Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Petu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Obavešavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 185 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutano 149 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavamo vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Meho Omerović, Išpanović Ištvan, Gordana Čomić, Anita Beretić, Milan Marković i Snežana Lakićević-Stojačić; zakasniće Rajko Baralić.

Dostavljeni su vam zapisnici: Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 23. marta 2004. godine; Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 23. marta 2004. godine; i Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 26. marta 2004. godine.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.

Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.

Stavljam na glasanje zapisnik Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 23. marta 2004. godine.

Za 93, uzdržana dva, nije glasalo 78, od 173 prisutna narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 23. marta 2004. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 23. marta 2004. godine.

Za 100, nisu glasala 83, od 183 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 23. marta 2004. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 26. marta 2004. godine.

Za 99, uzdržan jedan, nije glasalo 87, od 187 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 26. marta 2004. godine.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Kao što ste videli, kao 1. tačka dnevnog reda predložen je Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, koji su podnela 82 narodna poslanika poslaničke grupe SRS.

S tim u vezi, podsećam vas da je Ustavni sud Republike Srbije doneo odluku kojom se utvrđuje da Zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije nije u saglasnosti sa Ustavom, kao i da, na osnovu člana 130. Ustava Republike Srbije, Zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije".

S obzirom da je navedena odluka Ustavnog suda objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije" 26. marta 2004. godine, tog dana je prestao da važi Zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, pa je na taj način prestao i osnov da Narodna skupština razmatra 1. tačku predloženog dnevnog reda: - Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, koji su podnela 82 narodna poslanika poslaničke grupe SRS.

Povodom 2. tačke predloženog dnevnog reda, podsećam vas da je predstavnik predlagača, narodni poslanik Tomislav Nikolić, dopisom od 29. marta 2004. godine, obavestio Narodnu skupštinu da 82 poslanika poslaničke grupe SRS povlače Predlog zakona o pravima članova porodica optuženih koji se nalaze u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala, koji su podneli Narodnoj skupštini 16. marta 2004. godine.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku.

Grupa od 195 narodnih poslanika poslaničkih grupa Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije, G17 plus, Srpskog pokreta obnove - Nove Srbije i Socijalističke partije Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o pravima optuženog u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala i članova njegove porodice, koji je podnela Narodnoj skupštini 29. marta 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 167, protiv devet, uzdržana dva, nisu glasala 22, ukupno 200 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlogu za hitan postupak, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Za 167, protiv 17, uzdržan jedan, nije glasalo 19, ukupno 204 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, u celini.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o pravima optuženog u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala i članova njegove porodice. Pošto je prihvaćen predlog da se Predlog zakona iz utvrđenog dnevnog reda razmatra po hitnom postupku, nadležni odbori, odnosno Vlada, ukoliko to već nisu učinili, podneće svoje izveštaje, odnosno mišljenje u toku trajanja sednice.

Rad po utvrđenom dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PRAVIMA OPTUŽENOG U PRITVORU MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG TRIBUNALA I ČLANOVA NjEGOVE PORODICE

Primili ste Predlog zakona koji je podnelo 195 narodnih poslanika poslaničkih grupa Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije, G17 plus, Srpskog pokreta obnove - Nove Srbije i Socijalističke partije Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Bojan Pajtić, Leila Ruždić-Trifunović, Vladimir Homan, Milica Gavrilović, Petar Cvetković, Zoran Anđelković, Nikola Novaković, Miša Petronijević, zajedno Žarko Obradović i Bojan Kekić i narodni poslanik Branče Stojanović.

Amandmane koji, u skladu sa Poslovnikom, budu podneti do otvaranja pretresa biće vam uručeni u toku sednice.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da je, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto je ukupno vreme rasprave u načelu za poslanike pet časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama, sledeće: poslanička grupa Srpska radikalna stranka jedan sat 38 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije jedan sat 3 minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Demokratska stranka 44 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa G17 plus 37 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Srpski pokret obnove - Nova Srbija 26 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije 26 minuta i 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi imaju po pet minuta po članu 89. stav 3. Poslovnika.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Tomislav Nikolić želi reč?

