Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Osmu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obavešavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 131 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutano 96 narodnih poslanika i da prema tome postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju narodni poslanici Meho Omerović, Dragan Šutanovac i Gordana Čomić (pre podne).
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANjU SUKOBA INTERESA PRI VRŠENjU JAVNIH FUNKCIJA (nastavak u načelu)
Dajem reč narodnom poslaniku Jovanu Palaliću, a neka se pripremi narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na početku svoje diskusije o predloženom zakonu, želeo bih da citiram deo iz jednog za nas vrlo važnog dokumenta, koji sa jedne strane vrlo jasno objašnjava stanje u našim javnim službama, a s druge strane ukazuje zašto je važno doneti ovaj zakon i zašto je važno bilo doneti ga mnogo ranije.
Citat glasi: "Korupcija je oblast koja izaziva veliku zabrinutost. Određeni napredak je učinjen usvajanjem Zakona o finansiranju političkih partija u Srbiji i Zakona o sprečavanju pranja novca u Crnoj Gori. Ovi zakoni tek treba u potpunosti da se sprovedu, posebno da se donesu drugi ključni antikorupcijski zakoni, kao što je kodeks ponašanja državnih službenika i zakon o sprečavanju konflikta interesa. Ovaj pravni vakuum je u praksi doveo do nemogućnosti adekvatnog reagovanja na neke ozbiljne optužbe koje su se odnosile na visoke državne činovnike i ministre."
Ovaj citat, kao što vam je poznato, iz izveštaja Evropske komisije o stabilizaciji i pridruživanju za 2004. godinu, vrlo jasno ukazuje na činjenicu da je ovaj propis najvažniji i osnovni antikorupcijski propis, bez koga je u ovoj oblasti ostao prazan vakuum. Sve što se ranije radilo po ovom pitanju suzbijanja korupcije bilo je uglavnom šetanje po margini problema, a izbegavalo se jasno da se ovakav zakon donese.
Naše nesumnjivo evropsko opredeljenje koje je više puta potvrđeno u ovoj skupštini, a izneto je u ekspozeu premijera o pojačanoj proevropskoj politici, mora da bude na tragu ovakvih zaključaka najviših organa Evropske unije, u koju jednog dana želimo da se integrišemo. Očigledno je da ova vlada počinje konkretno da dela, da ispunjava delove svog programa, upravo donoseći propise u evropskom duhu.
Ova vlada ne priča o Evropi, već dela evropski. Zato je vrlo važno naglasiti ovu evropsku dimenziju donošenja ovog zakona. Nivo korupcije u ovom izveštaju koji sam pomenuo za našu zemlju na više mesta je pomenut i ocenjen kao vrlo visok, i kao jedan od najnaglašenijih problema, pored organizovanog kriminala; ide s njim ruku pod ruku. Pojedine organizacije koje su utvrđivale indeks percepcije korupcije u našoj zemlji za 2003. godinu svrstale su nas na samo dno, od 90 zemalja na 89. mesto.
U navedenom citatu ističe se da se usled odsustva ovakvog zakona nije moglo adekvatno reagovati u praksi na neke ozbiljne optužbe. Te optužbe su poznate javnosti. Finansijske zloupotrebe pojediih članova kabineta bivšeg premijera, zloupotreba članstva u Fondu za razvoj Republike i pogodnosti na tenderima za privatne firme bivših ministara, od kojih su neki nakon otkrivanja ovih zloupotreba podneli ostavke. Ovo su bili klasični slučajevi sukoba interesa koje predviđa zakon o kome raspravljamo.
Nažalost, zbog pravne sigurnosti nije moguća retroaktivna primena ovog zakona da bi se ovi slučajevi po njemu sankcionisali. Međutim, na neki način ovi događaji koji su prošlog leta otkriveni proizveli su jednu tešku posledicu po institucije.
One su razorene, poverenje u njih je umanjeno, a državna služba je shvaćena kao šansa za lično profitiranje.
Nema ničeg goreg za jednu državu od toga da se služba u njoj posmatra kao lukrativan posao. Tada se sve izopači, pa i oni časni funkcioneri izjednačavaju se sa nečasnim, a država postaje instrument pojedinaca. Nema vladavine prava, nema demokratskih institucija.
Te pojave korupcije narušile su same temelje države, tako da se u jednom trenutku moglo govoriti o fenomenu zarobljavanja države od strane moćnih državnih funkcionera, koji su ujedno bili biznismeni.
