Samo sekund. Dozvolite da se obrati dama, po Poslovniku, a onda replika, gospodin Vučić. Još jednom apelujem na sve poslaničke grupe, pre svega zbog građana koji plaćaju da se ovde bavimo poslom poslanika, a ne predsedničkih kandidatura, gospodine Albijaniću, to se odnosi na vas. Izvolite, gospođice Milivojević.

Dakle, pošto se kolega pozvao na član 1, pozvaću se i ja na taj isti član: "Ovim poslovnikom uređuju se organizacije i rad Narodne skupštine Republike Srbije i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika."
Pretpostavljam da se jedno od tih prava i dužnosti odnosi i na temu diskusije koja ovde nije dotaknuta, bar u poslednjih sat vremena. Ono što je još važnije, zaista bih molila poslanike iz koje god stranke da dolaze da se pripreme za diskusiju, odnosno da kada govore znaju o čemu govore. Nacionalna štedionica i Poštanska štedionica su dve različite institucije. Znači, to nije jedna institucija. Poštanska štedionica je u sistemu pošta, a Nacionalna štedionica je banka.
Prosto, hajde da ne zbunjujemo građane koji prate prenos ove skupštine i da zaista delujemo ozbiljno. Jednostavno se obraćam svima i zaista vas molim da kada govorite tačno znate na šta mislite. Isto tako, vrlo konkretno sam govorila o Nacionalnoj štedionici, nisam govorila o Poštanskoj štedionici, a iz vašeg izlaganja, kolega, nisam shvatila na šta vi mislite, pošto ste čas govorili jedno, a čas drugo.
Prosto molim da bismo mogli da obavljamo ovaj posao kako treba, odnosno da bi građani shvatili šta je ono što želimo da im kažemo, da bar kada pripremamo diskusiju to činimo u skladu sa svim činjenicama i da makar znamo o čemu govorimo. Zahvaljujem.

Hvala mnogo. Gospodin Vučić, replika. Dozvolite, mislim da je bio lapsus u pitanju i skrenuo sam pažnju malopre. Svejedno, hoćete repliku posle. U redu je. Izvolite gospodine Vučiću.       

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih i vas gospodine predsedniče da narodnim poslanicima, bar ne sa tog mesta, ne objašnjavate da li su pogrešili ili ne, ako je nešto što se tiče suštine stvari, već da izađete za govornicu i to saopštite. Što se tiče pitanja da li je Nacionalna štedionica ili Poštanska štedionica, pošto sam video salve smeha i čuo salve smeha pre svega iz poslaničkih klupa režima, moram samo da primetim da je to lepo, hajde da građanima kažemo - ne znate da li je Nacionalna ili je Poštanska. Možda mi ne znamo da li je Nacionalna ili Poštanska štedionica, ali sada ću vam ispričati kako je to sve išlo, pa ćete videti koliko znamo.
Dakle, da li je Nacionalna ili Poštanska ne znamo, ali da je lopovluk u pitanju to znamo, a znamo i ko je učstvovao. To znamo sasvim izvesno i znamo ko je bio kapo di tuti kapi u tom lopovluku.
Reč je naravno o Nacionalnoj štedionici i osim činjenica o kojima je govorio ovde gospodin Milovan Radovanović, reći ću još nešto što je vrlo važno, a reč je o drugoj i trećoj emisiji akcija, o drugoj i trećoj dokapitalizaciji, gde su apsolutno sumnjiva preduzeća i firme na izuzetno sumnjiv način postali vlasnici većinskog paketa akcija Nacionalne štedionice.
Reč je o sledećim firmama: Dajners, Principal, PIM-a, Skvadra, u drugoj emisiji akcija. U trećoj emisiji akcija postaju ELIM i Mali kolektiv. O kojim je to firmama reč? O mafijaškim firmama, sada ćete da čujete, o firmama Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića. Te firme su sasvim slučajno postale vlasnici Nacionalne štedionice, a sasvim slučajno im se žene druže sa onim ko je kapo di tuti kapi. I još nešto, ne znam da li je to Nacionalna ili Poštanska štedionica. Znam da dok ste vi na vlasti neće se ni znati da li je Nacionalna ili je Poštanska štedionica. Biće štedionica jednog od ove dvojice.
Kada odete sa vlasti, onda će da se zna i šta je sa Poštanskom štedionicom, a posebno šta, kako i zašto je na tako tužan način završila i Nacionalna štedionica. Hvala vam.

