Dame i gospodo, tvrdim da je ovaj amandman nemoguć.
Naime, ovde stoji da na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola. Redosled kandidata utvrđuje se tako što se po jedan kandidat manje zastupljenog pola ističe na jedno od prva četiri mesta, druga četiri mesta i tako dalje. Ako se ovo striktno ovako primeni, zastupiće se 25%, a ne 30%. Znači, formalno, matematički je ovo nemoguće. Ne može da se ovo sprovede u praksi, bez obzira na našu dobru volju da se to prihvati, ovo je nemoguće i treba povući.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne)
Narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 7. doda novi član 7a.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o amandmanu? Ne prihvata.
Podnosilac amandmana gospođa Ruždić, izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, posle izlaganja moje koleginice Ljiljane Nestorović mislila sam da odustanem od obrazloženja, međutim, posle gospodina Nikolića, dobila sam u stvari potvrdu da će amandman biti izglasan, jer nema ograničavajući problem amandmana na član 13.
Oslanjam se i na to čak što je gospodin Nikolić rekao, da smo mi svi za to pomalo krivi, pa upravo zato mislim da nema nikakvog razloga da mi tu krivicu, i to što smo radili do sada, ispravimo. Uz to, već smo izglasali istovetan amandman u Zakonu o lokalnim izborima. Zato mislim da bi trebalo i ovaj zakon da ima ovakvo rešenje.
Smisao ovog amandmana je nastojanje da polovina našeg stanovništva ne bude uskraćena i izopštena iz procesa donošenja zakonodavnih odluka, koje su relevantne za sve nas. Ako pogledamo sliku prošlog saziva parlamenta, gde je bilo 12,8% žena, a u današnjem parlamentu, ovom u kome smo mi svi zajedno samo 11%, vidimo tendenciju pada tog procenta. To možemo da ispravimo samo mehanizmom pozitivne diskriminacije, odnosno na način da usvojimo ovaj amandman i da manje zastupljen pol uvedemo u većem procentu u ovu skupštinu.
Naše se društvo nalazi u razvoju demokratije. Demokratija je predstavljanje, jednako predstavljanje, odnosno partnerstvo između muškaraca i žena u vođenju državnih poslova, pa radi toga mislim da ovakvim rešenjem mi u stvari obogaćujemo taj naš proces demokratije i da uvođenje u zakon amandmana koji smo predložili može samo da nam unapredi proces demokratije.
Na kraju bih još samo ilustrovala kako će to da izgleda i šta postižemo usvajanjem ovog amandmana. Kada bude neko od nas i naših političkih stranaka predao poslaničku listu sa 200 kandidatkinja i 50 kandidata, svi ćemo morati da se trudimo da na listi bude bar 75% kandidata, odnosno muškaraca, tako da bi ta lista bila prihvaćena i to je razlog što se mi zalažemo da ovaj amandman bude usvojen.

Gospodin Nikolić, zatim gospodin Pajtić.

Bez namere da polemišem, ali mislim da gospođa Ruždić-Trifunović ne tumači dobro svoj amandman. Evo, glasaćemo da bude prihvaćen taj amandman, ali on ne obezbeđuje da 30% žena budu poslanici. Vi ste izašli ovde i rekli da ste sada ubeđeni da ćemo glasati, zato što vaš amandman obezbeđuje, a ne obezbeđuje. On samo obezbeđuje da 30% kandidata budu pola koji je manje zastupljen.
To je prvi korak? Znate, u životu i u politici gledam da sve ono što zamislimo i ostvarimo, a ne da kažemo, evo, ovo nam je prvi korak, ovaj zakon za dijasporu, za žene je prvi korak; hajde onda da načinimo odmah toliko koraka koliko je potrebno da se zakon promeni. Nema žurbe, valjda neće biti izbora za narodne poslanike u roku od mesec dana. Evo, obećavam vam, mi ćemo predložiti dobar zakon o izboru narodnih poslanika, stavite ga u roku od mesec dana na dnevni red, imaćete zakon na koji možda nećete morati da dajete amandmane.
Ne vidim razloga za žurbu. U pravu ste potpuno svi koji ste ovaj amandman predložili, da ugradimo to u zakonsko rešenje, ali nemojte polovično; ako onaj manje zastupljeni pol ima pravo na 30% kandidata, moramo da obezbedimo da ima pravo na 30% izabranih. Rešenje je vrlo jasno, u dve rečenice može da se napiše; ovako se ne obezbeđuje. Evo, sada ne možemo da glasamo, zato što ne želim da stvaram privid kako smo načinili prvi korak.
Šta znači prvi korak?

