Dame i gospodo narodni poslanici, amandman gospodina Krasića ima cilj upravo da omogući sprovođenje izbora u inostranstvu.
Dakle, sami ste tokom ove rasprave rekli da u nekim državama postoji i po više stotina hiljada državljana Republike Srbije na privremenom boravku. Kako mislite 200 ili 300 hiljada ljudi da glasa u jednom diplomatsko-konzularnom predstavništvu ili u ambasadi?
Kao drugo, ukoliko je cilj ovog zakona, kako kažete, da se omogući građanima Srbije koji nisu u Srbiji da glasaju, zašto ste se ograničili samo na građane koji su u inostranstvu? Šta je sa građanima koji se nalaze na primer u Crnoj Gori? Da li su to građani drugog reda?
Ukoliko se vaš pristup usvoji, možemo doći u apsurdnu situaciju, na primer, ako je neko stanovnik Subotice, a nalazi se na privremenom boravku u Baru, mora da pređe više stotina kilometara, nebitno je da li je to 600, 700, 800 da bi glasao, a ukoliko ima privremeno boravište u Budimpešti, može glasati i tamo u diplomatsko-konzularnom predstavništvu, iako bi mu do njegovog biračkog mesta trebalo samo 20 ili 30 kilometara.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Odbor za pravosuđe i upravu prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Predstavnik predlagača prihvata amandman, čime on postaje sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Ivica Dačić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.
Konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni.
Predstavnik predlagača ne prihvata.
Reč ima predstavnik podnosioca amandmana Vjerica Radeta.

Član 73a Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, čak i sa ovim amandmanom koji je malopre prihvaćen, predstavljao bi osnov za manipulaciju voljom birača. Kada ne biste usvojili amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na ovaj član zakona, onda bi izborna volja birača bila u rukama ministra inostranih poslova. Zamislite, to bi danas bilo u rukama Gorana Svilanovića.

S obzirom da u ovom ministarstvu važi načelo subordinacije, ne može se očekivati da bi se neko od zaposlenih u ministarstvu, odnosno u diplomatsko-konzularnom predstavništvu suprotstavio volji svog ministra. Naravno, ne bi to smeo zato što bi doživeo sudbinu koju je doživelo 450 bivših zaposlenih u ovom ministarstvu, kojima je Goran Svilanović podelio otkaze iako su, kako on reče pre neki dan u nekim novinama, to dobri ljudi, odlični stručnjaci, dobre diplomate; i kaže da se ne brine za njihovu sudbinu, naći će oni negde posao. Samo ne znam da li je mislio u kojoj državi će da nađu posao, s obzirom da su diplomate, a nemaju posla u našoj diplomatiji.

Mi imamo loše iskustvo sa prekrajanjem izborne volje građana, upravo iz ovakvih razloga, kada su se izbori vršili bez prisustva predstavnika podnosilaca lista, odnosno bez prisustva višestranačkih biračkih odbora. Na taj način su 1997. godine socijalisti pokrali izbornu volju građana, kada je na predsedničkim izborima pobedio prof.dr Vojislav Šešelj i kada nije postao predsednik zato što mi nismo mogli da dokažemo izlaznost na nekih 0,2% biračkih mesta.

Naši predstavnici, tada narodni poslanici, bili su hapšeni na Kosovu i Metohiji, samo da bi se taj izborni rezultat preokrenuo.

Namerno sam ovo spomenula zato što je nekoliko vas iz DSS-a ovih dana govorilo da je Vojislav Šešelj tu pobedu predao socijalistima. Gospodo, to nije tačno. Pročitajte, ako već niste, knjigu prof.dr Vojislava Šešelja «Falsifikovana volja naroda» i tu ćete da vidite da je u to vreme u Srbiju došao Robert Gelbart i da je rekao da su protiv Šešelja sva sredstva dozvoljena.

