Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, DSS.
(Bogoljub Pejčić: Replika.)
Po kom osnovu tražite reč? Vi ste izazvali repliku, narodni poslaniče. Narodni poslanik Ivica Dačić se javio po tom osnovu.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, DSS, a posle njega narodni poslanik Milorad Vučelić, SPS.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o pravima optuženog koji se nalazi u pritvoru u Međunarodnom krivičnom tribunalu i članova njegove porodice predstavlja, u širem smislu, početak uspostavljanja drugačijeg odnosa države prema našim državljanima koji su optuženi pred ovim međunarodnim sudom, ali i početak uspostavljanja dvosmerne saradnje sa Haškim tribunalom.
Više puta je rečeno da je saradnja sa Haškim tribunalom do sada bila jednosmerna i više u prilog optužbi, a skoro nikako u prilog odbrani. Optuženi koji se nalaze tamo, bez obzira šta mi o njima politički mislili, nisu tretirani kao naši državljani, od čije odbrane može da zavisi, u određenom smislu, i ekonomska budućnost naše države i naših građana. Tretirani su kao da nisu naš problem, da ih treba što pre zaboraviti i o njima ne razmišljati.
Na određen način ovaj zakon ukazuje na značaj presude koja može biti doneta na kraju procesa protiv naših državljana i država ne sme da ignoriše značaj njihove odbrane. Ovaj predlog zakona je na tom tragu. Ne možemo sa indiferentnošću da se odnosimo prema činjenici da u tom sudu mogu da budu donete osuđujuće presude za neke najviše funkcionere ove države.
Što se tiče samih prava koja se utvrđuju ovim zakonom i gde se reguliše postupak njihovog ostvarivanja, i optuženog i njegove porodice, država na poseban način tretira optužena lica, ali i članove njegove porodice, prosto zato što je njihov položaj poseban.
Oni su optuženi pred jednim međunarodnim sudom, u pritvoru su izvan naše zemlje, samim tim je otežana njihova odbrana i prikupljanje dokaza koji idu njima u prilog, a i optuženi su za najteža krivična dela. Osim toga, otežana je komunikacija članova njegove porodice, a i ako je ostvarena, skopčana je sa velikim troškovima.
Zbog toga se ovim predlogom zakona precizno utvrđuju tri prava za članove porodice, a i za samog optuženog. Za samog optuženog predviđa se paušalna naknada za troškove odbrane u vezi prikupljanja dokaza, kao i naknada troškova za obezbeđivanje stručne pomoći. Naravno, jasno zakon isključuje mogućnost da se takva naknada duplira ukoliko je obezbeđena iz sredstava Međunarodnog tribunala.
Smatramo da su ove naknade, utvrđene predloženim zakonom, pravične. Što se tiče naknada koje se isplaćuju članovima porodice optuženog, možemo reći da su te naknade takođe pravične. Ovde je više puta isticano da će biti navodno finansirani članovi porodice koji plivaju u nekom bogatstvu, međutim član 7. stav 2. jasno kaže prema kome se ne primenjuju ove odredbe. Znači, samo ukoliko optuženi koji se nalazi u pritvoru ima obavezu izdržavanja.
Što se tiče posebnih prava na komunikaciju, znači na naknadu sredstava za komunikaciju članova porodice sa samim optuženim, mislimo da dobar deo tih članova porodice nije u stanju da isfinansira tu vrstu komunikacija, ona se pored telefonskih razgovara odnosi i na slanje paketa, a takođe je u pitanju i uspostavljanje jednog pravnog odnosa na osnovu punomoćja sa advokatima koji treba da prikupljaju dokaze u korist samog optuženog.
Što se tiče toga da li je osnovano doneti ovaj zakon, želim na kraju da istaknem da je usvajanjem ovog zakona važno napraviti zaokret od jednog stalnog okretanja glava pred problemom i pred činjenicom da neki naši državljani pred jednim međunarodnim sudom mogu da budu osuđeni, a posledice takvih presuda mogu direktno da pogode i državu i naše sugrađane, kao i da mnogi članovi porodica pojedinih optuženih nisu u mogućnosti da isfinansiraju odbranu, ali i takođe troškove komunikacije.
Time idemo ka vođenju aktivne državne politike koja želi da doprinese da se činjenice utvrde istinito da bi nam sutra, ako ishod za državu ne bude pozitivan, ako bi bio negativan, bar savest bila mirna da smo učinili sve što se moglo učiniti, bez obzira koliko su okolnosti teške.

