Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, iz ranije iznetih stavova prethodnih govornika može da se zaključi da postoji dobar konsenzus oko potrebe uvođenja jednog ovakvog zakona. Ako smo gledali malo detaljnije i analizirali diskusije u pojedinostima, možda će se desiti da nećemo svi deliti isti stav da je ovakav zakon potreban, kao i da ga treba doneti na osnovu ovog predloga. Naravno, razrešenje ćemo videti na samom danu za glasanje. Politička praksa novije političke istorije i funkcionisanje javnog života u Srbiji poklazali su da je ovakav zakon neophodan.
Nažalost, i poslednje tri godine su nam nedvosmisleno pokazale da je ovakav zakon trebalo odavno da postane deo seta zakona koji će odrediti savremeni, parlamentarni i demokratski, kao i javni život Srbije. Zakon, sa svojom osnovnom funkcijom, predložen je i osmišljen mnogo ranije. Nažalost, demokratska vlast od 2000. ili 2001. godine dugo je prolongirala donošenje ovakvog zakona.
Ono što se desilo pre otprilike šest mesecu, u toku leta 2003. godine možda je, ne bih želeo da to bude zaista istina, ali pokazalo se da je izglasavanje ovakvog zakona nešto ranije smetalo nekome, jer ono što se nažalost desilo sa ljudima koji su bili u državnoj administraciji, ono što ih je okarakterisalo na kraju njihovog rada i funkcije, barem jedan deo njih, to je da nisu izdržali pritisak određenog iskušenja, ono što je, između ostalih, možda i najviše G17 plus pronašao u radu javnih funkcionera, državnih službenika, nije im definitivno služilo na čast.
Upravo je to još jedan pokazatelj da ne možemo da se oslanjamo samo na savest i moral ljudi, da moramo da imamo zakonsku regulativu, na kraju krajeva i druge zemlje, ne samo našeg okruženja nego razvijenog parlamentarizma, daju za pravo da je jedan ovakav zakon potreban. Iznet je bio stav, čini mi se za ovom govornicom, ako sam dobro pazio, a jesam, da ovakav zakon možda i nije potreban kada bismo imali ljude koji su visoko moralni, ljude koji drže do sebe, do principa, ljude koji će u vlasti biti samo radi koristi u odnosu na narod i državu.
Nažalost, živimo u realnom okruženju, živimo u realnoj i stvarnoj državi Srbiji, gde u javnom životu i na raznim nivoima posluje i funkcioniše jako veliki broj funkcionera. Veoma je teško oslanjati se samo na kriterijum moralnosti, uostalom svi smo mi živi ljudi, neki od nas mogu da pokleknu, da dođu u situaciju da svoju funkciju ne stave samo u službu koristi naroda i države i otud ovo treba regulisati zakonom. Moral, naravno, treba da bude jedna od osnovnih kategorija koja određuje da li će neko biti javni službenik, ali moramo da imamo i način zaštite državnog i javnog interesa od zloupotrebe.
Takođe, bilo je primedbi da ovaj zakon možda ne treba ni uvoditi ukoliko bi se veoma jasno i veoma savesno sprovodio Krivični zakon ili neki drugi zakoni, odnosno ukoliko bi tužilaštvo i sudstvo u ovoj državi funkcionisalo na način kako je to određeno zakonom i kako se očekuje da sudski organi i tužilaštva funkcionišu.
Ovo je samo delimično prihvatljivo. Ipak ovaj zakon prejudicira praktično preventivnu zaštitu od određenih nedela, što je osnovni smisao ovakvog zakona. On pokriva deo koji može da proizađe iz zloupotrebe službenog položaja, odnosno funkcije u kojoj se nalazi funkcioner. Nešto je predviđeno da se sankcioniše krivičnim ili nekim drugim zakonima, ali veći broj onih radnji koje su zabranjene ovim zakonom funkcionerima nisu sankcionisane i nema predviđene sankcije ni u okviru Krivičnog zakona. Kao što sam malopre rekao, sama suština je zaštita od činjenja državno štetne radnje od koje funkcioner može da ima određene privilegije, odnosno povezana lica koja su u njegovom okruženju.