Socijalisti su u to vreme imali Kosovo i Metohiju za glasove koje su donosili u džakovima, a vi pokušavate da obezbedite u inostranstvu glasove koje ćete donositi u džakovima. Vi jeste obećali našim građanima koji žive i rade u inostranstvu da ćete im omogućiti ovde glasanje. SRS nema ništa protiv toga, ali gospodo iz DSS-a – da li ste vi te naše građane pitali da li su oni spremni da njihovi glasovi budu predmet manipulacije, da li su oni spremni da se njihovi glasovi zloupotrebljavaju. Tvrdim vam da nisu na to spremni. Zato prihvatite ovaj amandman i omogućimo regularno glasanje naših građana u inostranstvu.

Gospodin Pajtić ima pravo po Poslovniku, ali pre toga, zbog zapisnika, da konstatujemo da je malo pre došlo do jedne netačne konstatacije.

Budući da amandman na član 11. koji je podneo narodni poslanik Ivica Dačić nije prihvatio Odbor za pravosuđe i upravu, nije moguće da ovaj amandman bude sastavni deo Predloga, već je moguće da se o njemu glasa.

(Tomislav Nikolić, sa mesta: Onda mora i rasprava.)

Da, onda mora i rasprava o tom amandmanu. Zato molim da se vratimo na tu raspravu, samo da čujemo povredu Poslovnika.

Poštovani predsedavajući, želeo sam da reklamiram povredu istog tog člana 145, sa još jednom opaskom. Nije potrebno da ga prihvati samo nadležni odbor, a u ovom slučaju ga nije prihvatio nadležni odbor i ne može da postane sastavni deo Predloga zakona, nego ga nije prihvatila ni Vlada.
Po Ustavu i kako god gledamo, po zakonu, Vlada još uvek postoji i treba da se opredeli prema amandmanima. Ni jedan amandman koji je podnet, a nije ga prihvatila Vlada, prihvatio ga je samo nadležni odbor i predlagač, ne može da postane sastavni deo Predloga zakona. Molim vas da se ta greška ispravi i da ponovimo raspravu o onim amandmanima za koje smo konstatovali da su postali sastavni deo Predloga zakona, a Vlada ih uopšte nije razmatrala.

Gospodine Pajtiću, zahvaljujem. Vi ste konstatovali za još jedan slučaj, kao i ovaj. Vladi su poslati svi amandmani i ni o jednom nije izjasnila. Pretres se obavlja bez mišljenja Vlade.

Otvara se pretres o amandmanu koji ste prihvatili, koji ne može da bude sastavni deo.

Još jednom pitam, da li o amandmanu na član 11, koji je podneo narodni poslanik Ivica Dačić, ima diskutanata? (Nema.)

Gospodin Nikolić, povreda Poslovnika.

Da vas podsetim da smo pre amandmana Ivice Dačića već dva amandmana prihvatila zato što ih je prihvatio predlagač i prošli su  bez rasprave. Ajde da vratimo ponovo raspravu. Imate prihvaćen amandman gospodina Blažića, od strane predlagača. Vlada se o njemu nije izjasnila. Imate još jedan amandman Dragoljuba Stamenkovića. Ne možemo tako da radimo.
Pročitajte mi odredbu Poslovnika koja je striktna u vezi mišljenja Vlade na podnete amandmane, ako Vlada nije predlagač zakona. Kako se onda reguliše rad Skupštine?

Budući da sam primetio ovu grešku i pokušavamo da je zajedničkim snagama ispravimo, idemo redom po amandmanima, kao što ste i tražili.

Budući da Vlada nije dala negativno mišljenje ni o jednom amandmanu, dakle o ova dva amandmana koja su prihvaćena kao sastavni deo, a amandman na član 11. smo vratili sada u raspravu i molim vas da sada nastavimo raspravu o amandmanima.

Budite ljubazni na član 12. ... pitao sam, nije bilo rasprave. Pardon, gospodin Krasić, na član 11. Izvolite, prvo povreda Poslovnika, gospodin Nikolić.

Javio sam se i za raspravu o amandmanu na član 11, ali me interesuje kako ste olako prešli preko mog pitanja šta biva sa amandmanima na Predlog zakona koji nije podnela Vlada Republike Srbije.