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da se o odnosu prema Haškom tribunalu i o odnosu prema građanima Srbije koji se nalaze u Haškom tribunalu otvaraju rasprave jedna za drugom. Ovo je jedna od takvih i bila je naše obećanje građanima Srbije u predizbornim kampanjama koje smo imali prošle godine.
Ovo je jedan od načina da Srbija pokaže da poštuje osnovne norme, osnovna pravila, da hoće da pruži pomoć i zaštitu svojim građanima, bez obzira na to gde se nalaze. Ovo je ujedno i znak da je Srbija promenila stav prema Haškom tribunalu i prema ljudima koji se tamo nalaze zatočeni.
Možda je deo otrežnjenja ono što se dešavalo na Kosovu i Metohiji pretprošle nedelje, kada je svet bio suočen sa onim sa čime se Srbija u poslednjih 13 godina intenzivno suočavala, sa besomučnim napadima na Srbe od strane drugih i prvi put su Srbi imali nekakvu tuđu
odbranu i zaštitu, nedovoljno efikasnu, pred kraj napada efikasniju i postavlja se sa pravom pitanje da su to Srbi branili da li bi se neko našao u Hagu.
Od stava, usvojenog posle 5. oktobra 2000. godine, da su svi koje je narod birao u Srbiji, a nisu iz DOS-a, ratni zločinci, nedemokrate, fašisti, krivi za sve što nam se dešava, spremni da prođu katarzu, do danas mnogo toga se promenilo, ali je nažalost i mnogo ljudi završilo u Hagu, uglavnom političkih suparnika DOS-a. Onda kada su oni bili politički suparnici DOS-a, kada ih je ovde država odmah proglasila ratnim zločincima, počeo je obračun sa njihovim porodicama.
Onda je država služila da tužilac sačini što bolju optužnicu, onda je država služila da sva dokumenta koja ima, tonske, video zapise, naredbe, rešenja, dostavi tužiocu i onda je država služila da onaj ko je optužen bude što jače izolovan, što više osuđen već u samoj Srbiji, osramoćen, žigosan, oblaćen, po mogućstvu bez sredstava za odbranu i njegova porodica, po mogućstvu, bez sredstava za život.
Raduje me promena raspoložena među poslanicima. Poslanici samo izvršavaju ono što se u Srbiji odavno dešava. Niko nije kriv dok nije osuđen, a mnogi će u Hagu biti osuđeni iako uopšte nisu krivi. Ne želim da zaštitim ni jednog kriminalca, a posebno ne ratnog zločinca i svako ko je počinio ratni zločin neka odgovara za to, ali ne postoji komandna odgovornost, ne postoji odgovornost onih koji su se politikom bavili, ne postoji odgovornost za javno izgovorenu reč nigde u svetu, za ideju, a posebno ne odgovornost koja bi se tretirala kao ratni zločin.
Mi smo uputili dva predloga zakona, jedan za savezni nivo, ili kako se to sad zove, a jedan za republički nivo. Ako smo preneli neke dužnosti Srbiji i Crnoj Gori, a tu posebno mislim na davanje garancija, na donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, a ono nismo preneli na tu tzv. državnu zajednicu sudbine naših građana koji se nalaze u Hagu i sudbine članova njihovih porodica.