Reč ima gospodin Pajtić.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, tužna je slika ovog parlamenta i loša je vest da je samo 10% narodnih poslanika lepšeg pola, ne u estetskom smislu, ali i u estetskom smislu bi bilo mnogo bolje da je proporcija znatno drugačija u korist žena.
U političkom smislu nalazimo se u društvu gde muškarci imaju monopol na političko delovanje i to je očigledno po zastupljenosti u parlamentu, po zastupljenosti u izvršnim organima vlasti, a upravo obrnuto srazmerno činjenici da su 2/3 diplomiranih, odnosno svršenih studenata žene, da su 2/3 magistara i doktora nauka žene i da žene daju nesrazmerno veći doprinos u svim oblastima društvenog života, u kulturi, nauci, privredi, a da u politici ne mogu da dođu do izražaja.
Nije tome razlog nezainteresovanost žena, razlog jeste jedan suštinski monopol koji postoji. Činjenica je da muškarci postoje u politici konstantno, a žene nemaju mnogo prilike, nisu imale posebno u prošlosti da se bave političkim životom i zbog toga mora da dođe do principa pozitivne diskriminacije. Da bismo dostigli taj princip moramo da pođemo zaista od prvog koraka, odnosno moramo da pođemo od izmene zakona i od proporcije na listama, odnosno od proporcije koje će omogućiti da 30% žena bude zastupljeno na listama.
Apsolutno ne sumnjam da svaka politička stranka može da nađe više nego dovoljno kvalitetnih kandidata među svojim pripadnicima, apsolutno ne sumnjam; uz malo prakse, uz bavljenje politikom, žene mogu imati ne samo 30%, nego mnogo više i približiti se činjenici da žene čine 52% birača, a samo 10% narodnih poslanika u ovoj skupštini pripada ženskom polu.
U tom smislu, poslanici DS glasaće za ovaj amandman.

Izvolite, imate pravo, gospođa Nestorović.

Javljam se još jednom, pre svega da izrazim zadovoljstvo zato što gospodin Nikolić nema suštinske primedbe na činjenicu da treba popraviti tu stvar oko prisustva žena u parlamentu, već ima primedbe na tehničke detalje i slažem se da je možda ovo moglo na drugi način, preciznije da se napiše.

Ulazim u priču o sledećem amandmanu koji ste ovde pomenuli. Prosto ne vidim čemu služi redosled na listi koju vi biračima reprezentujete kada izlazite na izbore. Meni je problem to što većina stranaka posle taj sastav izmeni. Znači, na neki način vi svoje birače obmanjujete, jer kada vide deset prvih ljudi onda se oni opredeljuju prema listi tih ljudi, a posle vi tu listu izmenite i na neki način vi ste svoje birače obmanuli.

Ako se neko predomisli, pa neće da uđe u parlament, onda prosto tog nekog zamenite prvim sledećim. Ako je muško onda muškim poslanikom, a ako je mesto obezbeđeno za ženu onda ženskim poslanikom.

Mislim da ako ima dobre volje možemo to da rešimo ili ukoliko niste spremni da podržite sledeći amandman, koji to uslovljava, iako vi kažete da je to neka vrsta licemerja ili nije potrebno da idemo nekim koracima, ipak mislim da ćemo naše sugrađanke ohrabriti ako makar usvojite ovaj amandman i napravimo jedan korak dobre volje da zaista ohrabrimo žene da bavljenje politikom ovde nije odluka da se bavite nečim prljavim i ružnim, što je isključivo rezervisano za muškarce. Mislim da to u velikoj meri onda i muškarce oslobađa te vrste tereta i predrasuda, koja inače postoji u ovom društvu.

Reč ima Tomislav Nikolić.