Eto takvo stanje nam je ostavila bivša Vlada, koja je uporno odbijala da ovakav jedan propis koji je sada pred nama stavi na dnevni red Skupštine. Zbog odsustva ovakvog propisa u prethodnom periodu s pravom nam se pripisuje damo smo jedna od najkorumpiranijih država.
Sada je prilika da ova skupština već na početku svog mandata napravi jedan zaista proevropski iskorak i da naša država uđe u red onih mnogobrojnih zemalja, od kojih su neke i u našem neposrednom okruženju, koje su zakonom uredile oblast sukoba privatnog i javnog interesa. Počele su da vode borbu protiv korupcije u najvišim državnim organima.
Donošenje ovakvog zakona biće korak ka utvrđivanju etike u javnim službama, što je uslov za stabilizaciju institucija u Srbiji, ali i uvod u formiranje jednog prava koje postoji u Evropskoj uniji, koje imaju građani Evropske unije, a to je pravo na dobru administraciju.
Što se tiče konkretnih rešenja iz predloženog zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, možemo reći da je ovaj zakon par ekselans antikorupcijski. On zahvata javne službe i funkcionere na svim nivoima vlasti i time teži da na sveobuhvatan način pokrije ovu materiju i suzbije sukob interesa na svakom koraku.
Slučajevi sukoba interesa u ostalim organima i ustanovama biće regulisani posebnim propisima, to je najavio juče i ministar Lončar, jer su ti slučajevi specifični. To su slučajevi ustanova i nosilaca pravosudnih funkcija.
Pored toga što su ovde propisom predviđene sankcije za kršenje ovog zakona, kao što je naglašeno više puta, one su više moralne prirode, mora se istaći da je ceo duh ovog zakona prevencija protiv korupcije i sukoba privatnog i javnog interesa. Ceo zakon je opomena svakom funkcioneru da se uzdrži od radnji koje bi istakle privatni interes, a u podređen stavile javni. To je dobro.
Na svakom koraku se nalaze prepreke za provlačenje privatnog interesa na račun javnog. U okviru, uslovno rečeno, opštih odredaba precizno se određuje pojam sukoba interesa i radnje koje se pod tim smatraju.
Funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi za sebe ili povezano lice, a čiji se pojam, pojam povezanog lica, daje u članu 4. stav 3. dovoljno široko da prevencija bude zagarantovana.
Jasno se nabrajaju radnje koje se funkcioneru zabranjuju. On ne sme da javnu funkciju koristi na taj način da bi interesno pogodovao sebi ili drugome. Posle ovih opštih odredaba idu konkretne norme koje utiču na suzbijanje sukoba interesa, prijava imovine funkcionera čije se stanje permanentno kontroliše, status u upravnim odborima i vršenje rukovodnih, upravljačkih funkcija u javnim preduzećima i drugim privrednim subjektima koje je ograničeno, jer tu je uglavnom i ležao najveći izvor ovog sukoba interesa. Mnogi predstavnici bivše vlasti bili su ne samo u par već u desetine upravnih odbora.
Naravno, tu je ograničenje primanja poklona u vezi vršenja javne funkcije. Potrebno je istaći značaj odbora, od republičkog do lokalnog, koji rešavaju eventualne slučajeve sukoba interesa, što mogu da iniciraju kako pravna ili fizička lica, tako i ovi odbori po službenoj dužnosti. Ovim odborima, koji imaju važnu ulogu u ovom sistemu sprečavanja sukoba interesa, mora da se obezbedi samostalnost i nezavisnost, kako je u osnovnim odredbama ovog propisa navedeno.
Za republički odbor već sada se može reći, kako je u zakonu predložen način konstituisanja, da će ovo biti zagarantovano. Što se tiče lokalnih i pokrajinskih, ostaje da se vidi, tu je Skupština i da li je potrebna borba protiv korupcije i u tim sredinama. Izbor ljudi u ove odbore posebno će značiti za uspešnost najšire akcije u sprečavanju sukoba interesa.
Određene mere nadzora koje su date republičkom odboru prema lokalnim odborima, što je dobro, mogle su biti i šire. U lokalnim sredinama ta vrsta političke strasti je nekako agresivnija i isključivija, tamo su veće strasti, tako da se mora posebno obratiti pažnja da se zaista zagarantuje objektivan i nepristrasan rad ovih odbora.
