osnovnom, ustavnom i zakonskom pravu, da imaju pravo da biraju, i to su ove kategorije građana i ovo se ovim zakonom ispravlja. To je potrebno da znamo.
Samo je potrebno reći ko je predložio ovaj zakon i tim zakonom je bio predviđen, između ostalog, cenzus od 5%. Sada SRS predlaže da se cenzus smanji na 3%, a onda je predlagala 5%. Potrebno je da se politička scena Srbije pročisti. Mislim da se i SRS za to zalaže i onda je dobro da ostane taj cenzus. To je što se tiče geneze.
Što se tiče stvari koje se nude ovim zakonom, šta je suština; pre svega, članom 10. ovih izmena zakona se omogućava glasanje nemoćnih, invalida, starih, svih onih koji nisu mogli da dođu na biračka mesta. Ne vidim šta je to bilo sporno do 2000. godine.
Mi smo prihvatili da sada idu i tri člana biračkog odbora u posete, da posete sve ove silne kategorije ljudi koje ne mogu da dođu na biračko mesto, da im pod ovim okolnostima omoguće da glasaju, da se to kovertira i da se ti glasovi uzmu u obzir. Ne vidim zašto bi iko bio protiv toga.
Član 10. ovih izmena to rešava. To je jedna široka populacija, invalida, nemoćnih i starih, jer Srbija, nažalost, sve više stari, kojima je potrebno to omogućiti i DSS im omogućava. Vidimo da ove izmene i dopune zakona nikome nisu sporne. To je jako dobro. Sporni su neki detalji, ali nema idealnog zakona, morao bi da se menja ceo zakon, a nema vremena za to.
Dakle, mi omogućavama tim kategorijama ljudi da ostvare svoje osnovno Ustavom i zakonom zagarantovano pravo, plus zatvorenicima, onima koji imaju zatvorsku sankciju, i posebno kategoriji dijaspore. Nije to celokupna dijaspora, nego su to oni koji su državljani naše zemlje i ovim zakonom ćemo im omogućiti da to svoje pravo ostvare.
Zašto da ne? Ne vidim šta bi iko imao protiv. Sve stranke, nisam čuo još ni jednu koja je rekla – nećemo pare od dijaspore. Svi hoće pare od dijaspore, a neće da im ponude neka osnovna prava, kao što je ovo da ne moraju da glasaju isključivo u zemlji. Takođe je veoma značajno što će se sačiniti posebne evidencije birača u inostranstvu i što taj broj birača neće ulaziti u ukupan broj birača.
Rešavaju se mnogi problemi. Ono što je izazvalo najviše interesovanja, o čemu ću najmanje govoriti, jer uopšte nije sporno, to je glasanje nacionalnih manjina. Samo bih ukazao na neke političke stvari. Interesantno je da oni koji još uvek imaju Vladu Srbije, koji još uvek vladaju ovom zemljom, nisu predložili izmene ovog zakona za tri godine.
Nije tačno dao vaj zakon nije osporavan, osporavan je od strane DSS-a tri puta, u svim predsedničkim izborima. I 2002. i 2003. godine, kada nismo učestvovali, mi smo osporavali ovaj zakon i govorili smo da je loš.
Zato smo u oktobru 2002. godine predlagali izmene ovog zakona i zato imamo najviše prava o tome da govorimo. Kritikovali smo ga i on je bio i te kako osporavan.
Što se tiče manjina, pitanje je zašto Demokratska stranka, DOS itd, zašto oni za tri godine nisu smogli snage, znanja, htenja da promene ovaj zakon, a bio je loš. Zašto potpredsednik Vlade, gospodin Kasa, koji je valjda bio zadužen za nešto u toj vladi, a sigurno bi trebalo da bude zadužen za ovaj deo izmena ovog zakona, zašto on nije predložio, a bio je i poslanik ovde, izmene ovog zakona?
Zašto stranke koje se, navodno, zalažu za građanska i ljudska prava, naširoko i nadugačko, ništa nisu uradile da se poboljšaju na ovaj način građanska i ljudska prava, nego to čini DSS? Zato što se mi istinski zalažemo za građanska i ljudska prava.