Da smo imali ovakav zakon onda ne bismo imali sada situaciju, iako smo to konstatovali javno, da ljudi koji su iz prošlog mandata vlasti, iako su praktično dokazano zloupotrebili svoje funkcije, nemaju nikakvu sankciju za sada i jednostavno, ta sredstva koja su otuđena od države i građana ne mogu da budu vraćena. Upravo ovaj zakon treba to da uradi, znači da zaštiti da se imovina države otuđi na neki način i da ne možemo da sprečimo zloupotrebu.
Ima, naravno, mana u ovom zakonu. Svaki nov zakon ih ima i poboljšani zakoni sadrže nesavršenosti. Posebno treba obratiti pažnju na sprovođenje onog dela zakona koji se odnosi na uređivanje formiranja pokrajinskih i opštinskih odbora o rešavanju sukoba interesa.
Zato što imamo situaciju da isti onaj organ, odnosno skupština koja svojom većinom, najčešće, imenuje, odnosno bira određene funkcionere, sada to isto radi kada je u pitanju sastav odbora.
Naravno, tu moramo da se oslonimo na savest lokalnih organa, odnosno pokrajinskih organa, pokrajinskih i lokalnih skupština, da će u skladu sa svojim mandatom, sa svojim moralnim kodeksima prilikom izbora i formiranja pokrajinskih i opštinskih odbora imati na umu da to treba da budu ljudi koji će zaista biti savesna i odgovorna kontrola rada funkcionera shodno ovom zakonu koji ćemo, nadam se, usvojiti.
Naravno, ukoliko to ne bude praksa imaćemo priliku da vrlo brzo konstatujemo. Primićemo primedbe i biće prilike da ovaj ili neki drugi saziv izvrši izmene ovakvog zakona, upravo u smislu poboljšanja.
Samo još jedna sugestija, odnosno konstatacija; bilo je primedbi da vertikalna organizacija ministarstava, onako kako je sada uređena u ovom mandatu, može da bude određena motivacija ili određena šansa da se vrši zloupotreba funkcija i da dođe do toga da funkcioneri ostvare neke interese koji im nisu u opisu posla i koji im ne bi služili na čast. To nije neuobičajena praksa ministarstva u razvijenim parlamentarnim sistemima. U većini zemalja imaju upravo takav način uređenja.
Ministar ima praktično inokosno pravo da određuje svoje saradnike i to nije ništa novo. To ne mora da prejudicira da će doći do zloupotrebe funkcija kada je ministarstvo na takav način organizovano. Na kraju krajeva, eto još jednog dobrog razloga da upravo usvojimo jedan ovakav zakon.

Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov, a neka se pripremi narodni poslanik dr Velimir Simonović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je u principu za donošenje zakona koji bi se bavio pitanjem sukoba interesa. Međutim, ovaj predlog zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija je samo još jedan u nizu besmislenih predloga sa aspekta njegovog sprovođenja sa kojima Vlada ili skupštinska većina izlaze pred Narodnu skupštinu.
Ovaj zakon, ukoliko bude usvojen, ostaće mrtvo slovo na papiru, neće imati nikakvog efekta u praksi. To isto smo vam govorili kada ste usvajali Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, gde ste predvideli glasanje naših državljana u inostranstvu. Govorili smo da nećete moći da sprovedete taj zakon u praksi. Vi, naravno, to niste slušali, usvojili ste takav zakon i sada kada je došlo do prvih izbora kažete da nema tehničkih uslova, pokušavate da nađete neka kompromisna rešenja koja neće biti dobra.
Isti je slučaj kod Zakona o uređenju sudova. Umesto da donesete zakon o prestanku važenja Zakona o uređenju sudova, da ne bi priznali svoju grešku, vi idete sa zakonom kojim samo odlažete sprovođenje Zakona o uređenju sudova. Znam i sada da vam govorim bespotrebno, ne slušate me, a ne slušate ni glas građana Srbije, ali ću da iznesem par osnovnih primedbi koje imam na ovakav predlog zakona.
Ovaj zakon me podseća na tzv. zakon o lustraciji, jer može da se zloupotrebi na neki način i kod odgovornosti politički nepodobnih funkcionera. Takođe, na lustracionu komisiju me podseća i ovaj vaš republički odbor za rešavanje o sukobu interesa, i to ne samo taj, već svih 200 odbora koji će na ovaj način da budu formirani, uključujući i pokrajinske i lokalne odbore.