Postupak je regulisan članom 143. Poslovnika, u kome kaže - predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije. I onda, naravno ako prihvataju i odbor i Vlada, postaje sastavni deo predloga; ako neko od njih nije prihvatio, onda se o amandmanu raspravlja i posebno glasa.

Ali, tumačeći član 143, sednica ne može da počne bez mišljenja nadležnih odbora ili Vlade o amandmanima, ako Vlada nije predlagač zakona.

Da bi počela, morate bar malo na mišiće da izdejstvujete odluku Narodne skupštine da će početi bez mišljenja odbora ili bez mišljenja Vlade.

To što Vlada koja sada vlada neće vladati još dugo, uopšte ne znači da mi nemamo vladu. Ako zakonodavna vlast ovde radi uz pomoć izvršne vlasti, ako se izvršna vlast pita o tome što radi zakonodavna vlast, onda i ovo smatram uzurpacijom jednog prava, prava zakonodavne vlasti nad izvršnom vlašću. Ne možemo da se ponašamo kao da ne postoje ljudi koji danas odlučuju o našoj sudbini.

Ako kažete da ne postoji Vlada, kako neko komanduje policijom danas. Ako ne postoji Vlada, kako se vrši isplata iz budžeta. Ako ne postoji Vlada, kako sve u državi funkcioniše. Pa ne može samo parlament da bude mesto na kome se funkcioniše bez vlade. A ceo život u Srbiji odvija se pod Vladom. Videli ste i sami. Pokušali ste da donesete odluku o tome kako će nova vlada poništiti odluke stare vlade. Ne ide. Nije u skladu sa Ustavom.

Ova vlada ima određeni kapacitet, a posebno ima obavezu, dužnost i pravo da se izjašnjava u Narodnoj skupštini, a Narodna skupština, ako ima svoja pravila, mora da ih poštuje. I ako nas ubedite da nemamo Vladu, zato što je odbila da se izjasni, podsećam vas na još jednu činjenicu - i vi ignorišete tu Vladu. Pre 15 dana smo obavešteni da je Vlada poslala 41 predlog zakona u Narodnu skupštinu, obnovljenih zakona koji su već bili u proceduri. Narodni poslanici ih nisu videli. Vi ih niste odštampali i predali narodnim poslanicima.

Znači, vi nedopustivo ignorišete Vladu. Vlada nedopustivo ignoriše Narodnu skupštinu dok ona donosi izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, iz koga posle proistekne Vlada. Zar mislite da je normalno da danas radimo bez mišljenja Vlade ili bar bez toga da donesemo o tome jednu odluku.

Evo, donesimo odluku da Vlade nema, da nam njeno mišljenje više ni zbog čega nije potrebno, ali da ona tamo vlada napolju na ulici. Ako hoćete da se o tome glasa, ali da ovako teku zakoni, da ovako teče rasprava o amandmanima, to je nedopustivo u Narodnoj skupštini, bar ako o tome možemo da odlučujemo mi srpski radikali. Ako vi odlučujete nekom svojom većinom preglasaćete nas, ali mi ovako ne možemo ovo da donosimo, mi ovako ne želimo da radimo.

E, to je nedostatak donošenja zakona u vreme kada kažete da nemamo Vladu, u vreme kada jednu Vladu, koja još uvek postoji, zbog vas i vaših dogovaranja potpuno ignorišete. Dakle, predlažem da se Skupština prvo izjasni o tome može li bez mišljenja Vlade o podnetim amandmanima da raspravlja i odlučuje o amandmanima.

Nažalost, mi imamo Vladu. Vlada je dostavila mišljenje, to je 20. primljeno i zavedeno u Narodnoj skupštini Republike Srbije, potpisao je potpredsednik Žarko Korać i dostavljeno je poslanicima. Dakle, oni se nisu izjasnili o amandmanima. Dali su mišljenje o zakonu u celini. Izvolite.