Takođe, ovim izmenama se omogućava da se uradi nešto bolje u vezi biračkih spiskova, da se bolje vrši upis, brisanje, ispravke, dopune u biračkim spiskovima. Predviđa se da to mogu činiti i građani lično, drugi građani i podnosioci izbornih lista. To je odlično.
Što se tiče nacionalnih manjina, kada su raspisani izbori i kada su izbori završeni, svi su skočili, barem u medijima – eto, ugrožena su prava nacionalnih manjina, to nije po svetskim standardima. Dobro, mi to ispravljamo.
Ali, kada smo predložili ove izmene i dopune zakona, odjednom su neki skočili i počeli da pričaju o getoizaciji. Da podsetim one koji o tome pričaju - pre deset dana čuo sam njegovu izjavu, a bilo bi bolje da je nikada nisam čuo i da ga nikada nisam video, to je prvi rekao gospodin Čanak, koji je protesvovao protiv ovih izmena i dopuna zakona, zato što ovo pravi getoizaciju; ne pravi nikakvu getoizaciju, a gospodin Čanak bi poslednji trebalo o tome da govori.
DSS, to se ovde vidi, pristupa ovom problemu koji nije sporan kod većine, tako da rešavamo problem, a neke druge stranke ovde stalno izlaze i pokušavaju da uspostave prepreke za rešavanje problema. Mi rešavamo probleme i tako postavljamo stvari. Ove izmene i dopune zakona nisu idealne, jer ne mogu izmene i dopune da budu idealne, ali ovo je nešto najbolje što je moguće u ovom trenutku.
Cenzus, rekao sam, ne treba spuštati na 3%. To je nepotrebno. Jednostavno, ovim bih završio, pošto uskoro dolazi proleće, toga smo svi svesni, iako je tmuran dan, mi treba zajedno, i mi dajemo pun doprinos tome, da učinimo da vratimo Srbiji osmeh na lice.

Replika, gospodin Pajtić, a zatim gospodin Nikolić.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ne može se Demokratskoj stranci spočitavati loša volja u odnosu na ovaj zakon. Mi smo izneli ono što su naše principijelne primedbe, ali smo rekli da ćemo zakon podržati.
Ne može nam se ni spočitavati da ne prepoznajemo interese nacionalnih manjina. Naprotiv, na listi DS-a ušli su ovde predstavnici jedne od nacionalnih manjina koje žive u ovoj zemlji. Nažalost, nisu ušli predstavnici drugih stranaka nacionalnih manjina i ne treba da ulaze na listama stranaka koje su, uslovno rečeno, većinske političke stranke, nego treba da im se omogući da bez cenzusa uđu u republički parlament.
Drugo, DS nije bila jedina stranka u okviru te koalicije. Dakle, nije korektno izdvajati je, pošto je ona predlagala donošenje jednog ovakvog zakona. Nije bilo dovoljno političke volje unutar te koalicije. Nije ni DSS, koji je bio deo te koalicije, predložio izmene tog zakona. Donošenje ovog zakona nije stvar bilo čije zasluge. Donošenje ovog zakona i korekcija ovog zakona treba da bude naš zajednički interes i naše zajedničko političko opredeljenje.
Nije tačno da imamo problem sa tim da dijaspora glasa. Kažemo da treba da glasa, treba da se omogući pravo glasa, ali ovaj zakon nedorečeno iznosi to pravo. Postavlja se pitanje suvereniteta zemalja domaćina, odnosno zemalja u kojima naši građani prebivaju i koji treba da glasaju u tim zemljama. Moraju se zaključiti bilateralni sporazumi, moraju se naći drugi mehanizmi. Ne postoje tehničke mogućnosti za ravnopravno organizovanje izbora u svim tim zemljama, postoji velika mogućnost manipulacija i zbog toga smo izuzetno zabrinuti.
Što se tiče glasanja dijaspore, glasanja nacionalnih manjina i prava manje zastupljenog pola da bude zastupljen u parlamentu u onom odnosu koji je karakterističan za sve evropske parlamente, dakle 30%, mi smo apsolutno za to i podržaćemo takve predloge.

