Hvala. Replika na izlaganje gospodina ministra, reč ima Boško Ristić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani ministre, mislim da je neprimereno da kažete poslaniku da je njegovo izlaganje posledica dekoncentracije prilikom učestvovanja u ovoj raspravi.
Smatram da sam dao veoma značajne primedbe na sistemska rešenja koja definišu ustrojstvo pravosuđa u Srbiji. Šta je uradila prethodna vlast ili posledice u prethodnoj vlasti, možete da pogledate iz podloge, koju je Demokratska stranka predložila kao ustavnu podlogu za raspravu pred Ustavnom komisijom. Imaćete i na sajtu Demokratske stranke tu ustavnu podlogu, gde ćete videti sve ustavno-pravne garancije koje smo mi ponudili kao garanciju nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija.
Definisali smo poziciju Visokog saveta pravosuđa kao ustavnu kategoriju, koja se zakonom ne može menjati, gde će veći broj članova činiti sudije birane na neposrednim i tajnim izborima iz redova svih sudija sa teritorije Srbije. To daje zaista ustavno-pravne garancije.
Utvrdili smo i način na koji će se utvrđivati odgovornost za rad u pravosuđu, kako bi se postigla efikasnost u suđenjima i kako građani Srbije ne bi vodili dugogodišnje postupke i očekivali pravdu.
Pravo na pravdu mora da bude dostupno svima, ali pravda mora da bude i blagovremena.
Isto tako, moram da kažem da su predstavnici Demokratske stranke Srbije u Ustavnoj komisiji opstruirali rad Ustavne komisije - i baš je na toj tački dnevnog reda, gde se utvrđivala ustavna garancija za nezavisnost i samostalnost sudija i sudova Demokratska stranka Srbije pravila opstrukciju.
Prema tome, oni koji su opstruirali rad Vlade u cilju obezbeđivanja garancije za nezavisnost sudova i sudija, ne mogu sada da stavljaju primedbe kada sami ništa novo nisu ponudili.
Neprihvatljiva je ocena da ovoj vladi treba dati još neki rok i 100 dana je počelo da teče od dana izbora. To što ste vi bili nesposobni da se konstituišete i da ponudite onima, po kvalitetu i po dobijenoj snazi na izborima da konstituišu vladu, to je vaš problem. To što ste rekli da treba prvo da se ustrojite, mada nisam siguran oko suglasnika koji ste upotrebili, mi ćemo vam taj rok dati i mi ćemo biti konstruktivna opozicija.
Mi ćemo podržati ovaj predlog izmene zakona. Međutim, vi ste obmanuli građane Srbije da imate zakonske projekte kojima ste garantovali suštinske promene u oblasti vladavine prava i pravne države.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se donose reformski zakoni u donošenju tih zakona moraju da učestvuju stručnjaci a ne početnici.
Sećate se, dame i gospodo narodni poslanici, da smo krajem 2001. godine, u ovom parlamentu, raspravljali o donošenju novih zakona o sudovima, sudijama, tužilaštvu i Visokom savetu pravosuđa. Šta je rezultat donošenja tih zakona? Nema rezultata, jer ti zakoni nisu bili primenljivi u praksi i znači da to nisu bili dobri zakoni.
Dobre zakone moraju da donose stručni ljudi, koji će proceniti i učestvovati u njihovoj pripremi, da će takvi zakoni moći da zažive u praksi.
Reforma pravosuđa nije ni otpočela, iako je DOS-ova vlast došla 5. oktobra 2000. godine. Čak mogu da konstatujem, dobro mi je poznato, da je stanje u pravosuđu pogoršano i da nikada nije bilo gore nego što je sada, uzimajući u obzir, pre svega, i materijalni položaj zaposlenih, uzimajući u obzir kadrove koji su dovedeni i postavljeni od strane bivše vlasti kao rukovodioci pravosudnih organa, imajući u vidu i činjenicu da je stotine i stotine zamenika javnih tužilaca postavljeno od strane Vlade, koji učestvuju u pravosudnom sistemu i koji vrše funkciju prilikom zastupanja optužnice javnog tužioca.
Prema tome, dame i gospodo, ne možemo govoriti da je DOS-ova vlast bilo šta učinila na poboljšanju položaja i reforme, kao i organizacije našeg pravosuđa.
Kada je u pitanju rad pravosudnih organa, ništa se nije u tome osetilo, čak se pogoršalo, jer je veliki broj predmeta koji nisu rešeni, krivični i parnični. Parnični postupci se vode i po deset, dvadeset, a neki čak i trideset godina. To je apsolutno neprihvatljivo u jednom demokratskom društvu, kako se to od strane nove vlasti želi i prikazati.