Dalje, kažete da će svi ovi odbori biti samostalni i nezavisni, samo niste rekli od koga, ako znamo da se ovi odbori finansiraju iz budžeta. Od koga će biti samostalni i nezavisni?
Dakle, ovaj predlog zakona obiluje besmislicama, nepreciznostima, prepun je fraza i nema ničeg konkretnog, a naročito u predlogu mera koje predviđa i kojima bi se sankcionisao sukob interesa gde god se pojavi.
Svaka rečenica u ovom zakonu je besmislena i dvosmislena, pa kažete da će biti ovako ako nije onako, ili nešto ne može ako ne važi to i to.
Svim ovim odborima, republičkim, pokrajinskim i lokalnim, biće potrebno mnogo vremena da samo protumače ovako napisan tekst zakona. Sve je praktično prepušteno oceni ovih komisija u kojima će, kako kaže ministar, biti ličnosti izuzetnih moralnih kvaliteta. Ovo ne mogu da poverujem ako znam da će jedan od predlagača članova ovih odbora biti i tzv. fantomska organizacija - Vojvođanska akademija nauka i umetnosti.
Ovom prilikom želim da kritikujem osnovne stvari u zakonu. Prvo, u članu 3. ne razumem zašto formirate ovoliki broj odbora, republičke, pokrajinske i lokalne; mogao je da radi samo jedan odbor po ovom pitanju. U članu 4. kažete ko su povezana lica i stvarno ne znam čemu ovakva definicija, jer na kraju kažete - svako drugo pravno ili fizičko lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom.
Isto tako i u članu 12. ne zna se na koje se sve osobe misli kod podnošenja izveštaja o imovini. Praktično, zakon nije definisan, odnosno tekst zakona nije precizirao i idete suviše široko u tom krugu povezanih lica.
U članu 16, kod prijema poklona, kažete - povezano lice ne sme primiti poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije funkcionera s kojim je povezano. Ko će to moći da utvrđuje i da utvrdi, u principu.
Onda kažete - funkcioner može dokazivati da nije mogao uticati na ponašanje povezanog lica ako je ono poklon primilo ili da poklon nije bio u vezi sa vršenjem njegove javne funkcije. Zašto ovo uopšte stoji? Zašto ne bi mogao u principu, pa morate da navedete da funkcioner može dokazivati. Znači, to je besmisleno.
U članu 17 - "funkcioner kome je ponuđen ili obećan poklon koji ne sme da primi, dužan je da ponudu itd. i da što pre podnese pismeni izveštaj o tom događaju organu koji ga je postavio ili imenovao na javnu funkciju. Funkcioner koji je izabran na javnu funkciju izveštaj podnosi nadležnom odboru." Ovo je besmisleno. Šta ako ne prijavi da je neko pokušao da mu da poklon? To nigde ne predviđa ovaj tekst zakona. Šta u tom slučaju i ako ne podnese izveštaj?
U članu 19, kod sastava republičkog odbora, postavlja se osnovno pitanje kako ste došli baš do ovakvih predlagača, odnosno tela koja će birati određeni broj članova: Advokatske komore Srbije ili Srpske akademije nauka i umetnosti. Zašto niste stavili Srpsku pravoslavnu crkvu ili neke nevladine organizacije sa kojima vi dobro sarađujete, sa kojima ste sarađivali u prethodnom periodu.
U članu 20. stoji: "Član republičkog odbora ne može biti član političke stranke". Pitam vas zašto ne može biti član političke stranke? Šta hoćete time da kažete i kakvo je onda vaše mišljenje o članovima političkih stranaka? Ako znamo da deo članova republičkog odbora bira Narodna skupština, zašto niste onda predvideli neposredne izbore za članove ovih odbora, pa građani da ih biraju na direktnim izborima?
U istom članu nije jasno zašto ste predvideli ovako visoku mesečnu naknadu za članove republičkog odbora, u visini od sedam prosečnih mesečnih zarada. Zašto nije šest, zašto nije osam? Vi na ovaj način degradirate sve državne funkcionere, najviše državne funkcionere: i predsednika Narodne skupštine, i predsednika Vlade i predsednika Republike. Zašto bi članovi republičkog odbora imali ovoliko velike mesečne naknade?