Replika, Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je prethodnik pokušao da tumači stav SRS o izbornom cenzusu. Mislim da mi to možemo najbolje da tumačimo, tim pre što mi tu imamo vrlo jasan stav, koji nije promenjen našim amandmanom. Naime, tačno je da se zalažemo za cenzus od 5%. Govorili smo da može da bude i veći. Prihvatili bismo ga kao izborni uslov, zato što znamo koliko poverenje građana Srbije imamo i ne bi nam predstavljao problem da budemo parlamentarna stranka.
Oni koji kažu da su za to da treba da se ukrupni srpska politička scena ne pomažu tom principu, čak i da je cenzus 10%, ako na svoju listu uvedu predstavnike malih stranaka.
Na primer, prethodnik je na svoju listu uveo predstavnike tri male političke stranke i to nije ukrupnjivanje političkih stranaka (glasovi - koje tri?).
Ne znam više ni kako se zovu te stranke, ali sam ovih dana imao prilike da gledam na televizijskom prenosu kako prete radikalima. Oni koji ne postoje na srpskoj političkoj sceni izađu i prete onima koji su osvojili 82 poslanička mesta. Bar elementarna pristojnost tu treba da postoji.
Što se tiče samog amandmana, podneli smo ga da bismo popravili zakon. Ne valja. Vi ste popustili, a i sami to priznajete. Digla se odjednom hajka u novinama kako manjine nisu zastupljene u parlamentu zato što jedna lista nije ušla u parlament. I sami ste popustili tom medijskom pritisku i odmah, brže-bolje, Predlog zakona po kome stranke nacionalnih manjina prirodnim cenzusom, znači već sa 1% glasova, ulaze u parlament.
To što lista Branislava Kovačevića nije ušla u parlament nije znak da nemamo manjinu u parlamentu. Zato tražim od Administrativnog odbora da nam dostavi spisak koliko je poslanika, pripadnika nacionalnih manjina, trenutno u Skupštini Srbije. I, to je naš odgovor svima koji nas napadaju - kako Srbija tobož nema zakone po kojima pripadnici manjina mogu da budu zastupljeni u parlamentu.
Evo, da vidimo, koliko pripadnika manjina je zastupljeno u parlamentu. Ne pitam koliko ih je bilo na listama, jer bi tu broj bio mnogo veći. Samo onim što smo uradili mi možemo da dokažemo svima koji nas napadaju da li smo u pravu ili nismo. A ne onim što napišemo.
Pa, napišemo i kažemo - znamo mi da ovo ne može da bude sprovedeno, ali evo, napisali smo, da skinemo sa sebe priču. Ne, priče će uvek da postoje. Priče će da ostanu. Samo u jednom moramo da budemo složni - Srbija mora da bude država za sve njene građane, da u njoj svi imaju ista prava i iste obaveze, i da u njoj nema diskriminacije, ni većeg nad manjim, ali ni manjeg nad većim. Nezamisliva je takva vrsta diskriminacije; nedopustiva.
Pripadnici nacionalnih manjina treba da žive sa srpskim narodom u zajednici. Ta zajednica podrazumeva različite oblike udruživanja, i političke.
Ponavljam ponudu svim predsednicima političkih stranaka koje predstavljaju manjine, dođite da se dogovorimo da na listi SRS vaša stranka uđe u parlament i da se odmah izdvoji u svoj poslanički klub. To vam je siguran način da uđete u parlament.
Zato, kada govorimo o cenzusu, podignite taj opšti cenzus na 10%. Učestvovaćemo na izborima. Ne uvodite ovaj cenzus za manjine, spustite opšti na 3%, manjine će naći načina da koalicijom svojih političkih stranaka uđu u parlament. I nemojte da popustite priči da treba odrediti automatski broj poslanika za pripadnike manjina. Jer, to će biti dva, tri ili četiri, a ovako može da ih bude 30. Protiv toga sam da ih ograničavamo na bilo koji način.