Ovo je jedan socijalni zakon. Ovim zakonom hoćemo da sprečimo da bude osuđen onaj ko bi trebalo da se brani, da bude osuđen samo zato što mu nije data mogućnost da se brani. To je princip koji bi trebalo da zastupamo za svakog čoveka sa zemaljske kugle. Svako ko je optužen mora da ima mogućnosti i prava da se odbrani. Da bi se odbranio, mora da sprema svoju odbranu. Da bi spremao svoju odbranu, mora da bude slobodan.
Znate kako Hag postupa sa Srbima. Naredi Vladi Srbije da ih pohapsi, da ih sa kesama na glavi, po mogućnosti, da ne znaju ni ko su ni šta su, dovede u Hag, onda ih tamo smeste i tužilac počne da prikuplja dokaze. Vlada Srbije se stavi u pogon, obezbeđuje dokaze tužiocu, a građanin Srbije koji je optužen, u ćeliji 2 puta 3, čeka kada će tužilac da prikupi dovoljno dokaza da ga izvede pred sudiju. A Evropa garantuje čoveku slobodu, koja može da bude izuzetno uskraćena na veoma kratko vreme do izvođenja pred sudiju.
Predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je duže od godinu dana u pritvoru i nije izveden pred sudiju. Nema mogućnosti komunikacije sa porodicom, sa svojim timom koji mu ovde priprema odbranu, ni sa kim u svetu ne može da komunicira, ni na koji način, niko ne može da ga obiđe, a tužilac prikuplja dokaze sa kojima sme da izađe pred iole čestitog sudiju.
Ovim zakonom nudimo da, na neki način, delimično, materijalno obezbedimo porodice onih koji se nalaze u Hagu i da im na neki način, makar delimično, omogućimo pravo na odbranu, ukoliko to materijalno-finansijsko pravo nije obezbeđeno u okviru Tribunala u Hagu. Znači, nema dupliranja ako Hag obezbedi odbranu, mogućnosti za odbranu, finansije za odbranu građaninu Srbije koji se tamo nalazi u pritvoru. Ta odredba ovog zakona se ne primenjuje. Primenjuje se samo u slučaju da optuženi nema nikakvih mogućnosti da angažuje odbranu, da prikuplja dokaze.
Znate kako Haški tribunal prikuplja dokaze u Srbiji. Sve mu se stavi na raspolaganje. U ovih godinu dana mi smo išli njihovim tragovima. Gde se pojavimo da skupljamo dokaze o tome kako je Vojislav Šešelj nevin, saznamo da već tri godine haški istražitelji prikupljaju dokaze da je on kriv. Srbija o tome ništa ne zna. Znaju pojedinci u Vladi Srbije, oni dežurni evropejci, oni pročišćeni, koji tako glatko izgubiše izbore prošle godine.
Ovo je moralni zakon. Ovde je na ispitu savest i moral svih nas. Možemo li da se izdignemo iznad političkog suparništva, možemo li sa ove govornice da kažemo – jeste, taj me je pobeđivao na izborima, ali sada hoću da omogućim da se brani; nisam bio zadovoljan kako se ponašao u Srbiji ili nije radio dobro, ali sada hoću da mu omogućim da se brani.
Ne zaboravite, ako padne optužba za genocid, podignuta protiv Slobodana Miloševića, pala je optužba za genocid protiv Srbije. A da li je Srbija pomogla Slobodanu Miloševiću da tu optužbu odbaci? Nije. To je morao sam.

