Dopustite da kažem i nekoliko rečenica o tome šta je do sada urađeno i ko je sve, u ovom trenutku, finansiran od države, a nalazi se u Tribunalu.
Na osnovu predloga Nacionalnog saveta za saradnju sa sudom, a vodio sam ga nešto više od poslednjih godinu dana, Savet ministara je doneo odluku da se omogući nadoknada onima koji ispunjavaju dva uslova: jedan je da su naši državljani i verujem da ne sporite taj uslov; drugi je da su se dobrovoljno predali. Ta odluka je doneta da bi bili ohrabreni oni koji su optuženi da se dobrovoljno predaju, da ne mora Vlada, da ne moraju njihove kolege, vojnici ili policajci, da ih hapse po ulicama i trgovima naših gradova.
Ta se pomoć sastoji u isplati 200 evra mesečno okrivljenima koji se nalaze u pritvorskoj jedinici; naknadi putnih troškova za članove uže porodice: konkretno imaju pravo na tri avio karte i na 250 evra za troškove prilikom boravka u Hagu, i to svaka dva meseca. To je ono što se već danas isplaćuje. I, treće, imaju pravo na materijalnu pomoć porodice čija su ukupna porodična primanja ispod proseka u državi članici, ukoliko su u Srbiji iz Srbije, ukoliko su iz Crne Gore iz Crne Gore.
Takođe, Nacionalni savet može da odluči da se članovima porodica lica koja ne ispunjavaju ova dva uslova, državljanstvo i dobrovoljna predaja, iz humanitarnih razloga takođe dodeli materijalna pomoć. Okrivljeni koji su pušteni da se brane sa slobode takođe imaju pravo na materijalnu pomoć.
To je ono što u ovom trenutku Srbija i Crna Gora, dakle, Srbija, finansira. Nacionalni savet doneo je odluku o pomoći svim okrivljenima koji su se dobrovoljno predali. U ovom trenutku Srbija i Crna Gora pružaju pomoć šesnaestorici okrivljenih i članovima njihovih porodica. To su: Frenki Simatović, Mitar Rašević, Mile Mrkšić, Milan Martić, Miodrag Jokić, Jovica Stanišić, Dragoljub Ojdanić, Vojislav Šešelj, Pavle Strugar, Nikola Šainović, Milan Milutinović, Dušan Fuštar, Vidoje Blagojević, Milomir Stakić, Momčilo Gruban. Iz humanitarnih razloga, Nacionalni savet je odobrio pomoć i porodici Predraga Banovića, koji se nije dobrovoljno predao. Dakle, novčana pomoć koju dobijaju optuženi i njihove porodice zavisi od njihovog imovinskog stanja i zavisi od visine prihoda. Za razliku od predloga koji ste učinili, izbegnuta je mogućnost da siromašna država daje pare bogatim građanima. Za one kojima je pomoć stvarno potrebna, a u mnogim slučajevima daje se veća svota od one koju predviđa ovaj predlog zakona koji ste vi sada podneli, danas se daje više.
Pomoć koju sada dajemo podrazumeva plaćanje avionskih karti i troškova poseta članova porodica. I tu predlog koji ste učinili kuca na otvorena vrata. To već plaćamo. To pravo, želeo bih to da vam kažem, koristi i porodica Vojislava Šešelja. U skladu je sa dosadašnjim odlukama i već su koristili to pravo.
Što se tiče naknade troškova odbrane, to onima koji nemaju novca plaća Haški sud. Čuo sam to od predstavnika i SRS-a i od predstavnika DSS-a. Tačno je, dobro ste rekli, i sada se odbrana finansira iz budžeta Tribunala. Svakome od onih koji se nalaze u Tribunalu.
Ono što u stvari radikali hoće, a i oni koji su se njihovom predlogu pridružili, jeste da država ....
(Predsedavajuća: Molim vas da se saslušamo.)
... plaća sada njihovom zajedničkom šefu - Slobodanu Miloševiću. Jer kad pogledate spisak onih kojima se već plaćaju troškovi videćete da je ceo ovaj zakon usmeren u stvari samo na to i u suštini predstavlja koncesiju, znači vraćanje duga onima koji su podržali formiranje ove vlade.
Da li treba još jednom da identifikujemo Miloševića i Srbiju, čime bi se dovelo u pitanje dostojanstvo ovog naroda i interes odbrane države pred Međunarodnim sudom pravde, koji su optuženi za genocid. I to su takođe prethodni govornici primetili.