U članu 21. imate jednu moralno-političku odredbu, koja kaže: "Član republičkog odbora razrešava se ako nesavesno ili pristrasno vrši dužnosti koje ima kao član republičkog odbora". To podseća na neka prošla vremena iz kojih su mnogi od vas došli u partije predlagača ovog zakona.
Ono što je najinteresantnije i što je trebalo da bude suština donošenja jednog ovakvog zakona jesu predložene mere koje su toliko neozbiljne da neće ni do kakvog efekta, praktično, u praksi da dovedu.
Kaže - "funkcioneru koji je postavljen ili imenovan na javnu funkciju može se izreći mera nejavnog upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje"; ili "funkcioneru koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana može se izreći mera nejavnog upozorenja i mera javnog objavljivanja odluke o povredi zakona"; i, "funkcioneru koga je na javnu funkciju izabrao organ koji je neposredno izabran od građana, umesto mere javnog objavljivanja odluke o povredi zakona - mera javnog objavljivanja preporuke da podnese ostavku". Vi ovim predloženim merama nikoga od funkcionera nećete da uplašite, naročito ako iza njega stoji skupštinska većina.
Toliko o nekim primedbama, pošto vidim da vas to mnogo ne interesuje. Jednostavno, postali ste glasačka mašina, ono za šta ste kritikovali prethodne skupštinske sazive.
Ovakvim zakonskim rešenjima ništa konkretno ne možete da rešite u ovoj oblasti na koju se odnosi predlog zakona. Bolje da ste pokušali da, u skladu sa postojećim zakonskim rešenjima, sa Krivičnim zakonom, uđete u obračun sa korupcijom, sa zloupotrebom službenog položaja. Imate sud, policiju, tužilaštvo, sve je sad to pod vašom kontrolom, a vi sada formirate jedan odbor sa nekim neozbiljnim merama i nadate se da će to da vam pomogne u borbi sa ovako opasnim pojavama za svako društvo.
Na kraju, ovaj zakon mislim da vama služi samo u propagandne svrhe, a građani od toga neće imati nikakve koristi, već samo nepotrebne budžetske troškove, mada vidim da u predlozima zakona, koji su dalje na dnevnom redu, idete sa povećanjem akciza, poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara, registraciju vozila, oružja. Verovatno mislite odatle da plaćate i ovakve fantomske komisije. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Istovremeno, molim narodne poslanike, moraću da se pozovem na član 99. i član 100. Poslovnika, u slučaju ometanja i vređanja govornika.

Nisam uopšte nameravao da govorim o ovom zakonu, u nekim opštim crtama o korupciji i potrebi za zakonom itd. Hteo sam samo da dam ministru nekoliko sugestija koje bi on mogao da usvoji i da popravi amandmanima Vlade ovaj zakon, gde mislim da treba da bude popravljen. Pošto ministar nije tu, nema svrhe da o tome govorim. Molim gospodina predsednika, ako ministar dođe dok traje rasprava u načelu, da mi ponovo da reč.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić (nije tu). Reč ima narodni poslanik Sredoje Mihajlov, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović.

Poštovani predsedniče, kolege i koleginice, takođe sam počeo pre 14 godina da se borim za demokratske promene u ovoj zemlji. Naravno, tada sam bio veliki romantičar, verovao sam da ćemo mi biti visokomoralni, upravo oni koje napadamo i ukazujemo na to što su radili, da nama neće biti potreban ovakav neki zakon, da ćemo mi to sami među sobom rešiti i da nama to neće biti potrebno.
Međutim, desilo se da kada smo mi došli, mi koji smo to zagovarali, pomalo smo to zaboravili, gledajući ove i one tamo koji su to radili sa mnogo znanja, sa mnogo umeća. Onda smo shvatili da i mi u našim redovima imamo takvih, tj. bar nekolicina nas je shvatila da je nama taj zakon neophodan i da smo mi Evropa i, ako hoćemo u tu Evropu, moramo doneti neki sličan evropski zakon.
Naravno, potpuno se slažem sa nekim govornicima koji su rekli da je bilo krađe i korupcije. Stvarno je bilo do sada i meni je drago da prvi zakon po kome nisu svi ravnopravni, zakon gde su neki malo više ravnopravniji od drugih, da će biti ograničeni u nekim svojim mogućnostima za zloupotrebu. Nažalost, on je morao da se donese.