Kada je u pitanju donošenje ovih zakona, odlaganje ovih zakona, kao što je rekao predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, gospodin Tomislav Nikolić, to je predugo vreme, i da, za tri godine aktuelna vlast nije u stanju da izmeni, dopuni ili da donese nove sistemske zakone. Ko može da prihvati taj predlog i to stanovište da mu treba tri godine? To je apsolutno neprihvatljivo, jer je poznato da mi za to imamo stručne ljude u pravosuđu i državnim organima, koji i te kako mogu predložiti parlamentu dobre predloge zakona o broju sudija.
Kada je u pitanju broj sudija, podsetiću vas još jednom da Srbija ima oko 3.000 sudija, koliko znam, a da Engleska ima oko 1.650 sudija, a Engleska je sedam puta veća od Srbije, pa se postavlja pitanje efikasnosti našeg pravosuđa.
Kada je u pitanju izbor i reforma nosilaca pravosudnih funkcija - na te funkcije u pravosuđu moraju dolaziti i biti birani stručni ljudi, efikasni ljudi koji mogu da dele pravdu. Pravdu ne može da deli onaj ko je studirao deset ili petnaest godina i da je jedva završio pravni fakultet, a da je položio sa 6 ili 7. Verujte, nemojte nikada poželeti da vam takvi dele pravdu, jer je neće znati deliti.
Kada je u pitanju materijalni položaj pravosuđa, Ministarstvo pravde i pravosudni organi bi morali da vode računa ko edukuje naše sudije i tužioce. Da li je nama potrebna edukacija da nam sudije koji treba da sude za ratne zločine edukuju sudije iz Republike Hrvatske?
Srpska radikalna stranka smatra da je to neprihvatljivo, da mi imamo dobrih sudija i da je naše pravosuđe u tom pogledu apsolutno sposobno, kao što je to činilo i do sada. Izricalo je za najteža krivična dela i najteže sankcije. I ranije smo imali u našem krivičnom zakonodavstvu predviđena i propisana krivična dela za genocid, ratne zločine itd.
Ovo su eksperimenti koji Srbiju mnogo koštaju. U tom pogledu treba reformu izvesti tako da narod vidi da ima dobro pravosuđe, efikasno pravosuđe, racionalno pravosuđe i da nema toliki aparat koji ima sada.
Što se tiče pravosuđa, želeo bih da podsetim da je rezultat rada pravosuđa u poslednjoj godini dana bio taj da je pravosuđe ćutalo i nije se suprotstavilo, a po Ustavu i zakonu je bilo dužno da se suprotstavi najgrubljem kršenju ljudskih prava na kugli zemaljskoj, kao što je to zadesilo Srbiju u akciji "Sablja".
Dame i gospodo narodni poslanici, očekujem da će Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova izvršiti analizu i doći do rezultata da smo imali više od 5.000 svedoka koji su uhapšeni i da su držani u zatvoru, a da nisu imali pravo da imaju branioca, da nisu imali pravo da ih poseti rodbina u zatvorima, a da ne govorim o onima koji su bili osumnjičeni. Osumnjičeni su za vreme akcije "Sablja", ljudi koji su, navodno, imali neke dosijee kod nadležnih državnih organa. To je bio dovoljan razlog, kažu, da se neko uhapsi i da se drži mesec dana, da mu se produži pritvor na 60 dana, da mu se produži pritvor na tri meseca.
Ubijen je premijer Republike Srbije i istraga koja je vođena u to vreme, došlo se blagovremeno, prema pisanju štampe i elektronskih medija, da su izvršioci otkriveni i da je to delo rasvetljeno. Ko je imao pravo da naredi, iz kog centra moći, da se uhapsi 12.500 ljudi? Da vas podsetim, a to dobro znate, novembra meseca 1963. godine ubijen je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Kenedi. Uhapšeno je samo jedn lico, a u Srbiji je uhapšeno 12.500 ljudi.
Dame i gospodo, kada je u pitanju pravosuđe, rezultat rada pravosuđa možete da ocenjujete na ovom, i te kako važnom, poslu. Kada je u pitanju edukovanje pravosuđa na savetovanjima, na Zlatiboru, na Kopaoniku, u Vrnjačkoj Banji, u Banji Koviljači, na Paliću, čak i u inostranstvu, u Budvi, to je preraslo u turizam. Ko koga tamo savetuje i o čemu ga savetuje možete proceniti i sami. Od toga pravosuđe nema nikakve koristi i ubuduće bi Ministarstvo pravde o tome trebalo da povede računa, i da se dođe do iznosa sredstava koja se troše i koja su trošena.