Naravno, jasno je da se ovakvim kratkim propisom nije moglo detaljno sve regulisati. Vrste mera koje se izriču u slučaju utvrđenog sukoba interesa jasno su gradirane, zavisno od težine povrede, ali i od načina sticanja funkcije, izborom, imenovanjem ili postavljenjem. Bez obzira što ove mere imaju samo moralni karakter, činjenica da su rad i odluke odbora dostupne javnosti, upravo ima onu preventivnu snagu koja nekada za građane koji se bave javnim poslom ima jači uticaj od klasičnih kazni.
Ne može biti svejedno bilo kom funkcioneru koji drži do svog političkog i ličnog kredibiliteta da mera javnog objavljivanja povrede zakona osvane u nekom dnevnom listu.
Nije tačno da to neće uticati na poziciju tog funkcionera, jer ipak u Srbiji je ostvaren napredak kada su u pitanju demokratija i ostale slobode.
Ovakvim radom i ovlašćenjem odbora jača uloga javnosti u našem političkom životu protiv zloupotreba, a gradi se i etika o javnim službama; stvara se država u pravom sislu te reči.
Na kraju, ovakvim propisom mi vraćamo poverenje građana u državne institucije, afirmišemo etiku u javnim službama, ponovo činimo atraktivnom državnu službu, što će kroz konkurentnost na konkursima za prijem u radni odnos dati kvalitet koji je neophodan, pa i da se planirane promene sprovedu. Nadasve, ovim propisom uozbiljujemo našu nameru da jednog dana postanemo deo Evropske unije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a posle njega narodni poslanik Slobodan Pajević.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, SPS je za usvajanje ovog zakona jer mislimo da je reč o izuzetno važnom zakonu.
Moram reći da smo za usvajanje ovog zakona iz dva razloga: prvo,smatramo da ovaj zakon jeste, da tako kažem, novi prodor u izgradnji institucija i novog vrednosnog sistema koji treba da se uspostavi u Republici Srbiji; drugo, juče popodne, kada nismo bili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bilo je kolega iz Demokratske stranke koji su pokušali predstaviti da smo napustili Skupštinu iz razloga što smo protiv usvajanja ovog zakona, jer se kao plašimo posledica ovog zakona, što je samo po sebi smešno.
Ali, znate kako, svašta se sa ove govornice može čuti, pa i takva smešna tvrdnja. Naprotiv, mi smo za usvajanje ovog zakona, niko od nas socijalista neće biti podložan odredbama ovog zakona, a stvarno nam je stalo da se konačno u Srbiji, ako hoćete i kroz primenu ovog zakona, vidi ko šta, kako i koliko ima i šta je stekao baveći se, jedino i samo, politikom.
Druga je stvar kada se neko bavi nekim drugim delatnostima, ali ispada da ljudi koji najviše pričaju o moralu i poštenju biće najviše predmet ovog zakona. Naravno, takvih neće biti iz SPS-a. Ovo govorim ne slučajno, jer u protekle tri godine mi smo bili predmet posebne pažnje DOS-a, a pogotovu Demokratske stranke, sa jednom strašnom torturom koja je vršena prema nama. Videlo se, čuvene su one krivične prijave, ako je bilo išta što je stavljeno pod senku sumnje da su socijalisti uradili, to je naravno bio predmet istrage.
Međutim, problem je bio u tome što su zakoni donošeni da bi se primenjivali selektivno, za jedne su zakoni važili, za druge nisu, jer o ovom istom zakonu se pričalo i pre tri godine, tada od strane DS-a i DOS-a, ali nije donet.
Kao što se pričalo i o drugim zakonima koji su doneti, a opet su selektivno primenjivani; Zakon o ekstraprofitu zna se zbog koga je donet, socijalista među njima nema, kao i neki drugi zakoni, recimo o budžetskom sistemu, gde su one transakcije na koje su ministar ili ministri imali pravo, a koje su vršili prethodnom periodu, proglašavanje za zloupotrebu službenog položaja, a sada su podvedene pod odredbe zakona.
Ovo samo uzgred, a to što smo mi za usvajanje ovog zakona, ne znači da smatramo da je zakon dobar. On važan jeste, ali mislimo da ima određene nedostatke i da te nedostatke treba otkloniti usvajanjem određenih amandmana, jer zakon treba poboljšati i pogotovu ga treba primeniti.
Naime, mislimo da je suština ovog zakona to što je on ipak više moralnog karaktera, pa i političkog, jer onaj ko bude predmet sankcija ovog zakona više će trpeti političke, nego zakonske sankcije i jednostavno to je jedna dimenzija koja prati ovaj zakon. Kažem, važno je da zakon bude donet da bi se institucije u Republici Srbiji, koje su u protekle tri godine uništene i vrednosni sistem koji ne postoji, jednostavno uspostavili, da bi mi kao drušvo, kao država mogli napraviti jedan značajan korak napred.
