Naravno, poslanici su primetili, ovo je obična zamena teze. Obična zamena teza zasnovana na nekim pesmicama o tome šta je cilj zakona. Zakon nema cilj, nego ima svoj predmet. Predmet ovog zakona o izmenama i dopunama je isti kao i predmet onog zakona u osnovnom tekstu koji je usvojen 2000. godine, a to je ustavna obaveza da zakonom uredimo način ostvarivanja biračkog prava u Srbiji, državljana naših koji borave ovde, koji žive ovde, koji imaju pravo da biraju i da budu birani.
Znači, cilj zakona nije da se omogući nekom novom, nego svim građanima koji imaju biračko pravo. Mi smo protiv te podele. Zašto samo delite građane? Nemate potrebe da delite građane. Svi građani su ravnopravni. Ovim amandmanom se ne uskraćuje niti otežava pravo nekome, nego baš mu se omogućava da sa što manje troškova obavi svoju dužnost i svoje pravo da bira.
Vidite, po onome što je prethodnik rekla ovde je bliže 6.000 kilometara, nego 100 kilometara. To je taj Marfijev zakon kojim se vrti ovde i od neistine stvara istina, izokreću činjenice i nažalost već godinama su građani Srbije žrtve jedne mentalne manipulacije.
Naravno, mi smo svesni te činjenice da mi baš ne možemo mnogo da utičemo na regulisanje kako treba da izgledaju biračka mesta u inostranstvu. Ne možemo. Možemo kada su u pitanju diplomatsko-konzularna predstavništva, a što se tiče ovih posebnih biračkih mesta, ukoliko država uspe da dogovori to, neka završi posao, neka budu bliža ta biračka mesta našim biračima koji bi mogli da glasaju.
Ovaj član i ovaj amandman su u potpuno istom rangu, gde se definiše šta je biračko mesto. Znači, onaj ko je protiv ovog amandmana, on je protiv člana zakona koji kaže da na biračkom mestu mora da glasa više od 100, a manje od 2.500 birača. Ako je ta briga prisutna kod predlagača, zašto nije predložio taj član i za ljude koji žive u brdsko-planinskom području, koji moraju po pet, šest ili deset kilometara da pešače do biračkog mesta, jer u njihovom zaseoku nema 100 birača.
Tu niste pokazali milosrđe i brigu o tim ljudima, ali ste pokazali brigu i milosrđe prema onima koji žive u centrima, evropskim centrima, gde je velika koncentracija, a vas ne interesuje periferija gde su naši birači. Morate na objektivan način da definišete biračko mesto, kako u zemlji tako i u inostranstvu, uz uvažavanje neke specifičnosti u inostranstvu. To je tih 100 kilometara.
Moraju naši birači da budu ravnopravni. Izuzetno neka vrsta ograničenja može da postoji. Vi ste to izuzetno pretvorili u pravilo. Pravilo je kod vas "glasaće se đuture po izboru DSS-a". Oni su napravili prvi korak, sredili zakon za jedan kilogram, a zakon težak 100 kilograma.
Ne može to tako u pravu. Ne može. Zato nije ni čudo što se 90% vaših ljdi koji su radili na ovome odriču ovog teksta. Ne prihvataju ovaj tekst jer ga shvataju kao jednu veliku medijsku podvalu. Zato mora da se usvoji ovaj amandman, ako se pokazuje ta briga prema našim biračima u inostranstvu.