Dame i gospodo, dozvolite mi za jedan minut da vas podsetim, u više navrata u poslednje vreme zaustavljaju me poljoprivredni proizvođači iz Banata i pitaju - šta vi to tamo radite gospodo poslanici, da od vas niko ne reče nijedne reči šta ćemo da radimo kada je u pitanju predstojeća prolećna setva. Zašto se taj minsitar iz poljoprivrede ne pojavi i ne predloži neke mere ispred Vlade - da bude jeftinije đubrivo, da bude jeftinije seme, da budu jeftinija zaštitna sredstva, da budu jeftinije poljoprivredne mašine i da građani mogu na taj način obezbediti hleb, odnosno poljoprivredni proizvođači?!.

Molim vas da poštujete temu.

Dame i gospodo, pitaju me šta će biti sa Kostićem koji je za "devet evra" oteo od naroda šećerane! Šećerana u Kovačici i njeni poljoprivredni proizvođači traže od parlamenta da preduzme neke mere, a čak i nova Vlada, da se te šećerane oduzmu i vrate radnicima Kovačice i drugih šećerana, jer im novi vlasnik nije isplatio ni šećernu repu, a osim toga nagovara ih da ne seju šećernu repu ove godine. Šta to znači - da se ne seje šećerna repa da ne bi bilo prerade, da se radnici otpuste, a on da dođe do fabrike koju može sutra da preproda budzašto i da pobegne iz zemlje.

Reč ima narodni poslanik Vojkan Tomić, a posle njega narodni poslanik Milan Stevović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo navikli u parlamentu da slušamo gospodu poslanike koji izlaze iz teme, ali ovoliko od prethodnog govornika zaista nismo očekivali.
Ono što je jasno u ovom setu izmena i dopuna zakona jeste da su ovo iznuđene mere i da su tehničkog karaktera. Rok koji je možda bio predmet rasprave u prethodnih sat vremena primeren je, dovoljan i možda malo duži, ali imajući u vidu ozbiljnost u kome se pravosuđe danas nalazi mi mislimo da je potrebno da bude duži.
Imajući u vidu koliko je potrebno novca za materijalno obezbeđivanje sredstava za pravosuđe i za nove sudove, kao i za stručno osposobljavanje sudija, ovaj rok je sasvim dovoljan. Kao što već znamo 29. decembra prošle godine Ustavni sud je doneo privremenu meru i neophodno je bilo da se već na ovoj sednici po hitnom postupku i u kraćem roku dođe do izmena ovih zakona.
Međutim, pošto su se već poslaničke grupe saglasile sa tim da će podržati ove izmene zakona, od gospodina koji je bio "alfa i omega" u prethodnom sazivu ovog parlamenta čuli smo tiradu optužbi na račun nove Vlade i nove vlasti. Taj gospodin je uzeo za pravo, bez i grama moralnog i pravničkog kredibiliteta, da govori o Ustavu, da govori o materijalnom stanju u pravosuđu, da govori o budžetu, da govori o personalnim rešenjima u pravosuđu, da govori o taksama i svim ostalim stvarima koje je on sa svojim kompanjonima, on to vrlo dobro zna, raspoređivao i kako je radio.
Taj gospodin, koji uzima za pravo da nama drži predavanja o ustavnom pravu, bio je čovek koji je, a ja mislim i jedini, uzeo sebi za pravo da ne ispoštuje Odluku Ustavnog suda prošle godine. Radi se o vraćanju poslaničkih mandata i taj gospodin sada izlazi za govornicu i poziva se na neka rešenja koja su samo njemu poznata! Taj gospodin očito ima probleme sa svojim identitetom u svojoj stranci i pojavljivanjem za ovom govornicom želi to verovatno da nadomesti.
Za mene i za moju poslaničku grupu bilo je dovoljno da čujemo predstavnika te poslaničke grupe i da nam bude jasno da će ta poslanička grupa podržati ovaj predlog izmena zakona, ali očito da ovaj gospodin ima potrebu da se javlja i da govori van tih dogovora koji su postignuti u okviru poslaničke grupe.
Pozivam vas da glasate za ovaj set pravosudnih zakona, pre svega, zato što su tehničkog karaktera, daju dovoljan rok, a imaćemo prilike da za ovom govornicom i u ovom parlamentu raspravljamo o novom setu pravosudnih zakona koji će biti, budite uvereni, reformatorski i biće za ponos i na čast svima nama kao narodnim poslanicima.

Reč ima narodni poslanik Milan Stevović, a posle njega narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Dame i gospodo narodni poslanici, sasvim je evidentno da će novoformirana skupštinska većina izglasati ovaj set zakona, ali želim da u ime Srpske radikalne stranke i u ime građana Republike Srbije kažem par reči o ovom setu zakona.
