Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Osmu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Nažalost, evo i na početku ove sednice moram da vas pozovem da minutom ćutanja odamo poštu tragično nastradalim učenicima iz Bugarske koji su izgubili živote u teškoj saobraćajnoj nesreći u našoj državi na putu Bijelo Polje-Prijepolje.

Slava im!

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 196 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 124 narodna poslanika. U svakom slučaju, ne postoji kvorum za rad i zbog toga, na osnovu člana 94. st. 1. i 2, određujem pauzu do 12,30 časova da bi se obezbedio kvorum.

(Posle pauze – 13.10 h)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim da ponovo utvrdimo kvorum, da bismo mogli da radimo.

Molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Boris Tadić, Zoran Mićović, Radojko Obradović i pre podne je bio odsutan gospodin Dragor Hiber, pretpostavljam da se u međuvremenu vratio.

Saglasno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri i usvoji predloge zakona iz oblasti finansija i Predlog zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih ovlašćenja, za koje je predlagač - Vlada Republike Srbije predložila da se razmotre po hitnom postupku.

Dostavljeni su vam zapisnici Šeste i Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održanih 30. marta 2004. godine.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica, shodno članu 82. stav 3. Poslovnika.

Povodom primedbe narodnog poslanika Zorana Tanasijevića da je blagovremeno najavio odsustvo sa Šeste i Sedme sednice Narodne skupštine, a da to nije konstatovano u zapisnicima, Administrativni odbor je razmotrio ovu primedbu i predlaže Narodnoj skupštini da je prihvati.

Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.

Stavljam na glasanje zapisnik Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 30. marta 2004. godine, sa primedbom narodnog poslanika Zorana Tanasijevića.

Za 127, od ukupno 127 prisutnih narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 30. marta 2004. godine, sa primedbom narodnog poslanika Zorana Tanasijevića.

Stavljam na glasanje zapisnik Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 30. marta 2004. godine, sa primedbom narodnog poslanika Zorana Tanasijevića.

Za 127, nisu glasala dva, od 129 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 30. marta 2004. godine, sa primedbom narodnog poslanika Zorana Tanasijevića.

U sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 125, nisu glasala dva, od 127 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 127, od 127 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o garancijskom fondu, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 127, protiv, od 127 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 126, uzdržan jedan, nije glasao jedan, od 128 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 126, nije glasao jedan, od 127 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 127, od 127 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 126, nije glasao jedan, od 127 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Goran Paunović, predsednik poslaničke grupe G17 plus, na osnovu članova 86. i 136. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Garancijskom fondu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, koje je podnela Vlada Republike Srbije (tačke 2, 3. i 7. predloženog dnevnog reda), i zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koje je podnela Vlada Republike Srbije (tačke 4, 5. i 6. predloženog dnevnog reda).

Da li narodni poslanik Goran Paunović želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 126, nije glasao jedan, od 127 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za hitan postupak, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Za 127, od 127 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, u celini.

D n e v n i r e d :

1. Predlog zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

2. Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Garancijskom fondu, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

8. Prestanak dužnosti, odnosno razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija (dodato 19. aprila).

Pošto su prihvaćeni predlozi da se predlozi akata iz utvrđenog dnevnog reda razmatraju po hitnom postupku, nadležni odbori, ukoliko to već nisu učinili, podneće svoje izveštaje u toku trajanja sednice.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.

Pre prve tačke da vas obavestim da smo na osnovu člana 38. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obavešteni smo da je za predstavnika poslaničke grupe DS za Osmu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije za prvu tačku ovlašćen Bojan Pajtić, član poslaničke grupe, u potpisu predsednik poslaničke grupe Boris Tadić.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANjU SUKOBA INTERESA PRI VRŠENjU JAVNIH FUNKCIJA (načelni pretres)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Miloš Aligrudić, Emilija Krstić i Dušan Proroković, Ksenija Milivojević, Željko Ivanji, Marko Krstin, Miroslav Janković, Vojkan Tomić i Boris Karaičić, Milan Dimitrijević, Svetislav Krstić, Jovan Todorović i Milan Nikolić, Milan Nikolić, Zoran Krasić, Nataša Jovanović, Nikola Novaković, Momir Marković, Ljubomir Kragović, Zlatan Jovanović, Dragan Čolić, Aleksandar Đorđević, Vojislav Milajić, Mita Avramov, Momir Marković, Dušan Proroković, Slobodan Vučković i Slobodan Pajović, Žarko Korać, Leila Ruždić-Trifunović, Milan Stanimirović, Aleksandar Radosavljević, Miroslav Martić, Goran Knežević, Vladan Vučićević, Dragan Šutanovac, Dobrica Janković, Vladimir Jovanović, Gordana Čomić, Snežana Lakićević-Stojačić, Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Milorad Mirčić, Dragoljub Stamenković, Aleksandar Vučić, Božidar Koprivica, Goran Cvetanović, Veroljub Arsić, Milan Stevović, Petar Jojić, Igor Bečić, Igor Mirović, Branislav Rankić, Goran Dunjić, Darko Glišić, Gordana Pop-Lazić, Zoran Mašić, Paja Momčilov, Vitomir Plužarević, Sreto Perić, Branislav Blažić, Petar Cvetković i Željko Tomić.