Reč ima narodni poslanik Milorad Vučelić.

Poštovani poslanici, ne bi trebalo da imamo jednu iluziju i da je gajimo ovde, da prisustvujemo nekom kopernikanskom obrtu ili nekom epohalnom činu.
Naravno da je odlično što donosimo ovaj zakon, ali samo zbog dubine našeg državnog i nacionalnog pada, čije smo svedočanstvo imali prilike pre sat vremena da čujemo. U ovom parlamentu je bilo nedostojnih kleveta, poput one na Slobodana Miloševića i neko njegovo bogatstvo, koje se još uz to zaodevaju starim i novim zavetom ili nekim pričama iz Svetog pisma, što je još sramnije i još gore.
Mi mislimo da sada prisustvujemo nekome činu u kome mi radimo ne znam šta, a ne vršimo svoju običnu dužnost i ne pravimo jedan mali kamičak, unosimo u tu građevinu pravne države, koja je tako stravično u ovih poslednjih godina narušena. U isto vreme, oni koji su toliko zakona i odluka donosili retroaktivno naprasno se brinu o legalitetu, legitimitetu, a sve što su radili, radili su nelegalno i nelegitimno.
Naravno, to ne umanjuje značaj Predloga zakona i onih koji su ga podržali, a među kojima je i Socijalistička partija. Ali, taj zakon samo zajedno sa zakonom koji je predložila inače Srpska radikalna stranka u parlamentu državne zajednice čini jednu celinu na osnovu koje ćemo moći da se bar malo primaknemo, da stavimo u ravnopravan položaj ljude koji su osumčinjeni u Hagu u odnosu na sve građane koji imaju zaštitu u Srbiji i građane drugih država koji imaju tamo zaštitu.
Dakle, samo ako mogućimo pravo na pravnu zaštitu, na dokumente, na sve ono što do sada država nije radila, jer do sada su optuženi u Haškom tribunalu po 80% dokumenata u procesu dobijali od tužilaštva, a ne od svoje države. Vrlo precizno govorim o tome pošto sam razgovarao sa pravnim savetnicima, 80% materijala dobijeno je od optužbe.
Prvi put Srbija iskazuje svoj državni odnos prema svojim građanima, ali i prema sudu, prema Haškom tribunalu, jer do sada je taj odnos bio definisan i povoljno određen pre svega prema haškom tužilaštvu. Bila je to saradnja samo sa jednom stranom, samo sa stranom tužilaštva. Ovim zakonom unapređuju se zaštitna prava pojedinaca i zaštitna prava čoveka i građanina, što je i međunarodna obaveza ove zemlje, po deklaracijama koje je potpisala u ranijim godinama i pre više decenija.
Ovim zakonom se konačno dolazi do toga da poštujemo jedno od najsvetijih prava - prezumpciju nevinosti i da omogućimo pravo na odbranu. Ovo je, naravno, nedovoljno i malo, ali mi iz Socijalističke partije Srbije podržavamo i pridružili smo se podnošenju ovog zakona samo zato što smatramo da je bolje išta nego ništa i bolje ikako nego nikako.
Ovo je jedan korak ka normalnosti Srbije, jedan korak ka izgradnji normalnih odnosa u Srbiji i ružno je, šteta je što ti ostaci jedne politike koja je tako katastrofalno poražena u decembru na izborima remete i pokušavaju da unesu ponovo jednu nesaradnju, jednu konfrontaciju u parlament, na osnovama koje predstavljaju zastupanje stranih interesa, a ne interesa građana ove zemlje.
Dakle, mi ispravljamo jednu nepravednu situaciju. Mi prekidamo sa onom praksom u kojoj je država tražila, i njeni "velikodostojnici", od Karle del Ponte - putovali u Hag, po intervju koji je dala i po svedočenju koje je iznosila, da je zamole, da insistiraju - da protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića podigne optužnicu. Tek na njihov zahtev, na njihovu molbu oni su navrat-nanos napravili optužnice i poslali ih u Hag. To je rekla Karla del Ponte i izjavila ne jedanput, nego nekoliko puta, i onima koji se osmehuju to mogu lako da dokumentujem, i to odmah.
Prekidamo sa praksom da naša država ne da ne pomaže svojim građanima, nego naprotiv svoje građane gura u čeljust Tribunala i tog tužilaštva. Govori se ovde o genocidu, govori se o javnom interesu. Ima li većeg javnog interesa za ovu Srbiju nego da se odbrani istina? Koja se tu razlika pravi između vojnika, tobož naknadno vojnika, generala i političara, kada im se zajedno sudi za zajednički zločinački poduhvat. Znači, u deset godina se naša policija, političari, vojska i vojnici, generali i policajci stavljaju u zajednički zločinački poduhvat.
O kojoj se to borbi države za istinu o genocidu ovde priča? Tu optužnicu o genocidu srušio je sam Slobodan Milošević, bez ikakve pomoći ove države, samo uz pomoć Socijalističke partije Srbije i nikog drugog. Sam je srušio, baš kao što je i razobličio laž o Račku i baš kao što se saznala istina o sankcijama, koje su uvedene tako što je sakriven i falsifikovan izveštaj generalnog sekretara od strane predsedavajućeg u Austriji.
Sve je to uradio sam Slobodan Milošević, bez ikakve podrške i ove skupštine, ne u ovom sazivu, i ove države, a još manje savezne države. To će se nastaviti da radi, glasali vi za ovaj zakon ili ne. To će se raditi i to će se činiti, i to ćemo mi socijalisti obaviti sami, kao i do sada, i bez vas.
A vi glasajte slobodno, jer to predstavlja nastavak jedne politike koja krši sve moguće pravne norme, koja krši pravnu državu, koja dovodi u pitanje sve što je tekovina civilizacije, a to je zaštita prava građanina i čoveka. Hvala.