Naime, mogu da se složim sa ustavnim osnovom donošenja ovakvog Predloga zakona. Međutim, ne mogu da se složim sa obrazloženjem koje je dato u Predlogu ovog zakona. Naime, u obrazloženju se kaže da je Ustavni sud doneo izvesno odluku (Rešenje). Ta odluka (Rešenje) Ustavnog suda objavljena je u "Službenom glasniku RS br. 130/2003" i stupila na snagu 29.12.2003. godine i kao takva ona ima i svoju izreku i svoje obrazloženje.
Ako pođemo od izreke ove odluke Ustavnog suda, jasno, radi se o jednoj vrlo diskutabilnoj pravnoj formulaciji, jer se u toj odluci Ustavnog suda kaže da se obustavljaju od izvršenja sve pojedinačne radnje i pojedinačni akti koji bi bili preduzeti na osnovu članova 81. stav 1, 82. st. 1. i 2, 84. st. 1. i 2. i na osnovu člana 85. Zakona o uređenju sudova.
Možemo reći da je obraloženje Ustavnog suda zaista detaljno, decidno i jasno. U tom obrazloženju se kaže da je ova odluka bazirana na članu 42. stav 1. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom.
Dakle, ovo je osnov u procesnom pravu, a ne u materijalnom pravu. Iz tih razloga, kada je donošena ova odluka (Rešenje) doneta je u formi privremene mere, a znamo da svaka privremena mera mora da traje najduže do donošenja konačne meritorne odluke. Ustavni sud po ovom pitanju nije doneo meritornu odluku.
Radi se o inicijativi za ispitivanje ustavnosti odluka i ta inicijativa potekla je prvo, od Vrhovnog suda Srbije, drugo, od Okružnog suda u Smederevu, treće, od Prvog i Dugog opštinskog suda u Beogradu. Svi ti sudovi dali su argumentovano obrazloženje zašto smatraju Zakon o uređenju sudova, na osnovu ovih članova 81, 82, 84, 85, neustavnim.
I Ustavni sud u obrazloženju te odluke (Rešenje) prihvata navode podnosilaca zahteva za ocenu ustavnosti i prihvatajući te navode donosi privremenu meru koja mora da traje najduže do donošenja meritorne odluke.
Međutim, da bismo znali o čemu ovde govorimo, moramo jasno i nedvosmisleno reći i sledeće u obrazloženju te odluke stoji i sledeća konstatacija kaže se, međutim ovako – apelacioni sudovi i upravni sud nisu formirani, nisu izabrane sudije, niti su okružni sudovi reorganizovani za obavljanje poslova iz nadležnosti utvrđenih navedenim odredbama Zakona o uređenju sudova, pa se dalje nastavlja – u smislu toga, ne može funkcionisati podela vlasti u skladu sa članom 9. Ustava Republike Srbije.
Dakle, moramo jasno sa ove govornice reći da prethodna vlast apsolutno ništa nije uradila u sistemu seta zakona koje su doneli i usvojili u pravosuđu.
Još jedna vrlo bita stvar je da su ovde postojale tri izmene, počev od 2001. godine: prva izmena je bila objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije" 63/01, druga je bila 42/02 i treća 27/03. Nastupila je 2004. godina, mi ponovo raspravljamo o istim pitanjima.
Dakle, svake godine ova skupština raspravlja gotovo o istim pitanjima. Ponavljam još jednom, da se odlaže rešenje nekog poblema. Stičem utisak da je prethodna DOS-ovska vlast bacila samo jedan vruć krompir u ruke sadašnjoj novoformiranoj skupštinskoj većini, a ona, da taj problem odlaže i degažira narodu za neki rok od tri-četiri godine.
Moram da podsetim na još jednu stvar, - da u prvoj "odbrambenoj liniji tih interesa" stoji SRS. Zato ne možemo potcenjivati ni Vrhovni sud koji je podneo inicijativu, niti Okružni sud u Smederevu, ni Prvi i Drugi opštinski sud Beogradu. Ako je ovo tačno, što je rečeno odavde, sa ove govornice, u svojstvu ministra ili svojstvu kolege pravnika, ja sa tim ne mogu da se složim.
Ministar može da kaže svoje lično mišljenje, da li je to ustavno ili ne, ali da se prejudicira odluka Ustavnog suda, to je već pod velikim znakom pitanja!
Takođe ne mogu da prihvatim da je u svemu ovome učestvovao Vrhovni sud Republike Srbije i ova tri druga suda, kao zajedničkom dogovoru. Hvala.