Narodni poslanici Emilija Krstić i Dušan Proroković, pisanim putem, obavestili su da povlače sve amandmane koje su podneli na Predlog zakona.

Amandmani koji budu podneti do početka načelnog pretresa biće vam uručeni u toku sednice.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Nema predloga za dužu raspravu.

Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama sledeće: 1. Poslanička grupa Srpske radikalne stranke, jedan sat, 38 minuta i 24 sekunde, 2. Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije, jedan sat, tri minuta i 36 sekundi, 3. Poslanička grupa Demokratska stranka – Boris Tadić, 44 minuta, 24 sekunde, 4. Poslanička grupa G17 plus, 37 minuta i 12 sekundi, 5. Poslanička grupa Srpski pokret obnove – Nova Srbija, 26 minuta i 24 sekunde, 6. Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, 26 minuta, 24 sekunde.

Poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača dr Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč?

Zahvaljujem se. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ne mogu drugačije da  započnem ovu tačku dnevnog reda osim rečima da imam veliko zadovoljstvo da mogu ispred Vlade Republike Srbije da predstavim baš ovakav predlog zakona, čiji je cilj sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. I to ne samo u onom kolokvijalnom govoru. Zadovoljstvo mi je tim pre veće, pošto je izborno obećanje svih onih stranaka koje čine danas Vladu Republike Srbije bio upravo ovaj predlog zakona još 2000. godine, bar onih  stranaka koje su tada postojale.
U prilici smo sada, 2004. godine, na početku mandata nove vlade, da vam predložimo ono što smo obećali pre mesec dana ovde, prilikom predstavljanja programa i prilikom izbora Vlade Republike Srbije. Obećano je tada da će jedno od osnovnih programskih opredeljenja Vlade biti odlučna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i da će jedan od prvih zakona biti zakon o sprečavanju sukoba interesa. Upravo je taj zakon danas na dnevnom redu, na predlog Vlade Republike Srbije.
Upoznat sam sa činjenicom da je pre početka ove sednice došlo mnogo amandmana na ovaj zakon. Smatram da je to jedan kvalitet procesa usvajanja ovog zakona. Jeste da je Vlada Republike Srbije predlagač ovog zakona, ali ovo treba da bude i naš i vaš zakon, jer sukob interesa koji treba da se spreči u vršenju javnih funkcija odnosi se zaista u najvećem broju na funkcionere koje postavlja i imenuje Vlada Republike Srbije, ali isto tako i na izabrane funkcionere, a to ste, dame i gospodo, upravo vi.
Zato se nadam da će mnogi od tih predloga, a samo sam sa nekima imao prilike da se upoznam, moći veoma kvalitetno da se ugrade u ovaj zakon i da će doprineti mnogo boljem kvalitetu ovog zakona. Video sam da ima dosta kvalitetnih predloga za ovo malo vremena koliko mi je bilo na raspolaganju pre samog otpočinjanja sednice. Predlozi su kvalitetni, a dosta njih je i prihvatljivo i dolaze kako iz reda poslaničkih grupa koje podržavaju Vladu, tako i iz reda poslaničkih grupa koje predstavljaju skupštinsku opoziciju, jer čini nam se da nam je cilj isti, da iznađemo najbolja pravna rešenja danas u ovom zakonu koji će onemogućiti ono što se već godinama unazad javlja, a to je pojava sukoba javnog i privatnog interesa od strane onih kojima je povereno da odgovorno vrše javne funkcije.
Dozvolite mi da vam sada najkraće predstavim samo neka od rešenja u predlogu teksta ovog zakona. Pre ulaženja u konkretna rešenja, želim da vam dam informaciju da znate kako je stvaran ovaj tekst zakona. Sam tekst zakona počiva na poštovanju svih osnovnih principa koji su propisani najvažnijim međunarodnim dokumentima koji regulišu ovu oblast.
U pitanju su rezolucija Generalne skupštine Saveta bezbednosti koja se zove "Akcija protiv korupcije i Međunarodni kodeks ponašanja javnih zvaničnika", iz 1996. godine i dve preporuke. Jedna je preporuka Saveta OECD-a koja se zove "Uvođenje veće etičnosti u rad javne uprave", iz 1998. godine, a druga je preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope o kodeksima ponašanja javnih službenika iz 2000. godine.
Takođe, pri izradi ovog predloga zakona Vlada je vodila računa i o uporednim iskustvima, i to ne samo iskustvima onih demokratskih zemalja koje nemaju tako veliki problem sa ovim pitanjem, kao što mi imamo, već iskustvima nekih tranzicionih zemalja koje su pre nas odlučile da ovo pitanje zakonodavno regulišu.
Sam predlog zakona je, kao što ste imali prilike da vidite, veoma kratak. Sadrži svega 36 članova, ali, čini mi se da ćete se sa tim složiti, veoma je jasan i precizan. U zakonu je određen pre svega pojam sukoba interesa, a pod sukobom interesa podrazumeva se takva situacija u kojoj funkcioner koji je obuhvaćen ovim zakonom obavlja svoju funkciju i donosi odluke pod uticajem privatnih interesa, bez obzira da li su ti privatni interesi individualni ili kolektivni.
