Replika, gospodin Ristivojević.
Izvolite.

Uvažene kolege narodni poslanici, na dve stvari mi niste odgovorili, uvaženi kolega, gospodine Svilanoviću. Lepo sam rekao, kontratužba je jednom povučena i više ne može da se koristi u postupku pred Međunarodnim sudom pravde. Lišeni smo mogućnosti da dokazujemo da je i nad nama izvršen genocid.
Druga stvar, niste mi uopšte objasnili kako je moguće i čemu će biti lojalan čovek koji je angažovan da vodi tim, ako istovremeno jeste na listi arbitara hrvatske Gospodarske komore u Zagrebu i Privredne komore BiH u Sarajevu? Mi sada treba ovde da verujemo da će on biti lojalan pasošu koji eventualno ima, a neće parama koje tamo dobija.
Treće, što sam zaboravio na vaše prvo izlaganje da kažem, ukoliko gospoda Tači i Haradinaj budu hteli da uzmu pasoš ove zemlje i da odu u Hag, iz mog džepa ću da im platim odbranu, samo neka priznaju da su državljani ove zemlje.

Predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Ivica Dačić.
Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, daj bože da nije bilo nikakvog razloga da raspravljamo o ovom zakonu, koji je samo posledica onoga što se desilo, a to je izručenje Haškom tribunalu, koje je urađeno protivustavno i protivzakonito. Bilo koji zakon ne može da potre osnovnu činjenicu, da su izručenja jugoslovenskih državljana obavljena protivno Ustavu Republike Srbije. Ako je neko želeo da vrši izručenja, trebalo je prvo da promeni Ustav.
Vi dobro znate da je SPS bila protiv tog zakona, protiv Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Ne čudi me uopšte ton onih koji su izručili naše državljane Haškom tribunalu i uopšte ne očekujem da imaju drugačiji ton. Oni su to i učinili zato što smatraju da su oni krivi, a ne zato što ispunjavaju navodne međunarodne obaveze. Oni su to i učinili zbog toga što smatraju da je ova država vršila genocid. Oni su to i učinili zato što smatraju da je Srbija bila izvor svih nestabilnosti i ratnih zločina na Balkanu u proteklih 10 godina. Oni su to učinili zbog toga što su više mrzeli Miloševića i prethodnu vlast nego što su voleli svoju državu.
Ovde brige o tome kako ćemo sa Tačijem. Dame i gospodo, za Tačija su se Vlada Srbije i Savezna vlada više zabrinule kad je uhapšen na nekom od svetskih aerodroma, nego za bilo kog državljanina koji je izručen Haškom tribunalu. Usijali su se telefoni da se objasni tim zemljama da je to poternica koja je izdata za vreme Miloševića i da su to političke optužnice.
Vi ste izvršili amnestiju onih koji su ubijali srpsku decu i Srbe na Kosovu i Metohiji, a pre neki dan smo svi ovde zajedno ustanovili da je reč o nastavku politike etničkog čišćenja. Možda je prethodna vlast i možda svaki pojedinac ima greške, ali oslobodimo se ideoloških naznaka, oslobodimo se razlika među partijama, jer zbog toga pravimo štete sopstvenom narodu i sopstvenoj državi.
Na Kosovu i Metohiji je oduvek bila politika etničkog čišćenja, ali etničkog čišćenja Srba. Ljudi su u Hagu zbog toga što su optuženi da su Srbi vršili etničko čišćenje nad Albancima. Jesmo li mi bili u pravu ili oni iz Haškog tribunala, koji i dan-danas nisu podigli ni jednu optužnicu protiv ijednog Albanca na Kosovu i Metohiji.
Mislim da mi nećemo dočekati da će podići ijednu optužnicu protiv Albanaca, jer to su njihovi politički partneri na Kosovu i Metohiji. To su lideri političkih partija, to su ljudi koji se nalaze u tzv. Skupštini Kosova i Metohije, u kojoj se nalaze i predstavnici nekih vaših političkih partija koje daju alibi tim institucijama na Kosovu i Metohiji.
Razlika u tome da li se neko dobrovoljno predao ili je izručen apsolutno ne stoji. Oni koji su se dobrovoljno predali to su učinili po svojoj odluci. Moram da kažem da ste prevarili i one koji su se dobrovoljno predali. Obećali ste im da će se država založiti da svoju odbranu čine sa slobode. Ko je od njih još pušten, osim onog admirala - koji je, čini mi se, bio u partiji Dušana Mihajlovića - gospodina Jokića? Koga su to pustili? Ljude koji su bili na samrti.
