Hvala.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O GARANCIJSKOM FONDU (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Bojan Kekić, Veroljub Arsić, Zoran Krasić, Igor Bečić, Vjerica Radeta, Vojislav Milajić, Milovan Radovanović i Aleksandar Vučić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o garancijskom fondu, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Kekić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Bojan Kekić.

Poštovane kolege poslanici, raspravljajući o zakonu u načelu, naglasio sam šta znači donošenje izmena i dopuna Zakona o garancijskom fondu, a da se to odnosi za područja koja su nerazvijena. Suština amandmana jeste da što više privrednih subjekata, računajući pre svega poljoprivrednike koji su do sada vrlo teško ostvarivali kredite, preko garancijskog fonda ostvare i lakše i brže kredite, a da poslovne banke budu na taj način osigurane.
Izmenom procenta, gde se za pojedinačnog privrednog subjekta amandmanom umesto do 5% opredeljuje do 3%, sigurno se stiču uslovi da više privrednih subjekata bude zastupljeno kod kapitala garancijskog fonda, a to ništa ne znači ako se radi i naiđu neki veći projekti, gde bi trebalo da bude i preko 3%, jer u sledećem stavu ovog člana Vlada Republike Srbije može na obrazložen zahtev fonda povećati obim izdavanja garancije i supergarancija iz stava 2, odnosno i preko 3%.
Ono što je najbitnije, a to je uz objašnjenje i ministar finansija potencirao danas, a i juče u svom uvodnom izlaganju posebno je naglasio nerazvijena područja.
Ako bi se usvojio ovaj amandman, znači da kapital garancijskog fonda pređe preko 40% za nerazvijena područja, to bi automatski značilo da bi privredni subjekti i poljoprivrednici među njima mogli da razviju taj svoj kraj. Ako ne bude iskorišćeno do 40% ili preko 40%, sigurno da će upravni odbor, odnosno direktor fonda preko Vlade Republike Srbije moći da raspodeli ta sredstva koja su ostala.
Zato molim poslanike da glasaju za ovaj amandman, podsećam i ministra da je u svom uvodnom izlaganju juče posebno naglasio nerazvijena područja, a to je i maločas učinio obrazlažući na kraju Zakon o garancijskom fondu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, svojim amandmanom tražio sam da se u članu 6. novi stav 4. briše. Koliko je to važno sada ću da vam obrazložim. Stav koji prethodi stavu za koji sam tražio da se briše glasi: "Ukupan nominalni iznos garancije i supergarancije iz stava 1. ovog člana, koje se izdaju na zahtev banke i druge finansijske organizacije prema pojedinačnoj banci, može biti najviše do 20% iznosa kapitala Fonda, a prema pojedinačnom privrednom subjektu najviše do 5% iznosa kapitala Fonda". To su ograničenja koja zakon predviđa za pojedine banke ili pojedine korisnike fonda.
Međutim, stav koji sam tražio da se briše glasi doslovce ovako: "Vlada Republike Srbije može, na obrazložen zahtev Fonda, povećati obim izdavanja garancije i supergarancije iz stava 2. ovog člana, za određeni vremenski period".
Čini mi se da je ovaj član suvišan ili neko želi da apsolutno u ime fonda i Vlade Republike Srbije raspolaže sredstvima iz ovog fonda, jer predlagač ovim stavom traži da Skupština donese zakon, a onda da predlagaču damo mogućnost kada će sam, po svojoj volji i na koje vreme, da suspenduje odredbe zakona.
Da bi to još više dovelo u sumnju zakonitost rada tog fonda vidi se u sledećim članovima izmena ovog zakona, u delu da je ministar finansija nadležan, odnosno predlaže Vladi Republike Srbije članove upravnog odbora fonda i isto tako predlaže direktora fonda, što znači da apsolutnu kontrolu nad fondom nema Vlada, već ministar finansija, koji predlaže Vladi samo da prihvati njegov predlog.
Isto tako, po nalogu ministra finansija fond može da traži od Vlade da bilo koja banka menja ukupne iznose novčanih sredstava za bilo kog korisnika, a znajući prošlost svega ovoga što se dešavalo, meni ovo ne liči ni na šta drugo osim na nove anketne odbore i nove anketne komisije.

Da li još neko želi reč? Reč ima gospodin Krasić.