Funkcije koje su predmet zaštite ovog zakona su dosta široko postavljene. Obuhvaćeni su svi nivoi teritorijalne organizacije vlasti kod nas, ne samo ovaj republički nivo na kome se donosi ovaj zakon, već i pokrajinski i lokalni nivo. Konkretni funkcioneri na tim nivoima koji su obuhvaćeni ovim zakonom su svi oni funkcioneri koji na svoje funkcije dolaze izborom, postavljenjem, odnosno imenovanjem. U pitanju su funkcioneri koji se nalaze na čelu organa svih ovih teritorijalnih nivoa vlasti, ali i javnih preduzeća.
Moram da kažem da se veliki broj amandmana tiče činjenice da ovim zakonom nisu obuhvaćeni i nosioci funkcija u javnim ustanovama. Vlada je odlučna da korupciju iskoreni i u javnim ustanovama i svesna je da tu ima problema. Međutim, zbog efikasnosti ovog zakona, nismo u ovom momentu želeli da obuhvatimo i te funkcionere. Ovo je sistemski zakon za sprečavanje korupcije. Veoma brzo će slediti i novi akti, a jedan od tih prvih akata koji će uslediti ticaće se upravo funkcionera koji se nalaze na čelu mnogobrojnih javnih ustanova u Republici Srbiji.
Moram da skrenem pažnju na član 6. ovog zakona koji se tiče zabranjenih radnji. Predlog zakona je krenuo metodom enumeracije i čak u devet tačaka veoma široko su pobrojane sve radnje koje predstavljaju zabranjene radnje za funkcionere u smislu ovog zakona.
Takođe, želim da skrenem pažnju na član 8. ovog zakona koji se tiče obaveze prenošenja upravljačkih prava nad određenim preduzećima koja možda imaju nosioci javnih funkcija u Republici Srbiji u momentu imenovanja.
Ako se usvoji ovaj zakon, u šta sam ubeđen, ogromnom većinom glasova u ovoj skupštini, imaće obavezu da u vremenskom periodu od 30 dana po stupanju na javnu funkciju prenesu upravljačka prava na neka druga lica koja nisu povezana sa njima.
Povezana lica kod kojih takođe postoji sukob interesa, ako se to učini u smislu ovog zakona, jesu najbliži srodnici funkcionera. Pored bračnog ili vanbračnog druga, tu ulaze i krvni srodnici po pravoj liniji, po pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom i tazbinski srodnici zaključno sa prvim stepenom.
Ovaj zakon, takođe, kako ste verujem primetili, propisuje nešto što do sada nije bilo predviđeno, a to je da ograničava članstvo u upravnim odborima javnih preduzeća. Dakle, ne isključuje ga za sve javne funkcionere, ali ga ograničava na najviše jedno članstvo u upravnim odborima.
Zatim, ovaj zakon unosi nešto što je potpuna novina u našem pravnom sistemu, a i u političkom životu. Unosi obavezu svih funkcionera da prijave imovinu, od vas poslanika koji ste neposredno izabrani od građana, preko nas ministara koji smo izabrani većinom glasova vas danas ovde prisutnih, do svih lokalnih funkcionera, opštinskih i gradskih funkcionera. Dakle, ovim zakonom se uvodi tzv. imovinska karta.
Obaveza prijave imovine ne tiče se samo funkcionera, već i svih povezanih lica u smislu ovog zakona, dakle, onih vrsta srodnika koje sam malopre spomenuo, a koji zajedno sa funkcionerom mogu da doprinesu ostvarivanju sukoba interesa.
Taj izveštaj o imovini su funkcioneri dužni da podnesu u roku od 15 dana i redovno, bar jednom godišnje, tokom trajanja njihove funkcije, i to najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu. Obaveza podnošenja izveštaja postoji i nakon prestanka funkcije i predloženo je da traje dve godine, kako se ne bi desilo da ne postoji sukob interesa dok funkcioner obavlja funkciju, a da nastane, kao što se obično u praksi dešava, nakon prestanka funkcije i da se tada vidi sve bogatstvo koje je funkcioner stekao zahvaljujući obavljanju svoje funkcije. Postoji registar imovine i registar imovine u tzv. imovinskoj karti vodiće nadležni državni organ, o kome ću reći nešto malo kasnije.
Vodili smo računa o nečemu što je međunarodni standard kada je u pitanju imovinska karta, a to je zaštita prava privatnosti svih državnih funkcionera koji imaju obavezu da prijave svoju imovinu. Obaveza postoji ne samo za funkcionere, već za sva ova povezana lica sa njim, ali podaci iz imovinske karte mogu se koristiti samo u svrhu propisanu zakonom.
Naravno, tu postoji izuzetak za one prihode koje funkcioneri ostvaruju na osnovu budžeta Republike Srbije, pokrajine, odnosno grada, dakle tamo gde naknade primaju iz sredstava koje građani izdvajaju za njihovo finansiranje. Ti podaci, shodno tom pravilu, moraju biti dostupni svim građanima koji to žele.