Kao što neki ljudi smatraju da nije potreban Krivični zakon i da se neće nikada ogrešiti o zakon, a ako ne bi bilo zakona, mogli bismo da kažemo da smo svi lopovi. Ovako se zna ko se ogrešio i ko je kažnjen, taj bude žigosan. Tako je i ovde. Mislim da će ovaj zakon doprineti zaštiti onih koji su se držali visokomoralno, koji nisu bili članovi više upravnih odbora, koji nisu zloupotrebljavali taj svoj položaj, koji nisu dilovali sa nekima, koji nisu dolazili do nekih privilegija i koji su hteli da budu samo poslanici.
Naravno, gospodo, da su oni prethodnici najviše učinili zla ovoj zemlji, naravno da su obezvredili ovu instituciju, naravno da su obezvredili i poslaničku i funkcionersku instituciju i, uopšte, instituciju vlade. Niko u zemlji Srbiji nije verovao da postoji neko da je blizu neke vlasti ili da je u mogućnosti da bude vlast, a da nije nešto uzeo. To je bilo jako teško, sve su nas svrstali u isti koš i pričali su o nama kao da smo svi to radili. Ovaj zakon će, na neki način, zaštititi i one kojima to ne pada na pamet, i one koji imaju visok kriterijum o moralu i kojima nisu te vrste poslova bile bliske.
Svakako da on nije idealan. Mislim da ga treba popraviti ovim amandmanima. Govorim uopšteno o zakonu, neću da pričam pojedinačno. Možda imam neke primedbe, ali smatram da nisu suštinske, nisu bitne. Bitno je da taj zakon postoji, bitno je da naši mladi koji budu dolazili u ovaj parlament znaju da će biti sankcionisani, znaju da neće moći da se ponašaju kao bez kontrole, da će ipak postojati neke norme i da će to biti pod transparentnim ili, da kažem, budnim okom javnosti.
Smatram da svako ne treba da se stidi svoje imovine koju je stekao, ako je stekao legalno, bez obzira kolika je, da li je mala ili velika, nema razloga da ne kaže šta ima i ako treba da kaže na koji način je to stekao.
Znači da smo mi onaj mit srušili o nekim dobrim poslanicima, o nekim dobrim funkcionerima, o nekoj dobroj vlasti. Svi smo došli do toga da smo to ponizili, da smo to srozali, sada nam predstoji lečenje te bolesti i opšte svesti našeg naroda, do čega mi moramo doći.
Još nešto bih rekao, neki govornici su pominjali kontinuitet partije G17 plus sa prethodnicima. Prvo da vas podsetim, naši čelnici i dobar deo poslanika su prvi započeli i ukazali na te nepravilnosti, prvi su počeli da ukazuju srpskoj javnosti da to nije dobro. Oni koji su upravljali u ovom parlamentu su pokazali, bilo je dobrih zakona, ali bilo je i loših funkcionera, loših odnosa, puno poslanika koji su imali puno upravnih odbora. Na sve ono što je u ovom zakonu sada predviđeno, na sve smo to ukazali.
Upravo smo sa tim hteli da prekinemo, da ne imenujemo sad sve, jako dobro su vam poznati. Na kraju krajeva, do toga je i došlo, da mi sad sedimo ovde, da je tako radio prethodni saziv, jer da nije bilo nas, još bi se to valjalo Srbijom i ovog zakona još ne bismo videli.
Smatram da ovaj zakon, pored onoga što će sprečiti odliv nekog kapitala, nepravedno bogaćenje, treba da vrati dostojanstvo ovoj skuštini, novim poslanicima koji dolaze da omogući da ne razmišljaju, tj. da im unapred kaže da neće toga biti, da znaju šta ih čeka, i onima koji nikada nisu na to pomišljali, da će biti tamo svrstani gde to stoji. Hvala.

Reč ima gospođica Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni cilj kampanje i retorika koju smo mogli da čujemo od čelnika DSS-a, koja je uspela da načini kakvu-takvu koalicionu vladu, i čelnika grupacije G17 plus u predizbornoj kampanji u novembru i decembru mesecu, to je bilo promovisanje i najava donošenja ovakvog zakona i novo rešenje za Ustav Srbije.