Postavlja se jedno logično pitanje, zašto ovaj zakon nije donet u protekle tri godine, u isto vreme kada su se držala predavanja o moralu, o principima ponašanja, transparentnosti, poštovanju zakona, žrtvovanju za narod i za državu. Pa, iz prostog razloga što onima koji su vršili vlast u to doba, a to je DOS i DS, nije to odgovaralo, a nije im odgovaralo zato što su radili sve ono što je, da tako kažem, predmet ovog zakona, a što nije trebalo da rade.
Članovi Vlade su bili članovi upravnih odbora, dva, tri, pet, pa čak neki i preko 10 firmi; članovi Vlade su imali svoje privatne firme i nisu to krili, verovatno su i poslovi rađeni; članovi Vlade su bili u privatizaciji direktno ili preko svojih rođaka, bliže rodbine; savetnici predsednika Vlade su bili stečajni upravnici određenih preduzeća, njihovi zetovi i kumovi takođe stečajni upravnici preduzeća sa značajnom imovinom.
Naravno, onda smo došli do saznanja da ti isti savetnici poseduju milionske račune u bankama, ne domaćim nego stranim, koji su verovatno došli sa neba. Nisu, naravno, doneli ovaj zakon zato što su u međuvremeu 10 i više puta uvećali svoj kapital i jednostavno nisu želeli da se zna na koji način se stiče to bogatstvo. Na svaki način su koristili svoju javnu funkciju da bi stekli određenu povoljnu okolnost.
Naime, moram podsetiti, pošto se to zaboravlja, da je u protekle tri godine bilo 50 ili 60 afera, od kojih analitičari procenjuju da je 20 do 25 bilo afera koje su imale tu materijalnu dimenziju.
Znači nezakonit način sticanja imovine. Ali sigurno, kada finansijska policija pročešlja šta je sve rađeno kroz ministarstva i kroz javna preduzeća, bićemo u situaciji da saznamo mnogo toga kako je rađeno u protekle tri godine i da dođemo do jednog suštinskog razloga zašto ni ovaj zakon, a i neki drugi koji su gromoglasno najavljivani nikada nisu doneti.
Sad nešto konkretno oko ovog zakona. Naime, mi mislimo da ima određenih primedbi i pokušaću u nekoliko minuta da bar neke od njih saopštim. U članu 2. stav 3. mislimo da nema razloga da van ovog zakona ostanu funkcioneri imenovani u organima ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija.
Naime, ovde je paradoksalna situacija da imamo javnih preduzeća sa nekoliko desetina zaposlenih, a imamo ustanove koje imaju nekoliko hiljada zaposlenih, koje raspolažu značajnim finansijskim sredstvima, koje deluju kao subjekti. Bave se drugom delatnošću, ali bave se i finansijama, i objektivno postoji mogućnost da osoba koja je imenovana na tako značajnu funkciju učini nešto što može biti predmet ovog zakona. Mislimo da je to loše, da jednostavno nije trebalo ovaj deo priče, vezano za sukob interesa, ostaviti da bude regulisan posebnim zakonom. Mislimo da je i to moglo da bude podvedeno pod ovaj zakon.
Zatim, u članu 4. stav 3. kategorija povezanih lica je vrlo široka, što ovaj deo zakona, po našem mišljenju, čini neprimenljivim. Naime, u sadržaju ovog člana se pominje taj krug povezanih lica, ali ima i odredba koja je, čini nam se, dovoljno široka da obuhvata i ta lica.
Smatramo da nije bilo potrebe za navođenjem, jer čini mi se da formulacija da svako drugo pravno ili fizičko lice koje se, prema drugim osnovama i okolnostima, može opravdano smatrati povezano interesom je sasvim dobra i zadovoljava ono što je, po našem mišljenju, zakonodavac hteo, da stvori krug lica koja su predmet ovog zakona.
Ako povežemo ovaj krug povezanih lica sa obavezama koje imaju funkcioneri, vezano za član 12. o prijavljivanju imovine, jer se tamo navodi ko spada u krug lica čiju imovinu treba prijaviti, onda dolazimo do zanimljive situacije da treba prijaviti imovinu sina, ćerke, braće i sestara. Ovo govorim iz jednog prostog razloga, funkcioneri u Srbiji su obično ljudi srednjih godina, jer malo je mlađih ljudi koji dolaze na tako značajna mesta i oni po prirodi stvari imaju široku rodbinu, a ako su porodični ljudi imaju punoletnu decu.