U akciji "Sablja" ste pohapsili ljude ne zbog ubistva Đinđića, nego da biste ih posle izručili Haškom tribunalu. Objasnite vi, koji ste još na vlasti, zašto je Karla del Ponte govorila, a niko je nije demantovao, da više nije mogla da vam izlazi u susret, jer ste toliko ljudi tražili da se izruče Haškom tribunalu da više nisu znali šta da rade. Karla del Ponte je to izjavila, da ste je molili da se izruče neki ljudi odavde iz Srbije i vi govorite o zaštiti tih ljudi i o zaštiti Srbije. Treba da vas je sramota zbog toga.
Mislimo da ovaj zakon nedovoljno pomaže ljudima koji su optuženi pred Haškim tribunalom. Veliki je pomak što će ovaj zakon, čini mi se, biti donet velikom većinom. Ovo nije bilo kakva koalicija. Dobro je što je gospodin Svilanović malopre o tome govorio. Nadam se da će gospoda iz Demokratske stranke Srbije, koji se još kolebaju da li će Svilanović i Tadić ostati ministri, doneti ispravnu odluku.
Zaista, što se vas tiče i nas, tu postoji ogromna razlika. Razlika je u tome što vi smatrate da su ti pojedinci tamo kao pojedinci. Mi nećemo da branimo ni jednog Srbina, niti bilo kog građanina Srbije, državljanina Srbije koji je počinio bilo koji ratni zločin. Ko je to?
Da li se ijedan u Hagu nalazi za koga je dokazano da je počinio konkretni ratni zločin? Možda ih ima nekoliko. Svi ostali su po liniji komandne odgovornosti.
Pre nekoliko dana smo jedinstveno, jednoglasno zaključili da ako Srbi na Kosovu i Metohiji ponovo budu napadnuti, a Ujedinjene nacije ne ispunjavaju svoje obaveze, da je obaveza Srbije da ih zaštiti. Ko će od vojnika i policajaca to da čini ako će sutra takvi ljudi, kao što je bio moj prethodnik za govornicom, da ih izručuju Haškom tribunalu i da za njih govore da su ratni zločinci? Ko će se više usuditi? Mi, naravno, smatramo da je bilo ratnih zločina, ali nije postojala sistematska državna politika etničkog čišćenja i genocida.
Neki govore o tome da su ovde predviđena neka velika sredstva. Ovo su minorna sredstva. Koliku ćete štetu napraviti ovoj državi ukoliko Milošević ili neko drugi ko je bio na komandnoj liniji broj jedan bude osuđen za genocid, jer će time biti osuđena čitava država i čitav narod. Reč je o nekoliko desetina milijardi dolara.
Da li sam u pravu? Koliko iznosi tužba Bosne i Hercegovine? Koliko će iznositi tužba Hrvatske? Od čega zavisi ishod tih tužbi? Znači, ukupno iznosi više od 50-60 milijardi dolara. Od čega će zavisiti presuda Međunarodnog suda u Hagu? Ne ovog o kome mi danas raspravljamo, nego Međunarodnog suda pravde: od toga da li će Milošević biti osuđen za genocid.
Nemojte vi da govorite da ste vi pomogli Miloševiću da ne bude osuđen za genocid. Vi ste sve učinili da ga osude, sve ste dokumente dali Karli del Ponte. Dali ste stenograme sa sednice Vrhovnog saveta odbrane. Momčilo Perišić, koga ste okarakterisali svi kao špijuna, davao je stenograme sa sednice Generalštaba, a vi ste dali stenograme sa sednice Vrhovne komande Generalštaba. Šta ste onda vi?
U izručenju Slobodana Miloševića, kako je napisao gospodin Mijatović, koji je bio zamenik šefa Državne bezbednosti u vreme vaše vlasti, učestvovali su Čeda Jovanović, Dušan Mihajlović, ali je akcijom komandovao engleski obaveštajni oficir ili ataše. Nisam mu zapamtio ime, vi to bolje znate od mene. Kako to? Hoće li neko za to odgovarati?
Gospodin Nikolić je malo pre pominjao Čumeta. I drugi iz surčinskog i zemunskog klana su hapsili Miloševića da bi se izručio Haškom tribunalu. Svi to dobro znate.
Prema tome, želim samo da kažem da ćemo glasati za ovaj zakon. Glasaćemo zato što smatramo da je obaveza države da pomogne onima koji se nalaze pred ovim međunarodnim sudom u Hagu, čiju nadležnost inače mi ne priznajemo zbog toga što je konstituisan na nelegalan način.
Mi imamo primedbe i amandmane na ovaj zakon, ali ćemo glasati za njega zato što smatramo da je dobro da postoji zajednički stav političkih partija o tome, bez obzira šta misle o pojedinim ljudima koji su pred Haškim tribunalom.
Želim na kraju da kažem jednu stvar, založiću se lično, a i partija čiji sam predsednik glavnog odbora, da isto tako brinemo i o porodicama onih koji će ići u zatvor zato što su protivustavno izručili državljane Srbije Haškom tribunalu.