Hvala vama.
Gospodine Radovanoviću, da li ste odustali? Odustali se, zahvaljujem.
Gospođa Milivojević, po Poslovniku, samo recite član.

Član 100. Vrlo je, moram priznati, za član 100. zato što se već poslednjih sat i po vremena iznosi niz uvreda na račun G17 plus i pojedinih ličnosti iz G17 plus, tako da prosto navodim osnov.
Sa druge strane, zanimljivo je to da kada god je neko drugi na vlasti, a to nije SRS, onda u državi vlada lopovluk. Znači, to je vrlo interesantna pojava koju imamo prilike da gledamo praktično od 2000. godine. Znači, osim onog perioda, to je bio kratak period kada je SRS bila u vlasti, da li je bila kao manjinski partner ili ne, potpuno je nebitno, ali bila je, i jedino tada se u ovoj državi nije dešavao lopovluk, a istovremeno je vrlo interesantno da je najviše lopovluka bilo baš u tom periodu. Ne znam ko je u tome učestvovao i ne pada mi na pamet da bilo koga pojedinačno za to optužujem, ali sa druge strane, sve mi ovo liči na to, vodimo kampanju, u redu, legitimno, ali nemojte je voditi u Skupštini.
Imali ste anketni odbor i jedva čekam da vidim izveštaj tog anketnog odbora, da vidim koji su konkretni rezultati, ali zaista mi je dosta više da slušam o raznoraznim mafijaškim, ovakvim i onakvim organizacijama, o tome ko je gazda tih organizacija itd. Pri tom se ta imena ne saopštavaju ne samo javnosti, nego ni nadležnim organima.
Stalno se priča o sumnjivoj dokapitalizaciji Nacionalne štedionice, koja se desila tri meseca pošto G17 plus svakako nije imala više guvernera Narodne banke.
Prema tome, apsolutno mi nije jasno kako je G17 plus u tome mogla da bude i po kom osnovu umešana, osim toga što se konstantno priča navodno o velikim lopovlucima i o našoj navodnoj moći.
Zaista bih kao član G17 plus, kao poslanik G17 plus u ovoj skupštini, volela da vidim makar deo manifestacije te ogromne moći o kojoj vi konstantno pričate.

Zahvaljujem. Gospodin Vučić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od gospođice Milivojević, ovu materiju sam prilično savladao. Druga dokapitalizacija ili druga emisija akcija je sprovedena u vreme gospodina Dinkića. To je ona u kojoj je reč o Principalu, Dajnersu, Pimi i Skvadri. Samo treća dokapitalizacija, iako pripremljena u to vreme, sprovedena je u vreme gospođe Kori Udovički. Toliko o tome šta su činjenice, gospođice Milivojević.
Meni je zanimljivo nešto što ste vi rekli. Naime, kažete, samo ono kratko vreme dok je SRS bila na vlasti je li ili nije bilo lopovluka. Drago mi je da ste to rekli da je to kratko vreme, zato što mi je neverovatno da toliko pažnje posvećujete SRS i da smo vam mi, koji smo tako kratko bili na vlasti, krivi za 10, 14, 20 i 50 godina ili ne znam za šta sve. Zanimljiva mi je izjava vaših čelnika na konferencija za novinare koji zbog toga - malo i kratko na vlasti što smo bili - kažu, mi ćemo se boriti protiv SRS. Lepo, niste mogli bolju propagandnu kampanju za SRS da napravite, nego kada vi kažete da se borite protiv SRS.
Molim vas da nam u toku dana pošaljete fakturu, mi ćemo uplatiti na vaš račun tačno za takve marketinške usluge, ništa bolje, nikada bolje ne može da nam učini nego kada neko iz G17, neko iz vrha režima, kaže da će da se bori protiv SRS. Sve vam je to džabe i uzaludno, jer svi vi koliko vas se skupi, svi zajedno, imate samo jedan zajednički imenitelj, a to je da ste protiv SRS i protiv Tomislava Nikolića.
Na ovim izborima učestvuje jedan kandidat, to je Tomislav Nikolić, i još jedan kandidat, a to su svi oni koji su protiv Tomislava Nikolića, tako da ukupno imamo dva kandidata na ovim izborima. Budite sigurni da će taj kandidat koji je protiv Tomislava Nikolića, a nema ni ime ni prezime, ne zna se ni šta, ni kako radi u svom životu, izgubiti svakako.
Vi nemojte da brinete za to kakav će biti izveštaj. Možda će biti povoljan po vas, možda imate većinu u anketnom odboru, moguće je, kao što to znate, ali ne brinite, garantujem vam da će biti izdvojeno mnogo mišljenja, a onda će to izdvojeno mišljenje da se pretoči u knjige, a onda će o tome da se govori nadugačko i naširoko.
A čitava javnost Srbije i građani Srbije će svakako saznati o tome ko je upravljao lopovlukom, ko je vodio te akcije, ko je i na koji način štitio najveće kriminalce i mafijaše u Srbiji.
A oni imena imaju i nikada se nismo plašili jasno i glasno njihova imena da kažemo. Malopre sam ih rekao. Hoćete da vam kažem: Vojin Lazarević, Vuk Hamović, Mlađan Dinkić i Miroljub Labus.