Postavlja se jedno logično pitanje, ko može i po kom osnovu tražiti od te punoletne dece, koja su sigurno ekonomski, pravno i na svaki drugi način nezavisna, ko može od njih tražiti da stave na uvid imovinu ako nisu direktno predmet zakona, jer to može izazvati neke druge posledice. Mislimo da tako nije trebalo.
Zatim, imamo primedbu na član 8. Predložili smo da se član briše, jer mislimo da su odredbe ovog člana neprimenjive, pre svega imajući u vidu definiciju pojma povezana lica.
Vraćam se na tu kategoriju, kao i obavezu funkcionera da pod potpuno nejasnim uslovima prenesu svoja upravljačka prava u privrednom subjektu na neko pravno ili fizičko lice.
Moram da kažem da, po našem mišljenju, sem ovih direktora ustanova postoji takođe jako širok krug ljudi koji se nalaze u strukturi vlasti, a koji nisu predmet ovog zakona i koji objektivno mogu koristiti svoj položaj za lično bogaćenje na nekim nižim nivoima. Setite se samo mogućnosti dobijanja dozvola, imovinsko-pravni odnosi; građevinski poslovi sami po sebi su vrlo profitabilni i u tim oblastima javljaju se mnogi slučajevi koji su suprotni zakonu. Zatim, izdavanje dozvola itd. Ti ljudi su u strukturi vlasti ispod nivoa onih funkcionera koji ovaj zakon obuhvata, ali su vrlo važni i mogu biti predmet nezakonitog bogaćenja, odnosno onoga što se podrazumeva pod sukobom interesa.
Takođe, mislimo da plate, čak i taj deo vezano za članove odbora i sekretara odbora, nisu primerene. Predloženo je u zakonu da član odbora ima lični dohodak u visini sedam prosečnih plata, što je visoko, jer onda u odnosu na poslanika na stalnom radu ima tri ili četiri puta veću platu, a ako pogledate sekretara tog odbora, koji bi trebalo da ima najveću platu u visini tri plate sekretara, onda je taj odnos još izraženiji, četiri ili pet plata poslanika na stalnom radu.
To može da ima i drugu dimenziju priče, da kažemo da poslanik na stalnom radu nije adekvatno plaćen za svoj posao, ali u svakom slučaju ova nesrazmera je jako velika i mislim da je treba smanjiti. Mislim da treba da delimo sudbinu; ako narodni poslanik može da bude predmet zakona i onaj koji treba da kroz određene postupke utvrdi da li je bilo sukoba interesa takođe treba da deli njegovu sudbinu.
Oko mera za kršenje ovog zakona; videli smo i to sam pomenuo kao jedan od nedostataka, imamo mere nejavnog upozorenja, mere objavljivanja preporuke za razrešenje i preporuke za ostavku. Naravno, one će imati svoju političku dimenziju, ali je šteta što nemaju neku drugu vrstu sankcije, jer mislimo da bi onda ljudi koji se bave ovom oblašću mnogo više pazili šta rade.
U svakom slučaju, mislimo da je dobro da se zakon donese. Mislimo da ima nedostataka u njegovom sadržaju. Predložili smo određeni broj amandmana, smatramo da zakon može da se poboljša i da ga treba što pre primeniti.

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, pominjanje Demokratske stranke u negativnom kontekstu.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine ministre, ovo je apsolutno u negativnom kontekstu.
Ne znam zašto kolega Obradović prihvata da, ne znam po čijem nagovoru ili na svoju inicijativu, blati Demokratsku stranku, zaista bez ikakve argumentacije. Na šta to liči? Kakvih 50, 60 afera finansijskih se vezuje za Demokratsku stranku? Zašto spominjete Demokratsku stranku?
Ako je bilo nekoga u prethodnoj vladi recite ko je imao aferu ili ko je eventualno imao privatnu firmu. Ko je od ministara iz Demokratske stranke imao privatnu firmu i kakvih 50, 60 finansijskih afera se vezuje za Demokratsku stranku? Vezivala se za jednog jedinog člana Demokratske stranke, problem da li je učestvovala ministarka u donošenju odluke kojom su se dodeljivali krediti u jednoj opštini, a između ostalog dodeljen je i njenom svekru, i onda je predsednik Vlade tražio da ona bude razrešena i žena je izašla iz Demokratske stranke. Kakvih je to ostalih 50, 60 afera?