Da bi se shvatila ova intervencija u članu 9. zakona i ono što mi tražimo ovim amandmanom, a to je da se izbriše ovaj stav koji kaže da Vlada Republike Srbije može na obrazloženi zahtev fonda povećati obim izdavanja garancija i supergarancija iz stava 2. ovog člana, a u stavu 2. se kaže 2,5 puta veće od iznosa kapitala fonda, naravno za određeni vremenski period, pravim vezu sa članom 4. zakona i to izmenjenim, to je član 2. Predloga zakona, i sa članom 6. stav 2, a to je sada član 4. vašeg Predloga zakona.
Vidite, kada je prošle godine usvajan ovaj zakon mi smo praktično doneli zakon o fondu, a nismo znali koji je osnovni kapital tog fonda. On nije definisan. Ako želite da registrujete jedno obično preduzeće ili napravite neki ugovor o osnivanju ortačkog ili deoničarskog društva, akcionarskog društva, nije bitno, vi u ugovoru i u osnivačkim aktima morate da navedete osnovni kapital. Mi imamo fond, osnivamo ga zakonom, a ne pričamo koliki je njegov kapital. Njegov kapital postaje rastegljiva kategorija. On je prošle godine bio 100 miliona evra, kako rekoše ovi iz prethodne vlasti, a sada smo dobili obećanje da će po budžetu to biti 1,5 milijardi dinara.
Ako pođemo od pretpostavke da će taj kapital biti 1,5 milijardi, 2,5 to je četiri i nešto i još iznad toga da može da se poveća, i ako neko smatra da se na taj način pomaže mala privreda i poljoprivredni proizvođači moram da kažem da je u velikoj zabludi.
Postoji član 4. Predloga zakona koji kaže da fond može slobodna sredstva plasirati u prvoklasne hartije od vrednosti, što znači da fond ta sredstva može da vrati budžetu i to je taj krug.
Uvek postoji opravdanje zbog poslovne politike postojećih banaka, da krediti ne mogu da se odobre i ne mogu da se aktiviraju, i daju garancije, supergarancije, nemaju za šta, i Vlada sama sebe finansira. Verovatno može i da trguje tim hartijama od vrednosti.
Za to nam nije potreban zakon i zato smo rekli ovim našim amandmanom da se izbrše stav 4, koji i preko te četiri milijarde fiktivnog kapitala sa kojim se garantuje omogućava još veće zaduženje, odnosno stvaranje potencijalnih obaveza za budžet Republike Srbije. Zato je potrebno da se ovaj amandman usvoji i zato je potrebno u danu za glasanje da shvatite o kakvom se zakonu radi.
Nisu bez razloga oni koji su pre vas bili na vlasti bili u situaciji da ovaj zakon ne primenjuju. On im je bio za EPP, za izbore 28. decembra. Videli ste kako su prošli. Vodite računa da vam ovo ne bude EPP za predsedničke izbore, jer rezultati se već znaju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite gospodine Krasiću.

Posle ovog amandmana i sledećih koji dolaze jasna je medijska operacija. Ovim članom, članom 7. Predloga zakona, vrši se izmena u članu 11. osnovnog teksta zakona. Da pročitamo šta se to menja. Član 11. kaže: "Upravni odbor fonda ima predsednika i osam članova".
Sada se Predlogom zakona menja, pa će to biti samo predsednik i četiri člana. Stav 2. se briše. U tom stavu 2. je stajalo: "Kada se fond organizuje kao akcionarsko društvo, broj članova upravnog odbora uvećava se srazmerno visini uloženog kapitala". Ideja prvog predlagača ovog zakona je bila da taj fond može da posluje u mešovitoj svojini kada dođe za to neko vreme. Sada se to briše i postaje kompletno državni fond. To je jedno opredeljenje.
Stav 3. kaže: "Predsednika i članove upravnog odbora fonda imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije".
Predlogom zakona taj tekst se menja tako što se dodaje tekst – "na predlog nadležnog ministra za poslove finansija". Znači, predlagač izbora predsednika i članova upravnog odbora je ministar finansija. Kako je ovde napisano, on je jedini predlagač. Ukoliko se naljuti i neće nikoga da predloži, onda Vlada ne bi mogla da bira.
U načelnoj raspravi smo rekli da ako je iz strukture izvršne vlasti onaj ko imenuje i postavlja i onaj koji predlaže onda se to ne stavlja u zakon, ali ovde je bila potreba da se to stavi. Potreba, da bi se potenciralo da iza ovoga stoji Ministarstvo finansija, verovatno zbog ove stranačke podele unutar koalicione vlade.
Slažem se da su ljudi obećali na tribinama sve i svašta, ali moramo da vodimo računa o načinu, sredstvima i naročito pravcu kojim se ide kada se nešto radi, a pogotovu kada se radi u finansijskoj sferi. Koncentracija moći, pa makar ona bila i u formi predlaganja, zaista je opasna. Zašto?
Pa vidite i sami, juče smo pričali praktično o jednom zakonu, gde smo pokušali nezavisno telo da formiramo, koje bi malo dalje bilo od vlasti a kontrolisalo vlast.
Verovatno ćemo u budućnosti morati da pravimo te kvazidržavne organe, kao sistem tananih niti koji treba da kontroliše i spreči moguću zloupotrebu.
Ovde se direktno kuca na ta vrata, jer se ubacuje nešto što je ispod Vlade kao zvanični organ, bez koga Vlada ne bi mogla da radi. Apsolutno nije postojao nijedan razlog da se ovo ubacuje u zakon, jer je to moglo da se završi i poslovnikom o radu Vlade i ostalim podzakonskim aktima koje donosi Vlada Republike Srbije.
Ovo insistiranje da stoji Ministarstvo finansija s pravom nas tera da razmišljamo o tome šta se krije iza ovakvih predloga.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Srpska radikalna stranka, kao i ranijim amandmanima koje su dale moje kolege, želi da ispravi neke predloge predlagača.
Ovde tražim da se član 9. briše, jer mi ovim amandmanom želimo da otklonimo nedostatak navedenog člana, a koji se ogleda u tome da zakon ne treba da sadrži norme kojima se uređuju unutrašnji odnosi u Vladi. I to, na drugačiji način od onoga koji je propisan Zakonom o Vladi.
Mi imamo situaciju ove stranačke podele, koja je po formiranju Vlade nastala, gde je jedna stranka koncentrisala moć u pojedinim ministarstvima, i tu vidimo da G17 plus želi da koncentriše kompletnu moć što se tiče finansijskih tokova u zemlji.
Samim tim njihov predlog ide u pravcu da direktora fonda imenuje Vlada, ali tek na predlog ministra finansija, i kao što je rekao prethodni kolega – ako ministar finansija ne da takav predlog ili se protivi predlogu Vlade, direktor fonda ne može biti izabran ili ne može biti razrešen.