Replika, gospodin Vučić.

Nije me uvredio gospodin Vučelić, želim samo da objasnim nešto, pošto je pominjao SRS. Da se nadovežem, jer je bilo ovde reči o retroaktivnosti.

Nadam se da je gospodin Svilanović u sali. Drago mi je da ste tu, gospodine Svilanoviću. Nešto ste uradili u svojstvu pravnika, verovatno računajući da ostali ovde ili nisu pravnici ili ne žele o tome da govore. Tiče se retroaktivnosti, o kojoj je govorio i gospodin Vučelić.

Naime, zakon ne može i ne sme da bude retroaktivan, a vi ste ih donosili, mnoge zakone sa retroaktivnim dejstvom. Jednim ste čak nametali i krivično-pravne posledice, što je zastrašujuće. To je bio čuveni Pedlog zakona o lustraciji koji ste ovde usvojili, koji nigde i nikada na kugli zemaljskoj u sličnoj formi nije usvojen. Izmišljali ste nam priče o Mađarskoj, lagali nas da je to tamo i na takav način usvojeno, nametnuli ste sa retroaktivnim dejstvom krivično-pravne posledice.

A ovde nema uopšte pomena i govora o retroaktivnosti. Zašto nema i zašto nije potrebno objašnjenje javnog interesa? Zato što se nikome, gospodine Svilanoviću, a vi to kao pravnik znate, ne oduzimaju prava. Nikome se ne uskraćuju prava, gospodine Svilanoviću. Mi uspostavljamo prava ovim zakonom i nemamo šta da objašnjavamo javni interes u tom smislu, jer niko nije ugrožen donošenjem ovakvog zakona.

Vi ste donosili zakone kojima ste kršili elementarna ljudska prava i slobode, pod tobožnjom zaštitom ljudskih prava i sloboda.

Dakle, sačuvaj me bože skupštine koja donosi zakone sa retroaktivnim dejstvom. Vi ste ih donosili više. Direktno u supstancu ste udarali i sa nekim ekonomskim zakonima, a posebno sa ovim koji je imao krivično-pravne posledice, što je zastrašujuće. Sami znate da je skandalozno, da nikoga i nikada niko na pravnom fakultetu nije naučio da tako nešto sme da izglasa neko u skupštini, da takav zakon sme da se donese. U tome je razlika. Ovde nema nikakve retroaktivnosti, zato što se ničija prava ne ugrožavaju, ne sputavaju, ne oduzimaju. U tome je suštinska stvar.

Još jedna stvar. Pošto je ovde nametnuto, i o tome je govorio i gospodin Vučelić, i tačno je da ovo nije nikakva epohalna stvar. I kad neki govore sa ove govornice, kao da sad ne znam ko je okrenuo situaciju u Srbiji. Ne, ovo nije ništa posebno. Ništa naročito nismo uradili. Jedan običan zakon kojim tek tako malo pokazujemo da Srbija brine o ljudima u Hagu.

Treba da se usvoji još mnogo toga na nivou državne zajednice i još mnogo drugih stvari na nivou Republike Srbije...

(Predsedavajuća Emilija Krstić: Vreme.)

