Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom prethodnom izlaganju poslanika SRS-a bilo je pokušaja stručne kritike, a kao što su i sami poslanici priznali i pokušaja promotivne političke kritike. Najpre ću odgovoriti na jedno, a onda i na drugo.
Što se tiče primedbi da je navodno rok za isplatu zajma predug, četiri godine, mogu samo da postavim jedno pitanje radikalima: zašto radikali nisu doneli ovaj zakon dok su bili na vlasti? Bili su na vlasti devedesetih godina, zašto oni građanima Srbije nisu vratili novac koji je uzet 1989. godine. Bili ste na vlasti, bili ste od 1998, 1999. godine, dakle, bili ste sigurno u koalicionoj vladi gde ste mogli da predložite ovaj zakon. Ako tražite kraći rok isplate, moje pitanje je zašto pre nekoliko godina, kada ste bili u vlasti, vi niste predložili taj zakon. Verovatno bi sve bilo do sada isplaćeno.
Druga stvar, što se tiče Garancijskog fonda, ne vidim u čemu je primedba što se sredstva garancijskog fonda drže u bankama koje se biraju tenderom. Da li radikali smatraju da treba da se vrši direktna pogodba?
Da li ljudi koji rade u Garancijskom fondu treba da se nagode u koju će banku staviti pare da bi uzeli neku proviziju? Da li je to stil rada koji je primenjivan u opštini Zemun i u drugim opštinama u kojima su bili na vlasti? Tender je jedini način, javni tender da se... govorim o temi, vi ste kritikovali...
(Milovan Radovanović dobacuje sa mesta.)
(Predsednik: Molim vas bez dobacivanja.)
... što se po osnovu tendera sredstva opredeljuju u bankama? Nema drugog transparentnog načina osim javnog tendera. Što se tiče navodne nesprovodivosti zakona, dopustite da vidite da li će taj zakon biti sproveden. Tačno je da je u prethodnom zakonu bilo predviđeno samo 100 miliona dinara za izdavanje garancije, što je nedovoljno. Tačno je da je fond imao nekih administrativnih ograničenja zbog čega nije radio.
Upravo zato je i Vlada predložila promenu zakona. Naravno da je ovaj zakon sprovodljiv, jer je Vlada u budžetu predvidela milijardu i po dinara, dakle 15 više za ove namene, a dovoljan je iznos garancija do 80% i za nerazvijena područja i za osiguranje kredita u poljoprivredi.
Što se tiče primedbi otkuda Ministarstvo finansija nadležno za poslove osiguranja bankarskih kredita, molio bih grupu SRS-a i sve one ostale koji imaju tu kritiku da pročitaju Zakon o ministarstvima, koji je usvojen ovde pre dva meseca. Jasno i nedvosmisleno stoji da je za poslove osiguranja bankarskih kredita nadležno Ministarstvo finansija.
Što se tiče Zakona o platnom prometu, tačno je da se on menja godinu dana i tri meseca nakon stupanja na snagu ovog zakona. Prosto kada pravite sistemsku promenu, kao što je bio prelazak platnog prometa sa ZOP-a na banke, ne možete predvideti sve stvari koje će se u implementaciji dogoditi. Za razliku od drugih zemalja bivše Jugoslavije, Srbija je uspela da za samo šest meseci pripremi prelazak platnog prometa u banke i rezultati su takvi da je naš prelazak bio najefikasniji.
Nije bilo haosa u bankama. Bilo je nesnalaženje u prvih meseca dana, ne u tri meseca, kao što je prethodni poslanik rekao, i sada savršeno taj sistem funkcioniše. Zašto se menja zakon? U jednom delu koji se odnosi na prinudnu naplatu preduzeća - to je ono što je pravilno primećeno, tu je zakon bio nedorečen - moram da vam kažem, nigde u svetu centralana banka ne vrši prinudnu naplatu. Nije zadužena za te poslove. Nigde u svetu centralna banka ne vrši poslove skupljanja završnih računa, boniteta.
Dakle, to rade sudovi ili specijalizovane institucije. Problem je što u Srbiji nije bilo institucije koja bi to mogla da preuzme.
Narodna banka Srbije je najbolje organizovana institucija u zemlji i da nije Narodna banka preuzela proces prinudne naplate tek bi onda nastao kolaps, jer sudovi svakako, ovako kakvi su, neefikasni, nisu bili u stanju da rade taj posao.
Dok sam bio guverner, pa i sadašnje rukovodstvo Narodne banke Srbije jedva čeka da posao prinudne naplate pređe na sudove, ali bojim se da jednostavno sudstvo nije spremno za taj posao. Zbog toga mi menjamo ovaj zakon o platnom prometu.
Ipak moram da primetim i ovu drugu dimenziju; dakle, gospodinu Krasiću moram da kažem da je Vlada Srbije prihvatila one amandmane SRS koji se odnose na stručne tehničko-redakcijske primedbe i dobro znate da smo dva do tri amandmana prihvatili, ali ne prihvatamo neistinite optužbe. Dakle, ono što je tačno, ono što je poboljšanje zakona, uvek će Vlada prihvatiti, ma koja poslanička grupa podnela primedbu, ali nikada, niti lično, niti Vlada neće da prihvata neistinite optužbe.
(Milorad Mirčić dobacuje sa mesta.)
Znate šta ...
(Predsednik: Molim vas, bez dobacivanja.)
Prethodni govornik i prethodni govornici pominjali su navodno da G17 plus, i na mene lično se odnosilo, da mi brinemo samo kako da što više para zgrnemo. Dosta je bilo, moram da vam kažem da je dosta bilo kleveta. Otkuda to da SRS plaši baš G17 plus? Zašto vas? Zato što znate, gospodo radikali, da živim u stanu od 73 kvadratna metra na Novom Beogradu, a da je Tomislav Nikolić od države Srbije, od Vlade dobio stan od 160 kvadrata na poklon ...
(Predsednik: Molim vas ...)
Da je Aleksandar Vučić dobio takođe stan na poklon. Da je Gordana Pop-Lazić 17 lokala i stanova, u opštini Zemun dok je radila, rasprodala; otkuda Gordani Pop-Lazić vlasništvo od 1000 m2.
(Predsednik: Molim vas, gospodine ...)
Vi govorite ovde ...