Što se tiče poklona, usvajanjem ovog zakona je zabranjeno za sve javne funkcionere u Srbiji da primaju poklone. Izričito je navedeno o kojim vrstama poklona se radi, koji ne smeju da budu primani. U pitanju su novac, stvari, prava, usluge izvršene bez odgovarajuće naknade i svaka druga korist koja je data ili obećana funkcioneru ili povezanom licu u vezi sa vršenjem javne funkcije, lično ili preko drugog lica.
Naravno, i ovde postoji jedan izuzetak. Taj izuzetak se tiče prigodnih i protokolarnih poklona, čija vrednost ne prelazi 3000 dinara. U protivnom, funkcioner je dužan da takav poklon, ponudu takvog poklona, i prijem, prijavi organu na čijem čelu se nalazi i nadležnom odboru koji se stara o sprovođenju ovog zakona. U smislu ovog zakona, takođe je dužan da upozori davaoca poklona da će primanjem poklona većeg iznosa od zakonom propisanog, od 3000 dinara, taj poklon istovremeno postati svojina Republike Srbije.
Organi nadležni za sprovođenje ovog zakona su različito regulisani, zavisno od teritorijalnog nivoa kome pripada funkcioner. Kada je u pitanju republički nivo predviđeno je da postoji republički odbor, za pokrajinski nivo pokrajinski odbor, a za lokalne nivoe opština i gradova opštinski odbori.
Odbori će predstavljati nezavisna i samostalna tela, čiji će članovi biti različito birani, ali će morati da ispune jedno osnovno svojstvo, da budu ličnosti od izuzetnog moralnog integriteta. Predviđeno je da republički odbor ima devet članova i da oni budu različito birani. Tri člana tog odbora trebalo bi da bira Vrhovni sud Srbije iz reda diplomiranih pravnika, koji su posebno stručni za najrelevantnije oblasti prava, kada je u pitanju ocena sukoba interesa, a to su krivično pravo, građansko pravo, privredno i upravno pravo.
Pet članova ovog odbora biste birali vi narodni poslanici, u Skupštini Republike Srbije, sa liste kandidata koja bi brojala ukupno deset kandidata, koje bi predlagala SANU. I, jednog kandidata bi birala Advokatska komora Srbije iz reda advokata.
Članovi odbora bi među sobom birali jedno lice koje bi obavljalo funkciju predsednika tog odbora i čiji bi mandat trajao godinu dana, a mandat članova odbora je pet godina, bez mogućnosti da budu u taj odbor ponovo birani.
Naravno, propisani su uslovi koje mora da ispuni svaki od članova tog odbora: članovi odbora ne bi smeli da budu članovi političkih stranaka i na njih bi se takođe primenjivala sva ova pravila iz ovog zakona koja se tiču svih ostalih javnih funkcionera.
Skrenuo bih vam još pažnju i na postupak, tj. način pokretanja postupka ocene postojanja sukoba interesa. Pravo inicijative za pokretanje ovog postupka dosta je široko postavljeno. Naravno, data je osnovna mogućnost da se on pokrene ex officio, dakle po službenoj dužnosti, ali je isto tako data i mogućnost da on bude pokrenut na zahtev neposredno višeg starešine funkcionera o čijoj sumnji o postojanju sukoba interesa se radi, zatim bilo koje prijave pravnog ili fizičkog lica, pa čak i anonimne prijave.
Mislim da je posebna vrednost za funkcionere koji potpadaju pod odredbe ovog zakona to što je predviđena mogućnost da se taj postupak pokrene na lični zahtev svakog funkcionera. To će biti mogućnost da svi funkcioneri koji su obuhvaćeni ovim zakonom, u slučaju neopravdanih napada iznetih u javnosti ili sumnji da su zloupotrebili sopstveni položaj na uštrb privatnih interesa, pred ovim nezavisnim i stručnim organom opravdaju svoju čast.
Mere koje mogu biti propisane odredbama ovog zakona, u slučaju da se utvrdi postojanje interesa, nisu pravne prirode. Postoje pravne sankcije u našem pravnom sistemu, ali su one regulisane odredbama drugih zakona - krivičnih zakona, Zakona o obligacionim odnosima itd. Postoje dve mere, nepravne prirode, koje se od strane nadležnog odbora mogu izreći za povredu odredaba ovog zakona, a to su nejavno upozorenje, i druga, mnogo strožija mera, javno objavljivanje odluke.
Sadržina te odluke zavisi od vrste funkcionera koji je u pitanju, odnosno načina na koji je došao na funkciju, izborom, postavljenjem ili imenovanjem, pa to može biti javno objavljivanje preporuke za razrešenje, zatim javno objavljivanje preporuke da podnese ostavku i javno objavljivanje odluke da je funkcioner povredio ovaj zakon. Posledice su, vidite i sami, moralne i političke prirode po funkcionera.
Postoji i obaveza ovog odbora koji se stara za sprovođenje zakona ili ovih odbora na različitim teritorijalnim nivoima organizacije vlasti da Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno kada je u pitanju pokrajina - pokrajinskoj skupštini, opština i grad - opštinskoj odnosno gradskoj skupštini, jednom godišnje podnesu izveštaj o radu, i to najkasnije do 1. marta za prethodnu godinu.
Ovaj zakon, kao što ste videli, stupa na snagu, u skladu sa ustavnim rešenjima, osam dana od njegovog donošenja.