Vreme gospodine Vučiću. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Rafailović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram cenjene gledaoce da podsetim da su u pravu oni koji misle da tema ovog zasedanja nisu G17 plus i razne štedionice, nego zakoni koji će omogućiti da dobiju kredite i zakoni koji će im vratiti pare koje su dali kao zajam za preporod Srbije.
Ovo je bio jedan mali izlet i, koleginice Milivojević, nemojte da se čudite, svako od nas ima neke noćne more i paranoje. Neko ovde ima to od poslanika, a neko je, videćete posle, kao ja, za ove tri godine izgubio malo vida. Ali, nisam o tome hteo da govorim.
U principu, ne želim da pričam o zakonima koje podržavam. Međutim, ovde postoji jedan razlog zbog koga ću da govorim, isključivo o Zakonu o Garancijskom fondu i isključivo zbog toga što on omogućava poljoprivrednicima da mogu da dobiju kredite za koje će garancije dati garancijski fond.
Pre toga, odnosno pre nego što počnem konkretno da govorim, izneo bih jedno svoje lično mišljenje, jedan svoj stav. Ako se sećate, gospodin ministar Mlađan Dinkić je u svom izlaganju rekao da će pravo na korišćenje ovih sredstava imati pravna lica i poljoprivrednici.
Kolega koji je govorio pre mene, mislim da se preziva Martić, rekao je da poljoprivredna domaćinstva liče na mala preduzeća. Mislim da, upravo na to hoću da ukažem, registracija poljoprivrednih domaćinstava treba da bude uvod da poljoprivredna domaćinstva ne budu više fizička lica, tj. poljoprivrednici, nego da postanu pravna lica. To će tek biti možda korak koji će doneti preporod selu i omogućiti seljacima da bolje i ugodnije žive i da lakše proizvode. Kao što rekoh, od onih sam poslanika koji je malo izgubio vid dok sam sedeo ovde, ali u svakom slučaju nemam ni strahove ni paranoje.
Zašto je bitno uključivanje seljaka, tj. poljoprivrednika u korisnike kredita koje obuhvata ovaj zakon? Postoji više razloga. Prvo postoji ono zbog čega zaslužuju poljoprivreda i poljoprivrednici da dobiju te kredite i moram izneti neke cifre koje o tome najviše govore.
Recimo, 1999. godine učešće poljoprivrede i prehrambene industrije u kreiranju društvenog proizvoda Srbije iznosilo je 25%.
Sa prehrambenom industrijom, proizvodnjom pića i duvana, to je bilo oko 33% ili trećina bruto društvenog proizvoda. Povećanje proizvodnje u sektoru poljoprivrede u 2001. godini je bilo 25% u odnosu na 2000. godinu, dakle, samo je poljoprivredna proizvodnja te godine povećala društveni proizvod za 5%. Takođe je visoko učešće agrosektora u izvozu naše države i to je 16% u 2001. godini, a često je to jedna četvrtina ili 20%.
To samo govori da poljoprivreda spada u grane koje imaju veliko učešće u svim sektorima proizvodnje i zaslužuju sve ovo. Inače, sve ovo važi za vreme kada su poljoprivredni kombinati ili društveni sektor potpuno uništeni i tako reći ne učestvuju u proizvodnji ili veoma malo učestvuju u odnosu na raniji period.
Inače, vlasništvo poljoprivrednog zemljišta, stoke i uopšte vlasništvo u poljoprivredi je kod seljaka negde oko 90%, a oni su za sve ovo vreme bili zaobiđeni i faktički nisu mogli da dobijaju kredite. Inače, glavne zamerke svima od 2000. godine su bile zašto nema kredita za poljoprivrednike i glavni zahtevi su bili od 2000. godine - dajte nam kredite.