Izvinjavam se, gospodine Nikoliću, da li koristite i sledećih deset minuta.

Da li vi to ograničavate?

Ne, greška, izvinite.

Zamolio bih vas da mi ne ograničavate vreme, a neću dugo da govorim. Završiću vrlo brzo.
Da ne ulazimo u poređenja sa državama koje su manje demokratske od nas, koje neki od vas vole da ističu kao primer. Ali, Hrvatska ima u Hagu kupljenu zgradu koja je detaširana Vlada Hrvatske. U njoj sedi uvek poneki predstavnik Vlade Hrvatske. U nju dolaze predstavnidi odbrane, članovi porodica, ona je direktno vezana sa Hrvatskom. Svaki dokument, svaki papir koji je potreban, daje se na raspolaganje braniocima. U budžetu Hrvatske izdvaja se novac za odbranu građana Hrvatske koji su optuženi pred Haškim tribunalom. Šta smo mi do sada radili? Još da su nam tražili da platimo da budu osuđeni, mi bismo iz budžeta davali novac, samo da budu osuđeni, samo da se neko od njih slučajno ne vrati u Srbiju, da se ne vrati dok je još na nogama, da nam ne preuzima vlast.
Ovaj zakon će podržati oni koji se toga ne boje. Ovaj zakon će podržati oni koji mogu da zamisle da i sami mogu negde da se nađu u situaciji u kojoj im treba pomoć Srbije. Srbija tu pomoć svojim građanima mora da pruži.
Srbija ovim zakonom menja odnos prema Hagu, prema Haškom tribunalu. Ja se toga ne stidim. Moj odnos, kao i SRS, uvek je bio negativan. Pod velikim pritiskom medija, takvo je bilo vreme, možda su i neki od vas imali pozitivno mišljenje o Haškom tribunalu.
Danas bismo mogli možda i jednoglasno da dokažemo da o Hagu imamo mišljenje koje je Hag sam zaslužio. Ponašanjem prema građanima Srbije koji se tamo nalaze i ponašanjem prema građanima Srbije koji žive u Srbiji. Verujte mi, nijednog od nas, koliko nas miliona ima, ne cene ni za gram više od onih naših građana koji se tamo sada nalaze u Hagu. Za njih smo mi roba.
Oni bi hteli da se ovde ne usudi da se takmiči u političkom životu onaj ko bi mogao da završi u Hagu. Dok je Srbije, mislim, taj cilj sigurno neće moći da ostvare. Mi im to dokazujemo ovim zakonom. Nikome prst u oko ne guramo. Ovakve zakone imaju sve države u svetu, a Srbija je jedna od demokratskih, svetskih država, na putu da posle sledećih izbora postane još demokratskija.

Hvala. Da li Miloš Aligrudić, izvestilac nadležnog, Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Narodni poslanik Miloš Aligrudić, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