Osnovni cilj ovog zakona je da stvori jedan pravni ili normativni okvir da se u Republici Srbiji spreči postojanje sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija. Naravno da to nije dovoljno. Neophodno će biti da se na osnovu odredaba ovog zakona svi mi koji smo nosioci javnih funkcija zaista u praksi tako i ponašamo. Nadam se da će postojati ovi odbori kao nadležna, nezavisna i stručna tela koja će o tome voditi računa.
U ime Vlade Republike Srbije za sada želim samo toliko da vam kažem. Ostaću tokom čitave rasprave, biću ovde prisutan; spreman sam da vam odgovorim na bilo koje pitanje i da sve one amandmane koji doprinose podizanju kvaliteta ovog našeg zajedničkog posla u ime predlagača prihvatim, bez obzira na partijsku pripadnost njihovih podnosilaca. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Ne.)
Predstavnik nadležnog Zakonodavnog odbora je Miloš Aligrudić. (Ne želi.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su saglasno članu 89. ... Molim? Gospodin Pajtić je tražio reč, izvinite, nisam vas video.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o sprečavanju sukoba interesa poslanička grupa DS-a doživljava kao nastavak seta antikorupcijskih zakona koji su doneti za prethodne tri godine. Znači, posle Zakona o javnim nabavkama, Zakona o finansiranju političkih stranaka, Zakona o budžetskom sistemu, poreskom postupku i poreskoj administraciji, carinskog zakona, Zakona o duvanu,  danas se pred nama nalazi zakon o sprečavanju sukoba interesa.
Dakle, nastavljamo praksu ovog parlamenta da se borimo protiv korupcije kao pojave u vršenju javnih ovlašćenja i ono što su naše sugestije, što je sadržina naših amandmana, jeste da se borba protiv tog zla vodi na način koji će biti striktan, dobro organizovan, na način na koji će odredbe zakona biti primenjive.
Mislimo da je na ovakav način definisana organizacija razuđena, dakle, ustanovljava se 180 samostalnih i nezavisnih organa po opštinama. Postoji nekoliko problema u tom smislu. Kada lokalne samouprave, odnosno skupštine opština, koje su definisane tako da u njima sede predstavnici političkih stranaka, budu birale članove opštinskih odbora, tada dolazimo u situaciju da će ti odbori biti politički strukturisani.
Tu nemamo ovaj vanpartijski deo koji imamo u predlogu republičkog odbora gde Vrhovni sud, Advokatska komora i Srpska akademija nauka i umetnosti predlažu članove, nego imamo situaciju da ćemo imati ispolitizovane odbore na lokalnom nivou, koji će biti po volji određene skupštinske većine na nivou skupštine opštine, u zavisnosti od toga kako je ta skupštinska većina strukturisana.
Tu postoji opasnost da primena ovog zakona bude u političkom smislu motivisana i politički obojena, što svakako ne bi trebalo da se dogodi i u tom smislu mi smo amandmanski intervenisali i pozivamo vas da podržite amandmane koje smo podneli.
Pored toga, postoji problem osnivanja, dakle nemamo jasno definisano osnivanje opštinskih odbora, odnosno način na koji se oni strukturišu, nemamo definisane predlagače i postavlja se problem kriterijuma sa članstvom u opštinskim odborima i dovršenost kriterijuma i za članstvo u republičkom odboru.
Dakle, imamo kriterijume u odnosu na one članove koje predlaže, odnosno bira Vrhovni sud, ali kod onih koje predlaže Srpska akademija nauka i umetnosti prosto nemamo do kraja dorečeno da li se vezuju ti kriterijumi za godine radnog staža, da li se vezuju za kompetentnost u određenim oblastima, i nije nam to najjasnije.
Mi smo predložili da u tom republičkom odboru, odnosno telu koje se bavi borbom protiv konflikta interesa, budu zastupljena sva tri nivoa vlasti (dakle, zakonodavna, izvršna i sudska vlast), u smislu predlaganja lica koja će biti članovi organa. Uz poštovanje kompetentnosti koju poseduju njeni članovi, prosto u tehničkom smislu se postavlja pitanje da li će SANU moći da odgovori na adekvatan način u potpunosti obavezi koja je pred njom kao predlagačem.
Obaveza jeste da se na jedan visokoprofesionalan način borimo svi zajedno, dakle svi organi i sve vrste vlasti, protiv korupcije, odnosno protiv potencijalne korupcije, jer ovaj zakon preventivno deluje i ne sankcioniše korupciju, nego saseca korene, odnosno mogućnosti korupcije. U tom smislu, mnogo bi bolje rešenje bilo jedan organ sa visokoprofesionalnim sastavom koji će praktično centralizovano, jer ovde je neophodna centralizacija iz razloga koje sam naveo, da prati problem sukoba interesa na nivou cele Republike.
Mislimo da je preskupa primena ovog zakona i u tom smislu smo predložili neke amandmane. Republički odbor ima devet članova i za njega se predviđa sedam prosečnih zarada. Opštinskih odbora ima, odnosno biće negde, 169 imamo opština, osnivaju se pokrajinski odbori, znači, oko 1.000 ljudi u Republici Srbiji će raditi taj posao.