Pisanje tog ustava ne može dalje da se nastavi, iako je poslanička grupa SRS pristala da učestvuje u radu te komisije, zbog vaše neprincipijelnosti koja se pokazuje na prvom koraku i zbog toga što Vlada Republike Srbije na čelu sa Koštunicom, iako je to obećala pred svima nama, pre 10 dana nije napravila nikakve okvire za političko rešenje situacije na Kosovu i Metohiji.
Pre nego što ste uopšte krenuli sa raspravom o ovom zakonu i po ovakvom dnevnom redu, trebalo bi da se osvrnete na činjenicu da je dnevni red sazvan, a da su se u međuvremenu desile neke mnogo važnije stvari. Oni poslanici koji ne žele ništa ni o čemu da znaju, ili žele paušalno da znaju, ili žele samo da dobacuju iz klupe, kao pojedine gospođe ili gospođice u ovom trenutku - tema, tema - treba da znaju da je zbog takvog stava Republičke vlade, pre svega, sada još gora situacija na Kosovu i Metohiji od momenta, a vi znate da se to desilo prethodnih dana, kada je Krivični zakon ukazom Holkerija, odnosno priznavanjem takvog poteza šiptarske vlade, stupio na snagu. Bolje bi vam bilo da razmislite malo, kakve će to imati reperkusije na dalji život naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče ovog zakona i načina na koji je on koncipiran, mi imamo velike primedbe. Iako smo ga dobili samo dva dana uoči ove sednice, mi smo uspeli, ažurni i aktivni kao što smo tu uvek i bili, sada u ovom najvećem sastavu, koji će biti još veći, da napišemo preko 40 amandmana. To su zaista suštinski amandmani, na koje ni navodni pravni eksperti iz vaših poslaničkih grupa ne mogu da imaju ozbiljnije primedbe, jedino mogu da kažu da se politički sa time ne slažu.
Osnovno pitanje koje treba da postavim ministru Lončaru, koji je otišao posle prepodnevnog zasedanja jeste - koliko košta ovaj zakon? To vas pitam, dame i gospodo poslanici, jer jednom okvirnom računicom se dolazi do cifre koliko će to da košta poreske obveznike. Ako ste rekli da će biti, čemu se mi protivimo, opštinske, pokrajinske kancelarije, sve do republičkog odbora, koji će u sastavu od devet članova vršiti istragu, odnosno sagledavati koji su to javni funkcioneri koji zloupotrebljavaju vršenje svoje funkcije, onda ste morali i da razmislite koliko će to da košta.
Imamo već izglasan budžet, potpuno neostvariv, od 330 milijardi. Imamo zakon, ovaj, na koji smo podneli amandmane i koji, kao što su tvrdile kolege srpski radikali, ne može da bude primenljiv, iz prostog razloga što je mnogo toga što ste usvojili, pre svega mislim na vas iz DSS i u prošlom sazivu, i kada ste bili u koaliciji sa ostatkom DOS-a, neprimenljivo. I kao što znate da je neprimenljiv vaš pokušaj da se za predsedničke izbore, koji će se održati 13. juna, organizuje glasanje dijaspore, a to smo vam tvrdili, kao što vam tvrdimo i sada za ovaj zakon, pre nešto manje od mesec dana.
Ujedno želim, dame i gospodo, da vas obavestim da je Centralna otadžbinska uprava SRS jednoglasno donela odluku da kandidat na izborima za predsednika Srbije bude gospodin Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS.
To je moja obaveza, kao narodnog poslanika, uz očekivanje njegove još ubedljivije pobede, iako je predsedavajući Skupštine rekao da mi ne možemo da koristimo skupštinsku govornicu radi promovisanja kandidata. Vidite da možemo. Koristiću svaku priliku, jer to upravo radim.

Gospođice Jovanović, naravno da možete, a na meni je da vas opomenem da se držite teme i da podsetim sve vas da se predsednički kandidati ne okupljaju ovde. Proverio sam, ovde sede narodni poslanici i govore o zakonima. Predsednički kandidati se okupljaju, pitaćemo službu, mislim negde na Zvezdari. Obavestiću vas. Izvolite.