Replika, narodni poslanik Goran Svilanović.

Jedino dobro iz ove rasprave je što je ovo prilika da razgovaramo o nekoliko tema paralelno.
Pomenuli ste tužbu za genocid bosanku, hrvatsku. Pomenuo sam tužbu protiv zemalja članica NATO-a, pomenuli smo nekoliko onih koji su optuženi, a nalaze se u sudu u Hagu.
Nismo pomenuli majora Šišića. Na predlog ministra odbrane Tadića i ministra spoljnih poslova do sada je izdvojeno preko pola miliona evra za njegovu odbranu, samo da znate, informacija koja može da vam koristi o tome kako može država da stane iza vojnika, oficira, iza policajaca koji su optuženi za težak zločin, a očigledno se radi o čoveku koji je izvršio komandu u jednom trenutku. Od koga, zašto, možda će taj sudski postupak da pokaže, a možda nikada neće.
Zato sam u izlaganju pomenuo da možda treba razmišljati o tome kako da se napravi razlika između profesionalnih vojnika i oficira koji svakodnevno rizikuju živote. To je profesija koju su izabrali.
Drugo, nema ovde nikakvih ideoloških naznaka, kao što je malopre rečeno. O tome koliko smo izašli u susret zahtevima Tužilaštva govori tužba koju je Tužilaštvo podnelo protiv države, i po kojoj je izgubilo po svakoj od tih tačaka, kao i izjava tužilje da ima problem da dokaže genocid, što je element naše odbrane, uz poruku o bosanskoj i hrvatskoj tužbi, jer mi tvrdimo da genocida nije bilo. Do sada nisu uspeli u tom zahtevu.
Konkretno, želeo bih da odgovorim na još nešto što je rečeno oko visine tužbenog zahteva i molim vas nemojte baratati milijardama kada je u pitanju zahtev bilo Bosne, bilo Hrvatske.
To su cifre o kojima govore političari u njihovoj javnosti, a ne nalaze se u tužbenom zahtevu. On će možda biti preciziran u zavisnosti od rezultata ovog spora. Molim vas da ovde ne otvaramo temu, da li bilo kome dugujemo neku milijardu. Ne dugujemo. Zato molim da tako ne govorite o milijardama koje se ne nalaze u tom zahtevu.
Konačno, želeo bih da kažem nešto o tužbi, kontratužbi i, ako ne grešim, ispravite me, govorili ste o profesoru Varadiju. Ja sam izgovorio njegovo ime, vi ste govorili o šefu tog tima.
Želeo bih da vam kažem, prvo, on je bio predložen od predsednika vaše stranke i tada predsednika Srbije i Crne Gore za ministra pravde ranije savezne vlade i odbio je taj predlog. Bio je prvi njegov predlog.