Ukoliko se bude sledio kriterijum, možda će biti negde veći kriterijumi, veća primanja, nego što imamo u republičkom odboru, može da nam se dogodi da nekoliko hiljada prosečnih plata bude (dakle, to je jedna industrija, to je jedna ogromna fabrika) izdvojeno iz budžeta za rad ovih odbora, a da je jedina sankcija za postojanje konflikta interesa moralnog karaktera.
Uobičajeno je u praksi drugih zemalja da pored moralnih sankcija, dakle, javnih opomena, ovde imamo javnu preporuku za razrešenje, postoji i novčana, odnosno materijalna sankcija, ukoliko dođe do kršenja odredaba zakona. Dakle, ukoliko je neko bio član upravnog odbora, a nije mu bilo dozvoljeno po zakonu da bude član određenog upravnog odbora, onda taj iznos koji je stekao u tom upravnom odboru, obavezan je da vraća u budžet.
Ta vrsta sankcionisanja postoji u uporednom pravu i mi predlažemo da se i ta vrsta sankcionisanja uvede da bi zakon mnogo snažnije mogao da interveniše, jer, nažalost, u Srbiji se sankcija javne preporuke ili javnog prozivanja nekog funkcionera za jedan dan prosto izriče stalno od mnogih medija i čini mi se da to nije sankcija koja može izazvati preveliku bojazan kod lica koja su rešena da prekrše, odnosno da uđu u sukob javnog interesa.
Što se tiče upravnih odbora, mislim da bi tu trebalo da budemo vrlo jasni. Predložili smo da se ukine mogućnost da funkcioneri budu članovi upravnog odbora. Dakle, moramo biti decidni, jer tu nema razloga da ministri i javni funkcioneri, čak i narodni poslanici, budu članovi upravnih odbora. Prosto, kada uvodimo tu kategoriju limitiranja, onda nema razloga da ne idemo do kraja i da kažemo da članstvo u upravnom odboru nije kompatibilno sa vršenjem ministarske funkcije, jer član upravnog odbora NIS-a nije isto što i član upravnog odbora nekog malog preduzeća ili EPS-a, nekog malog preduzeća na nivou lokalne samouprave, nekog javnog preduzeća, možda komunalnog.
Ali, nezavisno od toga, suština velike uloge koju funkcioneri imaju kako na nivou izvršne vlasti u Republici, tako i u pokrajini, i na lokalnom nivou, jeste da je inkompatibilno sa tom ulogom vršenje poslova u upravnim odborima. U tom smislu, predlažemo da se ukine u potpunosti takva mogućnost.
Preporuke Saveta Evrope, Svetske banke, OECD-a išle su, između ostalog, i u tom pravcu da telu, odnosno organizaciji koja se bori protiv sukoba interesa treba dati i edukativnu funkciju. Dakle, kada već preventivno delujemo, tada mora postojati i mogućnost treninga, odnosno obučavanja ovih, preko 1.000 ljudi koji će se baviti prepoznavanjem konflikta interesa, sankcionisanjem konflikta interesa; 1.000 ljudi je ogroman broj.
Konflikt interesa nije potpuno jasna kategorija, nije jasna široj javnosti i sigurno je da nema u Srbiji u ovom trenutku 1.000 ljudi koji bi bili dovoljno obučeni i sposobni da na dovoljno kvalitetan i profesionalan način obavljaju taj posao i zbog toga, između ostalog, predlažemo da se redukuje broj organa, odnosno odbora koji će taj posao obavljati i da se to centralizuje, i jedino na taj način ćemo biti efikasni.
Ovako dolazimo u situaciju, kao kod Zakona o ispitivanju porekla imovine koji smo imali pre dvadesetak ili tridesetak godina, da se vrlo snažno polazi od deklarativnog opredeljenja da treba da se ispita poreklo imovine, a da se završi na nekoliko slučajeva koji su najmarkantniji i da do kraja ne bude konsekventno sproveden taj zakon.
Ukoliko uvodimo obavezu imovinske karte za izvršnu i za zakonodavnu vlast, onda nema razloga da to ne činimo i sa sudskom vlašću. Dakle, jedno je ono što je izuzeće sudija, jedno su oni instituti koji su pokriveni drugim zakonima, a drugo je činjenica da korupcija, nažalost, postoji i u pravosuđu, kao i u izvršnoj, najmanje u zakonodavnoj vlasti, pretpostavljam, zbog karaktera te vlasti, i smatramo da bi objavljivanje imovinske karte nosilaca sudske vlasti prosto bilo logično.
Dakle, na stranu izuzeće, na stranu ono što je unutar krivičnih zakona ili krivičnog procesnog zakonodavstva, ali ovo jeste nešto što bi sasvim sigurno doprinelo suzbijanju korupcije, odnosno suzbijanju konflikta interesa na nivou našeg pravosuđa. Mi smo kao poslanički klub u tom smislu predložili ove amandmane.
Slažem se da ne treba politizirati ovu raspravu, nego je treba bazirati na pokušaju da dođemo do zakona koji bi bio što primenjiviji, plašim se da nije dovoljno primenjiv ovako kako je definisan; dakle, da bude jeftiniji u primeni, nego što je predviđeno Predlogom zakona. Pozivam sve poslaničke grupe da u tom smislu podrže naše amandmane i pozivam predstavnike Vlade da podrže naše amandmane. Hvala lepo.

Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Izvolite, predsednik poslaničke grupe SPS gospodin Ivica Dačić.

Dame i gospodo poslanici, naravno da temu o kojoj govorimo treba odvojiti od samog teksta Predloga zakona. Tema je, naravno, neophodna, važna i mislimo da priprema ovog zakona nije bila u skladu sa važnošću i sa neophodnim donošenjem propisa iz ove oblasti. Ovaj zakon je više predložen i donet da bi se iskazao jasan politički stav o ovoj temi nego kako bi se njime razrešili svi mogući konkretni slučajevi sukoba interesa.
Tako je i moguće da u ovom zakonu nemamo pokrivene neke oblasti koje odmah u startu mogu biti izvor korupcije i sukoba interesa. Već je ovde skrenuta pažnja na to.
Želim da kažem, u ime Socijalističke partije Srbije, da nam nije jasno zašto ustanove i druge organizacije čiji su osnivači država, pokrajina, opština ili grad nisu takođe predmet ovog zakona. Mislim da nije neophodno govoriti koliko novca ima u tim ustanovama i organizacijama. Ko njih kontroliše u moralno-političkom smislu, kako kažete, jer ovo nije zakon o krivičnim sankcijama, nego zakon koji se praktično završava na nekim merama moralno-političkog karaktera.
Takođe ne bih postavljao pitanje zašto zakon do sada nije donet. O tome je vladajuća većina govorila, čini mi se, pre 5. oktobra, ali 6. oktobra taj zakon nije donet i nije predložen. Ja sam jednom prilikom, kada sam razgovarao sa jednim od premijera iz Demokratske stranke, reč je o ovom prethodnom, pitao o tome.
Govorili su socijalistima da ne treba da budu članovi upravnih odbora u vreme kada smo mi bili na vlasti. Kada je došla DOS-ova vlast, sećam se dobro, na sednici te tzv. privremene vlade je bilo imenovanje upravnih odbora pozorišta. Za člana ili za predsednika upravnog odbora izabran je i postavljen na sednici Vlade Momčilo Grubač. Tada sam postavio pitanje zbog čega je to tako, a tadašnji predsednik Vlade je rekao – zašto ta praksa mora da počne baš od nas.
Reč je o jednom veoma ozbiljnom problemu, sukobu interesa, koji možete zvati kako hoćete, možete upotrebljavati eufemizme konflikt, sukob interesa, reč je, dame i gospodo, o krađi i o korupciji. Ovaj zakon jeste samo politička odluka koja će dobro biti primljena zbog javnog mnjenja, ali ako niko ne odgovara zbog korupcije i zbog sukoba interesa ne treba nam ovaj zakon.
Pitao bih ministra da li je ovim zakonom obuhvaćen šef kabineta predsednika Vlade ili savetnik predsednika Vlade. Nećete valjda reći da u prethodnom mandatu šef kabineta predsednika Vlade i savetnik predsednika Vlade za nacionalnu bezbednost nisu imali sukob interesa? Dobro je poznato da su Janjušević i Kolesar zaradili novac od privatizacije cementare u Popovcu. Da li je to sukob interesa? Da li su oni obuhvaćeni ovim zakonom? Nisu samo oni, naravno. Ako govorimo o ustanovama, tu je i zdravstvo, a nismo obuhvatili ni sudstvo, ni pravosuđe. Sami ste govorili o tome da vlada korupcija. Kako ćemo tome stati na put?
Znači, organ koji kontroliše sukob interesa napravljen je tako da se postavlja veliko pitanje ko će kontrolisati one koji su izabrani od strane naroda, a to su poslanici. Onog ko je izabran od strane naroda kontroliše neko koga posebno biramo preko nekih posrednih ustanova, institucija, organizacija itd. uz sedam puta veću platu od prosečne.
Dajte veću platu nosiocima državnih funkcija i nema potrebe da imaju sukob interesa. To je demagogija.
Demagogija je da svi znaju da državni funkcioneri ne žive od svoje plate i po novinama se čak oko toga prave serijali kao španske serije, koliko dana poslanik može da izdrži od prosečne plate, a svi pri tome govore - ko još živi od svoje plate. To je demagogija. Napravimo sistem iz koga će biti jasno ko kontroliše sukob interesa.
Ovo je lep zakon za javnost, ali od toga građani Srbije neće imati koristi. Imaćemo svi koristi od ovog zakona ako neko ko je izvršio krađu i korupciju ima krivične sankcije zbog toga. Zbog toga su ove mere ovde moralno-političkog karaktera i mislim da na tome ne bi smelo da se stane, ukoliko želimo da u konfliktu interesa, a takvih je primera bilo mnogo, oni ne mogu i nisu obuhvaćeni svi ovim zakonom.
Dali smo određene amandmane u smislu pravljenja zakona koji je primenjiv. Ne treba nama zakon koji će ostati slovo na papiru a da niko neće moći da ga primeni. Vi govorite ovde o državnim funkcionerima, a to je demagogija šta ljudi govore da će korupcija biti među poslanicima. Ovi poslanici ovde su izabrani od naroda, oni su izabrali Vladu, Vlada je postavila direktore javnih preduzeća, a ova skupština je izabrala guvernera Narodne banke Srbije koji ima platu veću od 200 hiljada. To je demagogija. O čemu mi govorimo ovde? Nije nama ovde suština da govorimo o toj vrsti sukoba interesa.
Ovde je drugo pitanje da li će neko ko obavlja državnu funkciju, poslaničku, ministarsku, direktorsku, posle obavljanja svoje funkcije izaći sa deset puta više bogatstva nego što je imao na početku svog mandata i kako je to bogatstvo stekao, to je suština. To se neće uraditi ovim zakonom. Uradiće se boljim uvidom u imovinsko stanje, boljom poreskom kontrolom i, naravno, uradiće se jednom željom da se dođe konačno do onih koji su izvršili krivično delo korupcije. Korupcija je krivično delo isto kao i sukob interesa. Ovde je u pitanju kriminal i zato mislim da nijedan primer sukoba interesa do sada nije završio na sudu.
Mislim da građani ove Srbije zaslužuju, osim moralno-političkih sankcija prema onima koji će imati sukob interesa, a sukob interesa je, naravno, kada ste vi ministar i svom rođaku obezbedite posao; sukob interesa je, svakako, kad obezbedite kredite iz nekog fonda tastu, tašti itd; sukob interesa je kada nameštaj jedno ministarstvo kupuje od preduzeća čiji je on nekada bio vlasnik. Hoće li neko o tome nešto govoriti ovde ili ćemo donositi moralno-političke traktate?
Vladan Batić je na kraju govorio da treba da potpišete u DOS-u kodeks. Ne treba kodeks, treba primena zakona.
Ovaj zakon je dobar zbog javnosti, a Ministarstvo unutrašnjih poslova i pravosudni organi treba da gone svakoga, bez obzira na političku pripadnost, za ono što je stekao konfliktom interesa i zloupotrebom političke, ekonomske ili svake druge funkcije koja proizilazi iz vršenja vlasti.
Gospodina Pajtića nisam spomenuo, pošto se javlja za repliku. Nema pravo da se javi za repliku kada ga spomenem, nego kada ga uvredim ili ako su pogrešno protumačene moje reči. Govorio sam o nečem sasvim drugom i ako se javlja za repliku treba dobro da zna po kom osnovu će se javiti za repliku. Znam da je navikao da dobije reč pre mene, ali hvala.