U ime DSS-a želim da izrazim zadovoljstvo zbog podnetog predloga ovog zakona.
Ovaj predlog su podnele sledeće poslaničke grupe: SRS, DSS, SPS, G17 plus, SPO-NS. Sve u svemu, ovaj predlog je potpisalo 195 narodnih poslanika, što čini većinu sastava ovih poslaničkih grupa. S te strane mogu da utvrdim da je na ovaj način pokazan visok stepen svesti o potrebi da se ovakim predlogom zakona ostvari jedan od prioriteta, odnosno od državnih interesa. Usvajanje ovakvog predloga zakona ništa drugo ne predstavlja nego državni interes Republike Srbije u ovom trenutku.
Naime, da ne bih ponavljao sve ono što je predstavnik predlagača pre mene iskazao, a radi se zapravo o specifičnom položaju u kome se nalaze optuženi pred Haškim tribunalom, koji se nalaze u pritvoru pritvorske jedinice Međunarodnog krivičnog tribunala, ovde bih samo istakao nekoliko stvari vezanih za pravne institute o kojima je ovde reč, radi lakšeg razumevanja Predloga ovog zakona.
Ovde se radi o dve vrste prava, o pravima optuženih s jedne strane i o pravima članova njihovih porodica. Prava optuženih su ona elementarna prava, a to su prava na odbranu i prikupljanje dokaza, i ta prava se ovde njima priznaju, odnosno za njih daje nadoknada od strane države Republike Srbije iz budžeta, ukoliko ta prava već nisu priznata ili nadoknađena od strane Međunarodnog krivičnog tribunala.
S te strane ne postoji dupliranje obaveza prema tim licima. Dakle, radi se o elementarnoj zaštiti optuženika pred Krivičnim tribunalom u Hagu i ovde je zaista reč o vrlo bitnom iskoraku Republike Srbije u tom pogledu.
S druge strane, ovde se radi i o elementarnoj zaštiti članova porodice optuženih u Hagu. Radi se o tome da se uvodi kategorija materijalnog obezbeđenja članova porodica, i to ne bilo kojih članova porodice, već samo onih prema kojima postoji zakonska obaveza izdržavanja od strane optuženog, ukoliko optuženi ne može na drugi način to izdržavanje da im obezbedi.
Dakle, ukoliko optuženi nema pravo na penziju, ukoliko nema pravo na zaradu ili naknadu zarade po ovom zakonu, te na drugi način ne mogu da se obezbede sredstva za izdržavanje njihovih članova porodice. To je jedno teoretsko pravo koje u praksi ne mora da se desi do sada nijednom optuženiku da je potrebno, niti članovima njihovih porodica, to mora biti i ubuduće, ali je neophodno bilo obezbediti ga u ovom zakonu zbog pravičnosti.
U ovom zakonu su tretirana prava članova porodice i to radi putnih troškova, dakle, radi obilaska optuženog u Međunarodnom krivičnom tribunalu i onih troškova koji se ostvare zbog potrebe komunikacije sa optuženim.
Ovaj zakon nema retroaktivnu primenu. Dakle, on će se primenjivati od momenta stupanja na snagu, a to je od prvog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" Republike Srbije i ovaj zakon ima odredbu po kome je Vlada dužna da u roku od 15 dana od donošenja zakona bliže uredi način ostvarivanja prava predviđenih ovim zakonom.
U skladu sa ovim i zbog postojanja savezne odluke o uslovima za dodelu materijalne pomoći određenim kategorijama optuženih pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine i članovima njihovih porodica bilo je neophodno da poslanička grupa DSS podnese amandman, a to je amandman narodnog poslanika Petra Cvetkovića, koji će praktično isključiti paralelnu ili istovremenu primenu ova dva propisa. Mada je savezni propis, tj. savezna odluka Saveta ministara mnogo uža po svojem određenju u pogledu kruga lica i u pogledu optuženih pred Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu nego što je ovaj predlog zakona. Naime, tamo je reč samo o optuženim licima koja su se dobrovoljno predala Hagu i o užim članovima porodice.
Naravno, DSS je podnela još jedan amandman radi razjašnjenja člana 11. ovog zakona, gde su se pojavile neke dileme u pogledu moguće retroaktivne primene korišćenja prava optuženih i taj amandman kada bude rasprava u pojedinostima biće objašnjen pretpostavljam od strane njegovog podnosioca, Milice Gavrilović.
Na ovaj način smo konačno regulisali položaj optuženih pred Haškim tribunalom i određene dileme koje se s tim u vezi javljaju. Ovde bih podsetio na samo još jednu stvar: ne postoji, niti ikada može postojati znak jednakosti između pritvorenih lica u Republici Srbiji i pritvorenih lica pred Haškim tribunalom u Hagu. To su dve potpuno različite situacije.
Različita pravila postupka se primenjuju prema tim licima i na različit se način reguliše njihov položaj. Upravo zbog te različitosti, zbog specifičnosti njihovog položaja i zbog posebne potrebe da država Srbija zaštiti svoj interes u slučaju svih optužnica prema njihovim građanima pred Haškim tribunalom, javila se potreba za donošenjem ovakvog propisa.
Zaista vas molim, nadam se i već vidim da će ovaj zakon biti usvojen, bez obzira na određeni broj amandmana koje su određene poslaničke grupe na ovaj zakon podnele, i u to ime moram da izrazim zadovoljstvo, i nadam se da će svi poslanici ovog republičkog parlamenta za ovaj zakon glasati. Hvala vam.

Pitam da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Izvolite. Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS, narodni poslanik Goran Svilanović.

Dame i gospodo, potpredsednici Narodne skupštine, dopustite da vam čestitam na izboru, jer je ovo prva prilika da se obraćam i vama i narodnim poslanicima, kojima takođe želim uspešan rad i u ovim i svim drugim prilikama dok traje mandat ove Skupštine. Dopustite mi da, osim toga, čestitam svima koji su potpisali zajednički predlog za donošenje i usvajanje ovog zakona, formiranje velike koalicije pod imenom Slobodana Miloševića i probaću u narednih nekoliko minuta da objasnim zašto sam to rekao.