Reč ima gospodin Ljubomir Kragović, a neka se pripremi narodni poslanik Živorad Smiljanić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izboru narodnih poslanika je samo jedna prazna priča, koja se već dva dana odvija u ovom parlamentu. Čak je Predlog dostavljen po hitnom postupku, za šta ne vidim razloga tj. za takvo donošenje jednog ovakvog predloga zakona, odnosno po hitnom postupku.
Ovo shvatam samo kao politički marketing predlagača zakona. Jer, zakon nema ustavni osnov, a svoje ustavno utemeljenje traži u Ustavnoj povelji, koja je još uvek samo put ka donošenju novog ustava. Dok ovaj ustav važi mora da se poštuje, odnosno odredbe sadašnjeg Ustava.
Sa druge strane, drugi partner u ovoj novoj koaliciji izjavljuje - ovaj zakon se neće primenjivati u praksi, već ćemo nakon usvajanja ustava doneti nov set izbornih zakona. I šta sada mi radimo? Pričamo praznu priču, zamajavamo građane Srbije sa nečim što nećemo uopšte ni primenjivati, ako je verovati ovoj koaliciji, koja treba od sledeće nedelje da formira i Vladu Republike Srbije.
Što se tiče Predloga, poći ću od člana 4, gde je definisano da svaki građanin može da traži da se ažurira birački spisak. To treba malo preciznije definisati, ali i zakonom odrediti da to radi onaj ko je nadležan, a to je organ lokalne samouprave i Ministarstvo pravde Republike Srbije, i ti birački spiskovi se ažuriraju svakodnevno.
Nećemo valjda čekati, kao do sada, od izbora do izbora, pa 15 dana pred izbore masu građana terati da ide u mesne zajednice i skupštine opština da bi se tamo ažurirali birački spiskovi. To je jedan proces koji treba da traje stalno, konstantno. I zakonom treba da se definiše da se najzad ti ljudi koji su najodgovorniji, a to su matične službe u SO i Ministarstvo pravde, bar obavežu da konačno ažuriraju te biračke spiskove, da ne bi dolazili u situaciju da sam npr. na ovim izborima u septembru na biračkom spisku, a u izborima u decembru, posle dva meseca, nema me na biračkom spisku.
Sledeći članovi, koji su takođe suvišni, koji nisu dobro ni definisani, jesu član 5. i 6. Predloga zakona, u kojima stoji, u zadnjim stavovima - broj biračka upisanih u posebne izvode iz biračkog spiska ne ulazi u ukupan, odnosno konačan broj birača. To se ponavlja i u jednom i u drugom članu, što je suvišno i nema potrebe da stoji ni u jednom; dovoljno je ... govorim u načelu gospodine, ne govorim o amandmanima, govorim o onome što ste vi predložili ovde.
Sledeći, član 10. bavi se problematikom da se građanima koji su invalidi i nemoćni omogući da glasaju i to je dobra ideja, da im se omogući da mogu da glasaju, i invalidi, i nepokretni, i nemoćni i bolesni, ali se odredba o članovima odbora koji idu u posetu takvim nemoćnim licima mora drugačije definisati, a ne da predsednik biračkog odbora ima to pravo da odredi ko ide, jer se to pravo često zloupotrebljava.
Član 12. govori o nacionalnim manjinama. Tu postoje dva problema: jedan, da im se izađe u susret; drugi, ono što kažu radikali, da se stvara getoizacija. Nema potrebe za pravljenjem posebnih stranačkih lista zato što nije dobro definisano koje su to liste nacionalnih manjina, ko treba da diktira kriterijume, sve to nedostaje da bi se to uvelo.
Predlozi da idu po ključu i to nije prihvatljivo, ako imamo primer Hrvatske, gde tri Srbina idu u parlament, a znamo da ima 20% Srba u sastavu Hrvatske, znači tu bi bili oštećeni. Najbolji je način da se ovaj amandman SRS na predlog ovog člana prihvati i da se smanji cenzus sa 5% na 3%, a onda će svi imati šansu da učestvuju u parlamentu. Toliko i hvala.