... da bismo konačno definisali svoj odnos prema Haškom tribunalu. Naravno da bismo zaštiti naše građane, to su naši građani. Ali bilo bi mnogo bolje da su neki brinuli o interesima naših građana, a ne o interesima drugih zemalja, drugih građana, da su vodili brigu i o Kosovu i Metohiji, a ne o tome kako i na koji način će da izruče gospodina Šešelja u Hag.

Podsećam vas, a u tome ćemo istrajati, tražićemo dokumenta i isplivaće sve na videlo, da vidimo ko je i zašto tražio podizanje optužnice protiv Vojislava Šešelja. Ako mislite da ćete nekoga od 82 poslanika SRS ubediti da se čekalo 10 godina da bi se podigla optužnica protiv Vojislava Šešelja, pošto je svima bilo jasno da na izborima za šest meseci u Srbiji ubedljivo pobeđuje Šešelj, teško ćete nekoga u to uveriti.

Zato vam samo kažem – vodite računa o tome kakvi su zakoni donošeni, kakvi nisu, a Srbija će znati da vidi da li su ovi zakoni u njenom interesu ili nisu. Nemojte da je plašite ni sankcijama, niti bilo čime. Ovo nema veze ni sa kim. Nikome nismo "gurnuli prst u oko", samo smo malo dobre volje...

(Predsedavajuća: Vreme.)

... pokazali prema porodicama i prema ljudima koji su krivi samo zato što su Srbi. Hvala.

Narodni poslanik Goran Svilanović, replika. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice.
Želeo bih samo da kažem sledeću stvar. Pomenuli ste Zakon o lustraciji i eventualno retroaktivno dejstvo ovog zakona. S obzirom da je SRS, koliko je meni poznato, predložila ukidanje ovog zakona, predlažem da o tom zakonu i o svim njegovim elementima raspravamo tom prilikom.
Mi se spremamo za tu raspravu i biće nam zadovoljstvo da sučelimo argumente, i u vezi sa elementom koji ste vi pomenuli, i u vezi sa značenjem ovog zakona koji je donet. Podsetio sam da treba izbeći retroaktivno dejstvo zakona koji se sada predlaže. I dalje tvrdim da je to dobro. Ovo što ste vi rekli prosto ne stoji. Da li se uspostavljaju ili ukidaju prava, zakon deluje unazad. To je ono što treba da izbegnemo.
Naravno, video sam neke od amandmana koji su učinjeni, koji će možda otkloniti retroaktivno dejstvo ovog zakona i u tom smislu će on biti korektan. To je bila moja sugestija. Na kraju diskusije sam rekao – bilo bi dobro da, ako već izglasate ovakav zakon, ne dopustite da deluje retroaktivno, odnosno ukoliko želite da to bude zakon sa retroaktivnim dejstvom, da onda valja otvoriti raspravu o interesima koji se štite, utvrditi da je u pitanju javni interes, što može ovaj parlament i onda ići na usvajanje tog zakona.
Koliko vidim od gospodina Aligrudića, postoji amandman da se ukine retroaktivnost ovog zakona. Sačekaćemo diskusiju do kraja, da vidimo kako će zakon izgledati. Samo to.

Replika, Miloš Aligrudić. Izvolite.

Vezano za gospodina Svilanovića. Kada je reč o retroaktivnosti ovog propisa, ona ni u osnovnom predlogu ne postoji. Ako pročitate pažljivo član 11, videćete da on opisuje pravo, vreme njegovog trajanja i način prestanka tog prava, sa jednim osvrtom na posebnost u stavu 2, koji se odnosi na pravo materijalnog obezbeđenja iz člana 7.
U članu 15. govori se da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Nigde u ovom propisu nije data odredba koja upućuje na retroaktivnost primene ovog zakona u odnosu na one koji zahtev podnose u smislu člana 10. ovog zakona.
Amandman koji je podnet, to sam jednom objasnio, objasniću ponovo, podnet je upravo zbog toga što je moguće da formulacija koja je data u članu 11. izazove određenu zabunu u tom pogledu. Žao mi je da je ta zabuna i kod vas izazvana, obzirom da ste profesor univerziteta i to na pravnom fakultetu, ne bi trebalo da vi podlegnete takvoj zabuni.
Znači, ne radi se ni o kakvoj retroaktivnosti ovog propisa, a amandman koji je podnet, podnet je samo zbog toga da bi tekst bio jasniji i da bi otklonio svaku nedoumicu u tom pogledu.