Ne čudim se onima koji su bili u kaoliciji, ne čudim se ni kolegama iz SRS-a, s obzirom da je njihov doskorašnji predsednik takođe u Hagu. Čuđenje izaziva jedino činjenica da oni koji su godinama uporno nastojali da promene Vladu koju je on vodio, predstavnici DSS, stavljaju svoj potpis iza ovog zakona. Još veće čuđenje izaziva činjenica da iza ovog zakona svoj potpis stavljaju poslanici G17, jer nikda nije bilo u pitanju njihovo opredeljenje da takođe urade koliko mogu da se ta vlada promeni. Čudi najviše činjenica da ispod ovog zakona svoj potpis stavljaju poslanici SPO-a, jer još uvek postoji sumnja da je namera te vlade bila, o njoj se raspravlja u sudu, da strada i njihov predsednik, a na kraju stradali su pojedini članovi te stranke.

Osnovni problem ovog zakona koji predlažete jeste u tome što se pomoć daje svim optuženima koji se nalaze u pritvoru Haškog tribunala. Na taj način, bez ikakvog ispitivanja stvarnog imovinskog stanja ovih ljudi, dajete pomoć i bogatim ljudima i to onima koji su se obogatili...

(Predsedavajuća: Molim, bez dobacivanja.)

... u periodu kada je stradao srpski narod i kada su stradali građani Srbije. Nije bilo dovoljno što su uzeli kuće i pare. Sada je potrebno, bez obzira što neki od njih plaćaju ekstraprofit, da im država plati i odbranu. Dodatno pitanje, zašto optuženima pred Haškim tribunalom davati materijalnu pomoć, a ne davati je svima koji se nalaze u pritvoru i kojima se sudi pred našim sudovima.

Kako smo uspostavili takvo neravnopravno tretiranje svih naših građana koji se nalaze pred domaćim sudovima i konkretno hteo bih da ukažem na jednu stvar koju bi valjalo da razlikujemo. Trebalo bi da razlikujemo političare i vojnike i policajce na drugoj strani. Razlog je što se mi danas nalazimo u takvoj situaciji da se ne zna da li će i kakvo naređenje od tih vojnika ili policajaca dobiti. Zbog toga oni imaju pravo da imaju garanciju za sigurnost svojih porodica i to bi valjalo razumeti.

Međutim, ovde se otišlo mnogo dalje od toga i ovde je u suštini u prilici Narodna skupština Srbije da donese odluku o tome da dodatno finansira odbranu onih koji se u Tribunalu nalaze, a koji su možda i svojim političkim greškama doveli sebe i državu u jednu posebnu situaciju.

Možda je najvažnije što će davanje pomoći svim optuženima, a posebno davanje pomoći za njihovu odbranu, dovesti do toga da se oni identifikuju sa državom. Ova identifikacija može samo da nam šteti kada su u pitanju tužbe za genocid, koje su i prethodni govornici pomenuli, a podnele su ih protiv naše države BiH i Hrvatska.

Krivica za zločine koji su počinjeni, u kojima su stradali pripadnici srpskog i drugih naroda iz našeg najbližeg okruženja, mora da bude individualizovana i država ne treba da se poistovećuje sa optuženima, jer će na kraju ispasti da se sa njima poistovetila i u njihovoj, eventualnoj, osudi za te zločine, ukoliko konačno takva odluka bude doneta.

Jedini razlog zašto nekima od onih koji su optuženi, koji se danas nalaze pred Haškim tribunalom, treba davati pomoć jeste da se konačno omogući dovršetak ukupnog procesa saradnje sa Tribunalom, da se skine jaram uslovljavanja sa vrata naše države, sa našeg naroda.

Kako inače opravdati pred našim siromaštvom činjenicu da se daju pare i onima koji su inače vrlo dobro situirani, i to jeste činjenica. Nije svako ko se nalazi u Tribunalu u takvoj situaciji. Dobar broj onih koji su tamo jeste u toj situaciji.