Mislim da to on zaslužuje svojom kompetencijom i, koliko mi je poznato, uživa svu podršku sada predsednika Vlade Srbije, upravo zbog stručnosti koju je sve vreme vođenja ovog spora pokazivao. O detaljima – na koji način se vodi naša odbrana po tužbi Bosne i po tužbi Hrvatske, samo želim da vas informišem - i kao predsednik DSS Vojislav Koštunica je redovno obaveštavan.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Dakle, i u onom periodu kada više nije bio predsednik države i nije još postao premijer, redovno je obaveštavan, baš kao što je to slučaj sa Miroljubom Labusom.
Izvinjavam se za prekoračenje vremena.
Dalje, kada se radi o spoljnotrgovinskoj arbitraži, troškove ne finansira privredna komora ni Bosne ni Hrvatske, kao što ste to pomenuli, niti države Bosna i Hrvatska, nego stranke. Sporovi koje tu vode drugi naši eksperti uključuju i njega. Pojavljuju se kao sudije arbitri. Najčešće su oni u kojima se štite interesi preduzeća iz naše države, pa ih naša preduzeća angažuju da štite njihove interese u tom sporu.
Mislim da to znate i žao mi je što ste manipulisali tim podatkom, da je na bilo koji način ucenjen od države, bilo da je u pitanju Bosna, bilo da je Hrvatska ili bilo koja druga spoljnotrgovinska komora, u kojoj se nalaze kao sudije arbitri ljudi iz naše zemlje: bili su u pitanju iskusni pravnici, profesori, eksperti za pojedina pitanja. Dakle, finansiraju ih oni koji ih zovu da budu njihove sudije i to su najčešće firme iz naše zemlje. Samo to želim da vam ukažem, da ne bude bilo kakvih zabuna o sukobu interesa. Hvala najlepše.

Replika, gospodin Ristivojević. Po Poslovniku, Ivica Dačić. Koji član Poslovnika?

Želeo bih da pitam predsedavajućeg upravo po kom osnovu je dala pravo na repliku gospodinu Goranu Svilanoviću na osnovu mog izlaganja. Po kom osnovu?

Recite vi meni, po kom osnovu se vi javljate za reč?

Vi morate da poštujete Poslovnik. Gde sam ja to njega pomenuo? Po članu 97, želeo bih da vas podsetim, ima pravo na repliku ako se govornik uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku ili ako se pogrešno protumači njegovo izlaganje.
Ne znam gde se gospodin Svilanović prepoznao. Šta je to njega iritiralo da se javi za repliku, jer sam se trudio da ga uopšte ne spominjem, njegovo vreme je prošlo, nema potrebe da ga spominjem. Da li se prepoznao u onom delu kada sam govorio o Čumetu ili ovima koji su iz surčinskog i zemunskog klana hapsili Miloševića, ili se prepoznao u ovoj poslednjoj rečenici gde sam rekao da ćemo brinuti i o njegovoj porodici?
Molim vas da mi pojasnite, po kom osnovu se gospodin Goran Svilanović već peti put ovde javlja za repliku. Poslovnik važi, gospođo predsedavajuća, za sve. Prema tome, važi i za gospodina Gorana Svilanovića, mada je meni jasno da za vreme njegove vlasti, iako je on još na vlasti, nije važio ni Ustav, ni zakon, a kamoli Poslovnik.