Sada ću izneti podatke zašto ti krediti treba što hitnije da se omoguće i što pre da ih seljaci dobiju. To su podaci iz društveno-ekonomskih kretanja u 2003. godini, koji kažu: "Procenjuje se da je poljoprivredna proizvodnja u 2003. godini ostvarila pad od 5,7%, što je posledica loših vremenskih uslova. Ratarstvo i povrtarstvo zabeležili su pad od 25,9%, što je uslovilo da biljna proizvodnja bude manja za 15,6%. Naročito je podbacila proizvodnja pšenice i kukuruza, koja je u poređenju sa prethodnom godinom imala pad od 39,1% odnosno 31,7%. Sa druge strane, proizvodnja suncokreta, šljiva i malina bila je iznad tog proseka i ona je najviše učestvovala, posebno malina, u izvozu".
Inače, krediti koje će seljaci dobijati posredstvom garantnog fonda poljoprivrednicima će uglavnom samo olakšati rad i učiniti ga efikasnijim, a korist će imati celo društvo. I nemojte da zaboravite, gospodo, da seljaci ne dižu kredite da bi kupovali luksuzne automobile, da bi putovali na more i u inostranstvo, nego dižu kredite da kupe traktore, rasna grla, đubrivo i repromaterijal i od toga koristi imamo svi mi, dakle, i država, i građani ove države.
Uz ovakvu kreditnu politiku, poljoprivrednici će umeti da se oduže znatnim povećanjem proizvodnje, time i prerade, a nadajmo se i izvoza. To ćete imati priliku da vidite veoma brzo, već na jesen. Posebno važan uticaj će imati ovaj zakon kod plasiranja sredstava u nerazvijene regione.
Nerazvijeni regioni su uglavnom i poljoprivredni regioni, pa će krediti koji budu odobravani poljoprivrednicima u tim sredinama donositi višestruku korist.
Mladi će imati motiv više da ostanu na svojim imanjima i time će veoma loša starosna struktura žitelja biti popravljena, a krediti će nesumnjivo pomoći razvoju nerazvijenih područja. Time će se čak smanjiti pritisak mladih ljudi na biroe rada i otvorio bi se prostor nezaposlenima u gradovima.
Sada ovde postoji jedan problem na koji bih ministru posebno hteo da ukažem, a to je da situacija na terenu i u birokratiji, čak i zakonski propisi, mogu da ponište dobre namere koje postoje u novim zakonom, a to je da su vlasnici imanja uglavnom roditelji ili čak dedovi mladih seljaka koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Njima krediti ne trebaju.
Dakle, stariji ljudi ne razmišljaju o unapređenju proizvodnje, o povećanju proizvodnje, a krediti trebaju njihovim unucima ili sinovima, a oni nisu vlasnici. Predlažem da u pratećim dokumentima mladi seljaci dokazuju svoju proizvodnju i svoje učešće u domaćinstvu, dakle da žive u tom domaćinstvu, time što su penziono i dzravstveno osigurani preko domaćinstva.
Inače, već sada imamo problem sa davanjem repromaterijala, ugovaranjem za pšenicu na zeleno zato što su mnogi kombinati i zemljoradničke zadruge ugašeni i nema ko da vrši distribuciju. Dakle, imajte to u vidu i garantujem vam da će moje kolege seljaci vratiti to većom proizvodnjom i većim bruto društvenim proizvodom, a G17 plus zna da je ovo samo prvi korak u moru koraka koje treba učiniti da bi poljoprivreda stala na svoje noge i zauzela mesto u ovoj državi, ono koje joj pripada.