Po kom osnovu se javljate za reč? Spominjao je DS u negativnom kontekstu.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Bojan Pajtić.

Dovoljno je da gospodin Dačić pročita odredbu člana 97. stav 2. Poslovnika, koja kaže: "Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe." Naravno, to pravo ima i ovlašćeni zastupnik poslaničke grupe.
Gospodine Dačiću, znam da vama nije uvreda ukoliko spomenu SPS u kontekstu korupcije. Nama jeste uvreda ukoliko spomenu DS u kontekstu korupcije. Osvrnuo bih se samo na tezu da je problem što nije donet zakon o sprečavanju konflikta interesa. Prvo, u ovoj skupštini je u prethodnom sazivu doneto preko 150 zakona. Druga stvar, donet je čitav niz antikorupcijskih zakona: Zakon o javnim nabavkama, Zakon o budžetskom sistemu, o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o finansiranju političkih stranaka, Carinski zakon, Zakon o duvanu itd.
Još stotine zakona su pred ovim parlamentom, ukoliko želimo, a želimo svi, čini mi se, da harmonizujemo naše pravo sa pravom Evropske unije. Još stotine zakona treba da donese i sledeći saziv parlamenta. Besmisleno je pitanje zašto nije donet u prethodnom sazivu. Doneto je preko 150 i doneće se, nadam se, i u ovom sazivu mnogi zakoni koji su u interesu ove države.
Gospodine Dačiću, malo je otužno kada vi pričate o konfliktu interesa. Vaš predsednik Skupštine je bio direktor "Jugopetrola", vaš predsednik Vlade je bio ekskluzivni izvoznik pšenice, sin vašeg predsednika je od nošenja gajbica stekao diskoteku, a verovatno je od nošenja gajbica njegova ćerka stekla televiziju. Molim vas, nemojte nas vi učiti o konfliktu interesa.

Gospodine Dačiću, vi ste izazvali repliku. Ovo je bilo javljanje za repliku. Vi ste se javili po Poslovniku? Koji član?

Član 97. Vi stalno gospodinu Pajtiću dajete pravo da se javlja bez osnova za repliku. Moram da obavestim vas iz DSS-a da niste više sa njima u koaliciji.