Dajte da zadržimo civilizacijski nivo ove rasprave. Nemojte iznositi nešto što je stvarno notorna neistina. Ako je bilo ministara koji su imali privatna preduzeća, razmilite da li su ti ministri bili u Vladi sa svim strankama, osim možda sa Srpskom radikalnom strankom u ovom sazivu, ali mislim da je bilo i sa Srpskom radikalnom strankom.
Dakle, recite imenom i prezimenom ko je eventualno imao preduzeće. To nije bio nijedan član Demokratske stranke i nemojte da nam lepite nešto što u krajnjoj liniji nije pristojno. Ukoliko je neko izvršio krivično delo, nadležni organi će izvršiti istragu.
Što se tiče donošenje ovog zakona, preko 150 zakona je donela Skupština u prethodnom sazivu. Uporedite to sa dva prethodna saziva kada ste vi bili većina u ovoj skupštini. Doneli smo mnogo više zakona. Doneli smo čitav set antikorupcijskih zakona - Zakon o javnim nabavkama, Zakon o finansiranju političkih stranaka, Zakon o duvanu, Zakon o poreskom sistemu, čitav set - i ima još par stotina zakona koje treba da donese parlament u ovom i u sledećem sazivu ako hoćemo da uđemo u Evropu.
Ali u Evropu ne možemo da uđemo zamenom teza i sa takvim paušalnim pričama 50, 60, 150, 380, to je potpuna glupost, a posebno vi kome je predsednik Skupštine bio direktor "Jugopetrola", predsednik Vlade bio eksluzivni uvoznik i izvoznik pšenice, a sin i ćerka predsednika stranke i države bili vlasnici diskoteka i televizija.

Po Poslovniku, narodni poslanik Žarko Obradović.

Kolega Pajtić me očigledno tumači na način na koji on to želi, ali nesporna je činjenica...

Samo mi recite koji član.

Član 97. Nesporna je činjenica da je u protekle tri godine Demokratska stranka bila neko ko se hvalio da je stub Vlade, kičma, osovina, zovite kako hoćete, da sve što valja to je Demokratska stranka, a naravno što ne valja to su gurnuli pod tepih i to neće da obnaroduju. Mora da se kaže i Srbija mora da zna da ste vi činili onu vladu koja je imala 64 afere. Pogledajte nedeljne novine protekle godine, pa ćete videti. Rekao sam od 50 do 60, a sada vam kažem 64, od kojih je oko 25 bilo sa materijalnom dimenzijom.
Ni do dana našanjeg nije ništa rešeno. Zašto? Zato što vi nećete da između sebe tražite krivca. Ta priča o reformama, o zakonima, o 150 zakona, to je priča za malu decu, jer niste donosili zakone koji su za vas nepovoljni, odnosno ako su postojale te odredbe, vi ste bili nedodirljivi.
Zato su podnošene krivične prijave protiv naših ljudi, koje traju po tri godine i do dana današnjeg nisu rešene. Neke od njih i jesu, ali to očigledno ni vas, ni medije ne interesuje, nego stalno pričaju istu priču. I taj Zakon o javnim nabavkama i slično, valjda ste čuli da se komisija nikada nije sastala da proveri određene javne nabavke i da ima 3.000 pritužbi.
Čini mi se da je profesor Gašo Knežević bio predsednik jedne takve komisije, koja se nije sastajala dve i nešto godina, da bar jednu od tih primedaba stavi na dnevni red, pa da kaže - nije tačno ili slično.
Prema tome, nemojte nam o tome pričati. Morate da progutate. Ako nećete, Srbija će, u svakom slučaju, znati da ste vi bili oni koji su najviše govorili o moralu, o pravdi, o poštenju, o transparentnosti, o žrtvovanju za narod, a napunili ste džepove. Koliko? To ćemo da vidimo kada ovaj zakon stupi na snagu, pa kada svako prijavi svoju imovinu.
Zašto niste doneli zakon o ispitivanju porekla imovine? Pričali ste - hoćemo da znamo koliko je ko u Srbiji, navodno, nezakonito stekao pare. Zašto niste doneli zakon? Mogli ste. Što se nas socijalista tiče, kažem vam direktno - mogli ste, ali niste hteli, jer je trebalo prvo napuniti džepove, pa tek onda doneti zakon, što ste i uradili.